Proces digitalizacije zahteva sistemsku i holističku strategiju, međutim, samo trećina kompanija sprovodi je na ovaj način, dok njih manje od 30 odsto meri uspeh svojih digitalnih inicijativa na sistemskom nivou. Istovremeno, digitalizacija danas predstavlja ključnu pokretačku snagu kompanija i neretko je najveći deo ulaganja predviđen upravo za njeno unapređenje i razvoj. Raskorak između značaja ovog procesa za kompaniju, sa jedne strane, i nedovoljno sistemskog pristupa, sa druge, može da dovede u pitanje uspeh celog procesa. Ovo su neki od zaključaka studije pod nazivom „Digitalna vrednost“ (Digital Value) koju je sprovela konsultantska kuća Horváth, a u kojoj je učestvovalo više od 300 rukovodilaca i menadžera iz preko 14 različitih industrija.

Projekti digitalizacije dominiraju projektnim portfoliom kompanija

Iako i studija i iskustvo potvrđuju da projekti digitalizacije dominiraju projektnim portfoliom kompanija i visoko su prioritizovani u razvojnim planovima, stručnjaci ukazuju da procese digitalizacije ne treba olako shvatiti i da na neke aspekte posebno treba obratiti pažnju, kako bi digitalizacija bila uspešno sprovedena.

„Nemali broj kompanija suočava se sa situacijama da se inicijative vezane za digitalizaciju jednostavno i samo „ugase“. Razlozi za to su najčešće fragmentiranost između pojedinačnih inicijativa, kao i nedostatak usklađenosti u upravljanju projektima, kako pojedinačnim, tako i grupnim i multi-sektorskim“, kaže Marija Boldor iz kompanije Horváth koja je sprovela studiju.

Ova konsultantska kuća dalje savetuju da upravljanje digitalizacijom treba da bude jasno profilisano i transparentno. Ključno je da se u startu uradi evaluacija, projektuju očekivanja i analizira stepen investicija koji ovaj proces zahteva, kao i rast koji će on doneti – i u finansijskom i u nefinansijskom pogledu. „Pored finansijskih elemenata, moraju se jasno sagledati nefinansijski benefiti koje digitalizacija donosi – zadovoljstvo vaših korisnika i unapređenje procesa. Ispravno urađena evaluacija ciljeva i očekivanih rezultata prvi je korak pre ulaska u svaki proces transformacije, što digitalizacija svakako jeste“, dodaje Boldor.

Rizik  tokom procesa digitalizacije

Iako studija upozorava da se gotovo polovina kompanija suočava sa rizikom da će se tokom procesa digitalizacije izgubiti iz vida njen osnovni cilj i razlog zbog kog je ona započeta, sistemski, „holistički“ pristup viđen je kao rešenje. Kako u pogledu prevazilaženje izazova prilikom procesa digitalizacije, tako i u pogledu njenog uspešnog vođenja.

„Postavljanje jasnih okvira digitalizacije omogućava preciznije početno klasifikovanje procesa i procenu digitalnih projekata kompanije transparentnim, a potencijalne slabosti i izazove na tom putu brzo uočljive. Uspostavljanje digitalnog mindseta kroz razvoj digitalnih veština, digitalizacija procesa, unapređenje podataka i algoritama, upotreba odgovarajuće tehnologije i kreiranje odgovarajućih partnerskih mreža, drugi su faktor uspešnog sprovođenja i upravljanja digitalizacijom“, zaključuje Boldor.

Чланак Dve strane digitalizacije u kompanijama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Banke u evrozoni su dobro podnele potrese koji su nedavno uzdrmali američki i švajcarski bankarski sektor, ali nesigurna perspektiva u pogledu ekonomskog rasta, uporna inflacija i pogoršani finansijski uslovi mogli bi da se odraze na njihovu profitabilnost. Smirivanje inflacije je ključna za ukupnu finansijsku stabilnost, no restriktivne monetarne politike koje sprovodi većina zemalja otvaraju nove probleme na finansijskom tržištu. Sistemski važne banke u evrozoni su u opasnosti da zapadnu u ozbiljne probleme, ako njihovi finansijski klijenti, poput fondova, osiguravača i klirinških kuća, povuku svoje depozite zbog teškoća sa likvidnošću, navodi se u studiji koju je u maju objavila Evropska centralna banka (ECB).

