Medijska industrija u Srbiji koja insistira na dostupnosti i javnosti podataka u svim drugim delatnostima, ne može se pohvaliti otvorenošću o sopstvenom poslovanju. Premda se kod nas „medijski mrak“ vezuje isključivo za političku cenzuru, pomračina uveliko prekriva i najosnovnije podatke o domaćem medijskom tržištu, počev od toga koliko uopšte ima štampanih i elektronskih medija u našoj zemlji, kolika im je čitanost i gledanost, do podataka kolika je vrednost ovog tržišta, te ko su vodeći igrači prema tržišnom udelu i zaradi. Za deo medija ne postoji čak ni formalna registracija u čijem su vlasništvu, pa šta onda očekivati od informacija o „povezanim licima“, odnosno onima koji zaista kroje uređivačku politiku.

Sa oskudnom statistikom o domaćoj medijskoj industriji suočavaju se i stručnjaci. Tako Galjina Ognjanov i Sanja Mitić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu u svojoj analizi o uticaju digitalizacije na održivost lokalnih medija, već na početku priznaju da je nemoguće doći do sveobuhvatnih a verodostojnih podataka o medijskoj industriji kod nas. Ono malo dostupnih pokazatelja razlikuje se od izvora do izvora, pa se pouzdano može zaključiti samo ono što je vidljivo i golim okom – da je Srbija izrazito malo tržište, a da ima medijskih kuća kao da je Kina.

Stoga finansijska situacija u ovoj industriji nije bila za slavlje i pre nego što je korona opustošila budžete za medijsko oglašavanje. U međuvremenu je na vrata provalila nova kriza, rat u Ukrajini, koja preti da pomenute budžete privede potpunom izgladnjivanju, pa će se tek videti ko će od medija preteći u ovom silom nametnutom štrajku glađu.

Prihodi? Niko ne zna, niko ne zna…

Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), u Srbiji je neposredno pre izbijanja pandemije korona virusa bilo registrovano 2.508 medija, i to 937 štampanih medija, 751 internet portala, 333 radio stanica, 244 televizijskih stanica, 28 novinskih agencija i još 84 internet stranica koje nisu klasično koncipirane kao mediji, ali praktično nude medijske informacije.

Nasuprot ovolikom broju onih koji čine „sedmu silu“ u Srbiji, brojke koje odslikavaju njenu tržišnu silu su znatno skromnije. Na osnovu procene agencije Nielsen o veličini ovog tržišta, ono je u 2019. godini vredelo 210 miliona evra, čime je prvi put premašena maksimalna vrednost od 206 miliona evra zabeležena još 2008. godine, pre nego što je svetska finansijska kriza počela da se preliva u Srbiju. Sreća zbog rekorda u pretkriznoj 2019. je bila kratkog veka, jer je već 2020. godine korona virus ponovo zavrnuo kompanijske slavine za oglašavanje, pa je vrednost medijskog tržišta pala na 198 miliona evra.

Međutim, procena o tome koliko „teže“ mediji u Srbiji, koju iznosi u svom internom godišnjem izveštaju Irex Srbija, bitno se razlikuje. Prema ovom izvoru, prihodi medija registrovanih u APR-u iznose 414 miliona evra, pri čemu prihodi od oglašavanja imaju udeo od 43%. Kako se ocenjuje u ovom izveštaju, ovako visoko učešće prihoda od oglašavanja jasno ukazuje na koju granu se u svom poslovanju najviše oslanjaju mediji u Srbiji.

Ali budžeti za oglašavanje su mala bara, za koju se, pored više od 2.500 registrovanih, otima i veliki broj medija koji nisu u evidenciji APR-a zavedeni kao medijske kuće, a reč je pre svega o medijskim sadržajima koji se distribuiraju putem interneta. Upravo zato što opstanak medijskih kuća prevashodno zavisi od oglašavanja ili druge vrste „sponzorske“ podrške, i pored ogromne konkurencije kvalitet informacija je generalno nizak. S druge strane, činjenica da veliki broj medija funkcioniše mimo radara institucija koje su nadležne za ovo tržište, otežava da se ono bolje uredi, ocenjuje se u studiji Ekonomskog fakulteta.

