Doduše, ne mora nužno da znači da će do toga doći, još uvek ima prostora da se ova situacija razreši ako vlasti postignu konsezus oko podizanja granice zaduživanja koja zapravo predstavlja iznos koji američke vlasti mogu pozajmiti kako bi platile obaveze države. Te obaveze uključuju plate zaposlenih u javnoj upravi, troškove vojske, održavanje socijalnog i zdravstvenog sistema ali i plaćanje dugova.

Da podsetimo, Sjedinjene Američke Države su 19. januara ove godine dostigle granicu od 31,4 biliona dolara, što znači da će se, ako se ta granica ne podgine, država naći u problemu kako da isplati svoje obaveze bez mogućnosti pozajmljivanja.

Američki predsednik Džo Bajden rekao je da bi moguće proglašenje neplaćanja od strane američke vlade moglo da se pretvori u katastrofu. Ono bi, smatra Bajden, uvelo SAD u duboku recesiju, onemogućilo isplatu penzija i izazvalo brojna otpuštanja. Ekonomisti prognoziraju da bi smanjilo i kreditni rejting ove zemlje i izazvalo velike turbulencije na finansijskim tržištima.

Međutim, ovo nije prvi put da se Amerika nalazi u takvoj situaciji. Naime, i 2011. Kongres je bio sličnog sastava i jedni su bili za podizanje granice zaduživanja a drugi protiv. Ipak, na kraju su uspeli da se dogovore i izbegnut je veći udar na ekonomiju. Sada su u toku pregovori upravo o podizanju granice zaduživanja.

Foto: geralt, Pixabay

Чланак SAD bi se mogle naći u situaciji da ne mogu više da plaćaju funkcionisanje države се појављује прво на Biznis i Finansije.

U radno angažovanje van radnog odnosa spadaju privremeni i povremeni poslovi, obavljanje poslova po ugovoru o delu, zatim po ugovoru o stručnom osposobljavanju i usavršavanju i dopunski rad.

Posebne odredbe zakona o radu koje se bave ugovorom o dopunskom radu tiču se samo uslova pod kojima se može zaključiti ovakav ugovor i njegove obavezne forme i osnovne sadržine.

Prema navedenim zakonskim odredbama zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem. Ugovorom o dopunskom radu utvrđuje se pravo na novčanu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu rada, a zaključuje se u pisanom obliku.

Jedan od uslova pod kojima se može zaključiti ugovor o dopunskom radu je da se lice koje se angažuje već nalazi u radnom odnosu sa punim radnim vremenom. To znači da se ovakva vrsta ugovora ne može zaključiti sa nezaposlenim, penzionerom, niti osobom koja je u radnom odnosu sa radnim vremenom kraćim od punog.

Može da traje najviše 13 sati i 20 minuta nedeljno

„Takođe, ugovor o dopunskom radu podrazumeva da zaposlena osoba ima i određeno maksimalno radno vreme, koje ne može biti duže od trećine punog radnog vremena. Ovo znači da radno angažovanje po osnovu ugovora o dopunskom radu može da traje najviše 13 sati i 20 minuta nedeljno“, kaže za Biznis.rs advokat Branislav Vještica.Ugovor o dopunskom radu mora da sadrži odredbu prava na novčanu naknadu u pisanom obliku.

Naš sagovornik objašnjava da zaposleni ima prava iz obaveznog socijalnog osiguranja, u skladu sa Zakonom, što podrazumeva pravo na zdravstveno, penziono i invalidsko osiguranje, uključujući i prava u slučaju povrede na radu i profesionalne bolesti.

Jedna od prednosti ugovora o dopunskom radu je da angažovana osoba može sa drugim poslodavcem da zaključi ugovor bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu.

„Nije izričito propisana ni obaveza zaposlenog da poslodavcu sa kojim zaključuje ugovor o dopunskom radu dostavi dokaz o radu sa punim radnim vremenom kod drugog poslodavca, ali se to podrazumeva imajući u vidu prirodu ovog ugovora“, navodi Vještica.

Zakon ne određuje delatnosti u kojima se može zaključiti ugovor o dopunskom radu, tako da može da obuhvati različite poslove kod poslodavca i može se sklopiti u svim delatnostima u privredi.

