Zbog zdravstvene krize izazvane korona virusom i lockdown-a, od početka godine je, u odnosu na isti period prošle godine, registrovan manji broj lica koja su pokrenula poslovanje, ali i onih koji su se izbrisali iz Registra privrednih subjekata.

Uprkos nepovoljnim uslovima za poslovanje, u ovoj godini je, za osam meseci, zadržan pozitivan trend u oblasti pokretanja poslovanja jer je otvoreno za 8.212 privrednih subjekata više nego što je zatvoreno.

Za osam meseci ove godine, osnovano je 24.872 privredna subjekta, a u istom periodu prošle godine 31.414 subjekta. Preciznije, za osam meseci je osnovano 6.092 privredna društva, za 1,5% manje nego u istom periodu prošle godine i 18.780 preduzetnika, za 34,3% manje nego lane.

Najmanje privrednih subjekata osnovano je u aprilu

Najmanje privrednih subjekata (864) osnovano je u aprilu, tokom lockdown-a, a najviše (5.365 subjekata) u junu. U avgustu je osnovano 700 privrednih društava i 2.588 preduzetnika.

Posmatrano prema delatnostima, najviše novoosnovanih privrednih društava je registrovano za računarsko programiranje (700) i nespecijalizovanu trgovinu na veliko (590). Najviše novih preduzetnika je registrovano za delatnost restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata (1.197), frizerskih i kozmetičkih salona (862), za konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem (796), drumski prevoz tereta (757).

Iz Registra privrednih subjekata je od početka godine, za osam meseci, izbrisano 16.660 privrednih subjekata, dok je u istom periodu prošle godine izbrisano 40.516 subjekata.

Iz Registra privrednih subjekata je za osam meseci izbrisano 14.210 preduzetnika

Za osam meseci ove godine, izbrisano je 2.450 privrednih društava, a u istom periodu 2019. godine izbrisano je 25.402 društva, od kojih je oko 23.000 društava izbisano po službenoj dužnosti, nakon sprovedenog postupka prinudne likvidacije, najčešće zbog nepodnošenja finansijskih izveštaja.

Iz Registra privrednih subjekata je za osam meseci izbrisano 14.210 preduzetnika, ili za 6,3% manje nego u istom periodu prošle godine.

Najveći broj preduzetnika, kojima su u ovoj godini bili otežani uslovi za obavljanje delatnosti, odlučivao se radije za prijavljivanje privremenog prekida obavljanja delatnosti, nego za zatvaranje, jer su time ostvarili pravo na pomoć države, a smanjili troškove poslovanja i otpuštanja radnika. U periodu od početka januara do kraja avgusta, privremeni prekid obavljanja delatnosti je prijavljen u 29.438 slučajeva, dok je u 12.373 slučaja prijavljen nastavak obavljanja delatnosti.

Najviše privrednih subjekata (2.789 subjekata) obrisano je u januaru, a najmanje (386) u aprilu. U avgustu je iz Registra privrednih subjekata izbrisano 426 društava i 1.960 preduzetnika.

Najviše privrednih društava, koja su se brisala iz registra, bila su registrovana za delatnost nespecijalizovane trgovine na veliko (279) i konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem (141). Među obrisanim preduzetnicima, najviše je bilo registrovanih za delatnost računarsko programiranje (1.185), restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata (830), za konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem (629), taksi prevoz (624), za usluge pripremanja i posluživanja pića (568), za trgovinu na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, pretežno hranom, pićima i duvanom (521).

Чланак Zadržan pozitivan trend u oblasti pokretanja poslovanja се појављује прво на Biznis i Finansije.

To je pokazao polugodišnji izveštaj o stanju privrede, koji su, uz podršku nemačke razvojne saradnje koju sprovodi GIZ, uradili NALED i Republički sekretarijat za javne politike u okviru takmičenja lokalnih samouprava „Šampioni preduzetništva 2020“ zasnovanog na podacima Poreske uprave i Agencije za privredne registre za period 1. januar – 30. jun 2020.

Pandemija je uticala na smanjenje privredne aktivnosti

Međutim, i pored pozitivnog salda, pandemija je uticala na smanjenje privredne aktivnosti, jer je registrovano manje otvaranja novih firmi. Od januara do kraja juna otvoreno je za skoro petinu manje nego u istom periodu u prethodnih pet godina. S druge strane, došlo je i do pada brisanja privrednih subjekata za desetinu, što se delom može protumačiti kao rezultat Vladinih mera za podršku privredi tokom i nakon vanrednog stanja.

– U aprilu, u jeku epidemije, osnovano je 864 privredna subjekta, četiri puta manje od aprilskog proseka u prethodnih pet godina. U maju je taj broj bio nešto veći, da bi u junu bilo osnovano 5.365 novih privrednih subjekata i to je rekord u proteklih pet godina. Ova statistička kretanja rezultat su popuštanja mera zbog epidemiološke krize i postepenog otvaranja ekonomije – kaže direktorka za regulatornu reformu u NALED-u Jelena Bojović.

Deo preduzetnika samo privremeno obustavio rad tokom trajanja vanrednog stanja

U posmatranom periodu, gotovo 25.000 preduzetnika, koji zapošljavaju oko 17.300 radnika, privremeno je obustavilo poslovanje, a najviše njih u martu (10.000).

– To nisu nužno izgubljena radna mesta, jer je deo preduzetnika samo privremeno obustavio rad tokom trajanja vanrednog stanja. Osim toga, 1. marta je počela primena „testa samostalnosti“ za preduzetnike koji plaćaju paušalni porez, pa su mnogi od njih najverovatnije prešli u radni odnos kod svojih poslodavaca, zahvaljujući između ostalog i poreskim oslobođenjima koja su u primeni od ove godine. Na to ukazuje podatak da od ukupnog broja obustava, 28,2% čine programeri i drugi angažovani u IT sektoru – objašnjava Bojović.

