Pandemija je ubrzala rast trgovine na internetu, biznisi su se digitalno transformisali, ali isto tako i želje i navike kupaca koji su otvoreniji ka kupovini putem digitalnih kanala. O trendovima u proteklih 365 dana, ali i konkretnim brojkama o rastu e-komerca u Srbiji publika DIDS-a slušaće od predstavnika E-komerc asocijacije Srbije, koji će nastojati i da ponude odgovore na pitanje, ne samo kako se prilagoditi već i kako napredovati i tražiti nove prilike.

Poslovanje malih proizvođača značajno je otežano u uslovima pandemije. Oni koji su bili prisutni na internetu i pre COVID krize bili su dostupni kupcima kojima je pandemija otvorila prozor ka kupovini na internetu. Mnogi mali proizvođači su se prilagodili poslovanju na internetu, a neki se još uvek prilagođavaju. Zato im panel u kom razgovaraju tri iskusne preduzetnice, koji ćemo slušati na DIDS 2021 Digital, može pomoći da saznaju kako kupci biraju male proizvođače na internetu, kako sa njima komuniciraju i kako da mali pronađu svoje mesto među velikim onlajn igračima.

U uslovima brze digitalizacije i uspona e-trgovine, jedno važno pitanje ostaje otvoreno. Kako da internet prodavnica ne bude samo lep onlajn izlog, već i osnova za uspešan biznis? O tome će razgovarati učesnici drugog panela DIDS-a posvećenog e-trgovini, koji će pokušati da kroz svoja iskustva objasne koliko je kreativnost u pravljenju i vođenju internet prodavnica, odnosno razmišljanje „van kutije“ važno za poslovanje na internetu.

Konferencija DIDS 2021 Digital počinje u 10 časova 17. marta na dids.rs. Registrovani korisnici mogu da prate prenos na sajtu uživo, ćaskaju sa drugim posetiocima, postave pitanja učesnicima i osvoje nagrade kroz učešće u aktivacijama.

Чланак DIDS 2021 Digital: šta posle buma e-trgovine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada su pre četiri godine otišli na proputovanje po Sjedinjenim Američkim Državama, Milica i Aleksandar su očekivali da će upoznati novu kulturu i zanimljive ljude, ali ne i da će se vratiti sa idejom za pokretanje posla.

Sve je počelo tako što su u Vermontu naišli na jednu veliku trgovinu koja prodaje samo proizvode malih lokalnih proizvođača. Iznenadilo ih je saznanje koliku moć mogu imati mali proizvođači kada se udruže. Nastavili su svoj put ka okeanu, odlučivši da se venčaju na njegovoj obali. Burme su naručili preko interneta od malih juvelira iz američke unutrašnjosti. Stigle su im poštom, zapakovane zajedno sa ličnim posvetama majstora koji su ih napravili. Poneseni ovim utiscima, počeli su da razmišljaju o tome da i sami osmisle nešto slično – mesto za kupovinu zanatske robe na našem tržištu.

Međutim, Milica kao scenografkinja i Aleksandar koji je vlasnik hostela „Montana“ na Kopaoniku, nisu imali nikakvog iskustva u oblasti onlajn trgovine. Zato su se obratili svom prijatelju Ivanu, IT preduzetniku koji je bio jedan od pokretača mreže „Startit“ centara po Srbiji. Njemu se svidela ideja o povezivanju malih proizvođača i kupaca, i tako je pomenuti trojac osnovao „Zanateriju“, virtuelnu robnu kuću za prodaju zanatskih proizvoda.

Srećna okolnost je bila i to što svo troje imaju zajedničku motivaciju – stalo im je da ožive „ekonomiju s ljudskim likom“. Upravo zato je logotip sajta stvoren po ugledu na legendarne robne kuće iz bivše Jugoslavije, u kojima je kupovina predstavljala zadovoljstvo za celu porodicu.

