Centralna banka Izraela će takođe smanjiti zalihe dolara i evra u pokušaju da diverzifikuje svoje devizne rezerve, stoji u saopštenju. Njihove rezerve su prošle godine premašile vrednost od 200 milijardi dolara po prvi put ikada, i od ove godine će u njih biti uključeni kanadske i australijske dolare, japanski jen i kineski juan, prenosi Jerusalim post (The Jerusalem Post).

Ova promena je posledica promene u celokupnim izraelskim “ investicionim smernicama i filozofiji“, rekao je zamenik guvernera Banke Izraela Endrju Abir, dodajući da je rast izraelskih deviznih rezervi primorao centralnu banku da razmotri „potrebu da zaradi prinos na rezerve koji će pokriti troškove obaveza“.Iako je centralna banka do pre par godina držala 67,4 odsto deviznih rezervi u dolaru, 30,1 odsto u evrima i 2,5 odsto u funtama, oni sada planiraju da povećaju udeo funte i jena na 5 odsto, udeo juana na 2 odsto, a udele kanadskog i australijskog dolara na oko 3,5 odsto.

Za ove valute će napraviti mesta tako što će smanjiti rezerve u dolarima, sa 66,5 odsto koliko su bile prošle godine na 61 odsto, i smanjiti rezerve u evrima sa 30,8 odsto na 20 odsto.

De-dolarizacija

Kina se već neko vreme zalaže za veću ulogu u sferi deviznog kursa za svoju valutu, ali se susrela samosa ograničenim uspehom. Podaci Međunarodnog monetarnog fonda pokazuju da je udeo juana u globalnim rezervama porastao na rekordnih 2,79 odsto do kraja 2021. godine.

Međutim, napori da se prošire zalihe juana naišli su na kritike zbog stroge regulative kineske vlade, ograničenja u razmeni i optužbi za devalvaciju valute.

Usred niza sankcija koje su postavljene Rusiji, brojne zemlje su se umorile od rizika povezanih sa globalnom ekonomijom zasnovanom na američkim dolarima u onome što se naziva potencijalnom „de-dolarizacijom“ čime se utire put da juan raste u međunarodnom značaju.

Alokacija dolara je pala ispod 59 odsto u četvrtom kvartalu 2021. godine – pre nego što su zapadne sankcije Rusiji izazvale sumnju u pouzdanost pristupa dolarima. Početkom 2020. godine dolar je imao udeo od 62 odsto, a 2015. godine udeo od 65 odsto. Pored toga, stopa ovog pada je nedavno porasla, prenosi Biznis Insajder.

– Udeo rezervi koje se aktivno izdvajaju u sredstva denomirana u dolarima opao je za oko 5 odsto od 2018. godine, a tempo se ubrzao u poslednjih par kvartala, napisali su analitičari JPMorgana predvođeni Majklom Hansonom u belešci objavljenoj u petka.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Izrael u svoje devizne rezerve ubacuje juan се појављује прво на Biznis i Finansije.

Problem sa kojim su se susreli su cene koje su više kod privatnih ustanova što je, kako je objasnila, razumljivo jer su njihovi troškovi nabavke veći. „Mi kad radimo nabavke one su centralizovane i velike pa su i nabavne cene niže što nije slučaj kod privatnika koji samostalno nabavljaju opremu i ne mogu da dobiju tu cenu. Radimo i na tome“, dodala je ona.

Mane dosadašnjeg sistema ugovaranja, prema njenim rečima, jeste što se ugovori sklapaju na godinu dana što onemogućava privatne ustanove da naprave dugoročne planove jer ne znaju kakve će potrebe Fonda biti. Zbog toga je predložila stvaranje javno privatno partnerstva koje bi bilo na na pet ili deset godina.

„To je kao brak gde svako da ono što ima i to je zaživelo u mnogim drugim zemljama“, istakla je ona i dodala da je to neophodno što pre uraditi jer postoji tražnja iz regiona i iz sveta.