Plaćanje poreza i doprinosa

Pitanje uplate poreza koji se plaća na naknadu ostvarenu po osnovu dopunskog rada regulisano je zakonom o porezu na dohodak građana, dok je plaćanje doprinosa uređeno zakonom o doprinosima za obavezno socijalno oiguranje.

„Na naknadu po osnovu ugovora o dopunskom radu plaćaju se porez na dohodak građana po stopi od 20 odsto na osnovicu koju čini bruto zarada umanjena za normirane troškove u iznosu od 20 procenata, doprinos za PIO u iznosu od 22 odsto na osnovicu za plaćanje poreza na dohodak građana“, navodi Vještica.Porez i doprinosi na ugovorenu naknadu za dopunski rad obračunavaju se i plaćaju po odbitku, odnosno poslodavac ima obavezu da prilikom svake isplate ugovorene naknade obračuna porez i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, obustavi ih i uplati na propisane račune istovremeno sa isplatom prihoda angažovanom licu na njegov račun.

Pre svake isplate ugovorene naknade podnosi se poreska prijava na obrascu PPP PD elektronskim putem.

Naš sagovornik navodi da je veoma važno napomenuti da zakon o državnim službenicima propisuje i ograničenja u pogledu dopunskog rada za one čiji je radnopravni status regulisan ovim zakonom. U ovim slučajevima se primarno primenjuju odredbe iz posebnih zakona, a supsidijerno odredbe zakona o radu za sva pitanja koja nisu regulisana posebnim propisom.

Izvor: Biznis.rs

Foto: Pixabay

Чланак Obaveze koje zaposlen ima pri dopunskom radu za drugog poslodavca се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ipak, kako su nam objasnili stručnjaci za ovu oblast, porodice frilensera za sada nemaju razloga za brigu, jer se u Zakonu o porezu na dohodak građana navodi da za dospele poreske obaveze svojom imovinom garantuju svi punoletni članovi domaćinstva samo ako je reč o preduzetniku.

S obzirom na to da frilenseri svoj prihod ostvaruju kao fizička lica, na njih se ovaj član zakona ne odnosi.

„Član 157 praktično znači da ako obveznik ne plati porez, odnosno ako dospele obaveze ne mogu da se naplate od preduzetnika, Poreska uprava pokušava da ih naplati od ostalih članova domaćinstva, jednog po jednog – supsidijarno“, objašnjava Đerđ Pap, stručnjak za poreze.

On kaže u razgovoru za „Blic Biznis“ da je opštepoznata stvar da preduzetnik odgovara ličnom imovinom za svoj biznis, i da ova stavka nije nikakva novost.

O predlozima frilensera razgovarati tokom naredne godine

Inače, navedeni čan 157 Zakona o porezu na dohodak građana glasi: „Za porez na prihode od samostalne delatnosti jemče supsidijarno svojom imovinom svi punoletni članovi domaćinstva obveznika koji u momentu nastanka obaveze čine domaćinstvo obveznika u smislu člana 10. ovog zakona“.

A domaćinstvom se, po navedenom članu 10, smatra „zajednica života, privređivanja i trošenja ostvarenih prihoda“.Podsetimo, Poreska uprava je u oktobru najavila da će početi kontrolu prihoda fizičkih lica koja su u proteklih pet godina radila za poslodavce iz inostranstva, a nisu regulisala svoje obaveze po pitanju poreza i doprinosa na zarade.

Oko 100.000 frilensera u Srbiji bilo je u nedoumici šta činiti, jer ih godinama niko nije obaveštavao o dospelim obavezama, a poreska rešenja sa zateznim kamatama i obavezama za pet godina unazad sada su počela da stižu i sume nisu nimalo naivne.

Nekoliko udruženja frilensera već je pisalo ministarstvu finansija i Poreskoj upravi, sa molbom da se organizuje sastanak i dogovore moguća rešenja. Predložili su i drugačiji način obračuna poreza za njihov rad, ali i uvođenje u odgovarajući sistem ove kategorije radnika.

Do sada je jedini odgovor stigao od ministra Siniše Malog, koji je u više navrata pozvao „sve poreske obveznike da izmire svoja dugovanja“ i najavio da će se o predlozima frilensera razgovarati tokom naredne godine, kada se bude pripremao novi set Zakona o porezu na dohodak građana.

