Ako je verovati istraživanjima javnog mnjenja u Sjedinjenim Državama, većina Amerikanaca se čvrsto pridržava izreke: „Beda na vrata, ljubav kroz prozor“. Prosečan američki građanin pretpostavlja novac ljubavi, naročito u vreme visoke inflacije. Anketa koju je sprovela poslovna platforma za kreditiranje „LendingTree“ među 20.000 korisnika, pokazuje da više od polovine njih kada bira bračnog partnera, pored njegovih fizičkih i karakternih osobina, jako vodi računa i o tome kakva mu je finansijska „krvna slika“.

Svaki četvrti anketirani ističe da je taj deo biografije mogućeg kandidata za brak najvažniji i da ga veoma detaljno analizira pre nego što se odluči za sudbonosno „da“. Ili kako je to poetično opisao jedan muški ispitanik: „Kod žene je najseksipilnija osobina kada ume da štedi. To je jedina vrsta privlačnosti koja raste sa godinama“.

Učesnici istraživanja smatraju da je dobro finansijski potkovana ljubav posebno važna u ekonomski nesigurnim vremenima kao što je sadašnje. Kakvo je ovo vreme pokazuje i nalaz da polovina anketiranih ocenjuje da su u goroj finansijskoj situaciji nego prošle godine i daleko lošijoj nego pre korone.

Među onima koji su već stali na „ludi kamen“, preko četvrtine ne krije da im brak ubrzano vene, ali da ne razmišljaju o razvodu jer bi im to u situaciji kada istovremeno rastu i inflacija i rizik da ostanu bez posla, moglo naneti ogromnu finansijsku štetu. U ovoj grupi prednjače milenijalci, od kojih je skoro trećina izjavila da su zaglavili u propaloj ljubavi jer su finansijski zavisni.

Nasuprot njima, najveći broj bejbi bumera tvrdi da zbog novca ne bi trpeli pod istim krovom osobu sa kojom se stalno svađaju, verovatno jer finansijski bolje stoje, ali i zato što su im popustili živci. Najmlađa generacija Z ističe se po tome što gotovo polovina uopšte ne razmišlja o bilo kakvom emotivnom vezivanju. Razlog je uverenje da bi život u dvoje zakočio njihovo napredovanje u karijeri, pa time i rast prihoda na njihovom tekućem računu.

Ništa od večere uz sveće, jedi kod kuće

A kako stoje stvari sa ljubavnim sastancima? Podaci pokazuju da je visoka inflacija proizvela ogroman pritisak čak i na udvaranje, jer je ono usled rasta cena postalo u proseku dvostruko skuplje.

Oko 85% anketiranih je izjavilo da ih ljubavni sastanci sada koštaju mnogo više nego pre godinu dana, a kada se ta ljubavna statistika raščlani, na vrhu liste je hrana koja je tokom tog perioda poskupela 92%. Slede alkoholna pića, čije su cene porasle za 74%, zabava košta za 67% više, a benzin je skuplji u proseku za 65%. Pošto većina želi da zablista na prvom sastanku, u trošak ulazi i kupovina odeće za tu priliku, što zahteva oko 35% više novca nego prošle godine.

Iz tog razloga, 40% anketiranih je srezalo troškove tako što mnogo ređe idu na ljubavne sastanke i daleko su izbirljiviji kada odlučuju s kim će se sresti uživo. Na pitanje kojim kriterijumima se rukovode u tom izboru, polovina je odgovorila da je procena o materijalnom stanju osobe sa kojom bi trebalo da se sastanu glavno merilo za odluku da li na njega ili nju vredi trošiti novac i vreme, koje je – kao što to Amerikanci vole da istaknu – takođe novac. Preko četvrtine anketiranih priznaje da i u slučaju kada im se veoma dopadne neka osoba, bilo da su je upoznali u svom svakodnevnom okruženju ili preko interneta, odbijaju ponude za dublje zbližavanje ako je njena profesija finansijski klimava.

Kako izgledaju ljubavni sastanci? Najveći broj ispitanika navodi da preskače skupu večeru i bira odlazak na piće u neki kafić, ali se zbog skoka cena sada mnogo više vodi računa i o tome šta se i koliko pije. Nisu retke ni varijante da se restoran ili bar zamene šetnjom, kokicama i nekom klupom na kojoj mogu zajednički da se pregledaju društvene mreže. Za razliku od tog vida zabave, noćni klubovi su mnogo manje zastupljeni, dok je bioskop „odavirao svoje“. Svega 1% anketiranih je navelo da za prvi ljubavni sastanak bira odlazak u bioskopsku dvoranu, koja je svojevremeno bila sinonim za spontano zbližavanje u mraku.

