Visoke temperature u prethodnom periodu izmamile su brojne poljoprivrednike u voćnjake kako bi iskoristili tople dane i obavili jesenju sadnju.

U Institutu za voćarstvo u Čačku najveća potražnja zabeležena je za sadnicima šljive koje kupuju voćari sa teritorije grada na Moravi, dok su Ariljci i Ivanjičani ostali verni sadnicama maline.

– Pre nekoliko godina zabeležena je oromna potražnja za sadnim materijalom oraha i lešnika, ali to sada nije slučaj. Voćari se i dalje odlučuju za voćke koje su proslavile ovaj kraj i van granica naše zemlje, šljivu i malinu – rekao je Nenad Popović, rukovodilac rasadničke proizvodnje Instituta za voćarstvo u Čačku.

On dodaje da je ovo produženo Miholjsko leto bilo idealno za sadnju svih voćnih vrsta, ali i otkriva šta voćari treba da znaju pre nego što pristupe poslu.

– Lepo vreme pogodovalo je poljoprivrednim proizvođačima i voćarima da spreme zemljište za jesenju sadnju, kao i da završe sadnju u blagovremenom roku. Prevashodno je važno da te novoposađene biljke voćari navodnjavaju u malo većem obimu nego ranijih godina, upravo zbog viših temperatura – rekao je Popović.

Jesenja sadnja voća trajaće sve dok to vremenski uslovi dozvole. Jako je važno da se ne vrši na temperaturama ispod nule, da je zemljište pripremljeno i da na njemu nema snega, kako bi se sadnice kvalitetno kasnije razvile.

Izvor: Telegraf Biznis/Rina

Foto: Pixabay

Чланак Najviše se kupuju sadnice šljive i maline, pada potražnja za orahom i lešnicima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako prenosi portal Podravski.hr, na tom papiru piše da će ovaj “berač” gradu morati da plati 250 kuna, što je oko 33 evra, zato što je u nekoliko navrata pokupio orahe koji su padali u blizini jednog dečijeg igrališta u Đurđevcu.

Ovaj čovek je, kako hrvatski mediji navode, bio veoma iznenađen kada je dobio račun – koji sadrži i žig grada i potpis gradonačelnika – te ga je objavio na društvenim mrežama. No, pošto je njegova objava izazvala lavinu negativnih komentara u javnosti, iz gradske uprave su saopštili da se radilo o šali, što je još neverovatnije. Sada gradonačeknik tvrdi da je neko falsifikovao račun kako bi naneo štetu gradu.

Inače, račun je izdat za paušalni najam javne površine u svrhu berbe oraha, a izdao ga je đurđevački Upravni odjel za gospodarstvo i financije.

Izvor: Podravski.hr

Foto: LubosHouska, Pixabay

Чланак Neobičan slučaj iz Hrvatske: Dobio račun od grada zato što je prikupio orahe koji su popadali na javnu površinu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Živojin Lazić iz Beograda koji se bavi uzgojem oraha i lešnika u selu Ševarice kod Šapca kaže da je čudno što je situacija sa proizvodnjom oraha kod nas takva da je neophodno uvoziti ih, budući da je gajenje ovog voća smatra isplativo.

„Kod nas se isplati gajiti orahe, naravno, uz primenu pune agrotehnike i dosta velika početna ulaganja, i relativno dug period koji je potrebno da prođe od sadnje do momenta kada prihodi od oraha premaše troškove tekućeg održavanja“, kaže Lazić.

Od upravljanja avionima do brige o voćnjacima

Počeci sa orasima i lešnicima našem sagovorniku nisu bili novo iskustvo sa poljoprivredom, budući da potiče sa sela, pa su ga radovi u prirodi od malena privlačili. Ipak, negov životni poziv podrazumevao je sasvim drugačije angažovanje, posve udaljen od radova oko zemlje. Živojin Lazić bio je vojni pilot, pa je ideja o voćarstvu naišla tokom razmišljanja o tome čime bi mogao da se bavi kada, zbog beneficiranog radnog staža, ode u penziju.

„Prvi svoj zasad, doduše zasad lešnika, na 50 ari sa 200 stabala podigao sam 1999. godine kao pripremu za odlazak u penziju. Želeo sam da svoju letačku karijeru zamenim nečim što je takođe interesantno, a da imam za to uslove. Kada sam se odlučivao za podizanje zasada, imao sam na umu i bavljenje fizičkom aktivnošću u prirodi, ali i materijalni efekat u smislu dolaženja do dodatinih izvora prihoda“, kaže naš sagovornik i dodaje da je cilj bio spojiti lepo i korisno.
„Presudan uticaj na moju odluku imao je čika Bogdan, agronom u penziji, čijem leskaru sam se divio – sama ideja o gajenju lešnika tada nije bila česta pojava.“

Na 1,7 ha posadio 145 stabala oraha

Dve godine kasnije, 2001. sa odlaskom u prevremenu penziju, Lazić je nastavio sa aktivnostima oko zasada, i malo-pomalo, postao je ozbiljan proizvođač. Ipak, nije se zaustavio samo sa lešnicima. Na red je došao orah. Misao o sadnji ovoj kulturi došla je pošto je sagovornik smatrao da je ona komplementarna lešniku, te je posadio na 1,7 hektara, što je bilo 145 stabala.