Prema ranijim saznanjima, Poreska uprava je oko 15. oktobra, pozivajući se na član 45. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, zahtevala od banaka u Srbiji da joj do kraja oktobra dostave izveštaje o svim transakcijama na deviznim računima fizičkih lica. U međuvremenu je započela i sa njihovom analizom.

Izvor:Blic biznis

Foto: Pixabay

Чланак Porodice frilensera za sada nemaju razloga za brigu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dodatni moratorijum u otplati obaveza propisan je Odlukom o privremenim merama za banke radi ublažavanja posledica pandemije kovid-19 u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema i Odlukom o privremenim merama za davaoce finansijskog lizinga radi ublažavanja posledica pandemije kovid-19 u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema.

Dužnicima je omogućen još jedan zastoj u otplati obaveza prema bankama/davaocima finansijskog lizinga koje dospevaju od 1. avgusta 2020. godine zaključno sa 30. septembrom 2020. godine, kao i zastoj u otplati obaveza koje su dospele u julu ove godine, a dužnik ih nije izmirio.

Moratorijum se primenjuje na obaveze po osnovu kredita i kreditnih proizvoda banke (poput minusa i kreditnih kartica), kao i drugih proizvoda banke (poput obaveza po osnovu instrumenata zaštite od kamatnog rizika koji su povezani sa kreditima ili kreditnim proizvodima, bankarskih garancija).

Kako je istakla centralna banka, moratorijum se ne primenjuje na obaveze za usluge platnog prometa (provizija za izvršenje transakcija, naknada za održavanje računa), investicione usluge, brokersko-dilerski poslovi, usluge u vezi sa sefovima).

Banke i davaoci finansijskog lizinga su dužni da fizičkim licima, poljoprivrednicima, preduzetnicima i privrednim društvima do 31. jula 2020. godine ponude zastoj u otplati obaveza.

Obaveštenje o ponudi banke i davaoca finansijskog lizinga će biti objavljeno na njihovoj internet stranici, a sadrži informacije o početku primene i periodu trajanja moratorijuma, obračunu kamate, načinu otplate obaveza po prestanku moratorijuma, mogućim alternativnim načinima otplate obaveza, kao i reprezentativni primer iznosa obaveze pre i nakon prestanka moratorijuma.

Ukoliko dužnik u roku od deset dana od dana objavljivanja obaveštenja o ponudi, tu ponudu ne odbije, smatraće se da je ponudu prihvatio.

Dužnik može da odbije ponudu o moratorijumu elektronskim putem, putem redovne pošte, putem telefona ili u poslovnim prostorijama banke i davaoca finansijskog lizinga, i to u roku od deset dana od dana objavljivanja obaveštenja o ponudi, ali i da odustane od primene moratorijuma tokom njegovog trajanja, zahtevajući to od banke ili uplatom u celini dospele, a neizmirene obaveze.

Za vreme moratorijuma, banka i davalac finansijskog lizinga ne obračunava redovnu (ugovorenu) kamatu na obaveze koje dospevaju tokom trajanja moratorijuma. Banka obračunava redovnu kamatu na nedospeo dug a iznos redovne kamate odgovara iznosu te kamate u planu otplate koji je važio pre stupanja na snagu ove odluke.

Ako je dužnik privredno društvo onda banka i davalac finansijskog lizinga mogu redovnu kamatu da obračunavaju i na iznose glavnice duga koji dospevaju tokom trajanja moratorijuma.

Кada je u pitanju zatezna kamata ona se neće obračunavati na neizmireno potraživanje koje je dospelo za vreme trajanja moratorijuma. Pored toga, neće se pokretati postupak izvršenja, kao ni postupak prinudne naplate prema dužniku, odnosno neće se preduzimati druge pravne radnje u cilju naplate ovih potraživanja.

Po prestanku moratorijuma, banka i davalac finansijskog lizinga će obračunatu redovnu kamatu ravnomerno rasporediti na period otplate (bez pripisivanja glavnici duga), pri čemu se period otplate produžava za period trajanja moratorijuma.

