Ipak, ona je trenutno dostupna samo korisnicima Android telefona, jer je još uvek nema u App Store-u.

Osim što nudi vreme dolaska autobusa na određeno stajalište, putem aplikacije građani mogu uplatiti naknadu za prevoz.

Plaćanje mogu izvršiti kreditnom karticom, preko naloga za plaćanje ili SMS-om.
Da bi se aplikacija koristila, neophodna je registracija korisnika, što se može obaviti otvaranjem novog naloga ili prijavom preko Gugl naloga koji je već u upotrebi.

Prvo polje koje će se otvoriti pri ulasku u aplikaciju jeste pretraga stanice.

Kada na ovom mestu unesete broj ili naziv stanice, otvoriće se spisak linija koje saobraćaju kao i vreme za koje autobus treba da stigne.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак U Beogradu od danas aktivna aplikacija za plaćanje karata i praćenje gradskog prevoza се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Strategija Rusije ostaje ista: jačajući sopstveni ekonomski, tehnološki, naučni potencijal, spremni smo da sarađujemo sa svim savesnim partnerima na principima poštovanja međusobnih interesa, apsolutne premoći međunarodnog prava, jednakosti država i naroda“, rekao je Putin u pozdravnom obraćanju učesnicima poslovnog foruma BRIKS.

Ruski predsednik je ponovio da je Zapad zauzeo neodgovoran makroekonomski kurs, uključujući štampanje novca a sve to nanosi štetu poslovanju i ima negativan uticaj na obične ljude.

„Rusija se aktivno bavi prebacivanjem ekonomskih tokova na pouzdane partnere“, rekao je ruski predsednik u pozdravnom obraćanju učesnicima poslovnog foruma BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika).

Pozvao je učesnike skupa na Istočni ekonomski forum koji će biti održan u septembru u Vladivostoku.

Predsednik Rusije rekao i da se zemlje BRIKS spremaju za stvaranje međunarodne rezervne valute.

„Ruski sistem za finansijske transakcije otvoren je za priključivanje banaka država ‘petorke’. Širi se prostor na kojem se koristi ruski platni sistem ‘Mir’. Razmatra se pitanje stvaranja međunarodne rezervne valute na bazi korpe valuta naših država“, rekao je ruski lider.

Izvor: Fonet

Foto: Sander Sammy, Unsplash

Чланак BRIKS se sprema za stvaranje međunarodne rezervne valute се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Bar mi pamtimo krizna vremena devedesetih, imamo gorka iskustva iz prošlosti i znamo da je bolji vrabac u ruci nego golub na grani i da bez hrane nema ni radovanja ni ratovanja. Kad prođete kroz pakao, dvostruko ste obazriviji. Sigurno je samo ono što imate u magacinima, na njivama je još samo zelena trava i ta pšenica tek treba da se prihrani, do žetve ima još dva i po meseca.

Tako da se Srbija ponaša onako kako se ponašaju ozboljne države u krizi, i uradila je ono što je u okruženju prva uradila Mađarska, a isto to su uradili i sami akteri krize, i Rusija i Ukrajina. Pa Rusija koja je jedan od najvećih proizvođača pšenice na svetu donela je odmah odluku o zabrani, a ne treba joj sigurno tolika pšenica za njene potrebe, nego se ponaša odgovorno u kriznim vremenima – kaže Prostran i dodaje da zabranu izvoza nisu donele samo one zemlje koje nemaju zabranile nisu samo one zemlje koje nemaju zalihe.

Prostran kaže da je ipak evidentno da će nveć imamo problem sa vlagom u zemljištuje on uvek bio zagovornik obimnije setve u jesen, jer je ono što se seje u proleće uvek upitno zbog klimatskih promena, da li će biti prepolovljen rod.

E sad naravno, uvek je bolje izvoziti finalne, prerađene proizvode više faze prerade nego zrno.

Problem sa vlagom u zemljištu

Mlinske industrije imaju na zalihama velike količine, ali je vlada išla na to da se prvo izveze ono što je bilo ugovoreno pre donete odluke o zabrani izvoza – u Albaniju, Makedoniju, Crnu Gori.

Dogoovreno je s vladom da se to razreši, treba pustiti izvoz što pre, žetva počinje za dva i po meseca i izvesno je da će biti pšenice.

Već imamo problem sa vlagom u zemljištu, uvek sam zagovarao da se što više seje u jesen, jer sve što se poseje u jesen donese rod, a ono u proleće što se seje je uvek upitno zbog klimatskih promena, da li će biti prepolovljen rod.

On smatra da se izvoz može dozvoliti tek nakon što država popuni svoje rezerve žitom, imajući u vidu da je „bilo marifetluka sa razervama“ i da još uvek traje inspekcijski nadzor.

