Projekti su odobreni u okviru Programa podrške unapređenja razvoja izrazito nedovoljno razvijenih opština u Srbiji.

Ministar bez portfelja zadužen za unapređenje razvoja nedovoljno razvijenih opštin Srbije Novica Tončev rekao je da su opštine konkurisale projektima iz najrazličitijih oblasti poput prosvete, zdravstva i socijale.
„Stiglo je mnogo projekata, a njihova ukupna vrednost je 1,1 milijarde, s tim što su opštine zatražile od Vlade Srbije 680 miliona dinara, a ponudile su iz sopstvenih sredstava 480 miliona“, izjavio je Tončev na potpisivanju ugovora u Oficirskom domu.

On je podsetio da je ovo treća godina kako nerazvijene opštine dobijaju novac iz državnog budžeta za realizaciju projekata.

„Projekti su izbodovani i oni koji nisu sada dobili novac, dobiće ih nakon rebalansa budžeta. Imamo obećanja ministra finansija, predsednice Vlade i predsednika Srbije da će iznos namenjen nerazvijenim opštinama biti uvećan rebalansom“, rekao je Tončev.

Problemi opština

Na skupu je bilo reči i o problemima sa kojima se suočavaju 44 opštine koje spadaju u red najnerazvijenijih u Srbiji.

Kao probleme prisutni su naveli male zarade i dnevnice zaposlenih u opštinskim upravama, probleme sa tužbama zbog zauzeća zemljišta za izgradnju puteva i neravnopravan položaj dece u nerazvijenim opštinama u odnosu na decu u Beogradu.

Tončev je istakao da je na sednici Vlade Srbije tražio da se za sve učenike u Srbiji obezbede besplatni učenici, kao što su odobreni osnovcima i srednjoškolcima u Beogradu.

„Ukoliko je trebalo da se dele besplatni udžbenici trebalo je da se krene od najsiromašnijih, pa do najbogatijih. Gradonačelnik Beograda podelu udžbenika pravda time da je za to novac obezbeđen u budžetu grada Beograda, ali taj budžet se delom puni iz privrede u ostatku zemlje“, rekao je on.

Gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski rekla je na skupu da je „mnogo anomalija“ koje i u Gradu Nišu primećuju, počev od toga da je potrebno da se omogući gradovima i većim administrativnim centrima da izdvajaju novac iz budžeta za troškove prevoza srednjoškolaca iz nerazvijenih opština.

Sotirovski je kazala da je neophodno pomoći roditeljima plaćanjem polovine iznosa mesečnih kartica, jer su mesečni troškovi prevoza veliki izdatak. Na skupu je rečeno i da su opštine u protekle dve godine realizovale projekte koji su im odobreni i da nije bilo slučajeva da su opštine morale da vraćaju dobijeni novac.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Za nerazvijene opštine izdvojeno 245 miliona dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

8. KOLEKTIVIZACIJA NA HOLANDSKI NAČIN: Za sve su krive krave
Holandska vlada najavila je da će milom ili silom otkupiti 3.000 farmi da bi ih potom zatvorila, jer ne vidi drugi način da se ispoštuju evropski propisi o zaštiti okoline. Problem je prvenstveno amonijak koji krave i ostale domaće životinje „proizvode“ konstantno, kao nusproizvod rada njihovih želudaca i bubrega. Nevjerovatno, ali ova ideja nije izazvala oduševljenje među holandskim farmerima, kao ni predlozi da se uvedu specijalno dizajnirane pelene i maske za krave, koje bi trebale zadržati amonijak i metan.

10. MULJANJE S MULJEM: Rumunski Robin Hud u trenerci
Danijel Boldor je za rumunsko tužilaštvo kriminalac koji se obogatio izvozeći mulj za koji je tvrdio da je koncentrat vrednih metala. Za njegove sunarodnike Rome, on je heroj koji ih je spasao bede. Za deo rumunske javnosti, „kontraverzni biznismen“ je „ekološki“ Robin Hud, jer je vratio đubre onima koji su od Rumunije napravili smetlište.