Zatezna kamata obračunata u toku perioda moratorijuma na potraživanja dospela pre početka primene moratorijuma ravnomerno će biti rasporedjena na period otplate (bez pripisivanja glavnici duga).

Tokom trajanja moratorijuma na obaveze po osnovu kreditnih kartica i dozvoljenog prekoračenja po tekućem računu banka obračunava redovnu (ugovorenu) kamatu na iskorišćeni iznos, dok se važenje dozvoljenog prekoračenja po računu, odnosno kreditne kartice produžava se za period trajanja moratorijuma.

Izvor: Beta

Чланак NBS omogućila novi moratorijum u otplati kredita се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Stigao mi je dopis jedne banke, namenjen mom ocu, kojim se od njega traži da kao žirant po kreditu izmiri ratu kredita gospođe kojoj je bio žirant. U pitanju je iznos od oko 6.000 rsd, što sugeriše da je gospođa tek sada počela da kasni jednu ratu ili deo rate. Stvar je u tome da je moj otac preminuo pre 3 godine, a da osobu kojoj je bio žirant mi ne poznajemo, niti smo uopšte znali za dato jemstvo”.

Da li ste nekad čuli ili pročitali ovakvu priču? Kamatici se redovno javljaju naši čitaoci koji imaju ovakve i slične probleme.

Iako zakon nalaže da naslednici odgovaraju za obaveze ostavioca do visine vrednosti nasleđene imovine, u obaveze ulaze i obaveze preuzete po kreditu ukoliko je pokojnik bio nekome žirant.

Neretko se desi da posle par godina banka zatraži izmirenje duga pošto je pokojnik bio žirant po kreditu, a naslednici ne znaju ništa o tome. U ovakvim slučajevima bitno da li je pokojnik bio običan žirant ili solidarni žirant (jemac platac).

Ako niste nasledili imovinu, nećete biti u obavezi da banci izmirite dugovanje

Ako je pokojnik jemčio kao običan žirant, banka je dužna da naslednicima prezentuje dokaz da je dug prethodno pokušala da naplati od dužnika, a ako je pokojnik jemčio kao jemac platac, banka može potraživati od naslednika da isplate dugovanje bez da prethodno to traži od dužnika.U ovakvim slučajevima kako bi se saznalo koje je obaveze pokojnik preuzeo i koja je visina istih potrebno je da se od banke zatraži celokupna dokumentacija kojom se dokazuje osnov i visina potraživanja prema naslednicima, ali takođe, naslednici od banke treba da zatraže kontakt podatke dužnika.

Ako niste nasledili imovinu, nećete biti u obavezi da banci izmirite dugovanje.Takođe, ukoliko se ispostavi da je vrednost nasleđene imovine manja od obavezakoje je pokojnik preuzeo,obaveza naslednika biće ograničena vrednošću nasleđene imovine, objasnio nam je sve mogućnosti beogradski advokat Marko Stanković.

Važno je napomenuti da dug prema banci zastareva 10 godina od dospelosti duga, a ne od smrti dužnika. Ukoliko je banka tužila dužnika sva potraživanja se stopiraju, a zastarelost se u ovom slučaju računa 10 godina od donošenja rešenja o pravosnažnoj presudi.

Izvor: Kamatica

Чланак Naslednici kada prihvate nasledstvo prihvataju i obaveze се појављује прво на Biznis i Finansije.

U situaciji kada je ceo svet zatečen nepoznatim virusom i još uvek ne zna kako da se sa njim izbori, prvo o čemu brinemo je da sačuvamo sopstveno i zdravlje svojih bližnjih. Ali da bismo bili zdravi, to pre svega podrazumeva da od nečega moramo da živimo. Bez plate, složićemo se, to je teško izvodljivo.

Mere za pomoć privredi

Za razliku od poslodavaca koje prozivaju za kršenje osnovnih radnih prava zaposlenih tokom vanrednog stanja, manje se pominju oni vlasnici i direktori koji su pokazali brigu za svoje zaposlene, kao u jednoj IT kompaniji iz Niša. Tamo su još na početku vanrednog stanja isplatili radnicima celokupne plate za mart i april, pre roka. I kako su prošli zato što su se pokazali kao dobri domaćini?

