Ovaj dogovor ima za cilj da zaustavi četiri decenije dugu trku “do dna” postavljanjem donje granice za zemlje koje su, želeći da privuku strane investitore i nova radna mesta, odredile vanserijski niske takse za multinacionalne kompanije, i na taj način im omogućile kompanijama da biraju visinu poreza koji oni hoće da plate.

Ovo “poresko dno” od 15 odsto, je i dalje daleko ispod korporativne takse u industrijalizovanom delu sveta (gde uglavnom iznosi 23,5 odsto), piše Rojters.

Neke zemlje u razvoju navode da su njihovi interesi skrajnuti kako bi se ugodilo bogatim nacijama, dok sa druge strane NVO kritikuju sam dogovor, kako ima mnogo “rupa”. Prema rečima Oksfama dogovor efektivno “nema zube”.

Sporazum će se takođe teško “prodati” u Vašingtonu, gde je grupa republikanskih senatora poslala pismo ministarki finansija Dženet Jelen rekavši da su ozbiljno zabrinuti.

Pregovori su trajali oko 4 godine, a dogovor je postignut nakon što su Irska, Estonija i Mađarska napokon pristale.

Poslovanje “preko grane”

Cilj ovog dogovora je da zaustavi velike kompanije da ostvaruju profite u zemljama sa niskim porezima, kao što je Irska, nebitno gde im se klijenti nalaze. Ovaj problem se zaoštrio sa nastankom “tehnoloških giganata” kojima je poslovanje “preko grane” dodatno olakšano.

“Uspostavljanjem, po prvi put u istoriji, globalnog poreza konačno ćemo izjednačiti uslove za sve američke radnike i poreske obveznike, zajedno sa ostatkom sveta”, saopštio je jednom američki predsednik Džo Bajden.

Od 140 zemalja uključenih u dogovore, 136 je podržalo uvođenje poreza, a suzdržani su ostali Kenija, Nigerija, Pakistan i Šri Lanka.

OECD koji je predvodio pregovorima navodi da je ovim dogovorom pokriveno 90 odsto globalne ekonomije.

“Napravili smo još jedan važan korak ka većoj poreskoj pravdi”, izjavio je nemački ministar finansija Olaf Šulc u zvaničnom saopštenju upućenom Rojtersu.

“Sada imamo jasan put ka pravednijem poreskom sistemu, gde veliki igrači plaćaju svoj deo gde god da posluju”, kazao je britanski ministar Riši Sunak.

I dok se mastilo sa potpisa još uvek suši, neke zemlje se već brinu kako će implementirati ovu meru. Švajcarsko ministarstvo finansija zahteva da se interesi malih ekonomija uzmu u obzir i navodi da je gotovo nemoguće da se ovaj porez implementira 2023. godine.

Senatori zabrinuti

U međuvremenu u SAD, republikanski senatori kažu da su zabrinuti zbog razmatranja Bajdenove administracije da zaobiđe potrebno dobijanje ovlašćenja Senata za sprovođenje ovog dogovora.

Prema Ustavu SAD, Senat mora da ratifikuje bilo koji ugovor dvotrećinskom većinom (oko 67 glasova). Demokrate trenutno kontrolišu samo 50 mesta u domu od 100 članova, a republikanci su poslednjih godina izuzetno neprijateljski raspoloženi prema ovakvim ugovorima i podržavali su isključivo smanjenje korporativnih poreza.

Reakcija na finansijskom tržištu SAD i dalje nedostaje, a neki od tehnoloških konglomerata su čak javno podržale dogovor.

“Drago nam je da vidimo sve veći međunarodni konsenzus”, rekao je potpredsednik za globalna pitanja u Fejsbuku, Nik Kleg, i dodao da je Fejsbuk dugo pozivao na reformu globalnih poreskih pravila, i da oni priznaju da bi to moglo da znači i plaćanje više poreza na različitim mestima.

Iz Amazona su takođe rekli da podržavaju “napredak ka zajedničkom rešenju harmonizacije međunarodnog poreza”.

Analitičari Morgan Stenlija su rekli da su ovim najviše pogođeni proizvođači hardvera, medijski servisi i zdravstvo.

Ključno u ovom dogovoru je taj korporativni porez od 15 odsto koji omogućava državama da oporeze veći deo profita multinacionalnih kompanija.

Dženet Jelen je ovo pozdravila kao pobedu američkih porodica, ali i međunarodnog biznisa.

“Okrenuli smo neprekidne pregovore u decenije prosperiteta, kako za SAD, tako i za svet. Današnji dogovor predstavlja generacijsko postignuće u polju ekonomske diplomatije”, rekla je Jelen u saopštenju.

