novca Архиве - Biznis i Finansije

Nemačka „raj za pranje novca“

bifadmin — Mon, 29 Aug 2022 04:44:05 +0000

U Nemačkoj se svake godine „opere“ oko 100 milijardi evra, zbog čega se ta zamlje često navodi kao „raj za pranje novca“, a stručnjaci smatraju da u najmoćnijoj evropskog državi ima još dosta prostora da se unapredi borba protiv tog oblika kriminala.

U izveštaju koji je pripremila međuvladina organizacija sa sedištem u Parizu Financial Action Task Force (FATF) navodi se da državni organi uspevaju da prate tokove samo jedan odsto od tih 100 milijardi i ističe da taj novac potiče od ilegalnih aktivnosti, kao što su krijumčarenje droge, oružja i ljudi, prenosi agencija V4.

Nemačka je svesna veličine tog problema, ali eksperti iz FATF kažu da nedostaje primena odgovarajućih mera i posebno ukazuju da bi mnogo moglo da se uradi na unapređenju saradnja federalne i regionalnih vlada.

Problem supervizija nefinansijskog sektora

Kako se navodi, ekonomski značaj Nemačke i njene razgranate međunarodne veze tu zemlju čine veoma atraktivnom za sve koji žele da operu nelegalno zarađeni novac, na primer kroz sumnjive ugovore o izgradnji nekretnina ili industriju kocke.

Prema mišljenju stručnjaka iz FATF, najveći problem je supervizija nefinansijskog sektora, a razlog je činjenica da je za to na saveznom nivou zaduženo više stotina institucija, pa koordinacija između regionalnih vlasti ostaje veliki izazov.

Na osnovu preporuka FATF, savezna vlada je počela da preduzima neke korake, pa je tako ove sedmice ministar finansija Kristijan Lindner predstavio predloge za mnogo efikasniju borbu protiv pranja novca i istakao da je cilj vlade „da velika riba na kraju bude uhvaćena u mrežu“.

Da bi se to ostvarilo, Lindner je predložio formiranje nove institucije – Savezne policije za finansijski kriminal, koja bi imala maksimalna ovlašćenja u borbi protiv pranja novca.

U saveznim državama, međutim, nisu uvereni da će to dovesti do većeg napretka, pa je tako ministar finansija u Vladi Bavarske Albert Furaker rekao da savezna vlada i sada ima zakonske mogućnosti da se izbori sa tim problemom i poručio da formiranje još jednog „mamutskog tela“ nije rešenje.

Izvor: Fonet

Foto: Pixabay

Чланак Nemačka „raj za pranje novca“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pandorini papiri: Kako se boriti protiv fiktivnih firmi

bifadmin — Thu, 07 Oct 2021 06:45:12 +0000

Novinari su ponovo otkrili ilegalno prebacivanje novca preko fiktivnih firmi u poreskim oazama. Postavlja se pitanje: zar se ništa nije promenilo od poslednjeg skandala kad su procurili slični dokumenti?

Opet se radi o fiktivnim firmama koje imaju samo poštansko sanduče na nekoj adresi u poreskoj oazi, o ilegalnim poslovima koji se mere milijardama. Ovoga puta ti poslovi dospeli su u javnost zahvaljujući takozvanim „Pandorinim papirima“.

Koristiti fiktivnu firmu koja ima samo poštansko sanduče najčešće nije ništa ilegalno, kaže Kristof Trautfeter iz nemačke organizacije „Mreža za poresku pravdu (Netzwerk Steuergerechtigkeit). Pa ipak to izaziva sumnju, jer ljudi investiraju mnogo novca i vremena kako bi sakrili svoju imovinu preko fiktivnih firmi.

