Vlada Srbije usvojila je na  sednici Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna „T-500“, koja ima za cilj zaštitu tržišta i sprečavanja deformacija u formiranju cena ove robe, od izuzetnog značaja za snabdevanja potrošača, a naročito nižih socijalnih kategorija, navodi se u saopštenju.

Uredbom je propisana maksimalna maloprodajna cena za hleb od brašna „T-500“ u iznosu od 54,00 dinara, odnosno proizvođačka cena od 46,31 dinara. Takođe, određeno je i da ukupna stopa marže koja se obračunava na neto fakturnu cenu ne sme biti veća od šest odsto.

„Ograničavanje cene ovog proizvoda, na ovaj način, neće se odraziti na trgovce hlebom, s obzirom na to da su marže ostale na istom nivou, dok će, s druge strane, imati pozitivan uticaj na potrošače”, saopšteno je iz Vlade.

U cilju sprečavanja većih poremećaja i očuvanja životnog standarda stanovništva, a imajući u vidu da je tržište i dalje nestabilno, Vlada Srbije ograničila je cene derivata nafte do 31. decembra 2023. godine, dodaje se u saopštenju.

Izvor:Telegraf Biznis/Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак Vlada ograničila cene hleba i naftnih derivata се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ipak, Rusija je saopštila da ne prihvata to ograničenje ni po cenu smanjenja proizvodnje.

EU, G7 i Australija uvele su embargo na rusku naftu koja stiže preko mora, u nastojanju da smanje finansijsku dobit Moskve i njenu sposobnost da finansira rat protiv Ukrajine.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić,izjavila je juče, povodom stupanja na snagu ovog embarga, da će to imati uticaj na našu ekonomiju, ali da je Srbija energetski stabilna zemlja.

Veliki proizvođači čekaju da vide kakav će biti uticaj embarga

Istovremeno, cene tzv. crnog zlata su porasle noćas za 2,0 odsto nakon odluke grupe OPEK+ da nastavi „pumpanje“, uoči ograničenja cena i zabrane uvoza ruske nafte morskim putem u Evropsku uniju.

Pojavili su se i pozitivni signali u pogledu potražnje za gorivom, jer je više kineskih gradova tokom vikenda ublažilo kovid ograničenja, ali je popuštanje tih mera – od grada do grada – unelo i konfuziju širom zemlje.

Analitičari kažu da je odluka OPEK+ očekivana jer veliki proizvođači čekaju da vide kakav će biti uticaj embarga EU na uvoz i odluke Grupe sedam (G7) o ograničenju cene ruske nafte na 60 dolara po barelu, pri čemu Rusija preti da će smanjiti isporuke bilo kojoj zemlji koja prihvati odluku G7.

EU će morati da zameni rusku naftu snabdevanjem sa Bliskog istoka, iz zapadne Afrike i SAD.

Nafta Brent za isporuku u narednom mesecu (fjučers ugovori) nastavila je uspon i trgovala se jutros u 4:30 časova na azijskim berzama u porastu za 72 centa ili 0,8 posto – na 86,29 dolara po barelu, izveštava Rojters. Cena fjučersa američke sirove nafte WTI porasla je za 70 centi ili 0,9 procenata, na 80,68 dolara po barelu.

Oglasio se i Japan

Ova zemlja je danas primenila ograničenje cene za rusku sirovu naftu, ali je od te odluke izuzeta nafta koja se uvozi sa polja Sahalin-2, saopštila je vlada u Tokiju. Odluka je usledila nakon dogovora G7 i Australije.

Odluka o izuzimanju od limitirane cene sirove nafte iz ruskog dalekoistočnog polja Sahalin-2, u kojem japanski energetski operatori imaju udeo nakon odlaska Šela, doneta je „u svetlu energetske bezbednosti Japana“, navodi se u saopštenju vlade.

Dalje mere u vezi sa ruskim naftnim derivatima, koje bi trebalo da startuju 5. februara 2023, biće objavljene kasnije.