„Želeli smo da ’Zanateria’ bude alternativa današnjem konzumerizmu i impulsivnoj kupovini generičkih proizvoda. Da bude mesto gde će ljudi uživati u kupovini. Setili smo se modernističkih robnih kuća koje je pre nekoliko decenija svaki veći grad bivše Jugoslavije imao na centralnom trgu. Iako smo znali da svoj uspeh duguju nedostatku konkurencije, kao i da tadašnje društveno uređenje nije bilo blagonaklono prema razvoju preduzetništva, nije se moglo osporiti da su ljudi osećali neku vrstu radosti pri kupovini u tim objektima. Želeli smo da logo ’Zanaterije’ bude omaž tim robnim kućama, ali i majstorima dizajna iz tog vremena. I veoma smo zadovoljni rešenjem koje je za nas kreirao dizajner Igor Crnatović”, kaže Aleksandar za B&F.

Kako pokrenuti posao usred pandemije

Pre osnivanja „Zanaterije“, Milica i Aleksandar su još jednom posetili Ameriku, radi istraživanja tržišta. Obilazili su specijalizovane prodavnice za zanatske proizvode, lokale malih proizvođača i lokalne skupove slične srpskim „handmade bazarima“. Zaključili su da domaći proizvodi po kvalitetu ne zaostaju za američkim i da uz bolji dizajn, promociju i udruživanje, imaju mnogo veći potencijal od onog koji koriste.

Nastavili su da rade na tehničkim rešenjima za platformu, ali i na okupljanju potencijalnih proizvođača, budući da nisu mogli da puste u rad sajt bez ijednog proizvoda. Posle nekoliko značajnih medijskih nastupa i učestvovanja na raznim manifestacijama i tribinama, u decembru 2019. napokon su se stvorili svi uslovi za „otvaranje“ sajta. Prvog dana rada, „Zanateria“ je već imala 500 listiranih proizvoda.

Vremenom je rastao i broj proizvođača i posetilaca, i taman kada su bili sigurni da su se dobro pozicionirali na tržištu, počela je pandemija korona virusa. Tih dana kao da je neko pritisnuo dugme za pauziranje života i poslovanja u celom svetu.

„Ljudima su se u opštem strahu promenili prioriteti i poseta sajtu je drastično opala, a prodaja stala. Ipak, odlučili smo se za proaktivan pristup, pa smo često postavljali ‘pop-up’ obaveštenja da ’Zanateria’ radi i da svi mogu nesmetano da kupuju, bez obzira na vanredno stanje i policijski čas. Potom je prodaja počela da se oporavlja. Prvi talas su činile ‘karantinske’ narudžbine: paketi kraft piva, knjige i vinili, kućna dekoracija, kozmetika i prehambeni proizvodi, a nakon toga se sve polako vratilo u normalu i nastavili smo ka ozbiljnom rastu prodaje. Nažalost, nekolicina proizvođača se tokom pandemije privremeno ili za stalno povukla sa platforme, jer zbog finansijskih ili zdravstvenih razloga nisu mogli da nastave da rade”, kaže Aleksandar.

Ambiciozni preduzetnici i bake koje pletu vunene igračke

Na ’Zanateriji’ je u trenutku pisanja ovog teksta, preko 400 proizvođača izlagalo oko 3.500 svojih proizvoda. Prema proceni vlasnika platforme, ako se nastavi dosadašnji trend dolaska novih proizvođača, trebalo bi da ih bude oko 500 do Nove godine.

Ponuda je šarenolika, počev od nakita, preko nameštaja, prehrambenih i odevnih proizvoda, pa sve do knjiga. Aleksandar ističe da se najbolje prodaju kozmetički proizvodi, garderoba, aksesoari, sve za decu i bebe i prehrambeni proizvodi malih domaćih proizvođača.