„Malo je legalnih, a još mnogo manje legitimnih razloga za korišćenje firme koja ima samo poštansko sanduče“, kaže Trautfeter. „Imamo recimo tajnu službu iz Nemačke koja pokušava da pomogne opoziciji u Siriji i za to koristi firme koje imaju samo poštansko sanduče. Ili obrnuto, opozicionare koji organizuju otpor iz Sirije ili iz neke druge zemlje gde nije moguće pod sopstvenim imenom sprovoditi takve aktivnosti. Ali to su veoma retki slučajevi“, kaže Trautfeter. „U stvari, gotovo uvek se radi o skrivanju, pokušaju da se ostane anoniman i često o tome da se na neki način zaobiđu zakoni.“

Šta je učinjeno nakon „Panamskih papira“?

Politika već godinama radi na tome da spreči ilegalne tokove novca ili barem da ih razotkrije. Tako su neke zemlje uvele tzv. „registre transparentnosti“ u koje se upisuju pravi vlasnici firmi. „To od 2017. postoji u čitavoj Evropskoj uniji“, kaže Trautfeter. U Nemačkoj se tako, za svaku firmu koja ima sedište u toj zemlji ili koja u toj zemlji kupuje nekretnine, u „registru transparentnosti“ može pogledati ko stoji iza nje.

Osim toga, više od sto zemalja dogovorilo je da automatski razmenjuje informacije o bankovnim računima. Banke u tim zemljama moraju tako automatski zemlji iz koje neko potiče da jave ko je pravi vlasnik računa. Ako dakle neki Nemac preko fiktivne firme registrovane na Karibima ima račun u Švajcarskoj, onda švajcarska banka to automatski javlja nemačkim poreskim vlastima. Neke zemlje su političarima zakonom zabranile da kupuju firme u poreskim oazama.

Tako je u teoriji.

Gde su poteškoće u praksi?

Ali, novac se ilegalno prebacuje i danas, a samo ponešto od toga bude otkriveno. Problem je što neke poreske oaze ne menjaju svoja pravila ili što se ona ne sprovode dosledno, kaže Benedikt Štrunc. On je jedan od 600 novinara koji su analizirali „Pandorine papire“.

I Kristof Trautfeter smatra da je problem to što se pravila ne sprovode. Kod „registra transparentnosti“ postoji recimo granica od 25 odsto: ako neko u nekoj fabrici ima udeo koji je manji od 25 odsto, on može da izbegne unošenje u „registar transparentnosti“.

Dvostruka merila

A problema ima i kod međunarodne razmene informacija o bankovnim računima. Čak ni Evropska unija tu nije neki naročiti uzor: poreske oaze u EU, kao što su Malta, Irska ili Kipar, i dalje postoje.

Ni drugi veliki igrač na finansijskom tržištu, SAD, ne ponašaju se besprekorno, iako su baš one 2013. pokrenule automatsku međunarodnu razmenu podataka pre svega zbog švajcarskih banaka. Nakon pretnje da će uvesti kazne na sve poslove švajcarskih banaka u SAD ako im ne proslede informacije o računima, švajcarske banke su popustile.

Nakon toga je OECD mogao da uspostavi automatsku razmenu informacija na globalnom nivou. „Ali, Sjedinjene Države do danas nisu ispunile svoju obavezu“, kritikuje Trautfeter. Dakle, sve zemlje sada dostavljaju SAD informacije o računima američkih državljana, ali Sjedinjene Države u vrlo ograničenom obliku dostavljaju informacije o strancima i njihovim računima ili suvlasništvu u firmama u SAD.

Ne čudi zato da se upravo u SAD, recimo u Južnoj Dakoti, nalaze omiljena sedišta fiktivnih firmi. Trautfeter smatra da se radi o premeštanju firmi sa Kariba u SAD, jer je postalo problematičnije i rizičnije imati fiktivnu firmu u nekoj od karipskih poreskih oaza.

Nema prodaje anonimnom kupcu

Što se tiče trgovine nekretninama, u Nemačkoj se mnogo toga promenilo. Od 2021. u Nemačkoj se ne može preko fiktivne firme kupiti nekretnina, a da vlasnik fiktivne firme ne bude registrovan u Nemačkoj. Ali, ni to nije dovoljno. Jer, i dalje je moguće preko fiktivne firme kupiti drugu firmu koja poseduje nekretnine.

