To je prvi korak u vraćanju poverenja u sistem nabavki kroz koji se prometuje nešto više od osam odsto BDP-a Srbije. Udruženje „Ponuđači Srbije“ i NALED podržaće Kancelariju za javne nabavke, u okviru projekta „Javno-privatni dijalog za razvoj“, da kroz obuke i izradu smernica za primenu zakona upozna što više aktera sa novinama.

– Najveći naručioci nabavki su republička javna preduzeća (128 milijardi dinara), zdravstvene i socijalne ustanove (90 milijardi), lokalne samouprave (67 milijardi), lokalna JP (65 milijardi) i organi državne uprave (63 milijarde). Reč je o novcu svih građana poreskih obveznika. Dosadašnja neadekvatna primena zakona dovodila je do ograničavanja konkurencije, demotivisanja ponuđača i smanjenja poverenja u pravni sistem.

Razmena podataka u postupcima nabavki mora se sprovoditi preko Portala

Veća konkurencija u nabavkama donosi bolji kvalitet uz niže cene, ali je u prošloj godini prosečan broj ponuđača u postupcima bio tek 2,5 što je najniže u poslednjih sedam godina i najniži prosek među zemljama regiona. O potrebi jačanja poverenja u sistem dovoljno govori i da su mnogi naručioci požurili da pokrenu nabavke pre 1. jula jer će ih primenjivati po starom zakonu – kaže Jasmina Marković, predsednica Udruženja ponuđača.

Novi zakon podrazumeva da se odsad sva komunikacija i razmena podataka u postupcima nabavki mora sprovoditi preko Portala. Na taj način biće omogućeno elektronsko podnošenje ponuda, postavljanje pitanja naručiocu, podnošenje zahteva za zaštitu prava, elektronsko otvaranje ponuda, uvid u dokumentaciju…

Pored toga što transparetnost odlazi na viši nivo jer će pregled dokumentacije biti jednostavniji, dodatne prednosti su i standardizacija postupaka što znači da će naručioci na ujednačen način sprovoditi nabavke i postupci će biti znatno ekonomičniji jer će korišćenje portala biti besplatno.

Među novinama posebno se ističe ukidanje obaveze sprovođenja nabavki za dobra i usluge do 1.000.000 dinara i radove do 3.000.000 (91% nabavki u Srbiji su velike vrednosti). Značajno je unapređena i procedura zaštite prava u postupcima.

Pokretač dijaloga o unapređenju sistema javnih nabavki je Poslovno udruženje ponuđača Srbije u okviru projekta „Javno-privatni dijalog za razvoj“ koji sprovode NALED i Republički sekretarijat za javne politike, a podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID).

Чланак Novi zakon unapređuje transparentnost javnih nabavki се појављује прво на Biznis i Finansije.

Šta sve donosi novi Zakon o alternativnim investicionim fondovima, koje su njegove prednosti i šta će to značiti za domaće i za strane investitore, na događaju održanom prošle nedelje u saradnji sa Srpskom asocijacijom menadžera objasnio je Stefan Dobrić, advokat i pravni ekspert konsultantsko-revizorske kuće PwC Srbija.

Naime, nova regulativa bi trebalo da pruži veći stepen sigurnosti potencijalnim investitorima iz inostranstva, ali i domaćim, te da Srbiju učini predvidivim i prepoznatljivim ambijentom. Dodatno, kako su propisani jači regulatorni zahtevi, svako ko nosi naziv „fond“ moraće da ispuni određene uslove, a to se odnosi i na društva za upravljanje i depozitare.

– Nova regulativa, pre svega, neophodna je za sam proces harmonizacije sa propisima EU. Tako će investitorima koji su upoznati sa regulativom u Evropskoj uniji biti lakše da investiraju i u Srbiji. Tu je i bolja zaštita investitora, atraktivniji poslovni ambijent, a, takođe, biće i više sredstava za mala, srednja i mikro preduzeća, dok je regulativa, koja posebno štiti javni interes i male investitore, sada izdvojena u poseban propis – istakao je Dobrić.

On je dodao da Zakon o alternativnim investicionim fondovima može da obezbedi i dobro investiciono područje za mikro, mala i srednja preduzeća, a posebno za startape i IT firme.

– Novi zakon otvara prostor za finansiranja startapa, koji teško pronalaze okvir zadovoljavanja bankarskih kriterijuma za odobravanje kredita – rekao je Dobrić.

Takođe, novim propisima otvara se mogućnost fondovima da ulažu u različite vrste imovine, a ne samo u tradicionalne – kao što su hartije od vrednosti i depoziti, a novim zakonom predviđeno je da Komisija za hartije od vrednosti postavlja okvir u kome će da nadgleda tržište.

– Novi zakon dozvoljava Komisiji da uspostavi jači nadzor i veći stepen zaštite u slučaju rizičnih ulaganja, a ovaj propis, takođe, jača i ulogu depozitara, postavlja jasne kriterijume transparentnosti i propisuje striktne uslove za dobijanje dozvola. Takođe, uspostavlja i stroga pravila za upravljanje rizicima i stvaranju okvira za razvoj drugih vidova finansiranja sektora malih i srednjih preduzeća, osim bankarskih kredita – objašnjava pravni ekspert.

Dobrić se osvrnuo i na stari Zakon o investicionim fondovima, donet 2006, koji je veoma zastareo i koji nije bio dovoljno raznolik, te je ograničavao strane investitore.

– Nakon donošenja ovog zakona u Srbiji su osnovani prvi investicioni fondovi, ali sa svetskom ekonomskom krizom, ovi fondovi su pali i nikada se nisu oporavili. Ali, to nije bilo samo zbog krize, već i zbog regulative koje nije bila dobra, zapravo, nije bila dovoljno raznolika kako bi, pre svega stranim investitorima, omogućila ostvarenje širokog spektra investicionih strategija. Kao posledica, između ostalog i loše regulative, u Srbiji postoji svega 19 investicionih fondova i 5 društava koja njima upravljaju – istakao je Dobrić.

Nikola Babović, ekspert PwC-a, objasnio je da su učesnici u investicijama definisani kao mali, polu-profesionalni i profesionalni investitori i osvrnuo se i na izvore sredstava alternativnih investicionih fondova.

Naime, prema novom zakonu, Alternativni investicioni fondovi prikupljaju novac javnom ili privatnom ponudom.

– Kada svoje investicione jedinice, odnosno udele prodaju javnom ponudom, udeli i investicione jedinice se nude celokupnoj javnosti. Tako da i mali, polu-profesionalni ili profesionalni investitor, može učestovati u tom fondu. Sredstva koja se prikupljaju putem privatne ponude se nude isključivo profesionalnim i polu-profesionalnim investitorima kao i unapred određenim, za koje društvo za upravljanje proceni da su podobni – napominje Babović.
Ovaj zakon, prema njegovim rečima, definiše i polu-profesionalne investitore, koji moraju uložiti minimalno 50.000 EUR, a za neke fondove i više, dok u profesionalne investitore, zakon ubraja finansijske institucije, poput banaka, objasnio je ekspert PwC-a.

U zavisnosti od toga kome se nude investicione jedinice, zavisi i rizičnost ulaganja samog fonda, istakao je Babović.

Izvor: S. Petrović, eKapija

Чланак Šta donosi novi Zakon o alternativnim investicionim fondovima? се појављује прво на Biznis i Finansije.