Dodaje da su zadovoljni što uspevaju da okupe proizvođače različitih profila, „od ambicioznih mladih preduzetnika, do baka koje pletu vunene igračke i potrebna im je naša pomoć pri ulistavanju proizvoda”. Do njih dolaze na različite načine. „U poslednje vreme nam se mnogi proizvođači sami prijavljuju, ali i dalje svakodnevno ‘češljamo’ Instagram i Fejsbuk, zovemo Gugl u pomoć, a često i od prijatelja dobijamo predloge za proizvođače koji bi se uklopili na Zanateriji. Veoma sam ponosan na to što smo uspeli da privučemo i proizvođače hrane iz ruralnih područja, koji do sada nikada nisu prodavali preko interneta”, kaže Aleksandar.

Poslovanje mimo velikih trgovinskih lanaca

Ipak, najviše se ponose činjenicom da su pružili šansu proizvođačima koji ne mogu ili ne žele da uđu u velike distributivne lance.

„Znamo za mnogo malih proizvođača koji su ‘izgoreli’ u pokušaju da sarađuju sa velikim distributivnim lancima. Isporučivali su značajne količine svojih proizvoda, unapred plaćali sirovine za njihovu proizvodnju, isplaćivali zarade zaposlenima, a onda dolazili u situaciju da mesecima čekaju naplatu dok im istovremeno stižu narudžbine za nove količine. Male firme ovakvu praksu teško mogu da prežive”, tvrdi Aleksandar i dodaje da je otežavajuća okolnost i to što se za ulazak u velike trgovinske lance i odgovarajuće mesto na polici plaćaju veoma skupe „ulaznice”.

A kada se mali proizvođači odvaže da pristanu na sve to, kaže sagovornik B&F-a, predstoji im tržišna borba sa proizvodima velikih kompanija koji, bez obzira na uglavnom slabiji kvalitet, imaju ogromnu prednost zbog velikih marketinških budžeta velikih proizvođača i mogućnosti da znatno snize cene. „U takvoj borbi prvo stradaju kvalitet i zdravlje radnika koji takve proizvode prave, a te vrednosti su sasvim suprotne onim vrednostima koje dele proizvođači okupljeni na ’Zanateriji’. Kod nas se proizvođači pozicioniraju kvalitetom i kreativnošću, a kupcima nije potrebna neka posebna reklama – jasno im je zašto je domaći ručno rađeni proizvod skuplji od nekog generičkog kineskog ‘džanka’”, uveren je sagovornik B&F-a.

Poverenje ispred cene

U svetu zanatska roba ima značajno veće cene od one koja se proizvodi u fabrikama. Kod nas je ta razlika manja, kažu iz „Zanaterije“, i dodaju da su, znajući kakav je naš standard, na početku rada imali određene dileme vezane za skuplje artikle: „Brinuli smo da li će se proizvodi koji koštaju po nekoliko desetina hiljada dinara uopšte prodavati ako kupci nisu imali priliku da ih vide uživo i probaju, ali nas je tržište demantovalo. Kako je rastao broj pozitivnih komentara na sajtu, tako su i kupci imali sve više poverenja i rasla je prosečna vrednost pojedinačne kupovine”.

Marija Dukić

Broj 180/181, decembar 2020/januar 2021

Чланак Zanateria, virtuelna robna kuća zanatskih proizvoda: Mali proizvođači na velikom tržištu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Epidemija korona virusa najteže je pogodila ugostiteljstvo i turizam, a posledice trpe i mali proizvođači autentičnih prehrambenih proizvoda sa juga Srbije, čiji su glavni kupci pre epidemije bili restorani i hoteli u velikim gradovima i turističkim centrima.

Da bi sačuvali porodični biznis, mnogi od njih su sajamsku i pijačnu ponudu preselili na internet, a novootvorene onlajn prodavnice daju bolje rezultate nego što su njihovi vlasnici očekivali.

Sveta Đikić iz Crne Trave na jugoistoku Srbije je vlasnik farme mangulica, autohtone rase svinja, od čijeg mesa, zajedno sa suprugom, proizvodi pršutu, slaninu, mast, čvarke i spržu koje uglavnom prodaje u Beogradu.