12. EVROPSKE KOMPANIJE IZMEĐU SAD, KINE I RUSIJE: Da li Evropa gubi status stabilnog tržišta?
Ekonomski analitičari najavljuju donekle bolje okolnosti za globalni privredni rast, međutim, taj optimizam se ne odnosi na Evropu. O energentima i inȵaciji se već mesecima naširoko govori, ali u javnosti se manje pominje činjenica da je, zbog ukrajinske krize, Evropi okrnjen status stabilnog tržišta. Zbog povlastica koje sada investitori dobijaju u SAD, postoji bojazan i da će evropsko tržište postati još manje atraktivno za ulaganja.

Biznis

14. KAKO POSLOVNI LIDERI U SRBIJI I SVETU PROCENJUJU EKONOMSKU SITUACIJU: Kriza optimizma
Najnovija godišnja anketa kompanije PwC koja se sprovodi među generalnim direktorima u više od sto zemalja, pokazuje da su vodeći ljudi u kompanijama svesni da će posle nekoliko teških godina stvari možda postati još teže.

16. ŠTA ZA DOMAĆE FIRME ZNAČI NOVI NEMAČKI ZAKON O LANCU SNABDEVANJA: Ozbiljni dobavljači odavno su morali da se dokažu
Od januara ove godine u Nemačkoj je počeo da se primenjuje Zakon o dju dilidžensu u lancu snabdevanja. Ovaj zakon obavezuje nemačke kompanije da od svojih direktnih i indirektnih dobavljača zahtevaju primenu niza pravila i standarda u ekologiji i u oblasti ljudskih i radničkih prava. -oš uvek se ne zna koliko će domaćih preduzeća biti obuhvaćeno sistemom provere, kako će dokazivati da ispunjavaju uslove i da li će neke državne institucije imati ulogu u tom procesu, ali privrednici koji rade sa nemačkim partnerima tvrde da su sa njima i pre novog zakona usaglasili sisteme upravljanja rizikom.

18. SNJEŽANA KOPRUNER, „GS-TMT“: Uspeh se gradi na ljudskom dostojanstvu
Preduzeće „GS-TMT“ je redak primer uspešne privatizacije ne samo u Bosni i Hercegovini, već i na takozvanim „ovim prostorima“. Od kada je deo nekadašnjeg „Bratstva“ iz Travnika privatizovan 2004. godine, njegovi prihodi su porasli sa 400.000 evra na 33 miliona evra godišnje. Ova firma, koja je sada u vlasništvu kompanije „Global Sourcing“ iz Nemačke, izdvaja se i po brojnim pogodnostima za radnike. Mnoge od njih je većinska vlasnica i direktorka Snježana Kopruner „pozajmila“ iz socijalizma, uverena da se uspeh pre svega gradi na ljudskom dostojanstvu, ma gde poslovali.

Finansije

22. PREDRAG MIHAJLOVIĆ, PREDSEDNIK IZVRŠNOG ODBORA & CEO OTP BANKE: Banke su likvidne i spremne za potencijalnu krizu
Ohrabruje podatak da je bankarski sektor u neizvesnim markoekonomskim uslovima u prvih devet meseci 2022. godine ostvario neto rezultat od 473 miliona evra, uz rast od 34 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Stabilnost kursa evra i dinara se očekuje jer su devizne rezerve na veoma visokom nivou, ali sporiji privredni rast i moguća recesija u Italiji i Nemačkoj, jesu nešto što će predstavljati izazov za Evropu, a što može imati prelivajuće efekte i na Srbiju, ocenjuje u razgovoru za B&F Predrag Mihajlović, predsednik Izvršnog odbora & CEO OTP banke.

24. RAST CENE ZADUŽIVANJA: Istorijski uspeh na račun novih generacija
Kada se sredinom januara Srbija posle godinu i više dana pojavila na međunarodnom tržištu kapitala, bilo je više nego izvesno da će cena zaduživanja višestruko nadmašiti troškove u godinama pre pandemije i neposredno nakon nje. Nakon realizacije planirane emisije obveznica, izvršne vlasti nisu imale drugog izbora nego da novo zaduživanje proglase „ogromnim uspehom naše zemlje i njenih građana“. Ovi potonji svakako se nisu slučajno našli u ovoj priči – na njihov i račun novih generacija uknjižena je obaveza od dodatnih 1,75 milijardi dolara.