Održivost sve neodrživija

Tokom poslednjih nekoliko godina ustanovljen je značajan pad medijskih sloboda, polarizacija informacija, kao i gubitak poverenja u medije u Srbiji. Indeks medijske održivosti za našu zemlju već duži niz godina je ispod 2, što znači da je domaće medijsko tržište neodrživo. Prema najnovijem istraživanju koje je sproveo CESID, taj skor je spao na 1,45, a isti izvor navodi da više od petine stanovnika ne veruje nijednom mediju. Oni se zato okreću alternativnim izvorima informisanja na internetu, među kojima su mnogi sumnjivog kvaliteta, pa i izvori lažnih vesti.

Intenzivan rast publike na internetu potvrđuju i podaci istraživačke agencije Ipsos Srbija, objavljeni u izveštaju „Ipsos Brand Puls 2021“. Prema ovom izvoru, broj korisnika sadržaja na internetu starosti od 15 do 64 godine je porastao sa 65% u 2016. godini na čak 83% populacije u 2020. godini, sa tendencijom daljeg rasta. Značajan podatak predstavlja i to da čak 68% ispitanika navodi da internet koristi kao sredstvo informisanja, za praćenje vesti i tekućih dešavanja.

Rast publike na internetu praćen je i rastom prihoda od oglašavanja na ovom mediju. Naime, u strukturi budžeta za medijsko oglašavanje, učešće za oglašavanje na internetu je poraslo sa 13% u 2016. godini na 23% u 2020. godini. Prema agencijama koje prate oglašavanje na internetu (IPSOS i IAB), ukupna vrednost ovog tržišta u 2020. godini procenjuje se na 45 do 55 miliona evra.

Udri brigu na veselje

S druge strane, u istraživanju koje je sproveo CESID uz podršku OEBS-a o tome koliko zaposleni u domaćim medijima imaju tehničkih i drugih znanja neophodnih za digitalno poslovanje, 83% anketiranih je izjavilo da su im potrebne obuke za kreiranje digitalnih strategija, a posebno u oblasti zaštite od hakerskih napada. Veoma visok procenat, čak 84% ispitanika procenjuje da nema dovoljno znanja u nekoliko važnih oblasti. One se odnose na precizno merenje koliko su posećeni sadržaji koje publikuju, na korišćenje naprednih tehnoloških platformi za prodaju oglasnog prostora na internetu, kao i na upotrebu platformi za razmenu sadržaja.

U procesu digitalne transformacije, u izrazitoj prednosti su oni mediji čiji rukovodioci i novinari imaju dovoljno znanja, ljudskih i materijalnih resursa, kao i tehničkih mogućnosti da iskoriste nove šanse u pogledu generisanja prihoda. To je primetno i na tržištu, gde se izdvojio jedan broj uticajnih igrača koji posluju u sastavu medijskih konglomerata i pretenduju da vode tržišnu utakmicu u Srbiji. Po pravilu, ovakvi mediji primarno su usmereni ka produkciji zabavnog sadržaja, a sve manje priloga koji su informativnog i edukativnog karaktera, navodi se u analizi Ekonomskog fakulteta.

Nasuprot njima, mali mediji na lokalu i dalje su prinuđeni da se bore za opstanak i to sa vrlo neizvesnim ishodom. Kod lokalnih medija je odmah po izbijanju pandemije zabeležen veliki pad prodaje oglasnog prostora, zbog čega su neki do njih počeli više da se okreću digitalnim sadržajima. Prošle godine su se pojavile dve onlajn prodavnice za medijske proizvode, a pojedini lokalni mediji su počeli da razvijaju modele pretplate i donacija, mobilne aplikacije za onlajn oglase, kao i podkaste i multimedijalne sadržaje na internetu.