Izvor: Telegraf

Foto: Zbynek Burival, Unsplash

Чланак Krenuo embargo EU, cena nafte skočila, a Japan podržao ostatak sveta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema mišljenju profesora na Institutu za međunarodne odnose pri Kineskom univerzitetu za inostrane poslove Li Hajdonga, evropske zemlje, koje razmatraju ograničenje cena ruske nafte sve više će postati svesne da Sjedinjene Američke Države nagovaraju Evropsku uniju da uvodi mere protiv Rusije radi povećanja prihoda i dobiti Vašingtona. Zato neslaganja koja se javljaju po pitanju ograničenja cena u državama EU izdanje naziva „predvidivim“.

Li smatra da će uvođenje granične cene na naftu iz Rusije naneti štetu ne samo EU, koja se već suočila sa energetskom krizom, već će izazvati haos na svetskom tržištu.
Prethodno su mediji preneli da evropske diplomate planiraju razmatranje ove teme u petak. Kasnije je agencija „Blumberg“ saopštila da su diplomate članica EU odložile pregovore po ovom pitanju.

Ranije je list „Vol strit džurnal“ saopštio da bi Sjedinjene Američke Države i saveznici mogle da postignu dogovor o ograničenju cene ruske nafte na nivou od 60-70 dolara po barelu. Drugi izvori navode da bi limit mogao da bude postavljen na 70 dolara.

Ruski predsednik Vladimir Putin, komentarišući ideju Zapada da ograniči cenu ruskih energenata, više puta je isticao da Rusija neće ništa izvoziti, ukoliko to bude protivrečno njenim interesima.

Izvor: Sputnjik

Foto: Pixabay

Чланак Od ograničenja cene ruske nafte korist ima samo Vašington се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Za obavljanje menjačkih poslova menjač može naplatiti proviziju… Pri otkupu, odnosno prodaji efektive javni poštanski operator i ovlašćeni menjač mogu od fizičkih lica naplatiti proviziju u iznosu najviše jedan odsto“, stoji u izmenjenoj Odluci o uslovima i načinu obavljanja menjačkih poslova koja je u četvrtak popodne objavljena u Službenom glasniku, a primenjuje se dan kasnije, a prenosi N1.

Do sada su, podsetimo, menjačnice mogle da zaračunavaju proviziju od jedan odsto pri otkupu deviza od građana, dok provizija pri prodaji evra i drugog stranog novca nije bila ograničena.

Računica sada, posle objave izmenjene odluke, izgleda ovako: u menjačnicama se devizni kurs evra formira tako što su dozvoljena odstupanja od srednjeg kursa najviše 1,25 odsto naviše i naniže, i na to može da se – i kod prodajnog i kod otkupnog kursa, doda provizija od jedan odsto.

Koliko građane sme da košta evro u menjačnicama

Zvaničan srednji kurs NBS za petak, 11. mart, iznosi 117,6470 dinara. Kada se na to doda 1,25 odsto, koliko može da iznosi maksimalni prodajni kurs, pa na zbir još jedan odsto provizije, dolazimo do maksimalnih 120,31 dinar koliko građane sme da košta evro u menjačnicama.

U suprotnom smeru – kada se od srednjeg kursa oduzme 1,25 odsto, koliko može da iznosi minimalni otkupni kurs u menjačnicama, pa se dobijeni rezultat umanji za još jedan odsto provizije, dobijamo minimalnih 115,01 dinar za koliko građani mogu da prodaju evro u menjačnicama.

Dakle, u petak 11. marta cena evra u menjačnicama, zajedno sa maksimalnom provizijom, sme da se kreće u rasponu od 115,01 do 120,31 dinar.

Pri tome, iznos provizije u menjačnicama mora da bude posebno istaknut, odvojeno od prodajnog i otkupnog deviznog kursa.

Ista provizija ceo dan

„Menjač je dužan da na početku radnog vremena istakne obaveštenje o visini najvećeg procenta provizije – koji ne može biti veći od jedan odsto – tako da ono bude vidljivo za stranke, i to na istom mestu i na isti način kao što je istaknuta kursna lista, kao i da proviziju naplaćuje do visine procenta naznačenog u tom obaveštenju, s tim da ovo obaveštenje ne može menjati u toku radnog vremena“, stoji u Odluci NBS.

Novom odlukom NBS predviđeno je i da za obavljanje menjačkih poslova ovlašćeni menjač može da koristi softver Narodne banke Srbije ili softver jedne od banaka s kojima ima zaključen ugovor, a javni poštanski operator – sopstveni softver.