26. FINANSIRANJE INOVACIJA IZ REGIONALNE PERSPEKTIVE: Jaz u novim idejama
Ulaganja u razvoj inovacija koje je finansijski podržao Fond za inovacionu delatnost dostigla su tokom poslednjih šest godina skoro 66 miliona evra u Srbiji, ali su uočljive izrazite razlike u visini ulaganja među regionima. Ekonomski najrazvijeniji regioni sa najvećim inovativnim kapacitetima maksimizuju korist od podsticaja koje dobijaju i tako dodatno uvećavaju svoju prednost. Zato je potrebno da se više favorizuju programi pametne specijalizacije u privredi, odnosno ciljano podsticanje inovacionih oblasti za koje se procenjuje da u konkretnom regionu mogu imati najveću konkurentsku prednost.

Temat – Poslovanje u malim sredinama

29. KAKO MANJE OPŠTINE PODSTIČU RAZVOJ PRIVREDE: Da je lako, preduzetnik bi bio svako
Subvencije za privredu i sredstva za samozapošljavanje, posebni podsticaji za ulaganja, subvencionisanje kamata za kredite, samo su neke od mera kojima manje opštine nastoje da podstaknu razvoj privrede u svojoj sredini. Osim subvencija, preduzetnicima je važna i putna infrastruktura, brzina dobijanja svih potrebnih dozvola, pa i pomoć pri izradi poslovnih planova. Kako je nedavno najavljeno, republička vlada će udvostručiti subvencije za investitore južno od Save i Dunava, da bi taj deo zemlje mogao da ide u korak sa Beogradom i Novim Sadom.

32. PETAR MILJKOVIĆ, DIREKTOR FABRIKE AKUMULATORA „BLACK HORSE“: Lakše do novca nego do stručnjaka
Kompanije koje rade van velikih industrijskih centara neretko imaju problem da obezbede stručne kadrove koji radije biraju veće gradove. S druge strane, iskustvo fabrike akumulatora „Black Horse” iz Sombora pokazuje da se u malim sredinama lakše dolazi do državnih podsticaja i sredstava za razvojno finansiranje, kao i da se ostvaruje odlična saradnja sa lokalnim vlastima pri rešavanju problema infrastrukture, ili u procedurama za dobijanje dozvola.

34. OLGICA SAMOILOVIĆ, „HEDERA VITA“: Malim koracima do velikog poverenja
„Hedera Vita“ ima preko 500 kozmetičkih proizvoda spravljenih od prirodnih supstanci, 40 zaposlenih, nekoliko svojih radnji u Beogradu, Loznici, Novom Sadu i Subotici, kozmetički salon, prodavnicu zdrave hrane i poslastičarnicu koja je svojevrsna turistička atrakcija. Kozmetičke proizvode izvozi u 15 zemalja, većinom u Evropu, a deo na tržišta SAD i Kanade. „Mi smo primer da je moguće malim koracima steći veliko poverenje potrošača“, ističe Olgica Samoilović, vlasnica ovog preduzeća iz Loznice.

36. ŽELJKO PAVLOVIĆ, „TEXTIL“: Znanje je najvažnija karika u poslu
Prelomni trenutak u poslovanju je prelazak iz malog u srednje preduzeće, jer tad postaje mnogo izraženiji nedostatak potrebnih kadrova, naročito u manjim sredinama. „Zato je znanje najvažnija karika u poslu, a mi smo rešenje nalazili u autsorsingu, ili smo povezivali naše zaposlene sa konsultantima. Uvek smo radili sa najboljima, jer nam se to pokazalo kao najefikasnije“, ističe Željko Pavlović, suosnivač preduzeća „Textil“ iz Užica.

38. PRIVREDA U VAROŠICAMA NA JUGU SRBIJE: Malobrojni pogoni „slamka spasa“
Spisak opština na jugu Srbije koje su desetkovane poslednjih nekoliko decenija je poduži, a nade ima još samo u onim mestima gde i dalje rade preduzeća, kao što su „Elid“ u Donjem Dušniku i „Status“ u Svrljigu. Ali kada se sve izračuna, troškovi poslovanja u manjim sredinama su znatno veći nego u velikim gradovima.

Intervju

41. VLADIMIR BANIĆ, AUTOR EMISIJE „FANTASTIČNA PLANETA“: Ljudi nisu samo dobri, ljudi su mnogo dobri
Da bi došao do zaključka iz naslova, televizijski novinar Vladimir Banić je za godinu dana obišao 50 država, leteo 80 puta, promenio stotinak hotela i razgovarao sa više desetina sagovornika na preko 25 jezika. Na jednom od tih putovanja je upoznao izbeglice iz Libana koje su zbog kvara na čamcu provele deset dana na moru. „Mom sagovorniku je na rukama preminula njegova beba, zato što je pila slanu vodu. Novinar u meni je hteo da mu postavi još pitanja, ali čovek u meni je odustao od toga“, priča o jednom od svojih najpotresnijih iskustava naš sagovornik, koji se odlučio za dokumentarističko novinarstvo i zato da bi novim naraštajima novinara pokazao koliko je njihov posao važan.