Biznis i finansije, broj 196, april 2022. 

Foto: Pixabay

Чланак Koliko je održivo poslovanje medija u Srbiji: Mala bara, mnogo krokodila се појављује прво на Biznis i Finansije.

Marta Kruger, koja vodi posao sa poklon korpama pod nazivom Giften Market, trošila je ceo svoj budžet za oglašavanje na Metinim platformama, Fejsbuku i Instagramu, a za svakih potrošenih 14 dolara u proseku, dobijala bi jednog kupca.

Kada je kompanija Epl prošle godine uvela novu funkciju privatnosti za mobilne uređaje koja ograničava praćenje korisnika njeni troškovi za sticanje takvih kupaca porasli su deset puta, a u oktobru je preusmerila ceo svoj budžet za oglašavanje na oglase za pretragu na Guglu.

Mnoge druge kompanije koje zavise od prodaje putem internet trgovine razmatraju svoje rezučtate i odlučuju da urade istu stvar.

One smanjuju svoju potrošnju na Fejsbuku i Instagramu i šalju novac od reklama Guglu, Amazonu, Snepčetu i drugim platformama.

Promena privatnosti pogađa kompaniju

Promena privatnosti pogađa centar poslovanja kompanije Meta i njenu sposobnost da precizno targetira korisnike i dokaže trgovcima da oglasi generišu prodaju.

Ranije ovog meseca, Meta je saopštila da očekuje udar od oko deset milijardi dolara na prodaju ove godine, kao rezultat Eplove promene, koja zahteva da aplikacije traže od korisnika dozvolu za praćenje i deljenje njihovih aktivnosti.

Gugl je ove nedelje predstavio sopstveni predlog da smanji praćenje korisnika u aplikacijama na Android uređajima, potencijalno pogoršavajući izazove sa kojima se suočila kompanija Meta.

„Već neko vreme je poznato da fejsbuk radi po hiru platformi na kojima potrošači pristupaju njihovoj aplikaciji“, rekao je Ari Paparo, izvršni direktor za reklamne tehnologije koji je prodao svoju kompaniju Comcast i dodao da sada te platforme menjaju pravila, a oni na to ne mogu mnogo da utiču.

Meta je saopštila da makroekonomske sile, uključujući inflaciju i poremećaj lanca snabdevanja, takođe vrše pritisak na potrošnju na reklame, ali čini se da je pritisak na privatnost najveća pretnja za nekada čvrstu kontrolu giganta društvenih medija u pogledu potrošnje na oglase malih onlajn preduzeća i kompanija za e-trgovinu.

Tržišna vrednost Mete pala

Strahovanje investitora od posledica Eplove promene jedan je od razloga što je tržišna vrednost Mete pala za više od 300 milijardi dolara od nedavnog izveštaja o zaradi.

Fejsbuk pokušava da ublaži efekte ovih promena, a neki analitičari su optimisti i smatraju da će Meta obuzdati štetu i da bi njeno poslovanje moglo da počne da se oporavlja u drugoj polovini 2022. godine.

Meta je u pisanoj izjavi navela da ima više od deset miliona oglašivača kao i da Eplova „štetna politika otežava i poskupljuje preduzećima svih veličina da dođu do svojih kupaca“.

„Verujemo da će Fejsbuk i Instagram ostati najbolje platforme za rast preduzeća i povezivanje sa ljudima, i uvek ćemo nastaviti da radimo na poboljšanju performansi i merenja“, navodi se.

Meta radi na tome da pokaže oglašivačima da oglasi na Fejsbuku i Instagramu pokreću veću prodaju nego što pokazuje njena analitika kao i to da kompanija razvija novu tehnologiju za koju se nada da će marketinškim stručnjacima dati skoro onoliko informacija o učinku oglasa kao što su imali pre Eplovih promena.

