Prvi put običaj unošenja badnjaka zabeležen je 1272. u Duborvniku. Smatra se da Badnjak nosi prethrišćanske korene. Stari Sloveni su hrastu pridavali veliki značaj jer predstavljao simbol boga groma Peruna.

Badnjak simboliše hrast, koji su pastiri doneli u vitlejemsku pećinu gde je rođen Isus i koji je Josif založio da bi ugrejao hladnu pećinu. Varnice koje su poletele ka nebu su najavile jedan od najposebnijih i radosnih događaja. Rođenjem Deteta u vitlejemskim jaslama pokazana je tajna savršenog čoveka. Hrišćanstvo počinje Detetom, radošću i blagom vešću o miru i dobroj volji

Badnjak je nastao od reči bdenje uoči praznika Hristovog rođenja, najverovatnije na području jadranskog zaleđa gde je ova reč posvedočena i odakle se nastavila dalje širiti.

Mnogi srpski običaji vezani za proslavu Božića imaju drevno poreklo u verovanjima i mitologiji starih Slovena. Oni su delili drveće na ono sa dušom i bez duše, a ispod ovog potonjeg nisu gradili kuće, niti su pod njim spavali. Badnjak se povezivao sa kultom Sunca i vatre i pripisivane su mu božanske moći. Stari Sloveni su verovali da se spaljivanjem badnjaka obnavlja vegetacija, čime se nagoveštava početak novog godišnjeg perioda.

Kada su Sloveni primili hrišćanstvo, njihovi običaji su dobili novo značenje. Crkva je neke običaje izbacila zbog magijskih osobina, a neke sačuvala i dala im hrišćanski značaj. Tako su badnjak i neki običaji uoči Božića hristijanizirani, kako bi se Srbi preko njih upoznali sa praznikom rođenja Hristovog.

S obyiron na to da Badnji dan pada krajem decembra (i po julijanskom kalendaru) i početkom nove godine, badnjak simboliše staru godinu i nagoveštava početak nove i rađanja novog sunca. Kako Sloveni nisu imali idole, tako je badnjak bio primitivni idol božanstva, nešto kao demon vegetacije. Samo drvo je kod Slovena moglo da važi za sedište ili hram nekog božanstva, pa se verovatno zato badnjaku pridavalo veliko poštovanje.

Prema ruskom filologu Vladimiru Toporovu, sečenje badnjaka predstavljalo je ponovno odigravanje mitske bitke u kojoj Mladi Božić ubija svog oca Starog Badnjaka. Likovi Starog Badnjaka i Mladog Božića mogu se sresti u srpskim koledskim pesmama, koje su se pevale oko Božića u povorkama koledara. Po Toporovu, prvi je personifikovao zadnji dan stare godine, kad su snage mitskog Haosa najjače, dok je drugi personifikovao prvi dan nove godine, početak ponovnog uspostavljanja kosmičkog reda. Stari Badnjak i Mladi Božić bi poticali od zmaja i zmajeubice iz praindoevropske mitologije.

Na Badnji dan, a u nekim krajevima i prethodnog dana, neko od ukućana odlazi u šumu i donosi granu mladog hrastovog drveta, kojoj se prethodno obrati sa: „Dobar ti dan, badnjače“ posipajući je žitom.

Izvor: Vojvodinauživo

Foto: Unsplash

Чланак Zašto kažemo Badnjak i šta simbolizuje? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Badnji dan nazvan je po sečenoj grani hrasta – badnjaku, svetom drvetu Slovena.
Na Badnji dan, prema verovanjima, ništa ne treba da se iznosi iz kuće, a obeduje se na slami.

Čim svane, loži se vatra i peče se pečenica, pripremljena prethodnog dana, na Tucindan. Na Badnji dan se posti, a uglavnom se jedu riba, pasulj, kupus i suvo voće.

Žene u kući mese božićne kolače, torte i pripremaju prigodnu trpezu za Božić.

Prema običajima, ujutro rano, već u zoru, pucanjem iz pušaka objavljuje se polazak u šumu po badnjak, po koji idu muškarci iz porodice. Bira se obično mlad i prav cerić, a može i hrast. Kada odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i Božić, uzima sekiru i seče badnjak.

Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseći u tri snažna udarca.

Ono što sekira od tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem. Taj lomljeni deo na badnjaku zove se brada.