Istraživanje se bavilo rizicima koji bi mogli da se preliju iz takozvanih banaka u senci, kao što su fondovi i drugi igrači na finansijskom tržištu, na tradicionalne zajmodavce, i obrnuto. Kao najveća pretnja ističe se mogućnost da banke u senci povuku svoja sredstva, poput depozita i repo ugovora, koji čine 13% ukupnih obaveza tradicionalnih banaka. U slučaju sistemski važnih banaka u evrozoni, BNP Paribas, Deutsche Bank, BPCE, Credit Agricole, Santander, Societe Generale i UniCredit banke, taj udeo je još veći.

Ovo bi moglo da se dogodi ukoliko nebankarski finansijski posrednici (NBFI) i sami budu pogođeni odlivom sredstava ili izgube poverenje u banku. Takođe, ako bi banke u senci bile prisiljene da prodaju svoju imovinu, to bi prouzrokovalo gubitke u tradicionalnim bankama, jer se njihovi portfelji često preklapaju ili su povezani. S druge strane, teškoće u poslovanju sistemski važnih banaka bi dovele banke u senci u nazavidnu situaciju, pre svega njihovu sposobnost da upravljaju likvidnošću i tržišnim rizicima. Za razliku od tradicionalnih banaka, propisi koji regulišu poslovanje NBFI su daleko labaviji, što smanjuje šanse da se spreče dalji šokovi na finansijskom tržištu i uvećava opasnost od „zaraze nelikvidnošću“, ističu u Evropskoj centralnoj banci.

Dvostruki rast imovine

Međunarodni monetarni fond (MMF) je takođe procenio da izbijanje nove finansijske krize uveliko zavisi od otpornosti nebankarskih finansijskih institucija na aktuelnu krizu, a isto upozorenje je iznela i Banka Engleske. S druge strane okeana, u istraživanju koje je sprovela Banka Amerike, najveći globalni ulagači su uprli prstom upravo na banke u senci, kao najverovatniji izvor nove finansijske pometnje.

Prema podacima međunarodnog Odbora za finansijsku stabilnost (FSB), ovaj sektor koji obuhvata vrlo različite finansijske igrače, od penzionih fondova i osiguravajućih kuća, do zajedničkih fondova i visokorizičnih hedž fondova, raspolaže sa 49% ukupne finansijske imovine u svetu. Banke u senci su jako brzo rasle u prethodnoj deceniji, povećavajući svoju imovinu u proseku za 7% godišnje. Evropska centralna banka navodi da se ukupna imovina ovih finansijskih igrača u evrozoni više nego udvostručila u proteklih 14 godina, na 31 milijardu evra.

Usled drastičnog pada kamatnih stopa nakon prethodne finansijske krize i sve strožije regulative za banke, mnoge štediše i ulagači su se okrenuli nebankarskim finansijskim posrednicima, u želji da ostvare veće prinose. Ali sada, sa rastom kamatnih stopa, povećavaju se i rizici u ovom sektoru, a njegova veličina može da destabilizuje ceo finansijski sistem.

Posebna opasnost preti od otvorenih investicionih fondova. U slučaju da veliki boj uspaničenih ulagača otkupi svoje udele u isto vreme, ovi fondovi mogu biti priseljeni da brzo prodaju deo svoje imovine kako bi izvršili isplate. Ako bi više fondova krenulo da ubrzano prodaje, na primer, državne obveznice, to bi smanjilo njihovu vrednost i proizvelo gubitke drugim vlasnicima obveznica, uključujući i banke. Ovakva situacija se dogodila prošle jeseni, kada su penzioni fondovi u Engleskoj morali da prodaju britanske državne obveznice koje su „potonule“ zbog katastrofalnih budžetskih proračuna tadašnje premijerke Liz Tras.

Kriza poverenja

Rast kamatnih stopa i ogromna ekonomska neizvesnost doveli su do toga da je za neke evropske banke finansiranje postalo skuplje ili manje dostupno, navodi se u analizi S&P Global Ratings. Istraživači u ovoj analitičkoj kući podsećaju da banke u senci ne uzimaju depozite od klijenata i zato uglavnom ne podležu strogim propisima u pogledu kapitala koji pokriva gubitke i likvidnost, a koji su nametnuti tradicionalnim bankama. Većina nije podvrgnuta redovnim testovima koje regulator sprovodi nad bankarskim sektorom, kako bi se proverilo koliko je sposoban da se izbori sa nepovoljnim okolnostima.

S druge strane, nebankarske finansijske institucije ne mogu da dobiju pomoć od centralnih banaka u slučaju velikih potresa, „jer ne očekujemo da će države koristiti sredstva poreskih obveznika da bi spašavale banke u senci. To znači da javne institucije nemaju mehanizme da ublaže rizik od zaraze na finansijskom tržištu“, upozorava S&P Global Ratings.