Eplova promena bi mogla da bude najteža inovacija sa kojom se Meta ikad suočila, rekao je analitičar Danijel Njuman iz kompanije Futurum Research, koja se fokusira na digitalnu tehnologiju.

„Fejsbuk je izgradio svoje carstvo na mogućnosti da dobije intimne detalje o ponašanju korisnika preko interneta“, rekao je on i dodao da je Epl promenio igru.
Meta je kritikovala Eplov potez, rekavši da bi to naštetilo ne samo njegovim prihodima, već i malim preduzećima i proizvođačima aplikacija, kao i da je Epl napravio lažni kompromis između personalizovanih usluga i privatnosti.

Problemi u reklamnom poslovanju

Unutar Mete, neki zaposleni su videli Eplovu promenu i Guglov potez, kao napore da naškodi Metinom poslovanju, kaže anonimni izvor koji je bio zaposlen u Metinom odeljenju za reklamne proizvode.

U Metinom pozivu za zaradu od 2. februara, glavni finansijski direktor Dejvid Vener kritikovao je Eple i Gugl zbog doprinosa problemima njenog reklamnog poslovanja i sugerisao da su Eplove promene koristile Guglu, a napomenuo je i to da Gugl plaća milijarde dolara Eplu godišnje da bi bio podrazumevani pretraživač na Ajfon (iPhone) uređajima.

Brows by Bossy, proizvođač šablona za obrve, trošio je i do 7.000 dolara dnevno na Fejsbuk oglase, ali kako su Eplove promene uvedene, cene oglasa su „počele da rastu, praćenje očigledno više nije bilo tačno i performanse su se smanjile“, rekla je Amanda Sibert, suosnivač kompanije za e-trgovinu.

Ona je rekla da je kompanija smanjila svoju potrošnju na Fejsbuku za oko 80 odsto i prebacila novac na drugo mesto, uključujući i reklame za pretragu na Amazonu.

Ath Sport, kompanija koja proizvodi i prodaje dodatke ishrani za sportiste, nekada je dobijala novog kupca za svakih 40 dolara koje je potrošila na Facebook i Instagram oglase. U leto 2021. godine taj trošak se udvostručio, rekao je vlasnik ove kompanije Stjuart Kam. Ath Sport je smanjio svoju potrošnju na Fejsbuk oglase i počeo da troši 60 odsto svog ukupnog marketinškog budžeta na oglase na Gugl pretraživaču, koji su bili efikasniji, rekao je on.

Kako kompanije sve više troše na reklamiranje na Guglu, cene za oglašavanje i tamo rastu.

Izvor; Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Fejsbuk gubi oglašivače usled promene pravila privatnosti na Epl uređajima се појављује прво на Biznis i Finansije.

“Ova žalba predstavlja jedinstvenu priliku za Evropsku komisiju da reši probleme nastale 2008. godine dozvolom za spajanje Gugla i Dablklika i da primeni mere koje bi vratile konkurenciju u oblast digitalnog oglašavanja”, poručio je predsednik Saveta Kristijan Van Tilo.

Gugl je u odgovoru na žalbu naveo da se takmiči sa hiljadama drugih provajdera u ovoj oblasti, kao i da se izdavačima na svaki uloženi evro u oglašavanje preko Gugla vraća osmostruko kroz prihode.

