Ako tome dodamo prodaju 455 miliona evra (neto) u poslednja tri meseca prošle godine, to znači da su zbog velike tražnje deviza devizne rezerve po ovom osnovu u poslednjih pet meseci smanjene za 1,4 milijarde evra.

Krajem prošle i početkom ove godine to je posledica pre svega većeg uvoza skupih energenata, ali krajem februara je značajnu ulogu odigralo i rasplamsavanje sukoba u Ukrajini.

Devizne rezerve su i dalje na visokom nivou

Ipak devizne rezerve su i dalje na visokom nivou i na kraju februara iznosile su 15,56 milijardi evra bruto, a kada se isključe obavezne rezerve banaka, iznosile su skoro 13 milijardi evra.

I valute drugih evropskih zemalja sa sličnom monetarnom politikom, nekom varijantom plivajućeg kursa, od 24. februara, a posebno prošle nedelje pretrpele su velike udare na devizni kurs.

Mađarska forinta je 7. marta pala je na rekordnih 400 forinti za evro ili za 11,8 odsto u odnosu na kurs od 23. februara, dan pred početka invazije.

Poljski zlot je u jednom trenutku prošle nedelje pao na pet zlota za evro ili 10,5 odsto u odnosu na vrednost od 23. februara, mada se kurs vratio na jučerašnjih 4,73 zlote za evro.

Češka kruna je izgubila 5,5 odsto na vrednosti u odnosu na dan pred invaziju Rusije na Ukrajinu.

Centralne banke sve tri zemlje reagovale su povećanjem referentne kamatne stope, a prednjačila je Poljska koja je pre osam dana povećala kamatnu stopu za 0,75 odsto na ukupno 3,5 odsto. Češka je mesec dana ranije reagovala takođe povećanjem kamatne stope za 0,75 odsto na 4,5 odsto.

Narodna banka Srbije zadržala je referentnu kamatnu stopu na jedan odsto, mada je od povećavala kamatnu stopu na repo operacijama kojima povlači novac sa tržišta, sa 0,11 odsto u oktobru na 0,9 odsto u martu.

Najbolji slobodno plivajući režim deviznog kursa

Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić ističe da je i ova kriza potvrdila da je najbolji slobodno plivajući režim deviznog kursa s obzirom da on podrazumeva minimalne intervencije centralne banke na deviznom tržištu.

„Ključna alatka centralne banke je referentna kamatna stopa koju organi odlučivanja povećavaju na osnovu suptilnih analiza. Svako kašnjenje tržište kažnjava većim oscilacijama deviznog kursa. Taj organ odlučivanja treba da čine izuzetno kompetentni stručnjaci za monetarnu i kreditnu sferu. Nakon krize 2008. godine upravljanje monetarnom i kreditnom aktivnostima postalo je izuzetno kompleksno, a stare šeme odlučivanja uopšte više ne važe. Još u decembru su monetarne vlasti Poljska, Češke, Mađarske, Rumunije počele sa povećanjem kamatnih stopa i to još agresivnije nastavile u januaru, februaru i prvoj polovini marta. Kod nas se NBS zadovoljava povećanjem stopa na reverznim repo operacijama.

U najtežoj poziciji su zemlje koje moraju da brane kurs paralelno intervencijama na deviznom tržištu i povećanjem referentne kamatne stope“, napominje Đukić dodajući da nijedna vlast u Srbiji od 2000. godine nije htela da uvede režim slobodno plivajućeg kursa kao što je uveden u Poljskoj.

Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu pak smatra da NBS nema izbora i da pre svega zbog psiholoških razloga mora da brani kurs.

„Kod kursa je važan psihološki momenat. Ako krene gore, kod većine građana izaziva sećanje na prošlost i onda kreće spirala. Zato NBS iz racionalnih, ali i iracionalnih razloga drži kurs na ovom nivou. Ako kurs krene da raste mnoge cene će se povećati, ali još više je važan psihološki momenat, odnosno očekivanja učesnika na tržištu. Ako očekuju rast inflacije, ugrađuju to u cene zbog očekivanja da će još više porasti. Građani onda kupuju što pre, jer se plaše da će sutra bizi skuplje. Zato je neophodna prodaja deviza u ovom trenutku i to je iznuđen potez NBS“, ocenjuje Dugalić.

Mi se nalazimo u makazama

On ukazuje i da se mi nalazimo u makazama, da biramo između labavije monetarne politike koja nosi višu inflaciju, ali i nešto brži rast BDP-a ili oštriju monetarnu politiku, nižu inflaciju po ceni sporijeg rasta.