Gerhard Šik iz organizacije „Građanski pokret za finansijski zaokret“ (Bürgerbewegung Finanzwende) zagovara još odlučniju meru: „Trebalo bi preduzećima kod kojih nije poznat stvarni vlasnik načelno zabraniti poslovanje u Nemačkoj.“ Osim toga, organizacija se zalaže da se konfiskuju nekretnine kod kojih se ne može utvrditi ko im je vlasnik.

Šik je i za stroži nadzor banaka, jer preko njih se obavlja većina poslova. „Kad se radi o pranju novca, poslednjih godina je uočeno da bi više poleta trebalo da bude u Ustanovi za nadzor finansijskog poslovanja“, kaže Šik.

Razmena informacija nije dovoljna

Trautfeter se zalaže za to da se ne razmenjuju samo informacije o računima, već i informacije o vlasnicima nekretnina, jahti i drugih vrednih predmeta. Naročito ne bi smeli da budu sigurni već obavljeni poslovi. Šik smatra da bi mnogo češće trebalo pleniti imovinu kupljenu iz ilegalnih izvora.

Kako bi utvrdilo šta bi još trebalo preduzeti, Nemačka bi morala mnogo više da kontroliše, kaže Trautfeter. Potrebni su, prema njegovom mišljenju, specijalizovani timovi sastavljeni od policije, poreskih organa i državnog tužilaštva, koji bi proveravali kompleksne međunarodne preduzetničke strukture, utvrđivali stvarne vlasnike i kažnjavali banke i druge pružaoce usluga koji nisu stvar uredno prijavili.

Možda će „Pandorini papiri“ biti podsticaj za stroža pravila u svetu. „Veoma je važno dobro, nezavisno novinarstvo, koje sarađuje na međunarodnom nivou“, kaže Šik.

Izvor: Deutsche Welle

Foto: Pixabay

Чланак Pandorini papiri: Kako se boriti protiv fiktivnih firmi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Fiskalni savet: Upumpavanje državnih para u Er Srbiju

bifadmin — Mon, 16 Nov 2020 09:00:40 +0000

„Prema našim projekcijama, Fond za razvoj bi do kraja godine mogao da realizuje kredite u iznosu od 20 milijardi dinara. To bi značilo da će najveći deo preostalog iznosa od 15 do 20 milijardi dinara, verovatno biti usmeren za likvidnost Er Srbije“, kažu u Fiskalnom savetu Srbije.

Fiskalni savet Srbije ocenjuje da je aktuelna kriza „ogolela i slabosti u poslovanju državnih i javnih preduzeća (Er Srbija, EPS), koje su iz budžeta dobile pomoć u ukupnom iznosu 0,4%-0,5% BDP-a“.
Budžetska pozicija „subvencije privredi“ povećana je, naime, u novembru 2020. godine usvojenim drugim rebalansom republičkog budžeta sa 114,2 na 258,3 milijarde dinara i Fiskalni savet zaključuje da će Vlada, mada nije eksplicitno prikazano u rebalansu, „upumpati budžetska sredstva u Er Srbiju“.

Vanredni budžetski trošak bez objašnjenja

Državni zvaničnici su praktično od početka pandemije najavljivali da će Er Srbija dobiti podršku iz budžeta, pod izgovorom da posluje u sektoru, koji je posebno pogođen epidemijom i merama restrikcije. Ovaj trošak se nalazi u novembarskom rebalansu, mada njegov obim, struktura pa ni krajnja namena ostaju nepoznati, kažu u Fiskalnom savetu.

Pomoć za ovu kompaniju, dodaju, po svemu sudeći budžetirana je na poziciji neto budžetskih pozajmica, mada nije jedini razlog njenog povećanja, pošto se na istom mestu knjiži i kreditna šema preko Fonda za razvoj.
„Prema našim projekcijama, Fond za razvoj bi do kraja godine mogao da realizuje kredite u iznosu od 20 milijardi dinara, što bi značilo da će najveći deo preostalog iznosa od 15 do 20 milijardi dinara, verovatno biti usmeren za likvidnost Er Srbije. Smatramo da je ovo još jedna budžetska pozicija koja je morala da bude transparentnije opisana i da se, makar načelno, objasni priroda ovog budžetski izdašnog vanrednog rashoda“, ističu u Fiskalnom savetu.