Skener

44. RAZMIŠLJATI STRATEŠKI – ŠTA TO ZNAČI: Ne treba vam magična kugla
Razmišljati strateški ne znači nužno da ste u stanju da predvidite budućnost. Štaviše, to je relativno jednostavna veština, koju svako može da savlada. Za to nije neophodno prezivati se Džobs ili Mask.

46. ULAGANJA SRPSKE DIJASPORE U DOMAĆU PRIVREDU: Kod kuće novac uglavnom u kućama
Koliko Srba živi u dijaspori je pitanje oko kojeg naši stručnjaci ne mogu da se dogovore, ali niko ne spori da je taj broj veliki. Prema nekim procenama, van Srbije živi dva i po miliona Srba i to u čak 159 država. Prva asocijacija mnogih naših ljudi na pomen srpske dijaspore su luksuzne kuće sa skupocenim ogradama i skupi automobili, a retko kada se govori o ulaganjima naših iseljenika u domaću privredu. Takvih primera ima, ali malo, posebno u južnom i istočnom delu Srbije, a i oni su vrlo često nevidljivi i malo poznati široj javnosti.

Nove tehnologije

50. KOMERCIJALIZACIJA PEROVSKITA: Solarni paneli „na steroidima“
„Oxford PV“, firma koja se nalazi u vlasništvu istoimenog univerziteta, počeće ove godine da proizvodi kompozitne solarne panele od silicijum dioksida i perovskita, od kojih se očekuje barem 20% više električne energije po kvadratnom metru panela.

Nauka

52. ZAŠTO JE PROSTORNA ORIJENTACIJA TOLIKO VAŽNA ZA ČOVEKA: Kad ne znamo gde smo, gubimo osećaj ko smo
Sposobnost za orijentaciju u prostoru bila je jedna od presudnih za razvoj ljudske vrste i njeno preživljavanje desetinama hiljada godina. Potreba da zna gde se nalazi je toliko važna za čoveka, da gubitak osećaja za orijentaciju dovodi do gubitka identiteta. Da li smo danas na putu da nam ova evoluciona prednost „zakržlja“ zbog preteranog oslanjanja na pametne uređaje“

Koktel

54. ROLLER ROCK, PROIZVOĐAČ DEKORATIVNIH VALJAKA: Osvežava zidove i stare zanate
Zorka Šuka, preduzetnica iz Novog Sada, udahnula je novi život jednom starom zanatu, proizvodnji dekorativnih valjaka za ukrašavanje zidova. Ona pravi valjke doslovno za svačiji ukus, jer ih prodaje na svim kontinentima. Zahvaljujući Zorkinoj preduzimljivosti, dekorativni valjci se danas koriste i za ukrašavanje tekstila, rekonstrukciju starog nameštaja, ali i u proizvodnji grnčarije.

56. KAD SE MUŠKARCI BORE ZA RAVNOPRAVNOST: Zet keceljaš
Zet koji dođe da živi kod tasta i tašte je kao slika bez tona. On je kao ruda na seoskim kolima, jer su kola zaklonjena u šupi, a ruda ostaje na kiši. Ovo su samo neke od izreka kojebpokazuju kako se tradicionalno kod nas gleda na muškarce koji se „udaju“ u ženinu porodicu, o čemu svedoče i nazivi prizetko, nakućnjak, papuzan, keceljaš, došljak, ututnjak, uguzȐ Mada je danas položaj „zetova na mirazu“ daleko bolji nego ranije, mali broj parova i među mlađim generacijama se odlučuje da izabere ženinu kuću kao mesto prebivališta.

Komunikacije

60. MIT O SAOSEĆAJNOM OTPUŠTANJU: Najbolji dan za otkaz je utorak!?
Globalne kompanije uveliko otpuštaju radnike, a konsultantske kuće naveliko dele savete kako da takvu vest saopšte saosećajno, uključujući i preporuku da je najpogodniji dan za otpuštanja – utorak. Nasuprot njima, univerzitetski stručnjaci ističu da je saosećajno otpuštanje u velikim korporacijama puki mit, ali da je način na koji to sada radi većina poslodavaca ne samo najokrutniji, već dugoročnije gledano i najgluplji.