„Softveri treba da sadrže tehnološko-aplikativna rešenja koja omogućavaju obavljanje menjačkih poslova na propisan način, uključujući i utvrđivanje i primenu kurseva i provizija ovlašćenog menjača i javnog poštanskog operatora koji se utvrđuju na način propisan ovom odlukom“, navodi se u propisu.

Softver, takođe, kako se dodaje, treba da obezbedi i beleženje, čuvanje i dostavljanje Narodnoj banci Srbije svih podataka na nivou pojedinačne transakcije o obavljenim menjačkim poslovima.

Izvor: N1

Foto: Bing.com

Чланак NBS: Ukinuta neograničena provizija menjačnicama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako stoji u saopštenju Vlade, uredba je doneta sa ciljem da se obezbedi sigurno snabdevanje tržišta u Srbiji i zaštite privredni subjekti i građani koji koriste ovaj energent, kao i da se otklone posledice skoka cene prirodnog gasa, ne bi li se ublažile posledice energetske krize i obezbedilo normalno snabdevanje potrošača.

– Zato je bilo neophodno energetskim subjektima, koji obavljaju delatnost snabdevanja prirodnim gasom i snabdevanja na veliko, obezbediti pravo na nadoknadu razlike u ceni prirodnog gasa nabavljenog iz uvoza i cene prirodnog gasa iz uvoza koja se koristila za obračun cene za dalju prodaju snabdevačima, javnim snabdevačima i krajnjim kupcima za novembar 2021. godine, piše u saopštenju.

U saopštenju takođe stoji da je bilo neophodno obezbediti i pravo na nadoknadu razlike u trenutnoj ceni prirodnog gasa proizvedenog u Srbiji, u odnosu na novembar 2021. godine.

– Ti energetski subjeki prinuđeni su da ovaj energent uvoze po višestruko višoj ceni od cene koja je bila tog meseca, stoji u saopštenju.

Чланак Vlada Srbije ograničila cenu gasa се појављује прво на Biznis i Finansije.

To znači da maksimalna cena konkretnog proizvoda iz ovih pet grupa, može biti ona cena koju je taj konkretni trgovac imao na dan 15. novembar“, objašnjava za portal N1 Žarko Malinović, sekretar Udruženja za trgovinu u Privrednoj komori Srbije.

Nova uredba stupila je na snagu danas, prvog dana decembra, i važi narednih 60 dana.
„Vlada Srbije uredbom je ograničila proizvođačke, ali i cene u trgovini na veliko i malo za pet grupa namirnica, tako da ne prelaze nivo cena tih proizvoda na dan 15. novembar 2021. godine. Koliko je koštalo pakovanje šećera konkretnog proizvođača na taj dan, toliko tokom 60 dana sme da bude njegova maksimalna cena na polici u trgovinama. To važi i za preostale četiri grupe namirnica“, navodi Žarko Malinović.

On objašnjava da se ograničenje cena neće odnositi na snižene i akcijske cene – ako je 15. novembra neki proizvod iz te grupe bio na sniženju, neće važiti njegova akcijska cena, već redovna.

Ovakva odluka je, navodi sagovornik portala N1, veoma dobra – na kratak rok.

Oročena mera

„Jako je važno što je mera ograničena na određeni rok, na 60 dana. Jer, kod odluka koje predstavljaju bilo kakve intervencije i uplitanje u tržišne odnose važno je da su kratkoročne i vremenski ograničene. Na taj način ostvaruju se pravi, stabilizirajući efekti i nema prostora da takva odluka dugoročno bude negativna po odnose na tržištu“, navodi Malinović.

On dodaje da u pretpraznično vreme ovakva odluka može da dovede do psihološke stabilnosti potrošača, što nam je , kaže, potrebno.

„Apelujem na potrošače – mislim da je važno da i kroz ovu odluku shvatimo da je jedini način da očuvamo svoje tržište i svoju ekonomiju da povećamo svoj ekonomski patriotizam, da čuvamo našu kuću i kupujemo domaće proizvode“, naveo je Malinović.

Proizvođači ne smeju da smanjuju isporuke

Uredbom je propisano i da proizvođači ne smeju da isporučuju proizvode iz ovih pet grupa u količinama manjim od prosečnih u poslednjih 12 meseci.