Kad se badnjak donese, uspravi se uz kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče, a onda se unese u kuću. Kasnije se u večernjim satima pali na kućnom ognjištu, kao simbol toplote koja greje i zbližava ukućane.

Rođenje Isusa

Na Badnje veče bi trebalo da ukažemo poštovanje i pozdravimo rođenje Isusa.

Uveče, uoči Božića, badnjak se unosi u kuću. Prvo se celiva i maže medom, a nakon toga se pali i počinje „džaranje“. To je običaj čačkanja i raspaljivanja plamena, najčešće uz reči „koliko iskrica toliko srećica, koliko varnica toliko parica, zdravlja…“. To izgovara i položajnik koji ujutro na Božić prvi uđe u kuću domaćina i „džara“ vatru.

Pečenica se unosi na ražnju. Uglavnom je dvojica nose, i jedan od njih prvo prelazi desnom nogom preko praga i pozdravlja domaćicu i žensku čeljad rečima: „Dobro veče! Čestiti Božić, srećno Badnje veče!“

Domaćica i drugi ženski članovi porodice posipaju pečenicu i domaćina zobi i pšenicom, odgovarajući: „Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica!“

Prema verovanjima, na Badnje veče bi trebalo da praštate i mirite se, a na Badnji dan da vratite pozajmljeno.

Pokloni pod badnjakom

Sa badnjakom se u kuću unosi i slama koja se posipa po celoj kući ili u prostoriji gde je postavljena trpeza. Slama simbolizuje onu iz pećine u kojoj se rodio Hrist i ona se posipa kako bi domovi ličili na Vitlejemsku pećinu. Ispod badnjaka ili u slamu, prema srpskim običajima, valja se ostaviti nešto poklona i slatkiša za decu.

Prema starom srpskom običaju, stariji kada unose slamu kvocaju, a za njima idu decu i pijuču. Domaćin nakon toga obilazi sve delove kuće bacajući u ćoškove po jedan orah. Kvocanje i pijukanje ima posebno simboličko značenje.

„Kao što kvočka pod krilima prikuplja svoje piliće i zagreva ih materinskom ljubavlju, tako je Hristos došao da sve ljude sabere u jedno i ukrepi svojom ljubavlju, i kao što se pilići hrane žitom, tako je i on ljude nahranio i napojio svojom naukom, jer je govorio: Ko je gladan neka dođe k meni i ja ću ga nahraniti, i koje žedan neka dođe k meni da pije vode žive“.

Večera na Badnje veče

Nakon unošenja badnjaka i slame svi ukućani stanu oko stola na kome je večera i pomole se Bogu, čestitaju jedni drugima Badnje veče i sednu za trpezu.

Večera mora biti posna, a najčešće se priprema prebranac, a uz to se postavlja kiseli kupus, salata, turšija, suve šljive, smokve, jabuke, bademi, lešnici, orasi…

Kako se navodi u „Godišnjim običajima Srba“, od svih praznika tokom godine, kao i tako raznovrsnih i lepih običaja koji ih prate, Badnji dan i Badnje veče se izdvajaju po načinu svetkovanja, živopisnosti obrednih radnji i značenjima koja sadrži.

Izvor: Espreso
Foto: Pixabay

Чланак Badnji dan nazvan je po sečenoj grani hrasta – badnjaku се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najuzdubljivija noć u životu mnoge dece je ona u kojoj sa nestrpljenjem očekuju dolazak Deda Mraza. Nedeljama ili mesecima unazad deca širom sveta pišu pisma Deda Mrazu u kojima obrazlažu da su ove godine bili dobri i šta bi voleli da dobiju kao nagradu.

Te večeri, za Badnje veče ili u novogodišnjoj noći, u zavisnosti od verske i nacionalne pripadnosti, deca pomažu svojim majkama da kuća bude spremna i uredna i da Deda Mraz ima čime da se posluži, jer on ipak prevaljuje dugačak put kako bi došao u dom svakog mališana.

Deda Mraz je u mnogim kulturama vrlo važna figura deci, a odluka je samo na roditeljima kako će je negovati u svom domu i kod svoje dece.

Sveti Nikola i darivanje

Lik Deda Mraza zapravo potiče od monaha iz 3. veka zvanog Sveti Nikola. Sveti Nikola je živeo u današnjoj Turskoj i postao je poznat po svojoj dobroti i velikodušnosti – veruje se da je svu svoju baštinu razdavao siromašnima i ubogima, a svoje vreme posvetio služenju onima manje srećnim. Njegova popularnost je nastavila da se širi dugi niz godina, a priče o njegovim dobrim delima putuju po celom svetu.