Proredile se ugostiteljske porudžbine, poskupele svinje

Pre godinu dana je za novogodišnje i božićne praznike polovinu suhomesnatih proizvoda prodao restoranima u glavnom gradu, a ostatak kupcima na sajmovima i pijacama, a neznatan deo preko interneta.

Prosečne mesečne porudžbine ugostiteljskih objekata iznosile su između 15 i 30 kilograma, ali su se od početka epidemije proredile. Zbog toga je tokom jeseni veći deo ovogodišnjih svinja prodao, a za preradu i sušenje ostavio tek dvadesetak.

„Naše glavno tržište je Beograd i kada su se zbog epidemije porudžbine proredile, shvatili smo da može biti i većih problema pa smo deo tovljenika prodali, tim pre što mangulice, za razliku od drugih svinja, uvek imaju zadovoljavajuću cenu. Ove godine cena je bila tri do četiri evra po kilogramu tako da ni zarada nije izostala“, rekao je Đikić za Radio Slobodna Evropa.

Stotine kilograma mesa i masti putuje brzom poštom

Sada skoro sve porudžbine prima preko internet sajta ili telefonom, a isporuke uglavnom šalje brzom poštom. U proteklih mesec dana brzom poštom je isporučio oko 100 kilograma pršuta, isto toliko slanine, oko 150 kilograma masti i oko 50 kilograma sprže.

„Pre epidemije veće porudžbine isporučivali smo na adresu kupca ili prodavali na sajmovima i pijacama, ali kada su počele zabrane rada pijaca pokušali smo da preko interneta dođemo do novih kupaca i za sada to dobro funkcioniše, i zato planiramo da razvijamo onlajn prodaju.“

Osloni se na sebe

U okviru mera za sprečavanje širenja epidemije korona virusa krajem marta doneta je odluka o zatvaranju zelenih pijaca tokom trajanja epidemije, otkazani su svi sajmovi i festivali hrane na kojima se prodaju tradicionalni prehrambeni proizvodi. Iako su pijace naknadno otvorene, njihov rad je i dalje ograničen.

Sagovornik RSE kaže da je farmu podigao sopstvenim sredstvima, bez ikakve pomoći države i da ni u vreme epidemije država nije pokazala nikakav interes za njegovu proizvodnju i situaciju u kojoj se sada nalazi.

Epidemija „ispeglala“ peglanu kobasicu

Dalibor Tošić iz Pirota na jugoistoku Srbije je jedan od najpoznatijih proizvođača peglane kobasice u Srbiji, koja je postala svojevrsni gastronomski brend.

Reč je o posebnoj vrsti kobasice, specifičnoj za ovaj kraj Srbije, a naziv je dobila po metodi pravljenja, koja podrazumeva svakodnevno „peglanje“ kobasice najčešće staklenom flašom, zbog čega ona ima i „ispeglani“ oblik.

Potražnja za boemskom potkovicom i midžorskom poludivljom peglanom kobasicom bila je pre epidemije znatno veća nego što je porodična firma Tošića mogla da proizvede. Ove godine, međutim, potražnja je znatno manja.

„Virus je napravio pometnju kod svih pa i kod nas. Zbog smanjene potražnje imali smo prekid proizvodnje za vreme prvog talasa, a evo sada u mesecu kada počinju slave, novogodišnji i božićni praznici, potpuno je neizvesno šta će biti“, kaže on za RSE.

Stranci posebno voleli peglanu kobasicu…

S obzirom da su, kako dodaje, kupci u 50 odsto slučajeva restorani i kafane koji će verovatno biti zatvoreni, to znači da ni naredni period za njegov posao neće biti bolji.

„Restorani već duže vreme ne uzimaju naše proizvode i zbog toga i mi imamo probleme“, kaže Tošić.

Peglane kobasice koje proizvodi Tošićeva firma nalaze se u prodajnim objektima dva trgovinska lanca, mogu se nabaviti i u njegovom restoranu, a da bi se približio što većem broju potrošača, sada ih nudi i preko interneta. Prema njegovim navodima kriza se iz turizma i ugostiteljstva prenela i na proizvođače delikatesnih proizvoda.

