Zemlje članice EU dogovorile su u sredu zajednički stav o jedinstvenom punjaču za elektronske uređaje, na osnovu kojeg će pregovarati sa Evropskim parlamentom o konačnom tekstu zakona.

Zajednički stav, koji su usaglasili ambasadori država članica u Komitetu stalnih predstavnika (Coreper), je mandat koji omogućava predsedništvu Saveta da započne pregovore sa Evropskim parlamentom nakon što se parlament usaglasi o svom stavu.

Evropska komisija je 23. septembra prošle godine predložila rešenje za punjenje elektronskih uređaja poput mobilnih telefona i tableta, koji bi svi trebalo da imaju USB ulazni slot tipa C, što je ključni korak za konačno uvođenje univerzalnog punjača.

Komisija je predložila amandman na direktivu da USB tip C treba da postane standardni slot za punjenje pametnih telefona, tableta, kamera, slušalica, prenosivih zvučnika i ručnih konzola za video igre.

Jedinstveni USB-C slot će omogućiti potrošačima da pune uređaje sa istim USB-C punjačem, bez obzira na brend uređaja.
Predlog predviđa prodaju punjača odvojeno od elektronskih uređaja, što znači da pri kupovini novog uređaja neće nužno biti uključen novi punjač. Ovo bi trebalo da smanji količinu elektronskog otpada.

Značajne uštede

Uobičajeno rešenje za punjenje elektronskih uređaja trebalo bi značajno da smanji broj punjača koji se akumuliraju u potrošačkim domovima i donesu značajne uštede. Prema procenama Komisije, potrošači u EU bi mogli da uštede 250 miliona eura godišnje na nepotrebnim kupovinama punjača. Takođe bi trebalo da smanji količinu elektronskog otpada za oko hiljadu tona godišnje.

Komisija od 2009. godine pokušava da reši problem jednog punjača za elektronske uređaje, što je dovelo do značajnog smanjenja broja različitih punjača i rešenja za punjenje sa trideset na tri danas.

Da biste dobili univerzalni punjač, potrebno je obezbijediti punu interoperabilnost sa obe strane kabla: elektronskog uređaja i utikača za eksterno napajanje. Komisija najavljuje da će s tim u vezi predložiti izmenu uredbe koja bi stupila na snagu istovremeno sa novom direktivom.

Izvor: Bankar.me/Kamatica.com

Foto: Pixabay

Чланак EU: Doneta odluka o univerzalnom punjaču, koji će biti USB-C се појављује прво на Biznis i Finansije.

To bi moglo da podstakne nauku, ali i privredu.

Jedinstvena konvencija o opojnim drogama iz 1961. je neka vrsta navigacije za države u džungli zabranjenih supstanci. To je vodič koji države koriste za orijentaciju svoje politike prema drogama. Kanabis je oko 60 godina bio na listi u rangu heroina, kokaina i fentanila.
Kanabis se u Konvenciji iz 1961. navodi dva puta: prvo u Prvoj kategoriji, koja obuhvata sve dostupne droge, ali i u Četvrtoj kategoriji, zajedno s heroinom i drugim opioidima. Sada je za uklanjanje kanabisa i smole kanabisa iz Četvrte kategorije glasalo 27 članova Komisije UN za narkotike (CND), 25 je bilo protiv, a jedan uzdržan. Isključivanjem kanabisa i smole kanabisa iz Četvrte kategorije, podgrupe Prve kategorije, Komisija je postupila po preporuci Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

„Odluka Ujedinjenih nacija mogla bi da pomogne da prestane dugogodišnja demonizacija kanabisa“, ocenjuje Štefan Kramer, autor knjige „Budućnost i prošlost diskusije o kanabisu“. Kramer (35) je i direktor kompanije „Hejdaj“ (Heyday AG), koja se bavi uvozom, skladištenjem i distribucijom kanabisa.

Ali, iako se računaju u pionire tog posla, Kramer i njegov tim odavno nisu jedini koji se time bave. Čitav niz firmi i startap preduzeća želi da uskoči u posao s medicinskim kanabisom. „Kanabis je do sada bio klasifikovan kao biljka koja se ne koristi u medicini. Zbog toga ga nije bilo moguće prodavati niti prepisivati kao lek. Sada se otvaraju nova vrata“, kaže Kramer za DW.

Uskoro manje prepreke za industriju kanabisa?

„Dobro je što su UN sledile preporuke SZO“, komentariše za DW Jirgen Nojmajer iz strukovnog Udruženja industrije kanabisa. Komisija za narkotike UN trebalo je o tome da glasa još početkom godine, ali je glasanje odloženo. „Nakon ovog impulsa, očekujemo olakšice u poslu s medicinskim kanabisom širom sveta. Snažno pozdravljamo tu odluku, zbog čega će uvoznici, proizvođači i distributeri ubuduće moći da računaju sa manje birokratskih prepreka“, kaže Nojmajer.

Preduzetniku Krameru poznati su strogi propisi u vezi kanabisa. U Nemačkoj je, na primer, moguće skladištiti kanabis samo u magacinima sa visokim stepenom obezbeđenja. Njegova firma upravo je izgradila jedno takvo. „To je logistički i finansijski veoma skupo“, kaže Kramer.