Kada je postao episkop, jednoga dana mu je stigla vest da je jedan čovek iz grada Mira osiromašio, te da će morati da proda svoju najstariju kćer ne bi li ostatak porodice spasio bede. Sveti Nikola se veoma rastužio i odlučio da pomogne čoveku, ali krišom, kako niko ne bi znao da je to on. Prišunjao se kući, prišao otvorenom prozoru i čuo je kako tiho plače zbog sve izvesnije sudbine njegove najstarije kćerke. Sveti Nikola mu je kroz taj odškrinuti prozor ubacio vrećicu zlata i pobegao iste sekunde. Čovek je ugledao vrećicu i shvatio da je došlo spasenje, samo nije znao kako.

Ali, avaj, ponovo je nestalo nova, pa je shvatio da ponovo mora prodati svoju kćer. Plakao je u svojoj kući, kad se čudo ponovilo. Čovek je pohitao da vidi ko je ubacio novac, ali već je bilo kasno.

Morilo ga je to što nije znao pravu istinu u svom dobrotvoru, pa je smislio lukavi plan. Opet je razaglasio svima da je u teškoj situaciji, da mu nedostaje novac i da najmlađu kćer mora da proda već sutra. Ovoga puta to nije bila istina, već zamka.

Sveti Nikola je ponovo pohitao da pomogne, ali čovek je ovoga puta bio znatno brži i odmah iskočio na proz i ugledao svog episkopa. Sveti Nikola ga je zamolio da o tome nikome ne priča, sve dok je živ.

U Americi krajem 18. veka, mnoge holandske porodice koje žive u Njujorku okupile su se u decembru da proslavi godišnjicu smrti Svetog Nikole. Holanđani su ga zvali Sint Nikolaas ili skraćeno Sinter Klaas. Kako se vest o dobrim delima ovog svetitelja proširila Amerikom, mnogi su počeli da učestvuju u tradiciji. Holandsko ime je na kraju evoluiralo u ime po kojem ga danas poznajemo – Santa Claus, Deda Mraz ili Božić Bata. Ovaj Sinter Klaas je bio poznat po tome što je poklone poput voća i malih igračaka stavljao u čarape okačene pored ili iznad kamina.

Sanke, magija i irvasi

Priče o Deda Mrazu koje danas pričamo uglavnom su posledica pesme koju je napisao Klement Klark Mur 1822. godine, pod nazivom „Prikaz o poseti Svetog Nikole“. U ovoj pesmi Mur opisuje Svetog Nikolu kao bucmastog, starog vilenjaka sa magijskim sposobnostima koji putuje u sankama predvođenim letećim irvasima i svuda deli poklone dečacima i devojčicama. Ova pesma koju je otac napisao svojoj deci je odgovorna za stvaranje mnogih osobina koje danas pripisujemo Deda Mrazu!

Što se tiče Deda Mrazovog poznatog crvenog, krznom obrubljenog odela, na tome možemo da zahvalimo političkom karikaturistu Tomasu Nastu. Krajem 1800-ih, Nast je nacrtao sliku Deda Mraza po uzoru na Murovu pesmu. Ovaj crtež prikazuje Deda Mraza sa okruglim licem i stomakom i velikom belom bradom, koji nosi grimizno odelo. Crtež je, zajedno sa pesmom, objavljen u Harper’s Weekly i brzo je postao Deda Mraz kojeg svi danas poznajemo i volimo.

Značaj Deda Mraza

Deda Mraz donosi radost bezbrojnoj deci svake godine i pomaže nam da stvorimo značajna sećanja tokom života.

Kako starimo, čini se da se magija Deda Mraza nestaje i to iz razloga što mislimo da je verovanje u Deda Mraza samo za decu. Međutim, u sebi treba da osvestimo da mi, ne samo za praznike, već svakoga dana možemo i sami biti Deda Mraz i da je uvek jedino bilo važno koga smo svojim postupcima usrećili i kakvi smo bili prema drugima.

Izvor: Ona.rs
Foto: Pixabay

Чланак Lik Deda Mraza potiče od monaha iz 3. veka zvanog Sveti Nikola се појављује прво на Biznis i Finansije.