Podsetimo, švedska vlada je od početka odbila da uvede oštre restriktivne mere. U zemlji nije bilo zabrane izlaska ljudi na ulicu, rada u javnim institucijama i odlaska u inostranstvo. To je dovelo do povećanja broja obolelih u poređenju s drugim zemljama regiona, međutim, vlasti su svoje postupke obrazložile željom da održi konkurentnost ekonomije.

Analitičari smatraju da je pad krune u martu bio izazvan brigom investitora za stanje švedskog zdravstva i budućnost ekonomije. Međutim, njihovo ponašanje se zatim promenilo, dok su čak i povećane domaće investicije.

Poslednjih nedelja kurs krune je ojačao, čak i bez obzira na odluke Riksbanka da sprovede program kvantitativnih olakšica (QE) po primeru ECB. Regulator kupuje nacionalne državne i korporativne obveznice od komercijalnih banaka, koji služi kao orijentir za buduće emisije obveznica.

Kruna i dalje jača

Pored toga, na taj način bankama se osigurava likvidnost za kreditiranje ekonomije. Nedavno je povećan obim programa – sa 300 milijardi na 500 milijardi kruna (sa 28,6 milijardi na 47,7 milijardi evra).

Delimično, akcije regulatora povezane su s pokušajem slabljenja nacionalne valute i sprečavanjem njenog daljeg jačanja, nepovoljnog za švedske izvoznike. QE omogućava da se kamatne stope drže na niskojm nivou i takođe smanjuje potrebu banaka i kompanija za nacionalnom valutom, što je čini manje atraktivnom za strane investitore.

Međutim, iako takve mere nisu imale željeni efekat, vrednost krune i dalje jača, a analitičari očekuju da će se taj trend nastaviti.

Izvor: SEEbiz

Чланак Švedska pokazala kako može privredno da se ojača u vreme pandemije се појављује прво на Biznis i Finansije.