Чланак Gugl ima monopol na digitalno oglašavanje u Evropi се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Veoma smo uzbuđeni što smo osnovali poslovnu jedinicu Agencije koja je znak početka proširenja na srpsko tržište,“ rekao je Vil Marlou, izvršni direktor Agencije. „Već neko vreme gledamo na Beograd kao na prirodnu lokaciju našeg posla. Sposobnost pojedinaca iz tehničkog domena i želja za obukom svetske klase u Beogradu su ključni razlozi za našu odluku da ovde otvorimo odsek naše kompanije.“

„Mi smo posao koji je zasnovan na ljudima, a jedan od ključnih razloga izbora ove lokacije bila je blizina naših partnera za kadrovska pitanja u Jaka Lounge-u“, rekao je Pol Galager, šef sektora službe za klijente Agencije. „Pružanje odlične usluge klijentima i rast Agencije istovremeno zahteva odlične uslove zapošljavanja, odličnu obuku i zadovoljne zaposlene, a rad sa Jaka Lounge-om bilo je izvanredno iskustvo i ovo partnerstvo se prirodno uklopilo u naše planove rasta u Beogradu. Naš novi kancelarijski prostor će nam pomoći da zajedno produbimo naše partnerstvo. “

„Sa fantastičnim timom agencije Vil Marlou uspostavili smo partnersku saradnju. Njihova korporativna kultura i vrednosti su usmerene na postizanje visokog učinka, transparentnu komunikaciju i konstantno učenje, i kao takve, u potpunosti su u skladu sa našim. Agencija Vil Marlou je u ranoj fazi uložila dosta truda u kvalitetno postavljanje funkcije ljudskih resursa – od regrutacije i selekcije kandidata, preko odnosa sa zaposlenima, do HR administracije, a kako se tim bude širio pred nama je još projekata kao što je trening i razvoj zasnovan na Galupovoj metodologiji usmerenoj na lične snage zaposlenih, što će sve doprineti njihovoj spremnosti za značajan dalji rast kompanije u Beogradu“, rekla je Tatjana Prokić, partner Jaka Lounge-a, vodeće full service HR agencije iz Beograda.

Pre preseljenja u novi kancelarijski prostor, Agencija je upravo završila proces zapošljavanja i obuke osoblja. „Razvili smo i sjajno partnerstvo sa školom Poslovna Savršenost, jer je naš poslednji krug zapošljavanja PPC analitičara upravo završio obuku u ovoj školi“, rekao je Galager.

„Neophodno je stalno učiti i obučavati se da biste ostali na samom vrhu digitalnog marketinga. Takođe, mi smo agencija koja se zasniva na podacima, što znači da se držimo visokog standarda za proizvodnju merljivih performansi i pozitivan povraćaj troškova oglašavanja za naše klijente“, dodao je Marlou. „Možda je neobično vreme za otvaranje nove filijale kompanije s obzirom na globalnu pandemiju, ali ovo otvaranje smo zaključili tek po proglašenju epidemije, a mnogi naši klijenti su još uvek u fazi rasta i širenja.“ Direktori su morali naglo da napuste Beograd sredinom marta kako bi se vratili svojim domovima pre zatvaranja granica.

„Bio je to haotičan put povratka kućama po proglašenju globalne pandemije, ali veselimo se povratku u Beograd kada se međunarodna putovanja ponovo otvore“, rekao je Galager. Kriza COVID-19 nije sprečila Agenciju da sprovede agresivnu kampanju podrške usmerenu ka postojećim i novim klijentima, na čije je poslovanje uticao virus.

„Otvaranjem kancelarije u Beogradu, usluge pružamo bez ikakvih početnih troškova preduzećima koja su pogođena pandemijom kako bismo im pomogli da održe vodeći tok i prodaju“, prokomentarisao je Marlou. „To radimo zato što se ponekad u poslu spotaknete i padnete i treba vam samo pružena ruka da bi ste se uspravili. Ovde želimo da otvorimo naše poslovanje gestom dobre volje lokalnoj beogradskoj poslovnoj zajednici.“

Detalje o COVID Programu pomoći poslovanju koju pruža agencije Will Marlow možete naći na:

https://go.willmarlow.rs/covid-program-sr/

Чланак Otvaranje poslovne jedinice u Srbiji Agencija Will Marlow proširuje svoje poslovanje се појављује прво на Biznis i Finansije.