Četvrtina Evropljana ima pozitivno viđenje budućnosti i veruje da će pandemija izazvana koronom imati i neke pozitivne posledice, kao na primer da ćemo više brinuti jedni o drugima.

Međutim, skoro tri od 10 ispitanika se boji da će se u budućnosti javljati druge pandemije koje bi mogle da imaju implikacije kao što su ograničenja putovanja.

Nada ostaje. Svaki peti Evropljanin je optimističan i smatra da će se pandemija izazvana koronavirusom završiti u drugoj polovini ove godine, sa brzim vraćanjem u normalu. To pokazuje specijalna anketa na temu korone koja je u okviru Zdravstvenog izveštaja za 2020. sprovedena u Nemačkoj, Italiji, Rusiji, Srbiji, Španiji i Ujedinjenom Kraljevstvu. Ovaj specijal o koroni predstavlja reprezentativnu anketu na oko 6.200 ljudi u pomenutih šest zemalja među kojima je Srbija.

Specijal o koroni

Štada grupa, u okviru koje posluje i Hemofarm, drugu godinu za redom sprovodi međunarodno istraživanje o tome šta ljudi u Evropi misle o lečenju putem video kamere, obaveznoj vakcinaciji, genetskoj terapiji, konvencionalnoj medicini, seksu i kakav je njihov odnos imaju prema smrti. Zbog aktuelne pandemije COVID-19, Štada je tokom drugog kvartala ove godine sprovela i dodatno istraživanja – pomenuti specijal o koroni.

Kada je reč o ovoj dodatnoj studiji, stepeni optimizma vezano za brzi povratak u normalu bez ozbiljne finansijske krize variraju između šest zemalja koje su učestvovale u anketi. I dok ovakvo mišljenje deli 33 odsto Srba što je iznad proseka, u Nemačkoj i Ujedinjenom Kraljevstvu ljudi su više skeptični sa po 15 odsto „optimističnih“.

Međutim, u isto vreme, mnogi Britanci veruju da će korona imati pozitivan efekat i da ćemo u budućnosti obraćati više pažnje na ljude oko sebe (27%) ─ što je pretpostavka koja je manje verovatna u Italiji (15%) i Rusiji (16%).

Medicinsko osoblje cenjenije

Pozitivna posledica krize koja se manifestuje širom Evrope, jeste i značajni porast priznanja važnosti posla koji lekari, sestre i njihove kolege obavljaju svakodnevno. Ukupno 44 odsto Evropljana kaže da sada više poštuju rad zdravstvenih radnika. U Italiji i Španiji, dvema zemljama koje su u velikoj meri bile pogođene koronavirusom, ova cifra premašuje polovinu (Italija 51%, Španija 52%).

Strah od novih pandemija i ekonomskih efekata

Strah je međutim i dalje prisutan kod mnogih Evropljana kako za njihovo fizičko tako i finansijsko zdravlje. Na pitanje kako vide drugu polovinu ove godine, 29 odsto ispitanika očekuje nove pandemije u budućnosti čije ćemo posledice lično iskusiti, na primer kroz ograničenje putovanja. Ovo smatra jedna trećina ljudi u Španiji (33%), ali samo jedan od četiri Srba (25%).

U Evropi, koronavirus ne stavlja na test izdržljivosti samo zdravstvene sisteme i medicinske radnike. Izbijanje epidemije ostavilo je trag i na civilno stanovništvo. Postoji nedostatak poveranja, naročito među Špancima koji su posle Ujedinjenog Kraljevstva imali najviše smrtnih slučajeva u Evropi: kao rezultat pandemije, 42 odsto Španaca očekuje finansijsku krizu u drugoj polovini godine. Evropljani su u proseku u tom pogledu nešto manje pesimistični, a njih 36 odsto očekuje ozbiljan ekonomski pad.

Bez obzira na to šta budućnost donosi, 16 odsto Evropljana došlo je do pojedinačnog zaključka o tome kako će se pripremiti: ubuduće će uvek imati ormarić dobro napunjen sa lekovima. Vodeći po ovom pitanju su Rusi (20%) i ljudi u Ujedinjenom Kraljevstvu (19%).

I dok samo 10 odsto anketiranih Evropljana predviđa u budućnosti veće oslanjanje na samolečenje, slika se veoma razlikuje među šest zemalja učesnica. U Italiji samo 6 odsto namerava da se više okrene lekovima koji su u slobodnoj prodaji (bez recepta), dok u Španiji na tu opciju je spremno čak 20 odsto građana.

Чланак Jedan od pet Evropljana očekuje brz povratak u normalu се појављује прво на Biznis i Finansije.