„Ta odredba je važna jer se stavom o obaveznosti snabdevanja sprečava mogućnost nestašica tih grupa proizvoda“, ukazuje Malinović.

Na pitanje da li je ovo definitvna potvrda da nam preti rast inflacije, sagovornik portala N1 odgovara da je, ekonomski gledano, ovo antiinflatorna mera.

„Kombinacijom mera fiskalne, monetarne politike i tržišne regulacije omogućava se makroekonomska stabilnost. Pre svega, ovo što mi imamo vezano za kretanje cena, nije posledica odnosa na našem tržištu, već prelivanje globalnih trendova koji se dešavaju“, ističe Malinović.

On podseća da je krajem pandemijske 2020. godine počeo da se otvara značaj broj globalnih tržišta.

„To je, u kombinaciji sa slabijim prinosom poljoprivrednih kultura koji se desio i u 2020. i u 2021. godini, sa ogromnim rastom tražnje i uz rast cena energenata rezultiralo da cene globalno rastu. Pogledajte rast cene ulja – palmino ulje je na svetskom tržištu povuklo cenu na gore, kada ono kao najjeftinije poskupi – povuče i rast cena drugih ulja. Suštinski je važno da imamo ekonomski patriotizam i kupujemo domaće – globalna kretanja će samim tim manje uticati na nas. Ako nas je pandemija ičemu naučila to je to – jedni smo od retkih koji nismo imali problem sa snabdevanjem“, zaključuje Žarko Malinović.

Kazne za neograničavanje cena

Uredbom su predviđene i kazne za firme koje se budu pridržavale načina obračuna marže ili ne ograniče cene pomenutih proizvoda.

Kazna za preduzeća ide od 100.000 dinara do dva miliona dinara. Za direktore preduzeća kazne idu od 5.000 do 150.000 dinara, a može mu se izreći „mera zabrane da vrši određene poslove u trajanju od šest meseci do jedne godine“.

Kazna za preduzetnike ide od 10.000 do 500.000 dinara, takođe uz mogućnost zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Šta u praksi znači mera Vlade Srbije: Svaki trgovac „zamrzava“ svoju cenu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Te namirnice su šećer kristal, brašno tip T-400, jestivo suncokretovo ulje, svinjsko meso – but i UHT mleko sa 2,8 procenata mlečne masti.

To ograničenje znači da one ne prelaze nivo cena koje su bile na dan 15. novembar 2021. godine.

Ograničenje cena utvrđeno je kako bi se otklonile štetne posledice i sprečili poremećaji na tržištu i neće se odnositi na snižene cene (rasprodaje, sezonska sniženja ili akcijske prodaje) ukoliko su bile na snazi 15. novembra 2021. godine, već na redovne, odnosno cene pre sniženja, navodi se u saopštenju vlade.

Ovom odlukom, koja će biti primenjivana u trajanju od 60 dana, predviđeno je da proizvođači ove proizvode ne smeju isporučivati u količinama manjim od prosečnih u poslednjih 12 meseci, a za kršenje navedenih odredaba predviđene su i novčane kazne u iznosu od 100.000 do 2.000.000 dinara, kao i zabrana vršenja delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.

Vlada Srbije donela je Zaključak o ceni električne energije

Dalje se u saopštenju navodi da, imajući u vidu drastično poskupljenje na berzama električne energije u poslednjih nekoliko meseci, Vlada Srbije donela je Zaključak o ceni električne energije za rezervno snabdevanje električnom energijom krajnjih kupaca koji nemaju pravo na garantovano snabdevanje nakon 1. decembra 2021. godine.

Ovim aktom utvrđuje se cena električne energije za preduzeća koja bi zaključila ugovore o rezervnom snabdevanju, a koja bi omogućila njihovo dalje poslovanje i stvaranje klime za očuvanje povoljnog privrednog ambijenta u Srbiji.

Utvrđena cena električne energije biće primenjivana do stabilizovanja situacije na referentnoj berzi.

U cilju sprečavanja posledica koje bi uvećana cena električne energije imala na ukupno tržište u Srbiji, Vlada Srbije donela je Zaključak o regulisanju međusobnih prava i obaveza između javnog preduzeća “Elektroprivreda Srbije“ Beograd i kupaca električne energije na komercijalnom tržištu.