Reprint

62. POTROŠNJA PROSEČNOG DOMAĆINSTVA U MAKEDONIJI: Cigarete umesto kulture
Podaci o potrošnji domaćinstava u Makedoniji pokazuju da gotovo polovina porodičnog budžeta odlazi na hranu. Primetno je da se tokom proteklih osam godina uvećavaju izdaci za alkohol i cigarete a smanjuju izdvajanja za kulturne događaje. Makedonski građani se lakše odriču kulture nego poroka i mada nema posebnih istraživanja na tu temu, utisak je da siromaštvo utiče na psihu i ponašanje velikog dela stanovništva, koje utehu traži u alkoholu i duvanu najnižeg kvaliteta.

Vremeplov

64. NEPRAVEDNO ZABORAVLJENA PREDUZETNICA: Služavka koja je izmislila franšizu
Šezdeset godina pre nego što je MekDonalds započeo svoj put ka franšiznoj imperiji, ovaj model poslovanja je izmislila jedna Kanađanka, potekla iz krajnje bede. Siromašna služavka je zahvaljujući svojoj dovitljivosti i hrabrosti da ispolji poslovne ambicije u vreme kada su takve žene tretirane kao „ozbiljno bolesne“, začela i razvila modernu frizersku industriju. Izgradila je franšizno carstvo od preko 500 frizerskih salona širom SAD, Kanade i Evrope, koji su u sadašnjem novcu vredeli 20 milijardi dolara. Uprkos tome, danas skoro niko ne zna za nju.

Чланак Biznis & finansije 207: Poslovanje u malim sredinama – Na muci se poznaju junaci се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovo je drugi konkurs ovog tipa  kako bi se poboljšali uslovi života oko milion građana Srbije koji žive u opštinama sa stepenom razvoja ispod 60 odsto republičkog proseka.

„Izuzetno sam ponosan što Кabinet na čijem sam čelu uspešno realizuje ovako značajan Javni poziv. Saradnja sa predsednicima ovih opština je takođe na veoma visokom nivou što me uverava, a siguran sam i stanovnike tih opština, da ravnomerni regionalni razvoj u našem slučaju nije samo priča već realnost. Za nešto manje od godinu i po dana koliko postoji Кabinet, sa svisvojim timom obišao sam sve nedovoljno razvijene opštine, a neke i više puta. Izuzetno me raduje jer su građani tih opština prepoznali naš rad, kao i sve ono što smo sredstvima Vlade Srbije uspeli da obnovimo i izgradimo kako bi kvalitet života u tim sredinama dobio jednu novu dimenziju i kako bi snovi o ubrzanom razvoju mogli da postanu stvarnost“ – izjavio je ministar Novica Tončev nakon potpisivanja ugovora sa predsednicima nedovoljno razvijenih opština.

„Možete da zamislite kakva je sreća stanovnika nekog sela u jednoj od nedovoljno razvijenih opština, dodao je Tončev, kada posle višedecenijskih nadanja dobiju vodovod i tekuću vodu na kućnom pragu. Ili kada se, na primer, kupovinom najsavremenijeg vozila za čišćenje kanala reši problem koji je generacije onemogućavao da žive život dostojan čoveka 21. veka. Ovo je nastavak važne borbe ka ispunjenju cilja koji sam sa saradnicima i predsednicima nedovoljno razvijenih opština postavio pred nas. Da jednu po jednu opštinu „izvlačimo“ iz statusa nedovoljno razvijenih i „prebacujemo“ u viši stepen razvijenosti – zaključio je Tončev.

Чланак 320 miliona dinara za nedovoljno razvijene opštine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Planirani prihodi i rashodi opštinskih budžeta „pali su u vodu“, i sada je već izvesno da su i opštinske kase postale jedna od „žrtava“ virusa korona. Većina gradova i opština se još „presabira“, ali prema prvim projekcijama minus u lokalnim budžetima biće između 10 i 30 procenata. Ovome je najviše kumovala odluka države da se odloži naplata poreza i doprinosa. Ovi prihodi su tokom prva tri meseca ove godine iznosili 58,9 milijardi dinara. Od te sume, čak 45 odsto činili su porezi na zarade. Ovakva odluka najviše pogađa one lokalne samouprave koje imaju veće učešće prihoda od zaposlenih na svojoj teritoriji.