Da bismo došli do odgovora, podsetimo se u najkraćem mera koje je donela Vlada Srbije radi podrške privredi, kao što su uradile i druge države u pokušaju da spreče sunovrat ekonomije.

Donete mere predviđaju odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade za tri meseca koliko je procenjeno da će trajati vanredno stanje, kao i odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit. Pored ovoga, obezbeđena je direktna pomoć u vidu iznosa minimalne neto zarade za mart za sve poslodavce koji se kvalifikuju za ovu vrstu podrške. Glavni uslov za korišćenje ovih mera je da se ne smanjuje broj zaposlenih više od 10% u odnosu na 15. mart 2020. godine.

Šta se desilo onima koji su isplatili zarade na vreme

Nakon objavljivanja mera raspravljalo se koji sektori privrede su najviše pogođeni i da li će ova pomoć imati isti efekat na sve ili će nekima ona, nažalost, biti nedovoljna. S druge strane, nekoliko kompanija se javno izjasnilo da neće koristiti pomoć države, jer ne žele da troše novac iz državnog budžeta za troškove koje mogu same da pokriju.

Pošto su mere bile najavljene već krajem marta, kada se dogodio prvi udar na poslovanje, očekivalo se da će se one odnositi upravo na martovsku zaradu. Poslodavci koji su uvek isplaćivali plate na vreme, u želji da pomognu zaposlenima učinili su to i u vanrednim okolnostima. Većina je isplatila zarade, a poreze i doprinose ostavila za plaćanje u zakonskom roku, očekujući da će ova obaveza biti odložena barem za neko vreme. Podsetimo, fiskalno opterećenje na neto zaradu u Srbiji je oko 65%, što je u vreme smanjene likvidnosti i te kako veliki iznos.

Ali čim su mere stupile na snagu, bilo je jasno da svi koji su isplatili zarade za mart pre donošenja Uredbe, neće moći da odlože svoje obaveze koje su dospele u martu, već će tu pogodnost moći da koriste tek od aprila. Nasuprot njima, poslodavci koji do stupanja Uredbe na snagu nisu isplatili zarade, pogodnost da odlože obaveze mogli su da koriste odmah.

Kakvu je poruku država poslala ovakvom odlukom? Da li je ideja bila da „nagradimo“ poslodavce koji su svojim zaposlenima hteli da pomognu tako što im nećemo dati mogućnost da biraju koju obavezu žele da prolongiraju? Zvanično niko neće reći da je tako, ali, nažalost praksa je puna takvih primera.

U Srbiji se ne nagrađuju oni koji obaveze izvršavaju u roku

Činjenica je da je tokom ranijih kriza bilo mnogo problema zbog toga što kompanije nisu imale dovoljno sredstava za plaćanje poreza i doprinosa zaposlenima. Posledice po zaposlene su bile višestruke, od neoverenih zdravstvenih knjižica do problema prilikom odlaska u penziju.

Ovakve situacije su se najčešće rešavale reprogramom poreskog duga, gde se kamata otpisivala u celosti, a poreski dug opraštao u određenom procentu. Naravno, ovaj reprogram se najčešće primenjivao na velike kompanije sa mnogo zaposlenih. Danas, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ima definisanu proceduru za odlaganje plaćanja poreskog duga na određeni period.

Ali baveći se kompanijama koje imaju problema i kojima svakako treba pomoći, zaboravili smo na one koje svoje obaveze izmiruju na vreme. U Srbiji ne postoji sistem nagrađivanja kompanija koje svoje obaveze izvršavaju u roku, niti ima naznaka da se o tome razmišlja.

Koristi od stimulisanja dobrih platiša

Na pitanje zašto bi trebalo nagrađivati ispunjavanje obaveza koje su propisane zakonom i samim tim moraju da se poštuju, odgovor daju primeri o višestrukoj koristi u državama koje su uvele takve stimulacije. Plaćanjem svojih obaveza na vreme, poslodavci omogućavaju zaposlenima da sa većom sigurnošću planiraju sopstvenu potrošnju, što onda značajno podstiče tražnju na tržištu. S druge strane, zahvaljujući redovnim platišama, država takođe može bolje da upravlja sredstvima u budžetu. Dodatno, što je više kompanija koje redovno plaćaju obaveze, to država više štedi na mehanizmima i procedurama za naplatu svojih potraživanja.