Zemlje u razvoju govore kako su njihovi interesi ignorisani

Iz OECD su saopštili da će na ovaj način biti omogućeno zemljama da prikupe novih 150 milijardi dolara kroz poreze, dok će se 125 milijardi dolara preusmeriti sa velikih multinacionalnih kompanija ka zemljama.

Irska, Estonija i Mađarska, sve tri zemlje sa niskim poreskim stopama, su prestale ove nedelje da se bune i nastao je kompromis oko minimalne stope poreza.

Ipak, mnoge zemlje u razvoju govore kako su njihovi interesi ignorisani, i da će bogate zemlje na ovaj način nastaviti da dele plen stranih direktnih investicija.

“Između lošeg i još goreg”

Argentinski ministar ekonomije Martin Guzman je rekao u četvrtak da je predlog zemljama u razvoju nametnuo izbor “između lošeg i još goreg”.

NVO kao što je Oksfam takođe navode da se ovim potezom neće rešiti problem poreskih rajeva.

“Poreski đavo je u detaljima, uključujući i kompleksnu mrežu izuzetaka”, kaže glavna za poreske politike u toj organizaciji, Suzana Ruiz.

Kkao dodaje, kolosalnih 10 godina grejs perioda, dodatnih u poslednjem trenutku, kao i mnoštvo drugih rupa ostavili su ovaj sporazum “tupim”.

Kompanije sa realnom svojinom i platnim spiskovima u nekoj od zemalja gde su porezi niski, na taj način mogu da osiguraju da njihovi prihodi nastave da izbegavaju novu minimalnu poresku stopu.

OECD je najavio da je sledeći korak formalno usvajanje sporazuma od strane finansijskih ministara zemalja iz grupe G20, 13. oktobra, i da se finalno prizna krajem meseca u Rimu, pred liderima zemalja G20.

Zemlje koje prihvate sporazum, moraće da usvoje zakon sledeće godine kako bi stupio na snagu od 2023. godine, ali veliki broj zvaničnika kaže da je vremenski okvir tesan.

Francuski ministar finansija Bruno LeMari je istakao da će Pariz probati da iskoristi svoje predsedavanje EU u prvoj polovini 2022 kako bi preneli zakon širom 27-članog bloka.

Izvor: Bankar.rs

Foto: Pixabay

Чланак Grupa od 136 zemalja donela je odluku da podignu minimalni porez kompanijama na 15 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Opet se radi o fiktivnim firmama koje imaju samo poštansko sanduče na nekoj adresi u poreskoj oazi, o ilegalnim poslovima koji se mere milijardama. Ovoga puta ti poslovi dospeli su u javnost zahvaljujući takozvanim „Pandorinim papirima“.

Koristiti fiktivnu firmu koja ima samo poštansko sanduče najčešće nije ništa ilegalno, kaže Kristof Trautfeter iz nemačke organizacije „Mreža za poresku pravdu (Netzwerk Steuergerechtigkeit). Pa ipak to izaziva sumnju, jer ljudi investiraju mnogo novca i vremena kako bi sakrili svoju imovinu preko fiktivnih firmi.

„Malo je legalnih, a još mnogo manje legitimnih razloga za korišćenje firme koja ima samo poštansko sanduče“, kaže Trautfeter. „Imamo recimo tajnu službu iz Nemačke koja pokušava da pomogne opoziciji u Siriji i za to koristi firme koje imaju samo poštansko sanduče. Ili obrnuto, opozicionare koji organizuju otpor iz Sirije ili iz neke druge zemlje gde nije moguće pod sopstvenim imenom sprovoditi takve aktivnosti. Ali to su veoma retki slučajevi“, kaže Trautfeter. „U stvari, gotovo uvek se radi o skrivanju, pokušaju da se ostane anoniman i često o tome da se na neki način zaobiđu zakoni.“

Šta je učinjeno nakon „Panamskih papira“?

Politika već godinama radi na tome da spreči ilegalne tokove novca ili barem da ih razotkrije. Tako su neke zemlje uvele tzv. „registre transparentnosti“ u koje se upisuju pravi vlasnici firmi. „To od 2017. postoji u čitavoj Evropskoj uniji“, kaže Trautfeter. U Nemačkoj se tako, za svaku firmu koja ima sedište u toj zemlji ili koja u toj zemlji kupuje nekretnine, u „registru transparentnosti“ može pogledati ko stoji iza nje.

Osim toga, više od sto zemalja dogovorilo je da automatski razmenjuje informacije o bankovnim računima. Banke u tim zemljama moraju tako automatski zemlji iz koje neko potiče da jave ko je pravi vlasnik računa. Ako dakle neki Nemac preko fiktivne firme registrovane na Karibima ima račun u Švajcarskoj, onda švajcarska banka to automatski javlja nemačkim poreskim vlastima. Neke zemlje su političarima zakonom zabranile da kupuju firme u poreskim oazama.