– Jer cene pšenice, ali i kukuruza i dalje rastu i rašće još – upozorava Prostran.

Na pitanje jesmo li zabranom izvoza izgubili šansu za zaradu u međuvremenu, on kaže da se nije ni moglo govori o nekakvoj zaradi:

– Zarada je pod znakom pitanja, jer sve što danas zaradite, ulažete u novu proizvodnju, s obzirom da su potrebni novci za prolećnu setvu, za negovanje useva u toku vegetacije, a gde je septembar i oktobar za berbu kukuruza. Dakle visoka cena žitarica u svetu je gledano kroz potrebe procesa nove proizvodnje, skoro jednaka pozitivnoj nuli, jer kad imate visoku cenu pšenice i kukuruza, vi ćete njome praktično da pokrijete onih 40% povećanih troškova ulaganja u prolećnu setvu.

Brašno ima kraći rok trajanja u odnosu na zrno

A za novi rod nije kasno, jer kad se pšenica požnje početkom jula, ona ima da prođe još jedan period tehnološke zrelosti, još uvek nije za mlevenje u brašno i za pravljenje hleba. Do 1. septembra se praktično nova pšenica gotovo i ne koristi za ishranu, tako da moramo da računamo da ćemo svoju staru pšenicu da koristimo za svoje potrebe bar do polovine avgusta, a izvoz će država dozvoliti narednih dana, shodno dogovoru.

Na pitanje jesu li u pravu mlinari koji se žale na izgubljenu dobit zbog zabrane izvoza i upozoravaju da će brašno da se pokvari, Prostran kaže:

– Znate kako, kad meljete i pravite stokove brašna, vi smanjujete zalihe pšenice, dakle brašno je jednako pšenica, a pšenica jednako brašno. S tim što brašno ima kraći rok trajanja u odnosu na zrno koje ne menja kvalitet dve godine, ali čuvali smo mi u našim teškim vremenima džak brašna i po godinu dana pa mu ništa nije bilo.

Situacija je jako teška na svetskom tržištu hrane

On dodaje da je mlinarima glavni problem što zbog zabrane izvoza i zamrznute cene brašna nisu uspeli da dvostruko zarade na pšenici koju su letos kupovali po 20 dinara, a jedino su oni imali tu šansu, jer nisu proizvođači.

Međutim, ponavlja Prostran, situacija je je još jako teška na svetskom tržištu hrane, i zato sada, po njegovom mišljenju, država treba da utvrdi kvote i takozvane količinske kontigente za izvoz, i za brašno i za pšenicu i kukuruz, uzimajući u obzir bilanse i procenu potrošnje do jeseni, ili da ide na režim dozvola, kod kojeg svaki vlasnik robe pojedinačno pita državu za dozvolu za izvoz.

– To su spoljnotrgovinski režimi koji su državi na raspolaganju – navodi ovaj aroekonomski stručnjak.

On ocenjuje da neće biti nestašica brašna ni problema u lancu proizvodnje i snabdevanja zbog zabrane izvoza koja je još uvek na snazi:

– Ne izvozimo mi u Kinu pa da nam je dug put, nego uglavnom u region. Organizovaće se to brzo i lako čim se uskoro dozvoli izvoz – zaključuje Prostran.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Prostran: Nova pšenica je još zelena trava, a kriza nije gotova се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ipak, korisnicima se ukupan iznos komunalija za smeće neće izmeniti, barem zasad, već će se preraspodela sredstva realizovati samo između JKP “Gradske čistoće” i “Beo čiste energije”.
Dosadašnja cena od 6,6 dinara po kvadratu domaćinstva, koju sada plaćaju sugrađani, na računima će se razdeliti na način da 5,61 dinar po kvadratu stoji na odeljku za “Čistoću” i ostatak od 0,99 do 6,6 dinara po kvadratu će stajati za “Beočistu”.

Novi cenovnik usvojen je nedavno na nadzornom odboru “Čistoće”.

“Do sada smo mi obavljali celokupnu uslugu. Otkako je 2. avgusta “Beo čista” preuzela novu deponiju, mi ćemo biti operater za sakupljanje i odnošenje smeća, dok će oni raditi tretman i odlaganje. Za građane cena ostaje ista, ali će se sredstva koja smo dosad uzimati, deo njih, prosleđivati privatnom partneru”, navode u “Čistoći”.

Ipak, kako je ranije bilo najavljeno, izmenama odluke o upravljanju komunalnim, inertnim i neopasnim otpadom, koje stupaju na snagu od oktobra, naplaćivaće se i nova stavka, za tretman kabastog otpada.

Kad u oktobru ili novembru, “Čistoća” dobije dozvolu za tretman kabastog otpada i zbrinjavanje posebnih fragmenata iz komunalnog, ova usluga će se dodatno naplaćivati.