Za razliku od Srbije, koja ovakvo ponašanje ne vrednuje, Crna Gora je prepoznala značaj stimulisanja redovnih platiša, tako što je odobrila popust od 6% na dospele poreske obaveze ukoliko su one izmirene u roku. U drugim zemljama, kompanije koje redovno plaćaju poreze su uvek prioritetne kada se vrši povraćaj PDV-a ili prilikom izdavanja državnih dokumenata.

Ako je naša država bila voljna da se odrekne 50% kamate na odložene poreske obaveze kako bi pomogla poreske obveznike koji su u problemu, zašto ne bi mogla da iznađe mogućnosti za podršku onima koji redovno izmiruju obaveze?

Šta država još može da uradi?

Slična situacija je i kod poreskih obaveza za fizička lica. Poreski organi na bilo kom nivou ne prepoznaju građane koji redovno plaćaju porez kao posebnu kategoriju koju bi trebalo favorizovati u odonosu na one koji to ne čine.

Kako se takvo ponašanje države odražava na privrednike u aktuelnoj krizi? Ako su se neke privatne kompanije odrekle mogućnosti da koriste državnu pomoć i time olakšale državi da se izbori sa veoma teškom situacijom, zar država ne bi mogla da pokaže kako ceni takav postupak i odobri im popust u ukupnoj poreskoj obavezi? Dalje, treba imati na umu da pored onih kojima nije potrebna državna pomoć, ima privrednika koji se nisu kvalifikovali za ova davanja, što znači da će uprkos teškim poremećajima na tržištu, morati da izmire sve svoje obaveze prema državi.

Sve se vrti oko loših đaka

U situaciji kada će većina privrednika odložiti svoje obaveze, svakako bi trebalo razmišljati o tome na koji način vrednovati one koji će redovno uplaćivati novac u budžet. U suprotnom, može se desiti da one čak pretrpe štetu. Ilustrujmo to primerom kompanije iz Niša sa početka ovog teksta, koja je uplatila zarade svojim zaposlenima unapred.

Naime, da bi preduzeće koristilo sredstva državne pomoći potrebno je da podnese poreske prijave za zarade, bilo da je u pitanju zarada za mart ili za april. Podnošenjem prijave do 30. aprila ove godine, kompanije ostvaruju pravo na tri tranše pomoći od po približno 30.000 dinara. Ako je niška kompanija podnela poresku prijavu za mart i april još u martu, pre nego što je Uredba stupila na snagu, onda će sledeću prijavu podneti tek u maju, što znači da će ostvariti pravo na samo dve tranše pomoći.

Drugim rečima, ne samo da neće biti nagrađena za svoju brigu o zaposlenima, nego će biti uskraćena. Da li se na taj način podstiču odgovornost i solidarnost o kojima se sada toliko mnogo priča?

Ovakav pristup, bilo da je reč o privredi ili drugim segmentima društva, obeshrabruje one najuspešnije i najodgovornije i tera ih da se s pravom zapitaju da li ovde najbolje prolaze oni koji odlažu svoje obaveze i ostavljaju drugima da rešavaju njihove probleme?

Primeri dobre prakse dokazuju da ima mnogo načina da se unapredi položaj onih koji to zaslužuju, slično sistemu koji podstiče talantovanu decu. Nasuprot takvim primerima, čini se da je sistem kod nas postavljen tako da se najviše bavimo lošim đacima, a najbolje zanemarujemo. Ali takav pristup ima visoku cenu. Odgovorni privrednici, kao i talentovani učenici, mogu prestati da se trude, ili mogu otići tamo gde će se više vrednovati njihov doprinos i savesno ponašanje.

Vladimir Deljanin, direktor u poreskom odeljenju Crowe RS

Foto: Pixabay

Чланак Kako prolazi dobar domaćin u Srbiji: Porez plati da ti se dobrim (ne)vrati се појављује прво на Biznis i Finansije.

To se, između ostalog, odnosi na rad od kuće, visinu naknade, prava roditelja koji imaju decu mlađu od 12 godina, prava radnika u samoizolaciji, plaćeno i neplaćeno odsustvo i bolovanje.