Uštede na razne načine

U Opštini Paraćin kažu da bi njihov manjak u budžetu, do kraja godine, mogao da bude između 85 i 100 miliona dinara, što je između 6,25 i 7,35 odsto planiranih prihoda za 2020. godinu.

„Opština Paraćin je, u skladu sa preporukama Vlade Srbije, sklopila sporazume sa jednim brojem izvođača radova da se deo obaveza praktično prenese na 2021. godinu, odnosno da se produže rokovi plaćanja za izvedene radove na projektima infrastrukture koje je finansirala, ili će finansirati tokom ove budžetske godine, naša lokalna zajednica. Na ovaj način rasterećujemo naš budžet u 2020. godini za oko 80 miliona dinara. Preostali minus pokriće se uštedom na brojnim pozicijama budžeta kao što su troškovi prevoza zaposlenih koji su niži jer se dva meseca radilo od kuće, zatim troškovi električne energije, materijala i drugo, koji su niži zbog rada škola i obdaništa elektronskim putem. Obustavljena su sportska takmičenja i brojne kulturne manifestacije“, kaže Slobodan Janković, načelnik odeljenja za budžet i finansije u Opštini Paraćin.

U Vranju procenjuju da će zbog odlaganja plaćanja poreza na zarade i poreza na prihod od samostalnih delatnosti, odnosno paušalaca, do kraja godine imati smanjenje prihoda od oko 200 miliona dinara, odnosno oko 10 odsto tekućih prihoda budžeta grada. Plan im je da reprogramiraju obaveze.

„Planiramo reprogramiranje kredita kojim ćemo smanjiti mesečne otplate, sa pauzom u otplati, kao i potpisivanje sporazuma o izmirivanju većih obaveza po osnovu investicija na više mesečnih rata. Zatim, izdvajanja za diskrecione rashode biće u skladu sa prilivima u budžetu, imaćemo i delimično umanjenje kapitalnih investicija, digitalizaciju poslovanja koje će smanjiti administrativne troškove, i strogu kontrolu preuzimanja novih obaveza u budžetu“, priča svoj plan Slobodan Milenković, gradonačelnik Vranja.

U minusu i prihodi od turizma

Iz dosadašnjeg uvida u dinamiku naplate u opštini Bačka Palanka očekuju manjak u budžetu za 2020. godinu od oko 10 odsto, i dodaju da bi eventualno moglo doći i do kašnjenja u plaćanjima.

„Na kraju godine i ako bude nekog manjka, što se tiče naplate poreza na imovinu, naknada i taksi, po meni to će biti zanemarljivo“, smatra Strahinja Knežević, rukovodilac odeljenja za utvrđivanje i naplatu javnih prihoda opštinske uprave Bačka Palanka.

Na osnovu izveštaja o ostvarenju prihoda i izvršenju rashoda budžeta Opštine Vrnjačka Banja, za prva četiri meseca ove godine umanjenje ukupnih prihoda, u odnosu na dosadašnje trendove, iznosiće 30 odsto, kažu u ovoj opštini. Dodaju da je osnovni pokretač privrede u Vrnjačkoj Banji turizam, te će projekcija privrednih kretanja do kraja godine najviše zavisiti od toga kako će izgledati turistička sezona u narednom periodu.

„Opština Vrnjačka Banja dobija 74 procenta od poreza na zarade koji se plaća prema prebivalištu zaposlenog, i ovaj prihod je najviši pojedinačni prihod budžeta naše opštine. U 2019. godini je iznosio 260 miliona dinara, a ove godine očekivanja su bila i veća zbog otpočinjanja rada novih i renoviranih turističkih kapaciteta. Sada znamo da oni, u ovoj godini, sigurno neće postići svoj optimum. Procenjujemo da, ako se stvari tako sagledaju, ukupan gubitak na ovom prihodu iznosio bi oko 80 miliona dinara“, izračunao je Boban Đurović, predsednik Opštine Vrnjačka Banja. On dodaje da ovaj iznos čini oko 8,8 odsto budžeta opštine, a plan za uštedu im je da preispitaju sve rashode i vide koliko su neki od njih zaista neophodni.