Autori ocenjuju da direktne i indirektne veze između tradicionalnih i banaka u senci nisu jedini izvori rizika za ceo finansijski sistem. Poverenje je od velike važnosti u bankarstvu, a sama percepcija da je bankarski sektor ugrožen usled povezanosti sa posrnulim nebankarskim finansijskim institucijama, mogla bi da izazove paniku i novu finansijsku krizu.

Usled ovakve situacije, Banka Engleske je najavila da će sprovesti test otpornosti celokupnog finansijskog sistema, uključujući i banke u senci, dok su američki i evropski regulatori predložili da se uvedu nameti za povlačenje gotovine iz fondova tržišta novca. Međunarodni monetarni fond takođe podržava strožiji nadzor nad bankama u senci, koji mora da uključi pravila o njihovim kapitalnim rezervama i likvidnosti.

Marina Vučetić

Biznis & finansije, Finansije Top 2022/23

Foto: Michael Dziedzic, Unsplash

Чланак Da li će banke u senci zaraziti finansijsko tržište: Nulti pacijent се појављује прво на Biznis i Finansije.

S obzirom na to da smo u istom periodu imali ukupno 8.568.406 tekućih računa, dolazi se do podatka da je po svakom računu ova vrsta duga iznosila oko 4.934 dinara, što i nije mnogo. Međutim, za one koji su daleko iznad ove prosečne statističke brojke, dugovanje po osnovu dozvoljenog minusa može postati noćna mora.

Kako su u više navrata upozoravali i iz Narodne banke Srbije (NBS), minus po tekućem računu je najskuplja vrsta pozajmice. Kamate na dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu idu i do vrtoglavih 35 odsto.

Prosečan iznos kamatne stope na dozvoljeni minus, prema podacima NBS s kraja decembra 2022. godine, bio je 29,07 odsto na godišnjem nivou. Zbog inflacije i podizanja kamata od prošle godine je i „cena“ dozvoljenog minusa veća jer su prošle godine prosečne stope za ovu vrstu bankarske pozajmice iznosile oko 28 odsto.

Koliko zaista košta „minus“ na računu

Kako bi bilo jasnije koliko zaista košta „minus“ na računu, uzeli smo za primer pozajmicu od 50.000 dinara. U jednoj od vodećih banaka na srpskom tržištu kamatna stopa, na godišnjem nivou, za dozvoljeno prekoračenje platnog računa, nešto je veća od proseka i iznosi 29,85 odsto. S obzirom na to da u ovoj banci period važenja dozvoljenog prekoračenja, na ovom primeru, traje 36 meseci, mesečni iznos koji treba izdvojiti po osnovu kamate bio bi 1.226 dinara.

To znači da ćete za 36 meseci na ime kamate platiti 44.135 dinara, ali i pozajmljenih 50.000 dinara, što je ukupno čak 94.136 dinara. Naime, čim istekne period važenja „minusa“ neophodno je da na vašem računu imate 50.000 dinara. Dakle, upravo više od 94.000 dinara koštala bi vas pozajmica od 50.000 dinara, odnosno toliko prekoračenje na tekućem računu.

Basnoslovne kamate

Takođe, ako vam se desi da u toku perioda otplate „uđete“ u nedozvoljeno prekoračenje (nedozvoljeni „minus“), kamata će biti još veća, pa se i iznos koji ćete vratiti povećava. Prema podacima NBS iz decembra 2022. godine, prosečna kamatna stopa na nedozvoljeni minus u bankama u Srbiji iznosi 30,92 odsto. U pojedinim bankama ide i do neverovatnih 51,8 odsto.

Zbog svega toga, u NBS upozoravaju da je minus po tekućem računu najskuplja vrsta pozajmice, i da bi ga trebalo koristiti samo u krajnjoj nuždi i u kraćem vremenskom periodu.

– Iako se ponekad čini da je korišćenje dozvoljenog minusa neizbežno, treba znati da se “prednost“ korišćenja minusa u punom iznosu može osetiti samo jednom, prvi put kada se iskoristi, dok će dugovanje na ime kamate, ako se pozajmica blagovremeno ne vrati, predstavljati dodatni teret za kućni budžet – navode u NBS.

Pogrešna slika računa

Kako objašnjavaju, odobrena pozajmica se vrlo često prikazuje kao “raspoloživa sredstava“.