On, međutim, nije džabe gradio trezor. Analitičar jednog od vodećih magazina u branši marihuane „Marihuana biznis dejli“ Alfredo Paskval, polazi od toga da neće biti značajnijeg popuštanja strogih propisa. „Kanabis je i dalje u Prvoj kategoriji Konvencije. Sve što se u njoj navodi podleže strogim propisima“, naglašava Paskval za DW.

Nemački savezni Institut za lekove i medicinska sredstva, koji je nadležan za kanabis, nije želeo da za DW prokomentariše moguće efekte te odluke. A Nemačka je glasala za novu procenu kanabisa.

Presuda sa velikim signalnim dejstvom

Činjenica je takođe i da se Jedinstvena konvencija o opojnim drogama iz 1961. već duže vreme zaobilazi. Kanada i Urugvaj prekršili su propise legalizacijom slobodne konzumacije kanabisa. Uprkos progresivnom stavu pojedinih zemalja, protivljenje velikog broja zemalja još uvek je veliko, kaže Paskval. „Odluka je zapravo kompromis, jer većina zemalja nije za potpuno uklanjanje kanabisa sa liste.“ I za tu odluku došlo se glasovima tesne većine. Za je glasalo 27 država, protiv 25, a jedna je bila uzdržana. Kod drugih tačaka, na primer odnosa prema proizvodima koji sadrže kanabis, predstavnici UN glasali su protiv dalje liberalizacije.

Bilo kako bilo, nova odluka UN o kanabisu prestavlja snažan signal. „Kanabis nije toliko opasan kako se do sada tvrdilo. Vremena su se promenila, imamo bolja saznanja o tome šta je kanabis kao i to da ga je moguće koristiti u medicinske svrhe.“ To bi moglo dugoročno da utiče i na one zemlje koje su do sada bile uzdržanije u svojoj politici prema drogama, „kao na primer na zemlje u Africi i Aziji“, smatra Paskval.

Pucanj za start trke u farmaceutskoj industriji?

I nauka bi mogla da profitira od te odluke. „Sada kada je postalo jasnije medicinsko dejstvo kanabisa, to će pokušati da se potkrepi i studijama“, uveren je preduzetnik i autor knjige Kramer. On dodaje da bi farmaceutska industrija sada mogla da počne da više ulaže u istraživanja kanabisa.

Istina, do sada se nijedan farmaceutski koncern nije direktno uključio u neko preduzeće koje se bavi kanabisom – tu su za sada aktivni samo duvanska industrija i proizvođači pića. „To bi sada moglo da se promeni“, uveren je Kramer. I analitičar Alfredo Paskval uočava više podstreka za istraživanja u medicinske svrhe. „To bi zaista moglo da dovede do većeg interesovanja velikih farmaceutskih koncerna.“

Na kraju bi to moglo da bude od koristi kompletnoj farmaceutskoj industriji, s obzirom na to da su studije o kanabisu kompleksne i skupe. Medicinska korist od cvetova kanabisa do sada je dokazana samo u pojedinačnim studijama, ali ne i velikim, tzv. kontrolisanim studijama koje su dobile i ocenu stručne javnosti.

Ali, Kramer smatra da farmaceutske kompanije neće ulagati u istraživanje cvetova, s obzirom na to da u tom smislu ne mogu ništa da patentiraju. Direktor „Hejdaja“ računa s tim da bi vrlo brzo mogao da se na tržištu pojavi lek na bazi kanabisa. I to bi takođe moglo da pomogne branši, s obzirom na to da je kanabis još uvek anatemisan. A to se menja sa svakim ozbiljnim proizvodom na bazi do sada ozloglašene marihuane.

Foto: Pixabay

Izvor: Izvor Dojče vele

Чланак Uskoro lek od kanabisa u apotekama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako se navodi u pismu, predlog je da se primena testa samostalnosti pomeri za 01. jun ove godine, a da se olakšice koje se uvode u pogledu zapošljavanja kvalifikovanih novozaposlenih lica predviđene članom 17. gore pomenutog zakona mogu iskoristiti do:

30. septembra 2020. za bivše preduzetnike koji prelaze u radni odnos, a koji na osnovu zakona mogu steći status kvalifikovanog novozaposlenog i do

30. marta 2021. godine za lica koja su nezaposlena, a koja spadaju u kategoriju kvalifikovanih novozaposlenih lica i za koje poslodavac može dobiti olakšicu.

– Verujemo da je, donošenjem navedenih zakonskih odredbi povećan broj ljudi koji se kreće po državnim organima od Poreske Uprave,sudova pa do Agencije za privredne registre i Penzijskog i invalidskog fonda osiguranja, kako bi regulisali svoj radnopravni status. Usled velike koncentracije ljudi, raste mogućnost širenja virusa i povećanja broja obolelih – navodi se u pismu.

Izvor: Ekapija

Чланак Predlog je da se primena testa samostalnosti pomeri za 01. jun ove godine се појављује прво на Biznis i Finansije.