Moguća indirektna pomoć kroz dokapitalizaciju

„Ne isključujemo mogućnost da će Er Srbija, pored direktnih davanja, dobiti i indirektnu pomoć kroz dokapitalizaciju, što je transakcija koja ne ulazi u fiskalni deficit (knjiži se ispod crte u okviru pozicije nabavka finansijske imovine na računu finansiranja) – i biće je još teže izolovati od drugih izdvajanja.
Ni ovo nije eksplicitno navedeno u rebalansu, a zaključak baziramo na našoj preliminarnoj analizi bilansa ove kompanije, kao i ranijim izjavama zvaničnika o mogućoj višestrukoj pomoći (kroz povećanje vlasničkog udela države i direktno subvencionisanje) za ovu kompaniju“, ocenjuje Fiskalni savet,
Izvor: Ekonomske vesti

Foto: Pixabay

Чланак Fiskalni savet: Upumpavanje državnih para u Er Srbiju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Negativna kamtna stopa može biti vrlo opasna

bifadmin — Tue, 16 Jun 2020 05:30:02 +0000

Za berzanski uzlet u poslednja tri meseca među najzaslužnijima je neumorno štampanje novca u režiji američkih Federalnih rezervi. U sklopu kvantitativnog programa ublažavanja štampano je dodatnih tri biliona (tri hiljade milijardi) dolara u protekla tri meseca.

U svom eksperimentu Fed je čak otišao toliko daleko da je počeo da kupuje (kroz ETF fondove) obveznice koje nemaju investicionu ocenu. S obzirom na ogroman rast indeksa deonica u aprilu, maju i prvom tromesečju juna – tehnološki indeks Nasdaq, postavio je novi rekord i u utorak prvi put uzleteo iznad 10.000 bodova – čini se da Fed najavljuje otkup po primeru japanske centralne banke.

Takođe, ne očekuje se da će Fed, kao i neke druge centralne banke (Švedska, Švajcarska, Danska, Japan, ECB), u kratkom roku uvesti negativnu kamatnu stopu. Verovatno bi to učinio u zaista ekstremnoj situaciji kada više ne bi imao na raspolaganju druga rešenja.

Ekonomista s Harvarda, Kenneth Rogoff, tvrdi da bi samo politika duboko negativnih efektivnih kamatnih stopa pomogla Sjedinjenim Državama. O tome svedoči i evropodručje, gde je kreditna aktivnost porasla od 2015. godine, kada su u ECB uvedene negativne kamatne stope. Banke su, barem u teoriji, prisiljene da odobravaju velikodušnije kredite uz negativne kamatne stope, jer moraju platiti zatezne kamate ECB-u za višak sredstava.

Manje kredita dovodi do slabijeg ekonomskog rasta

Na ovu temu je izvedeno prilično malo istraživanja, ali rezultati su različiti i nije moguće zaključiti deluje li negativna politika kamatnih stopa ili ne. Postoji dosta negativnih aspekata. Posebno kod štediša dovodi se u pitanje korisnost bankarskih depozita ako su kamatne stope negativne i njihovo podizanje gotovine posledično znači da su banke ostale bez značajnih izvora kredita. A manje kredita dovodi do slabijeg ekonomskog rasta. Istraživanja takođe pokazuju da banke, u želji za maksimiziranjem dobiti (njihove su marže izuzetno niske u situaciji negativnih kamatnih stopa), takođe daju pozajmice rizičnim kompanijama, što povećava rizik finansijske krize.

Da ne spominjemo probleme penzijskih fondova, koji u takvim situacijama izuzetno teško povećavaju imovinu, a potom su prisiljeni kupovati rizična ulaganja.

Izvor: SEEbiz.eu

Чланак Negativna kamtna stopa može biti vrlo opasna се појављује прво на Biznis i Finansije.