Organizacija rada od kuće

Apelujemo na poslodavce da, ukoliko to priroda delatnosti i posla koje obavljaju dozvoljava, zaposlenima organizuju rad od kuće. Zaposleni koji u skladu sa Zakonom o radu i Uredbom o organizovanju rada poslodavca za vreme vanrednog stanja rade od kuće imaju pravo zaradu kao i zaposleni koji rade na svom radnom mestu.
Jedina razlika je u tome što zaposleni koji rade od kuće nemaju pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada kao zaposleni koji dolaze u poslovne prostorije poslodavca, kao ni na naknadu drugih troškova u vezi sa organizacijom rada na ovakav način.
Rad od kuće nije „plaćeno odsustvo“ već organizacija rada u kojoj zaposleni svoje radne obaveze izvršava od kuće i za to ostvaruje zaradu.
U slučaju kada poslodavac ne može da organizuje rad od kuće dužan je da obezbedi sve mere zaštite bezbednosti i zdravlja na radu.

Zaposleni roditelj sa decom mlađom od 12 godina

Na osnovu Uredbe o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja, kao i na osnovu mera prevencije širenja zaraze COVID–19 virusom, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave donelo je Preporuku za organizovanje rada u javnim upravama i državnim institucijama (Preporuka).

Preporuka se, imajući u vidu nadležnost Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, pre svega odnosi na zaposlene u državnim organima, javnim agencijama, javnim službama i jedinicama lokalne samouprave.
Ovu preporuku treba primeniti i na poslodavce u privatnom sektoru, ukoliko to dozvoljava delatnost rada poslodavca.
Prema Preporuci, poslodavac prvenstveno treba da ima u vidu da su naročito ugrožena lica sa utvrđenim hroničnim oboljenjima i lica starija od 60 godina i da posebnu zaštitu ima roditelj deteta do 12 godina, a naročito ukoliko sam vrši roditeljska prava ili je drugom roditelju ustanovljena radna obaveza.

Za navedene zaposlene neophodno je omogućiti rad od kuće, i to u skladu sa planom rada i rasporedom koji je poslodavac, odnosno rukovodilac, sam dužan da utvrdi za svakog zaposlenog.

Međutim, u slučajevima gde se zbog delatnosti i prirode posla ne može organizovati rad od kuće (i u javnom i u privatnom sektoru), poslodavac je dužan da obezbedi mere zaštite i zdravlja zaposlenih, kao i da organizuje rad u smenama, kako bi što manji broj zaposlenih i svih drugih radno angažovanih lica rad obavljao istovremeno u jednoj prostoriji.
Poslodavac treba da omogući jednom roditelju sa detetom ispod 12 godina da radi od kuće, a ukoliko je proces rada poslodaca takav da je nemoguće organizivati takav rad, neophodno je da se organizuje rad u smenama, tako da se raspored rada zaposlenog roditelja ne poklapa sa rasporedom rada drugog roditelja koji takođe ima radnu obavezu.

Zaposleni je u samoizolaciji/karantinu

Zaposleni koji je u samoizolaciji, a kome je nadležni organ izdao akt (rešenje ili drugi akt) o samoizolaciji ili karantinu, ima pravo na naknadu zarade.
Naknada zarade pripada zaposlenom prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, u slučaju kada je zaposleni privremeno sprečen za rad zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini.

Prvih 30 dana odsustva plaća poslodavac, a od 31. dana Republički fond za zdravstveno osigurnje.

Zaposleni u samoizolaciji ili karantinu treba da se jave poslodavcu telefonom i da mejlom ili nekim drugim elektronskim načinom komunikacije pošalju skeniran ili slikan navedeni akt nadležnog organa.
Potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, kao i doznaku za zaposlenog, može da dostavi član porodice ili sam zaposleni kad prestanu razlozi zbog kojih istu nije mogao da dostavi.

Pravo na naknadu zarade prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju nema osiguranik ako je namerno sprečavao ozdravljenje ili ako je zloupotrebio pravo na korišćenje odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad na neki drugi način (na primer prekršaj samoizolacije/karantina).

Naknada zarade, prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, jeste prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, i određuje se u visini 65 odsto od osnova za naknadu zarade.

