Jedan od razloga što su u ovom trenutku cene ogreva povoljne je taj što je zbog malog broja hladnih dana prošle zime potrošeno i manje ogreva.

Pelet je osetno pojeftinio, pa se sada prodaje za 30.350 do 36.000 dinara po toni, odnosno od sedam do 10.000 dinara manje po toni nego što je bilo protekle grejne sezone.

U Beogradu bukvino, grabovo i hrastovo drvo prve klase može pazariti po ceni od oko 10.400 dinara po kubiku dok se u unutrašnjosti ogrevno drvo može pribaviti i jeftinije, gde košta oko sedam hiljada dinara. Cene bagrema i cera, kreću se između 6.500 do 7.000 dinara dok se najjeftinije vrste drveta mogu pazariti za oko 5.000 dinara po kubiku.

Dok su potrošači uoči protekle grejne sezone bili prinuđeni da za nabavku uglja izdvajaju i do 26.000 dinara po toni sada se ugalj “stanari” u komadu može kupiti za 15.480 dinara po toni dok se taj ogrev na nekim mestima može naći i po ceni od 10 hiljada dinara po toni.

Podsećanja radi, tokom protekle zime, domaćinstva u Srbiji su se suočila sa enormnim poskupljenima ogreva zbog krizne situacije vezane za snabdevanje energentima. Tako je u odnosu na prethodnu grejnu sezonu cena uglja “banovići” u minuloj porasla za čak 58 odsto, ogrevnog drveta za 50 a peleta za oko 34 odsto.

Detaljne informacije o cenama ogreva po gradovima Srbije možete naći na sajtu Danasa.

Foto: Josh Withers, Unsplash

Чланак Koliko će nas koštati grejanje naredne zime? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Građani u Srbiji već nabavljaju ogrev, a tražnja je sada veća nego lane u isto vreme. Cene su uglavnom iste kao prošle godine, samo su pojedine vrste uglja, „sušeni vreoci“ iz Kolubare i „banovići“ iz BiH, malo skuplje.

Zalihe za grejanje potrošači pretežno pazare čekovima, na šest do osam rata, a pojedina stovarišta za keš daju popust i do devet odsto. Neki prodavci u Srbiji imaju istu cenu za gotovinu i odloženo plaćanje do tri meseca, a za duži period otplate građani moraju da izdvoje više novca.

Udarni period kupovine, kao i prethodnih godina, očekuje se od sredine septembra do polovine oktobra.

Prosejani ugalj

Nebojša Radulović, vlasnik jednog zemunskog stovarišta, ukazuje da kupci treba da obrate pažnju da li će dobiti čist ili ugalj sa prašinom. „Mi prosejavamo ugalj i čist vozimo kupcima. Ugalj sa prašinom se teško loži“, objašnjava Radulović, „jer ona smeta sagorevanju i peć neće da vuče“.

Dodaje da je ugalj iz Banovića u BiH poskupeo, jer je sam rudnik podigao cenu, dok „sušeni vreoci“ više koštaju zbog dugog čekanja na utovar.

Najskuplji ruski kameni ugalj

Na visinu cene uglja, osim kvaliteta i njegove kalorijske vrednosti, najviše utiče udaljenost od rudnika iz koga se doprema. Tako, tona sirove „kolubare“ na beogradskim stovarištima košta 7.500, a u pojedinim mestima u unutrašnjosti 9.000 dinara.

Za ugalj iz Kovina potrošači plaćaju od 8.400 do 9.500, iz Pljevalja od 12.500 do 14.000, dok su „sušeni vreoci“ iz Kolubare od 13.500 do 15.000 dinara. Cena za „soko“ je od 13.000 do 15.500 dinara, a za ugalj iz Banovića je od 14.000 do 16.000. Najskuplji je ruski kameni, koji je odličnog kvaliteta, a takva mu je i cena, od 20.000 do 23.700 dinara.

Kubni metar drva za ogrev košta oko 6.000 dinara, dok sa sečenjem i cepanjem ide do 7.500 dinara. U zavisnosti od vrste i kvaliteta, tona peleta ove sezone se prodaje od 22.000 do 27.000 dinara. Potrošači treba da računaju i na trošak transporta ogreva, ukoliko to ne rade u sopstvenoj režiji.

Neki sami seku drva

Obrenovčanin Dejan M. kaže da je njegova porodica kupila sirovi ugalj direktno iz Kolubare, još pre dvadesetak dana. „Sedam i po tona sa prevozom smo platili 52.500 dinara. Imamo kuću od 90 kvadrata. Odlučili smo se za ovu vrstu uglja jer je jeftinija, do grejne sezone će se prosušiti. Slabijeg je kvaliteta, ali mi to kombinijumemo sa drvima“.

Sve više građana koristi pelet. Jovan iz Novog Sada ističe da je montirao kotao i da planira da se greje na ovaj energent. „Pelet je skuplji, ali ima malo pepela i potrebno je manje prostora za njegovo skladištenje. Energetski je efikasniji, jednostavniji je za upotrebu. Primetio sam da ga zato koriste stariji ljudi, koji imaju mogućnosti“.

Kako navodi, neki njegovi prijatelji sami idu u seču drva, ali za to je potrebna dobra testera i da znaju kako se to radi. Građani se snalaze na različite načine. Neki koriste kombinovano grejanje, ugalj i drva kad „stegne“ zima, a tokom manje hladnih perioda radijatore na struju.

Izvor: Novosti

Foto: Pavlofox, Pixabay

Чланак Koliko košta ogrev na stovarištima u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.