„Mislim da će u narednom periodu NBS voditi restriktivnu monetarnu politiku, da će zadržati inflaciju na jednocifrenom nivou i relativno stabilan kurs, pa i nauštrb sporijeg privrednog rasta“, zaključuje on.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак NBS potrošila milijardu evra za odbranu dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Podaci o rebalansima budžeta za 2020. i planovima za iduću godinu govore da ekonomska kriza uglavnom ne utiče na nabavke naoružanja u regionu i da mnoge zemlje planiraju da iduće godine povećaju izdvajanja za odbranu. Ta povećanja, koja otkrivaju podaci država regiona, NATO i MMF, događaju se i pored realnog pada BDP-a i rasta državnog duga“, navodi portal Balkanska bezbednosna mreža u uporednoj analizi vojnih budžeta zemalja regiona.

Rumunija predvodi

Ti podaci ukazuju da je ove godine za sektor odbrane najviše potrošila Rumunija – 5,5 milijardi dolara, zatim Mađarska 1,8 milijardu, Bugarska 1,2 milijarde, dok je Srbija za te potrebe namenila 1,04 milijardi dolara. Crna Gora od svih zemalja ima najmanji vojni budžet ali je najbliža NATO standardima po procentu izdvajanja za odbranu u odnosu na Bruto društveni proizvod.

Srbiju sledi Hrvatska koja za funkcionisanje sistema odbrane izdvaja 970 miliona, Slovenija 515 miliona, Albanija 210 miliona, Bosna i Hercegovina 174 miliona, Severna Makedonija 164 miliona i Crna Gora, koja za vojsku izdvaja 97 miliona dolara. Vlasti u Prištini za funkcionisanje bezbednosnih snaga izdvajaju nešto više od 69 miliona dolara.

Portal dodaje da Rumunija za oružane snage izdvaja najviše ne samo u apsolutnom iznosu, već i u odnosu na Bruto društveni proizvod (2,4 odsto), i da od te zemlje u NATO veće izdvajanje za odbranu u odnosu na BDP imaju samo SAD, Velika Britanija i Grčka. Budimpešta po procentu izdvajanja nacionalnog bogatstva za vojsku pripada donjem delu tabele NATO, ali je po strukturi troškova u evropskom vrhu jer investicije za naoružanje i opremu čine trećinu novca, što će se dodatno povećati u narednoj godini.

Nabavke naoružanja i opreme

„U 2020. godini troškovi odbrane Srbije će biti oko 869 miliona evra ili odnosno 1,036 milijardi dolara, što je dva odsto BDP Srbije. Ministarstvo odbrane i VS posle rebalansa budžeta dobili su oko 83 miliona evra više, a najveći deo povećanja, oko 76 miliona evra, odnosi se na nabavke naoružanja i opreme“, navodi se.

U tekstu se dodaje da struktura srpskog vojnog budžeta posle rebalansa pokazuje veliku razvojnu tendenciju, a da bi to trebalo da se nastavi i u narednom budžetu.

Hrvatska je smanjila posle rebalansa za šest miliona evra deo budžeta za nabavke naoružanja i opreme, a štedela je i Slovenija. Albanija je najveća sredstva planirala za personalne troškove, odnosno za plate, dok je u tom smislu najnepovoljnija situacija u BiH gde čak 90 odsto svih izdvajanja za vojsku ide na personalne troškove, pa za nabavku opreme godišnje ostaje manje od milion dolara.

Makedonija smanjila vojni budžet zbog ekonomskih posledica korona virusa

Severna Makedonija je ozbiljno smanjila vojni budžet zbog ekonomskih posledica korona virusa, ali je za narednu godinu planirala povećanje na 215 miliona dolara, od čega će četvrtina otići za nabavke naoružanja i opreme. S druge strane, iako Crna Gora ima u apsolutnom iznosu najmanji budžet od 97 miliona dolara, analiza pokazuje da je to blizu dva odsto BDP-a, koliko se i očekuje od članice NATO da izdvaja za odbranu pa je ta zemlja najbliža NATO standardu.

„Vlasti u Prištini završiće ovu godinu sa budžetom za svoje bezbednosne snage od 69,2 miliona evra, dok će 2021. budžet biti smanjen na 67,3 miliona evra. Struktura se menja u korist personalnih troškova, zato što se povećava broj zaposlenih u Ministarstvu bezbednosnih snaga za 403 osobe. Iznosi za nabavke i infrastrukturu smanjeni su sa ovogodišnjih 32,9 miliona na 29,9 miliona evra. Ove godine na naoružanje je potrošeno 1,46 miliona evra, a 2021. predviđen je rast na 10,8 miliona. Od tog iznosa 3,45 miliona je za pešadijsko naoružanje, 1,7 miliona na municiju“, navodi se.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Srbija je za odbranu ove godine izdvojila najviše sredstava od svih zemalja bivše Jugoslavije се појављује прво на Biznis i Finansije.