Poslodavac može isplatiti i veći iznos naknade zarade zaposlenom ukoliko se tako ugovori kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu.
Pravo na naknadu zarade imaju zaposleni i lica koja obavljaju samostalnu delatnost, ali ne i radno angažovani po osnovu ugovora van radnog odnosa (osim ako u ovom ugovoru nije utvrđena i novčana naknada za slučaj kada se ne obavljju poslovi za koji je zaključen ugovor).

Pravo zaposlenog koji koristi godišnji odmor

U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora, odnosno kolektivnog godišnjeg odmora kod poslodavca, ima pravo na naknadu zarade, u visini prosečne zarade ostvarene u prethodnih 12 meseci.

Prekid rada, odnosno smanjenje obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog (član 116. Zakona o radu)
Ukoliko poslodavac ima smanjen obim posla ili je u potpunosti prekinuo rad, zaposleni se mogu uputiti na takozvani „prinudni godišnji odmorˮ u trajanju od 45 radnih dana, odnosno i duže u skladu sa Zakonom.

U navedenom slučaju zaposleni imaju pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60 odsto prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ista ne može biti manja od minimalne zarade.
Kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu i ugovorom o radu može se utvrditi i veći iznos naknade zarade od ove koja je utvrđena zakonom.

Prekid rada zbog naredbe nadležnog državnog organa/organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja.

Članom 117 Zakona o radu propisano je da visina naknade zarade za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica, Zakonom o radu nije utvrđena. Ista se utvrđuje i isplaćuje u visini utvrđenoj kolektivnim ugovorom/pravilnkom o radu i ugovorom o radu.

Zaposleni odsustvuje sa rada zbog bolesti ili je na plaćenom odsustvu

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad i to najmanje u visini 65% prosečne zarade, odnosno u visini od 100 odsto zarade zaposlenog u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade za slučaj plaćenog odsustva: sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice, smrti člana uže porodice, dobrovoljnog davanja krvi i dr.

Pravo na neplaćeno odsustvo

Poslodavac, u skladu sa Zakonom o radu, može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo).
Samo na zahtev zaposlenog, poslodavac može da odobri pravo na neplaćeno odsustvo.

Višak zaposlenih

Poslodavac koji otkazuje radni odnos zaposlenom jer je tehnološki višak mora da vodi računa o tome da li je u obavezi da donese program rešavanja viška zaposlenih (član 153 Zakona o radu) kao i da zaposlenima, koje je utvrdio kao tehnološki višak, isplati otpremninu pre otkaza ugovora o radu. Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, zaposlenom isplati otpremninu (član 158 stav 1 Zakona).

Ukoliko poslodavac ne isplatu otpremninu, a zaposlenom prestane radni odnos, inspektor će vratiti na rad sve one zaposlene kod kojih poslodavac nije ispoštovao odredbe zakona.
Visina otpremnine utvrđuje se kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu, i ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.

Pravo zaposlenog na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti

Pravo na novčanu naknadu ima zaposleni na neodređeno vreme koji je proglašen tehnološkim viškom, zaposleni na određeno vreme, kao i lice koje je po osnovu ugovora obavljalo privremene i povremene poslove, a koje je u periodu od najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci bilo u osiguranju.
Novčana naknada pripada od prvog dana od dana prestanka obaveznog osiguranja ako se prijavi i podnese zahtev Nacionalnoj službi u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa ili prestanka osiguranja. Nezaposlenom koji podnese zahtev, po isteku roka od 30 dana, novčana naknada pripada od dana podnošenja zahteva.
Obezbeđivanjem elektronske prijave na NSZ, sva lica od 23. marta 2020. godine imaju mogućnost da se prijave elektronski radi korišćenja prava na novčanu naknadu u skladu sa zakonom.
Bez obzira na vanredno stanje, zaposleni koji smatraju da im je povređeno pravo iz radnog odnosa i po osnovu rada mogu se obratiti Inspektoratu za rad, koji će u skladu sa zakonom i svojim nadležnostima i ovlašćenjima preduzeti odgovarajuće mere.
Izvor: Beta

Чланак Prava i obaveze radnika i poslodavca u vanrednom stanju се појављује прво на Biznis i Finansije.