Ovim dokumentom omugućava se svim kupcima, kojima ističe ugovor 30. novembra 2021. godine, produženje važenja tog ugovora do 31. decembra 2021. godine.

Na ovaj način, kako se navodi, oni bi zadržali ugovorne uslove koje su imali do sada, u prvom redu cenu električne energije, u periodu od dodatnih 30 dana.

Za grupu kupaca koja je sa “Elektroprivredom Srbije“ zaključila ugovore o snabdevanju električnom energijom koji stupaju na snagu 1. decembra 2021. godine, odloženom primenom omogućava se isti tretman kao i kupcima koji su obuhvaćeni prethodnom odlukom, i uz njihovu saglasnost primena će se odložiti za 1. januar 2022. godine.

Чланак Vlada odlučila da ograniči cenu osnovnih životnih namirnica се појављује прво на Biznis i Finansije.

Od 1. januara u toj zemlji neće više moći da se plaća u gotovini iznos koji je viši od 1.000 evra.
Svi iznosi viši od 1.000 evra moraće da se plate platnom karticom, kreditnom karticom, čekovima ili preko računa.

Ko bude prekršio ovu odluku biće kažnjen sa najmanje 2.000 evra, a kazna može dostići svotu i do 50.000 evra.

Ova mera treba da doprinese suzbijanju sive ekonomije i utaje poreza.

Smanjenje svote za plaćanje u gotovini kritikovano je od liberalnih političara.

Vlada premijera Marija Dragija u borbi protiv sive ekonomije, utaje poreza i pranja novca želi da podstakne elektronske sisteme za plaćanje.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак U Italiji plaćanje u gotovini smanjeno sa 2.000 na 1.000 evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pariz je za Belgijance na crvenoj listi, Mađarska zatvara granice, a Nemačka, koja trenutno predsedava Evropskom unijom, predložiće bloku usklađena ograničenja za putovanja zbog pandemije, izjavio je jedan evropski izvor.
Ovaj predlog će biti razmatran u sredu, na sastanku ambasadora 27 zemalja članica u Briselu.

„Koherentan odgovor je važan da bi se izbegao neujednačen pristup kao u prethodnom periodu i očuvao integritet Šengenskog prostora“, ističe se u dokumentu koji će Nemačka dostaviti na razmatranje.
Šengenski prostor slobodnog protoka ljudi jedan je od stubova evropske zajednice. Sada obuhvata 22 države članice Unije i četiri nečlanice – Island, Lihtenštajn, Norvešku i Švajcarsku.

Zajednička sanitarna karta

Nemačka predlaže da se članice EU usaglase oko pristupa podacima o pandemiji Kovid-19, odabira kriterijuma na osnovu kojih se procenjuje rizik i rizične zone. Potreban je i zajednički okvir za mere koje će se primjenjivati na rizične zone i ograničenja za putovanja s „posebnom pažnjom kada je reč o pograničnim područjima“.

Zavisno od zemlje, karantin može trajati od 10 do 14 dana, a testiranja se zahtevaju po dolasku ili odlasku, i to 48 sati ili 72 sata ranije. U tekstu se predlaže i zajednički način odabira i analize epidemioloških podataka, s ciljem da se izradi zajednička sanitarna mapa.

Evropski centar za sprečavanje i kontrolu bolesti redovno objavljuje podatke, ali države ih koriste na različite načine. Neke više koriste nacionalne podatke o pandemiji, a druge regionalne.

Ujednačena analiza epidemiološkog rizika

Nemačka preporučuje i zajedničku analizu epidemiološkog rizika (učestalost, dijagnoza, hospitalizacija), kao i zajedničku deklaraciju za rizične zone.
U dokumentu se napominje da procena tih zona varira od zemlje do zemlje, pa neke biraju dve, tri ili više kategorija (zelena, narandžasta, crvena), neke i više, a neke nijednu.
U Evropi je do sada potvrđeno više od 3,9 miliona zaraženih Kovidom-19.

Izvor: Al Jazeera Balkans

Чланак Nemačka želi da uskladi ograničenja u EU radi očuvanja Šengen zone се појављује прво на Biznis i Finansije.