– Time se stvara pogrešna slika da korisnik tekućeg računa taj novac zaista ima na računu, iako su ona, u stvari, zbir vaših sredstava i odobrene pozajmice, koju morate vratiti zajedno sa kamatom – kažu u NBS.
Takođe, upozorava centralna banka, neretko se iz dozvoljenog pređe i u nedozvoljeni minus, koji je u pogledu troškova još nepovoljniji.

– Ovi vidovi zaduživanja predstavljaju najskuplje vrste pozajmice, pre svega zbog toga što su vreme i obim njihovog korišćenja, kao i vraćanja, neizvesni. Zbog dužeg roka otplate i niže kamatne stope građani u Srbiji mnogo više koriste gotovinske kredite i kredite za refinansiranje postojećih obaveza, kupovinu trajnih dobara i slično nego pozajmice po tekućem računu i kreditnim karticama – rekli su ranije za 24sedam u Narodnoj banci.

Izvor:24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Koji bankarski dug je najgori a evo i zašto? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako piše Sputnik, od januara 2008. godine do jula prošle godine, najmanje 379 ljudi umrlo je u svetu zbog fotogafisanja sebe na opasnim mestima ili sa opasnim životinjama. To znači da u proseku, na svakih 13 dana selfiranje odnese po jedan život.

Na listi koju čini više od 50 država, najviše umrlih je registrovano u Indiji (100), Sjedinjenim Američkim Državama (39) i Rusiji (33), dok Španija sa 15 preminulih deli šesto mesto sa Australijom.

Autori studije su identifikovali i deset mesta na svetu sa najviše stradalih.

To su, bez redosleda po broju slučajeva, vodopadi Nijagare (na granici između SAD i Kanade), Veliki Kanjon (SAD), Čarko del Buro (Kolumbija), plaža Penja (Brazil), vodopad Mlango (Kenija), Uralske planine (Rusija), Tadž Mahal i dolina Dudpatri (Indija), ostrvo Nusa Lembongan (Indonezija) i arhipelag Langkavi (Malezija).

U izveštaju stoji i da je ovaj trend na kratko prekinut prošle godine, zbog pandemije, ali je u 2021. ponovo krenuo uzlaznom putanjom.

Izvor: Sputnik

Foto: Pixabay

Чланак Za 12 godina selfiji odneli 379 života се појављује прво на Biznis i Finansije.

Komisija je zbog pojačanog interesovanja javnosti pripremila i na svom sajtu objavila upozorenje potencijalnim investitorima u vezi sa ulaganjem u binarne opcije i druge visokorizične, složene finansijske instrumente poput finansijskih ugovora za razlike u ceni (engl. CFD) i proizvoda sa finansijskom polugom (engl. leveraged products).

„Iz navedenih razloga se kupovina binarnih opcija, finansijskih ugovora za razlike u ceni i proizvoda sa polugom ne preporučuje licima bez znanja i iskustva u trgovanju finansijskim instrumentima. Svako ko učestvuje u trgovanju ovim instrumentima to radi na sopstveni (veliki) rizik“, navodi komisija.
Takođe, napominje da samo investiciona društva koja imaju dozvolu komisije mogu da pružaju investicione usluge u Srbiji, te da je spisak tih investicionih društava dostupan na internet stranicama komisije: www.sec.gov.rs.

„Ukoliko vam investicione usluge ponudi neko investiciono društvo koje ne možete da pronađete na sajtu komisije pozivamo vas da nas o tome obavestite“, poručila je komisija.

Izvor: Kamatica

Foto: Pixabay

Чланак Komisija za hartije od vrednosti upozorila je na opasnost trgovanjem binarnim opcijama се појављује прво на Biznis i Finansije.

U poslednje četiri godine, od posledica zaraze virusom afričke svinjske kuge uginulo 1, 3 miliona svinja. Kampanja je usmerena ka zemljama koje je EFSA 2019. identifikovala kao „zabrinjavajući region“ zbog blizine onih u kojima je prisutna ova zarazna bolest. Pored Srbije, procenjeno je da opasnost preti i Albaniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Grčkoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Sloveniji.

Kampanja će doprineti zajedničkim naporima Evropske Komisije i drugih međunarodnih organizacija koje rade na iskorenjivanju afričke svinjske kuge u Evropi gde se broj epidemija tokom godina povećavao, a bolest je još uvek prisutna u mnogim evropskim zemalja.