Tako je u teoriji.

Gde su poteškoće u praksi?

Ali, novac se ilegalno prebacuje i danas, a samo ponešto od toga bude otkriveno. Problem je što neke poreske oaze ne menjaju svoja pravila ili što se ona ne sprovode dosledno, kaže Benedikt Štrunc. On je jedan od 600 novinara koji su analizirali „Pandorine papire“.

I Kristof Trautfeter smatra da je problem to što se pravila ne sprovode. Kod „registra transparentnosti“ postoji recimo granica od 25 odsto: ako neko u nekoj fabrici ima udeo koji je manji od 25 odsto, on može da izbegne unošenje u „registar transparentnosti“.

Dvostruka merila

A problema ima i kod međunarodne razmene informacija o bankovnim računima. Čak ni Evropska unija tu nije neki naročiti uzor: poreske oaze u EU, kao što su Malta, Irska ili Kipar, i dalje postoje.

Ni drugi veliki igrač na finansijskom tržištu, SAD, ne ponašaju se besprekorno, iako su baš one 2013. pokrenule automatsku međunarodnu razmenu podataka pre svega zbog švajcarskih banaka. Nakon pretnje da će uvesti kazne na sve poslove švajcarskih banaka u SAD ako im ne proslede informacije o računima, švajcarske banke su popustile.

Nakon toga je OECD mogao da uspostavi automatsku razmenu informacija na globalnom nivou. „Ali, Sjedinjene Države do danas nisu ispunile svoju obavezu“, kritikuje Trautfeter. Dakle, sve zemlje sada dostavljaju SAD informacije o računima američkih državljana, ali Sjedinjene Države u vrlo ograničenom obliku dostavljaju informacije o strancima i njihovim računima ili suvlasništvu u firmama u SAD.

Ne čudi zato da se upravo u SAD, recimo u Južnoj Dakoti, nalaze omiljena sedišta fiktivnih firmi. Trautfeter smatra da se radi o premeštanju firmi sa Kariba u SAD, jer je postalo problematičnije i rizičnije imati fiktivnu firmu u nekoj od karipskih poreskih oaza.

Nema prodaje anonimnom kupcu

Što se tiče trgovine nekretninama, u Nemačkoj se mnogo toga promenilo. Od 2021. u Nemačkoj se ne može preko fiktivne firme kupiti nekretnina, a da vlasnik fiktivne firme ne bude registrovan u Nemačkoj. Ali, ni to nije dovoljno. Jer, i dalje je moguće preko fiktivne firme kupiti drugu firmu koja poseduje nekretnine.

Gerhard Šik iz organizacije „Građanski pokret za finansijski zaokret“ (Bürgerbewegung Finanzwende) zagovara još odlučniju meru: „Trebalo bi preduzećima kod kojih nije poznat stvarni vlasnik načelno zabraniti poslovanje u Nemačkoj.“ Osim toga, organizacija se zalaže da se konfiskuju nekretnine kod kojih se ne može utvrditi ko im je vlasnik.

Šik je i za stroži nadzor banaka, jer preko njih se obavlja većina poslova. „Kad se radi o pranju novca, poslednjih godina je uočeno da bi više poleta trebalo da bude u Ustanovi za nadzor finansijskog poslovanja“, kaže Šik.

Razmena informacija nije dovoljna

Trautfeter se zalaže za to da se ne razmenjuju samo informacije o računima, već i informacije o vlasnicima nekretnina, jahti i drugih vrednih predmeta. Naročito ne bi smeli da budu sigurni već obavljeni poslovi. Šik smatra da bi mnogo češće trebalo pleniti imovinu kupljenu iz ilegalnih izvora.

Kako bi utvrdilo šta bi još trebalo preduzeti, Nemačka bi morala mnogo više da kontroliše, kaže Trautfeter. Potrebni su, prema njegovom mišljenju, specijalizovani timovi sastavljeni od policije, poreskih organa i državnog tužilaštva, koji bi proveravali kompleksne međunarodne preduzetničke strukture, utvrđivali stvarne vlasnike i kažnjavali banke i druge pružaoce usluga koji nisu stvar uredno prijavili.

Možda će „Pandorini papiri“ biti podsticaj za stroža pravila u svetu. „Veoma je važno dobro, nezavisno novinarstvo, koje sarađuje na međunarodnom nivou“, kaže Šik.

Izvor: Deutsche Welle

Foto: Pixabay

Чланак Pandorini papiri: Kako se boriti protiv fiktivnih firmi се појављује прво на Biznis i Finansije.