Izvor: Sveonovcu

Foto: Pixabay.com

Чланак Nove usluge u privatnim ustanovama o trošku RFZO се појављује прво на Biznis i Finansije.

Napravljene su da bi namamile optimistične i naivne ulagače koji na kraju dana ostanu bez novca. Uglavnom se obogate samo njihovi uticajni stvaraoci. One se nazivaju hajpkoini.

Hajpkoin (eng. hype — gerila promovisanje) obično kreira uticajni pojedinac ili grupa ljudi koja iza sebe ima veći broj obožavalaca na društvenim platformama, piše Sputnjik. Kada ga napravi u određenoj količini, stvaralac deo zadrži za sebe, a ostatak stavi u promet. Tada počinje „igra“.

Zamke

U početku, hajpkoin ima vrlo nisku cenu. Da bi to promenio, njegov uticajni kreator svojim mnogobrojnim pratiocima predstavlja novu „fantastičnu“ i perspektivnu kriptovalutu i poziva ih da u nju ulože novac, tvrdeći da je i sam to uradio, iako to možda nije istina. Obožavaoci ipak to počinju da čine, pa cena hajpkoina raste.

„U momentu kada je cena bitno porasla, ja svoje tokene prodam za neke druge ili za fiat novac (dekretni novac), odnosno dolare ili neku drugu valutu i tu sam zaradio. Onda me, u suštini, ne interesuje šta će se desiti s ostalim ljudima“, objašnjava Stefan Ignjatović, menadžer kompanije „Tenderli“, koja se bavi analizom pametnih ugovora za blokčejn tehnologiju.

Kada stvaralac proda svoj deo ukupne količine hajpkoina, koji obično nije mali, cena tog „novčića“ padne, ulagači to primete i prepoznaju kao loš znak, pa brže-bolje počnu da prodaju svoje zalihe, pre nego što cena još više opadne. To se obično završi potpunim krahom hajpkoina, a oni koji su izgubili novac za to obično mogu da krive samo sebe.

„Odete u prodavnicu ili na pijacu i neko vas ubeđuje da će od jednog paradajza vaša porodica moći da živi mesec dana. Da li biste kupili taj paradajz? Da li biste mu poverovali? Niko vas nije prevario. Poslednja odluka je vaša. Glavni problem oko toga je to što ljudi žele prečice do bogaćenja i ne žele da istraže niti da se edukuju o tome da bi razmislili svojom glavom da li to ima smisla ili nema“, napominje Ignjatović.

Stvaraoci ne trpe posledice

Uticajni kreatori uglavnom ne trpe nikakve posledice, ma koliko da je ljudi bacilo novac na njihove hajpkoine.

„Ako tako javno varaš ljude, definitivno će tvoj brend trpeti, mada se, iskreno, pokazuje da i mnogo veći skandali ne ‘ubijaju’ influensere. Manje-više sve može da se preživi. Zaradiću mnogo, trpeće mi brend, ali ću se za godinu-dve dana oprati od toga, to je logika ljudi. Još je bolje ako si potpuno inkognito. Niko ne zna za tebe, ‘ušemio’ si se s nekim osobama koje će ti raditi promociju toga, ti zaradiš pare i eventualno se u nekom članku pojavi da je Pera Mikić prevario ljude, ali niko ne zna ko je on niti gde on živi. To je više moralno, nego pitanje sprovođenja nekog zakona“, predočava Ignjatović.

Veliki deo novonastalih kriptovaluta čine upravo hajpkoini i „novčići“ koji nemaju realnu vrednost. Ipak, to ne treba da obeshrabri one koji žele da svoj novac ulože u potencijalno perspektivne nove „novčiće“. Samo treba dobro da istraže u šta ulažu svoje pare.

Izvor: Spunjik/b92

Foto: Pixabay

Чланак Hajpkoini — zamka za ulagače u kriptovalute се појављује прво на Biznis i Finansije.