Polugodišnji izveštaj je pokazao i da je među novoosnovanim firmama 180 onih koje su pokrenuli početnici zahvaljujući programu Startuj legalno, a koji podrazumeva poresko oslobođenje u prvoj godini poslovanja. Broj korisnika ove mere i ukupan broj novoosnovanih firmi, predstavljaju kriterijume na osnovu kojih je, u okviru takmičenja, formiran indeks uspešnosti opština u podsticanju preduzetništva.

Dodatno, kako bi se obezbedile jednake šanse za sve, kriterijumi su posmatrani u odnosu na broj stanovnika (per capita), a lokalne samouprave su grupisane u tri kategorije: male, srednje i velike. Na polovini takmičenja, ovaj indeks ni u jednoj opštini ne prelazi 65 od maksimalnih 100 poena, što pokazuje da sve imaju dosta prostora za unapređenje.

Чланак U prvom poluvremenu 2020. otvoreno 6.300 firmi više nego što ih je ugašeno се појављује прво на Biznis i Finansije.

Privredna komora Srbije u saradnji sa Ministarstvom finansija objavila je treći set odgovora na najčešća pitanja koja su privrednici upućivali preko COVID-19 pozivnog centra, društvenih mreža, granskih udruženja i regionalnih komora PKS.
Na spisku se trenutno nalazi 36 najčešćh pitanja privrednika, kao i odgovori i objašnjenja nadležnih, koji se objavljuju na sajtu Privredne komore Srbije i Ministarstva finansija.

Kada je reč o nedoumicama koje se tiču domena Zakona o radu, pravo na direktna davanja ostvaruje se samo za zaposlene sa zaključenim ugovorom o radu, pa tako minimalac neće biti isplaćen zaposlenom koji ima potpisan Ugovor o delu.
S obzirom da je država definisala da je privredni subjekat u obavezi da zadrži propisani broj zaposlenih do isteka roka od tri meseca od poslednje isplate direktnih davanja, u tom roku preduzeće ne može da smanji broj zaposlenih za više od 10 odsto (ukoliko želi da koristi pogodnosti), ne računajući zaposlene kojima u tom roku istekne rok na koji su zaključili ugovor o radu na određeno vreme.

Šta ako paušalac ne želi da koristi pogodnosti predviđene Uredbom

Zatim, objašnjava se da se poslodavci koji su isplatili zarade za mart pre donošenja Uredbe mogu opredeliti za odlaganje poreza i doprinosa za zarade za april, maj i jun mesec, jer se mere primenjuju za period od tri meseca.
Jedno od pitanja je i kako se paušalac može odreći ekonomske pomoći države jer ne želi da agenciju drži aktivnom zbog promene načina poslovanja, s obzirom da se novac automatski uplaćuje na račun.

Nadležni odgovaraju da u konkretnom slučaju, za lica koja automatski po Uredbi ostvaruju pravo na direktna davanja i odlaganje plaćanja poreza i doprinosa, a ne žele da ostvaruju ova prava, nije predviđen poseban način odricanja od ovih prava.

Međutim, ukoliko ne žele da koriste pogodnosti predviđene Uredbom, sredstva koja su im uplaćena na namenski račun treba da ostave neiskorišćena na tom računu, a poreze i doprinose svakako treba da uplate pre brisanja iz registra bez obzira na to da li se oni vode kao dospeli ili nedospeli kod Poreske uprave.

Ko nema pravo na direktna davanja

U slučaju da preduzetnik istovremeno ima status zaposlenog ili penzionera, nema pravo na direktna davanja, kaže se u odgovoru na pitanje da li na pomoć države mogu da računaju preduzetnici koji imaju preduzetničke radnje iz radnog odnosa i penzioner kao vlasnik radnje, a u pitanju je samooporezivanje.

Zatim, ako je vlasnik preduzetničke radnje prijavljene za isplatu ličnog dohotka i na mesečnom nivou popunjava prijavu za porez na ličnu zaradu samo za sebe jer nema nijednog zaposlenog, a s druge strane je i u radnom odnosu u preduzeću, pravo na pomoć države nema jer preduzetnici ne mogu da ostvare pravo na direktna davanja ukoliko imaju status zaposlenog ili su korisnici penzije.

Kazne za nenamensko trošenje sredstava

U slučaju da paušalac ima radnju sa jednim zaposlenim radnikom, na pitanje da li tada oboje dobijaju pomoć od tri minimalne zarade, nadležni odgovaraju potvrdno, osim ukoliko je preduzetnik negde zaposlen ili ima status korisnika penzije. U tom slučaju, pravo na direktna davanja ostvaruje se samo za zaposlenog.

Nadležni takođe podsećaju na to da onaj ko sada otvori firmu nema pravo na novčanu pomoć, već to pravo imaju samo privredna društva koja su osnovana pre 15. marta ove godine.

Kada je reč o nenamenskom trošenju sredstava koja su uplaćena na račun, navodi se da je u pitanju prekršaj za koji poslodavac može biti kažnjen u visini od 30 do 70 odsto primljenih sredstava, a ne manje od 500.000 dinara za pravno lice, odnosno 100.000 dinara za preduzetnike, a ukoliko se dobijeni novac ne isplati zaposlenima, obaveza poslodavca je da pare vrati u budžet Srbije.

Izvor: Tanjug

Чланак Firme osnovane posle 15. marta nemaju prava na državnu pomoć се појављује прво на Biznis i Finansije.