„Budžeti jedinica lokalne samouprave, prema važećim zakonskim propisima nemaju mogućnost deficitnog finansiranja, izuzev za kapitalne investicione rashode, pa je neophodno izvršiti fiskalno prilagođavanje korigovanjem budžetskih rashoda. Potrebno je preispitati sve rashode, utvrditi prioritete u uslovima nižeg nivoa prihoda, kako bi se uspostavila budžetska ravnoteža“, objašnjava Đurović.

Preraspodela lokalnih budžeta neminovnost

Da li će planirane uštede biti dovoljne za dalje nesmetano funkcionisanje lokalnih samouprava, za sada ne može da se predvidi sa sigurnošću, jer će to u mnogome zavisiti i od brzine oporavka privrede. Stručnjaci smatraju da je preraspodela lokalnih budžeta u ovom trenutku bila neminovnost.

„Na kraju, pojedinačni manjak u svakoj opštini zavisiće od stepena razvijenosti i ekonomske snage lokalne samouprave. U domenu izvornih prihoda, najveći pad je posledica smanjenja priliva od poreza na zarade, ali i kod prihoda od poreza na imovinu, prema procenama lokalnih samouprava, realno je očekivati određeni pad ili pak kašnjenja u naplati, obzirom da za ovaj poreski oblik nisu bile predviđene olakšice u vreme pandemije. Neke opštine su, međutim, donosile sopstvene odluke o ukidanju određenih taksi i naknada za vreme trajanja vandrednog stanja, kao još jedan vid pomoći delatnostima koje su zaustavile svoj rad“, objašnjava Jelena Holcinger, stručnjak u švajcarskom programu „Reforma poreza na imovinu“.

Injekcije za likvidnost

Koliko različitih problema može da se javi zbog trenutnog manjka u kasama lokalnih samouprava svesni su i u Stalnoj konferenciji gradova i opština. Oni su nadležnim republičkim institucijama poslali inicijativu za što hitniji dijalog vlade sa lokalnim samoupravama o merama koje treba definisati i usvojiti u cilju podrške lokalnim vlastima.

„Sugerisali smo da bi jedan od načina podrške bila i kratkotrajna finansijska injekcija za budžete lokalne vlasti u ovoj godini, koje bi taj isti iznos sredstava koji bi prihodovale u 2021. godini, kada bude naplaćen odloženi porez, vratile u republički budžet“, kažu u Stalnoj konferenciji gradova i opština. Drugi njihov predlog, koji smatraju da je od ključne važnosti, jeste da se omoguće bolji uslovi kreditiranja lokalnih samouprava za finansiranje tekuće likvidnosti.

Predloženo je da se ovaj zakon izmeni na način da zaduživanje gradova i opština za tekuću likvidnost može u ovoj godini iznositi do 10 odsto od ukupno ostvarenih prihoda budžeta lokalne vlasti u 2019 godini, kao i da se produži period otplate zaduženja po ovom osnovu iz 2020. do kraja 2021. godine. Produženje roka za otplatu zaduženja za tekuću likvidnost, omogućilo bi da lokalne vlasti deo manjka iz ove godine, prevaziđu kroz prihode koje će imati tokom 2021. godine, a za koje je realno očekivati da će biti značajno veći nego u 2020. godini, predlog je Stalne konferencije gradova i opština.

Prema Zakonu o finansiranju lokalne samouprave, opštinama pripada 74 odsto poreza na zarade ostvarene na njihovoj teritoriji, dok je u slučaju gradova to 77 procenata, a za grad Beograd 66 odsto. Ove brojke, same za sebe, dovoljno govore koliku rupu u lokalnim budžetima ostavlja odluka države da se odloži naplata poreza i doprinosa.

Aleksandra Galić

junsko izdanje Biznis i finansije- Finasije TOP 2019/2020 

Foto: Pixabay

Чланак Kriza na lokalu: Virus napao i opštinske budžete се појављује прво на Biznis i Finansije.

Finansiranje će se odnositi na potrebe za likvidnošću preduzeća i opština u Srbiji, nakon naglog usporavanja ekonomskih aktivnosti usled uvođenja zdravstvenih mera početkom godine radi sprečavanja širenja virusa.  Naime, kao posledica toga, mnoge kompanije su doživele pad prometa i profitabilnosti što je dovelo do kašnjenja u plaćanju i povećane potražnje za likvidnošću.