Romantično ćaskanje o novcu, novcu, i opet o novcu

Potpuni fijasko ove, nekada veoma raširene ljubavne taktike, nimalo ne čudi kada se pogledaju odgovori o tome šta se radi na prvom ljubavnom sastanku. Ljubavnici u pokušaju jako mnogo razgovaraju, što zvuči očaravajuće, dok se ne pročita da je udarna tema – novac. Više od 40% ispitanika ne krije da već na prvom sastanku prelaze direktno na stvar, ali ne na seks, već na podrobno pretresanje sa koliko novca raspolaže onaj drugi na tekućem računu i u imovini.

Ukoliko potencijalni ljubavni par preživi ovo rešetanje i usledi još sastanaka, razgovara se o intimnijim temama, poput pitanja o životnom osiguranju, šta onaj drugi misli o predbračnim finansijskim ugovorima, da li eventualni budući život pod zajedničkim krovom podrazumeva i zajednički novčanik… Ili je recept za ljubavnu dugovečnost u tome da računi budu razdvojeni.

Koliko su Amerikanci spremni da potroše da bi raščivijali ova životno važna pitanja pre nego što donesu ljubavno-poslovnu odluku „sa tobom, ili bez tebe“? Nalazi pokazuju da anketirani u proseku troše oko 68 dolara na jedan ljubavni sastanak, godišnje ta cifra iznosi 1260 dolara, a najskuplji izlazak prosečnog ispitanika tokom tog perioda je dostigao 492 dolara.

U vreme kada je pored zelenih agendi i digitalizacije, i pitanje ravnopravnosti žena nezaobilazna tema za svakoga ko iole želi da napreduje u svojoj karijeri, statistika ljubavnih sastanaka pokazuje da one, na žalost, i dalje ne mogu da dođu do izražaja od nasrtljivih muškaraca, barem u SAD. Naime, na pitanje ko plaća troškove udvaranja, 83% muških ispitanika je odgovorilo da celokupan ceh ide na njihov račun, dok je svega 5% žena izjavilo da one plaćaju i za sebe i za muškarca sa kojim se sastaju.

Ali zato su žene mnogo racionalnije u upravljanju ovim troškovima, pa u proseku potroše na ljubavni sastanak 48 dolara, dok se prosečno muško razbacuje sa celih 87 dolara. Ako se vratimo na izjavu jednog od ispitanika da je štednja najseksipilnija osobina, onda se može zaključiti da su američke žene skoro dvostruko seksipilnije od tamošnjih muškaraca.

Finansije preče od dece

Potrošnja na potencijalnu ljubav ukazuje i na veliki jaz među generacijama. Najmlađi, generacija Z, troše najmanje na ljubavne sastanke, u proseku oko 49 dolara. U istraživanju se ne objašnjava šta su uzroci, ali bi se moglo pretpostaviti da je to zato što je reč o generaciji koja tek korača ka ispunjenju svog finansijskog sna i novčanika. Uz to je i mnogo prijemčivija za provod koji ne iziskuje velike troškove, jer je najvažnije da to bude mesto gde svako za sebe može na miru da besomučno pretražuje poruke na svom telefonu.

Milenijalci su najbliži proseku celokupnog istraživačkog uzorka, jer troše 67 dolara po ljubavnom sastanku, dok je generacija X najizdašnija sa cifrom od 82 dolara, verovatno zato što su njeni pripadnici u proseku finansijski „potentniji“ a u isto vreme im ističe „vek trajanja“ za ljubavno avanturisanje. Ipak, utehu im može pružiti podatak da bejbi bumeri, među kojima su već mnogi najpoželjnija ciljna grupa za privatne zdravstvene usluge, i dalje troše prosečno 71 dolar na ljubavne sastanke.

Istraživanje je pokazalo da ima i onih koji uprkos visokoj inflaciji, ne pitaju za novac kada je ljubav u pitanju, mada su malobrojni. Najskuplji ljubavni sastanak u ovom istraživanju je putovanje u Bangkok koje je koštalo 10.000 dolara, a sledi upola jeftiniji vikend u Dubaiju. Na trećem mestu je večernji provod u Las Vegasu koji uključuje i ekskluzivno prenoćište, što je sve zajedno koštalo 3.000 dolara. Nešto suptilniji i jeftiniji ljubavni sastanak je obuhvatio koncert klasične muzike, večeru uz vino i hotelsku sobu, i sve to za samo 1.000 dolara.