„Restorani su najviše kupovali peglanu kobasicu u vreme kada je u Beogradu bilo mnogo stranih turista. Ove godine stranih turista nije bilo pa nije ni bilo potrebe da od nas kupuju peglanu kobasicu“, istakao je Tošić.

…ali država za kobasicu ne mari

Tošić u porodičnoj firmi zapošljava pet radnika, a povremeno se angažuju i članovi porodice.

Uprkos tome, kako tvrdi, nije dobio nikakvu pomoć od države tokom pandemije, kao ni prilikom stvaranja ovog gastronomskog brenda.
„Što se tiče podrške države, nije je bilo i sve što smo radili radili smo sami. Podršku nam je pružila nemačka organizacija Help i Evropska unija kroz Euro Pro program“, rekao je Tošić.

Lakše je onima sa razrađenom online prodajom

Milan Petković, proizvođač slatke i slane zimnice iz Vlasotinca na jugoistoku Srbije je 2011. godine prvi u Srbiji počeo sa onlajn prodajom hrane.

On u ponudi ima više od 100 različitih proizvoda među kojima su najpoznatiji leskovački ajvar i ljutenica koji se odnedavno nalaze u ponudi jednog od najpoznatijih stranih trgovinskih lanaca. Zbog toga, ali i zahvaljujući dobro organizovanoj onlajn prodaji, Petković je u vreme epidemije povećao proizvodnju i prodaju.

„Kada je nastupila epidemija virusa korona mi smo već bili spremni. Imali smo onlajn prodavnicu koja već devet godina perfektno funkcioniše, imali smo potpisane ugovore sa brzim poštama tako da smo samo nastavili sa već razrađenom prodajom svojih proizvoda preko interneta. Naši kupci u roku od 24 sata dobijaju željeni specijalitet na svom stolu“, kaže Petković.

Cela porodica angažovana oko onlajn prodavnice

Milan Petković je pravnik zaposlen kao sekretar škole u Vlasotincu, a njegovom firmom, kako kaže, pored njega upravljaju i njegov zet koji je ekonomista, dve pravnice, supruga i sestra koje se povremeno uključuju.

Ceo proces proizvodnje organizovan je kao porodična zanatska radionica. Radi se po tradicionalnim receptima uz primenu neophodne savremene tehnologije.

I on, kao i dvojica prethodnih sagovornika RSE, kaže da prilikom formiranja firme nije tražio pomoć države niti banaka, već je posao razvijao postepeno, sopstvenim sredstvima.

Nepoznati proizvodi postali prepoznatljivi na internetu

Tamara Ognjević, stručnjak za gastronomsko nasleđe kaže za RSE da su mali proizvođači autentičnih prehrambenih proizvoda izuzetno značajni za kulinarstvo svake zemlje, a samim tim i za turizam i ugostiteljstvo.

„Ova epidemija ozbiljno ugrožava ekonomiju i sve proizvode koji su nam pre epidemije bili nadohvat ruke. Znalo se na koju pijacu se ide po povrće, u koju prodavnicu po meso i suhomesnate proizvode, u kojoj se kupuju delikatesi… Onda je došla epidemija i sve poremetila“, kaže ona.

Srećom, dodaje, ljudi su se brzo snašli i na internetu počeli da formiraju različite platforme i grupe za brendiranje i prodaju svojih proizvoda.

„Tako su na internetu predstavljeni mnogi novi proizvođači različitih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda za koje do tada potrošači takoreći nisu znali. Ti proizvođači su postali prepoznatljiviji a njihovi proizvodi dostupniji potrošačima“, kaže Ognjević.

Ona kaže da tako predstavljeni proizvodi, koji su do sada manje-više bili nepoznati javnosti privlače želju kod ljudi da ih vide na svom stolu i da ih probaju.

Izvor: Branko Vučković, RSE

Foto: TheAngryTeddy, Pixabay

Чланак Onlajn peglana kobasica i sprža се појављује прво на Biznis i Finansije.