EBRD je odgovorila na ove potrebe jačajući svoju podršku za šest privreda zapadnog Balkana, a sada očekuje da će izdvojiti do 1,7 milijardi evra samo u 2020. godini za prevazilaženje uticaja pandemije na ekonomiju.

UniCredit Bank Srbija je druga banka po veličini kada je kreditiranje u pitanju i dugoročni partner EBRD-a. Pored toga što podržavaju mala i srednja  preduzeća, dve banke sarađuju i u okviru lizinga, zelenog finansiranja i drugih.

Žužana Hargitai, direktorka Regionalne kancelarije EBRD-a za Zapadni Balkan, je rekla: “Veoma sam ponosna što smo danas udružili snage sa našim partnerom UniCredit Bankom kako bismo prevazišli uticaj pandemije korona virusa. Zadatak ponovonog pokretanja privrede je započeo. On neće biti manje izazovan, ali bismo mi želeli da uverimo sve da je EBRD spreman da deluje i da pomogne.”

Feza Tan, predsednica Izvršnog odbora UniCredit Banke, je izjavila: “Naše dugogodišnje partnerstvo sa EBRD-om se proširuje novim ugovorom i ponosni smo što nastavljamo zajednički da podržavamo privredu u Srbiji. Sada je, više nego ikada pre, važno da svi učesnici na tržištu daju svoj doprinos prevazilaženju posledica izazvanih pandemijom. Kao jedna od vodećih banaka, imamo odgovornost i snagu da nastavimo aktivno da podržavamo razvoj zemlje.”

Чланак UniCredit Banka i EBRD sa 75 miliona evra podržavaju preduzeća i opštine na koje je uticala pandemija korona virusa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ono što ChatBot čini jedinstvenim u odnosu na druge kanale komunikacije jeste raspoloživost virtualnog asistenta 24 sata dnevno, sa većim mogućnostima obrade zahteva jer na upite odgovara kompjuterski program, a ne osoba. Praksa je pokazala da građani postavljaju identična pitanja u čak 72% slučajeva što oduzima puno vremena službenicima koji će uvođenjem ChatBot-a moći da budu preusmereni na druge poslove.

– Zajednički interes građana i državne uprave je da unaprede međusobnu komunikaciju i učine je otvorenijom i bržom. Dostupna i pravovremena informacija podiže nivo obostranog poverenja i time osnažuje uverenje da država stoji kao garant sigurnosti građana i razvoja društva – rekao je Milan Jevtić, direktor divizije Softverska rešenja u kompaniji Saga Beograd, koja je zadužena za izradu softverskog rešenja.

Aplikacija će početi s radom naredne godine, nakon uspešne implementacije i obuke opštinskih službenika. Do 2022. očekuje se proširenje mreže i na druge gradove i opštine.

– Svi gradovi i opštine uključeni u projekat su uspešno prošli proces sertifikacije opština s povoljnim poslovnim okruženjem i u rad administracije uvele najviše međunarodne standarde. To znači da strateški pristupaju lokalnom razvoju i sada idu korak dalje uvodeći interaktivan sistem iz kojeg će učiti šta je to što građane najviše zanima i šta ih muči u kontaktu sa lokalnim službama – rekla je izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.

Amira Omanović, predstavnica Nemačke razvojne saradnje i menadžer na projektu, istakla je da uvođenjem novih, digitalnih i inovativnih rešenja, opštine i gradovi unapređuju svoje usluge što doprinosi povećanju zadovoljstva korisnika. „Nove generacije zahtevaju usluge prilagođene modernom vremenu, tako da opštine moraju uskladiti svoje poslovanje sa novim potrebama“, kazala je Omanović.

Sporazum o saradnji na uvođenju ChatBot tehnologije na današnjoj konferenciji potpisali su predstavnici Sombora, Šapca, Bijeljine, Laktaša, kao i organizacije koje realizuju projekat – SAGA, NALED, Privredna komora Republike Srpske i GIZ. Projekat Unapređenje opštinskih usluga u Srbiji i Bosni i Hercegovini uvođenjem ChatBot aplikacije je podržan kroz develoPPP.de program, koji sprovodi GIZ po nalogu Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).

Чланак Opštine sa povoljnim poslovnim okruženjem uvode virtualnog asistenta се појављује прво на Biznis i Finansije.