Zasad cenovnik nije određen, rekli su ranije nadležni.

Kako se navodi u izmenama odluke o upravljanju komunalnim, inertnim i neopasnim otpadom, posebni fragmenti iz komunalnog otpada koji se zbog svog sastava ne mogu odlagati u opremu ta sakupljanje komunalnog otpada su- otpad od elektronskih proizvoda, klima-uređaja, istrošenih baterija, otpadnih ulja, boja, lakova, guma.

Izvor: Večernje novosti

Foto: Pixabay

Чланак Na računima Infostana od septembra naknada za otpad се појављује прво на Biznis i Finansije.

Broj registracija novih preduzeća u EU bio je u rastu od 2015. do kraja 2019. godine, a trend je prekinut samo u prvom i drugom kvartalu tekuće godine, usled posledica pandemije.

Takođe, tokom drugog kvartala 2020. godine, zabeležen je još oštriji pad broja proglašenja bankrota. Od 2015. godine postoji jasan trend pada sa naglim smanjenjem u prvom i drugom kvartalu 2020. godine.

Smanjenje broja registracija i bankrota može se u velikoj meri objasniti činjenicom da odgovarajuće uprave odgovorne za evidentiranje registracija i bankrota privremeno nisu bile dostupne ili zatvorene, pa stoga ovi događaji nisu mogli biti prijavljeni odmah, već sa zakašnjenjem.

Vlade su takođe mogle da dozvole dodatno vreme za okončanje administrativnih postupaka.

Pritom, za bankrote, vladine mere podrške preduzećima tokom krize omogućile su preduzećima koja bi inače podnela zahtev za bankrot da nastave sa svojim aktivnostima.

Izvor: Nova ekonomija

Чланак Broj registracija novih preduzeća u EU zabeležio pad od preko 20 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nova, 68. stanica po redu, nudi asortiman EVO i EVO Plus goriva koja dolaze iz rafinerija MOL Grupe a koja se, prema istraživanjima zadovoljstva korisnika, percipiraju kao visoko kvalitetna. EVO goriva sadrže specijalnu MOL EVOTECH formulu sa aditivima koja pomažu pri čišćenju motora i boljim performansama.

„Ponosni smo na to što smo uprkos vanrednim okolnostima izazvanih pandemijom uspeli da završimo ovaj projekat. Na ovaj način smo pokazali jačinu MOL tima kao i sposobnost da uvek odgovorimo na sve zahteve naših kupaca. Sada su naši proizvodi i usluge dostupni većem broju kupaca u Beogradu. Ponosni smo i na naše kolege koji su usvojili svaki zahtev koji je bio nametnut usled globalne pandemije u cilju održanja odgovornog poslovanja.

Proširivanje maloporodajne mreže

Dobra strategija, mogućnost prilagođavanja tržišnim uslovima i jak timski duh nam omogućavaju da nastavimo sa definisanim planovima, a jedan od njih je proširivanje maloporodajne mreže“, izjavila je Nataša Vukšić, direktor maloprodaje MOL Serbia.

Na novoj stanici se, pored EVO goriva, mogu koristiti usluge Car wash auto perionice i nabaviti sve što je potrebno za udobno putovanje: autohemija, grickalice, osvežavajuća pića. Takođe, kupci će moći da uživaju u ponudi iz Fresh Cornera: omiljenoj kafi i hotdogu, koji je jedan od najprodavanijih artikala u svim zemljama u kojima ovaj koncept postoji.

Fresh Corner je predstavljen 2015. godine i pruža multikulturalno iskustvo sa lokalnim pristupom. Svi proizvodi u Fresh Corneru su bezbedno upakovani prema svim procedurama za sigurno konzumiranje. Sa 10 miliona potrošača, milion transakcija dnevno i 10 kupovina u sekundi širom mreže MOL servisnih stanica u centralnoj i istočnoj Evropi, Fresh Corner kontinuirano razvija najbolju uslugu kako bi održao svoju prepoznatljivost.

Kao i na svim ostalim MOL stanicama kupci će i na ovoj moći da koriste MOL PLUS KLUB kartice lojalnosti. Program lojalnosti MOL Serbia podrazumeva nagrađivanje kupaca poenima pri svakoj kupovini na MOL servisnim stanicama. Poeni se mogu skupljati i zatim menjati za goriva, proizvode ili usluge.
Nova MOL Serbia servisna stanica nalazi se na autoputu i predstavlja pravo mesto za odmor, ali i kupovinu ENP uređaja ili dopunu elektronske putarine kako biste na željenu destinaciju doputovali bez dodatnog zaustavljanja i kontakata na naplatnim rampama.