Činjenice i situacija sa ASK u Srbiji

• U Srbiji ima 2.782.000 svinja, i ona predstavlja drugu po brojnosti uzgajane stoke.
• U Srbiji se godišnje proizvede od 250.000 do 300.000 tona svinjskog mesa. Prosečno se godišnje potroši 16 kilograma mesa po stanovniku, dok s prerađevinama potrošnja dostiže 40 kilograma.
• Država je do sada isplatila više od 8,2 miliona dinara stočarima čije su svinje ubijene zbog afričke kuge svinja. Od kada je u avgustu potvrđen virus ove opake bolesti u Srbiji, veterinarska inspekcija, eutanazirala je 619 grla svinja, dok je zaraza zvanično bila potvrđena kod 20 grla.
• Konstantno pogoršanje epizootiološke situacije u okolnim zemljama, posebno u Rumuniji i Bugarskoj i prirodni migratorni putevi kretanja divljih svinja imali su za posledicu pojavu prvih slučajeva afričke svinjske kuge kod divljih svinja u Srbiji.
• Početkom 2020. godine, Uprava za veterinu proglasila je epidemiju afričke svinjske kuge na teritoriji dva lovišta u pirotskom okrugu i jednog u okolini Kladova.
• Imajući u vidu trenutne okolnosti, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede preduzelo je sve mere kako bi sprečilo širenje i kontrolu ove bolesti u populaciji divljih svinja i prenos virusa na domaće svinje, angažujući sve raspoložive resurse i veterinarske i lovačke organizacije.

Šta je afrička svinjska kuga?

Afrička svinjska kuga (ASK) je veoma zarazna virusna bolest koja pogađa divlje i domaće svinje. Virus je bezopasan za ljude ali je prouzrokovao značajne ekonomske probleme u mnogim zemljama. Trenutno ne postoji vakcina za ovu bolest, što znači da žarište zaraze može uzrokovati nužni pokolj velikog broja domaćih svinja u pogođenim područjima.

Ciljevi i ciljne grupe

Kampanja ima za cilj da podigne svest i značaj o ASK u svih devet zemalja u kojima se sprovodi. Komunikacija je usmerena ka grupama i pojedincima koji imaju kontakt sa domaćim i divljim svinjama, poput, uzgajivača svinja i lovcima. EFSA će se takođe obraćati i veterinarskim, lovačkim i stočarskim udruženjima, kao i carinskim službama, graničnoj policiji, lokalnim vlastima, turističkim agencijama i putnicima.

Detektovati, sprečiti, izveštavati

Budući da epidemija ASK može imati razarajuće efekte, otkrivanje, prevencija i prijava su ključni za suzbijanje ove smrtonosne bolesti.
Tokom trajanja kampanje javnost će biti obaveštena o najnovijim informacijama o ovoj bolesti deljenjem različitih materijala na društvenim mrežama i sajtu http://www.efsa.europa.eu/StopASF#/rs/

Чланак Novi strah od afričke svinjske kuge dok se virus širi Evropom се појављује прво на Biznis i Finansije.

U junu je američki Fed procenio da će inflacija u SAD-u ove godine iznositi 0,8 odsto, a sledeće godine 1,6 odsto, što je još uvek ispod cilja od dva odsto, piše Seebiz.

„Podsticaji“ koji se ne isušuju – američki Kongres raspravlja o drugom paketu pomoći koji bi ranjivim građanima ponovno pružio ček od 1.200 dolara – mogli bi samo pogurati stopu inflacije mnogo više.

U investicijskoj banci Morgan Stenli veruju da većina ulagača nije spremna za takav scenario. Očekuje se da investicije tokom inflacije dobijaju na vrednosti, ali taj se odnos raspada ako inflacija poraste iznad četiri odsto. Podaci pokazuju da stvarni prinosi gotovo svih investicijskih klasa u ovom slučaju postaju negativni.

„Vrlo je malo portfelja pripremljeno za veću inflaciju, što se može dogoditi brzo i neočekivano“, napisali su u Morgan Stenliju.

Tržišta obveznica za sada ne vide opasnost od inflacije. Prinos na desetogodišnju nemačku obveznicu je negativan (-0,55 odsto), dok je američka obveznica jedva u pozitivnom rasponu (0,52 odsto). Prema jednoj teoriji, povezanost akcija i obveznica treba se pratiti.

U vreme kada se obe klase ulaganja kreću skladnije u jednom ili drugom smeru, to bi trebao biti znak da će inflacija steći zamah i da treba tražiti sigurno utočište. Zato je zlato ove godine vrlo traženo ulaganje.

Izvor:Blic

Чланак Morgan: Vrlo je malo portfelja pripremljeno za veću inflaciju, što se može dogoditi brzo i neočekivano се појављује прво на Biznis i Finansije.