No, koliko god učesnici u ovom istraživanju trošili na ljubavne sastanke, u jednom su prilično složni – više od dve trećine je izjavilo da im je za uplovljavanje u bračne vode važnije da sa budućim partnerom raščiste stvari oko novca, nego oko toga da li oboje žele i planiraju decu.

Zorica Žarković 

Biznis & finansije, Finansije Top 2022/23

Foto: Jared Sluyter, Unsplash

Чланак Inflacija i ljubav: Udvaranje dvostruko skuplje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ta brojka izaziva brojna pitanja. Zašto se to dešava je naravno prvo koje nam pada na pamet? Procenat angažovanja učesnika tj. sagovornika tokom onlajn sastanaka je, složićete se, fascinantno nizak. Taj podatak zapravo ukazuje na činjenicu da tehnologija omogućava promenu života i navika ali je ne stvara. Te promene stvaramo mi. Angažovanje, ravnopravnost i inkluzija svih članova tima je osnovna veština kojom bi rukovodilac trebalo da raspolaže. Navedenih preko 300 miliona učesnika koji ćute tokom onlajn sastanka ili dakle nema šta da kaže (jer nisu dovoljno uključeni i angažovani u timski rad) ili je tema sastanka nerelevantna za njih (jer je sastanak pogrešno planiran i vođen) ili… Razloga može biti mnogo ali da li možete da zamislite koliko, kada bi to bilo moguće da se kvantifikuje, mesečno košta 305 miliona sati tišine i neaktivnosti, izraženo u prosečnim cenama radnog vremena. O kom karbonskom otisku te tišine govorimo?

Drugim rečima – onlajn sastanak je potrebno pažljivo planirati, baš kao i oflajn sastanak, biti efikasan i motivisati članove tima da daju najbolje od sebe, bez obzira na kanal komunikacije.

Ono što je zadatak dobrog softvera/platforme je da ukloni sve tehničke prepreke za uspešnu komunikaciju i ponudi alate koji će učesnicima omogućiti laku, uspešnu i kreativnu onlajn komunikaciju. Tu svakako spada problem sa redukcijom buke koja se često javlja tokom onlajn sastanaka.

Više od 50% ispitanika navodi kvalitet zvuka kao osnovni faktor kvaliteta sastanka. Suština je da program za onlajn komunikaciju mora da funkcioniše onako kako se nekada govorilo za filmsku montažu – da je dobra onda kada je ne primetiš. Onog trenutka kada počnete da obraćate pažnju na svoj program za komunikaciju – nešto nije u redu. Cisco Webex je upravo zato omogućio jedan od najsavremenijih sistema za redukciju buke tokom onlajn sastanaka koji čini da možete da komunicirate sa gradilišta na primer, ispred građevinske mašine, i da vas čuju kao u učionici.

Kada se dalje razmotre rezultati navedenog istraživanja otkrivaju se dve izražene tendencije: potreba za savršenijim alatima i frustracija zbog neadekvatnog hardvera (zapravo je reč o dve strane ili manifestacije istog osećanja). Savršeniji alati za onlajn komunikaciju zapravo menjaju način na koji razumevamo i koristimo video konferencijske softvere. Nije više rec o tome da organizujemo video poziv – vreme takvih platformi neumitno prolazi. Reč je o tome da se omogući kompletno onlajn okruženje za kontinuirani i efikasni rad. To praktično podrazumeva neku vrstu digitalnog ekvivalenta fizičke kancelarije. U tu svrhu Webex je omogućio alate kao što su Slido – koji omogućava napredne funkcije za zajedničko pravljenje prezentacija tokom onlajn hibridnog rada, kao i Webex Whiteboard – koji je zapravo bela površina po kojoj možete da zajedno crtate, pišete, planirate sa svojim saradnicima.

Naposletku dolazimo do ključne terminološke razlike. Umesto pojma „video konferencijski poziv“ (i srodnih mu varijanti) zapravo se rađa pojam „hibridni rad“ koji podrazumeva potpuno neosetno i efikasno kombinovanje onlajn i oflajn prisustva vaših saradnika. Radimo sa bilo koje lokacije, sa bilo koje platforme ili operativnog sistema, komuniciramo na bilo kom jeziku (Webex ima sistem za prevođenje u realnom vremenu sa i na sto jezika) i zapravo time ulazimo u novu eru timskog rada.

Kada vam u takvim okolnostima rada vaš saradnik ćuti na sastanku – vreme je da se upitate o svojim liderskim veštinama.

Чланак Ćutanje je zlato (a možda i nije) се појављује прво на Biznis i Finansije.