I na ovoj stanici, kao i na ostalim MOL servisnim stanicama širom Srbije, poštuju se sve preventivne mere zaštite i kupci u potpunosti mogu da obave bezbednu kupovinu.

Чланак Nova Mol Serbia servisna stanica u Beogradu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Većina do sada identifikovanih vrsta korona virusa kod šišmiša, pronađena je kod azijskih vrsta, ali se sve više njih otkriva i kod afričkih šišmiša, piše „New Scientist“.
U Međunarodnom centru za medicinska istraživanja u Gabonu, tim lekara je nedavno testirao više od hiljadu šišmiša koji žive u pećinama širom zemlje. Otkrili su da je 18 njih imalo korona virus.
Genetskim sekvenciranjem utvrđeno je da je sedam ovih korona virusa, koji su svi pronađeni kod šišmiša koji jedu insekte (porodica Hipposideridae), do sada bilo potpuno nepoznato.

Da li može doći do mutacije?

Pet od sedam novih virusa usko je povezano s poznatim korona virusom zvanim humani korona virus 229E, koji kruži među ljudima od šezdesetih goidna prošlog veka, odnosno tada je identifikovan. Ovaj virus obično izaziva samo blage simptome prehlade.
Stručnjaci zato pretpostavljaju da bi te nove vrste takođe mogle da pređu na ljude i prouzrokuju blage simptome ili možda čak ozbiljniju bolest. Da bi se to utvrdilo, potrebna su dodatna istraživanja.
Druga dva virusa nisu bila povezana s nekim poznatim ljudskim korona virusima, zbog čega je još teže zaključiti da li oni mogu da mutiraju u oblike koji postaju pretnja za ljude, pa čak i izazovu novu pandemiju.

Genetska istraživanja da bi se utvrdili najopasniji virusi

„Sada kada se širom sveta otkriva toliko novih vrsta korona virusa kod šišmiša, moramo da utvrdimo koji od njih predstavljaju najveću opasnost za ljude kako bismo mogli da ih pratimo i suzbijemo pre nego što uzrokuju sledeću pandemiju“, smatra američki biolog i veterinar Mark Valituto, koji nedavno otkrio šest novih korona virusa kod šišmiša.
„Na primer, proučavanjem genetskih sekvenci novih korona virusa kod šišmiša možemo da otkrijemo da li sadrže kodove receptora za koje se zna da omogućavaju pristup ljudskim stanicama“, dodao je Valituto.
U državi Gabon, šišmiši se tradicionalno love radi ishrane ljudi, ali vlasti su 3. aprila ove godine to zabranile kao preventivnu meru protiv širenja virusa.

Amazon kao nova pretnja

S druge strane, brazilski ekolog David Lapola, upozorava da bi sledeća pandemija mogla da krene iz Amazonske prašume, jer su tamošnje životinje prekomerno ugrožene zbog krčenja šuma.
Naučnici kažu da urbanizacija divljina doprinosi pojavi bolesti koje sa životinja prelaze na ljude. To uključuje novi koronavirus, koji je najverovatnije prešao sa šišmiša na ljude u kineskoj pokrajini Hubei koja se rapidno urbanizuje.
Lapola, koji proučava kako ljudska aktivnost preoblikuje ekosisteme tropskih šuma, tvrdi da se isti procesi odvijaju u Amazoniji. „Amazonska prašuma nestaje uznemirujućom brzinom i zato predstavlja ogroman rezervoar virusa“, istakao je u razgovoru za AFP.

Virusi su cena ekološke neravnoteže

Prošle godine, prve u predsedničkom mandatu desničara i klimatskog skeptika Bolsonara, koji želi da otvori nekada zaštićena domorodačka područja za rudarenje i poljoprivredu, deforestacija Amazonije znatno je porasla. Takav trend se nastavlja i ove godine.
„Kada stvorite ekološku neravnotežu, tada virus može preći sa životinja na ljude. Slično se već dogodilo pri pojavama HIV-a, ebole i groznice denga. Ti virusi su se pojavili i raširili zbog ekoloških neravnoteža“, upozorava Lapola.
Velika bioraznolikost Amazonije mogla bi da pretvori ovaj region „u najveći svetski bazen korona virusa“, rekao je Lapola, napominjući da misli na koronaviruse generalno, a ne samo na uzročnika postojeće pandemije.
„To je još jedan razlog da se Amazonija ne krči iracionalno. Moramo prepraviti odnos između našeg društva i prašume. Inače će svetu slediti još pandemija s nepredvidivim ishodima. Bolje nam je da igramo na sigurno“, poručio je Lapola.

Чланак Nove vrste korona virusa koje bi mogle izazvati sledeću pandemiju се појављује прво на Biznis i Finansije.