„Dalje je sa orahom sve išlo normalno do zime 2011/2012. Tada se temperatura na tom lokalitetu spustila na ispod -30° C, što je dovelo do izmrzavanja čitavih oraha do iznad samog kalema, tako da se može reći da su oni stari sad nekih osam ili devet godina, i tek sada počinju ozbiljnije da rađaju“, kaže Lazić.

Dugo se čeka dok se ulog ne vrati

Kada je reč o prvobitnim ulaganjima, to podrazumeva ulaganje u zemljište, njegovu pripremu za sadnju, potom i troškovi nabavke sadnice ali i same sadnje. Važan faktor je i održavanje zasada dok „ne prorodi“ – što zahteva nabavku neophodne mehanizacije za održavanje zemljišta ali i voćaka u dobrom stanju.
„To je logično, jer je uvek potrebno uložiti da bi krenulo da se vraća. Sa orahom je problem jer treba dugo da se čeka da se ulog vrati. Inače, uzgoj oraha znači i stalnu brigu o primeni punih agrotehničkih mera, i blagovremenoj zaštiti od bolesti i štetočina. On je jako podložan bolestima, i zato je potrebno imati stručan uvid u njegovo zdravstveno stanje da bi se odreagovalo na vreme.“

Sa lešnikom moguće mehanizovano sakupljanje i čišćenje

Budući da ima iskustva i sa gajenjem lešnika i oraha, vojni pilot u penziji je uporedio ove dve voćke, istakavši da je orah zahtevniji i da je problem ta nemogućnost mehanizovane obrade, što znači da postoji velika potreba za radnom snagom, koje sve manje ima na raspolaganju.

„Kod oraha je radna snaga još uvek nezamenljiva, posebno kod sitnijih proizvođa kakav sam ja. Zato je gajenje lešnika manje zahtevno u pogledu angažovanja dopunske radne snage jer je moguća veća mehanizovanost procesa sakupljanje i čišćenja. Održavanje voćnjaka tokom godine postižem delom ličnim radom, a delom angažovanjem drugih ljudi“, kaže naš sagovornik.

Ove godine rod bolji nego prošle

U svom voćnjaku ima dve sorte: „broadview“ i šejnovo, a sporadično ima i po nekog oprašivača i nekoliko stabala rasne. Ipak, iz sagovornikovog iskustva, najbolje se pokazala sorta broadvju sa plodom srednje veličine, zdravim jezgrom lepog izgleda, dobrim randmanom i redovnom plodnošću. Zato je, sasvim opravdano, ova sorta i njegov favorit. Lazićevo zadovoljstvo sortama koje ima proširilo se i na ovogodišnju berbu.
„Ove godine rod je bio bolji nego prošle, najpre jer su stabla veća nego lane. Ja i očekujem da se prinosi povećavaju svake godine do dostizanja pune rodnosti u narednih desetak godina. Orah se, budući da zahteva strpljenje, sadi za naredne generacije. Nakon berbe, a posle opadanja lista, predstoji prskanje voća preparatima na bazi bakra.“

Kada je u pitanju distribucija, Lazić je dosad uspevao da proda sve što proizvede, uglavnom na veliko, ali u novije vreme se čitava porodica angažovala za prodaju na malo, najviše preko društvenih mreža. Cena oraha je 800 dinara za kilogram. Porodične aktivnost oko voćnjaka, prema planovima sagovornika, nastaviće se i ubuduće.

„Porodično bavljenje orašarom i leskarom ujednom nam je dodatni izvor prihoda, a aktivni smo taman onoliko koliko možemo da obavimo, uz druge poslove kojima se bavimo. Stoga ne planiramo proširenje zasada“, kaže ovaj voćar.

Izvor: Agroklub

Izvor: Pixabay

Чланак Šta je isplativije – uzgoj oraha ili lešnika? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na svojim gazdinstvima do sada su u ovom valjevskom selu proizvodili oko 300 tona raznog voća, a pored jabuke, šljive, maline i kupine, podignut je zasad oraha.

Formirana zadruga

– Cene voća variraju i moramo stalno da tražimo nove načine da se obezbede prihodi, kada dođe do pada cene na tržištu za pojedine vrste. Zvog toga smo se i odlučili da se udružimo i podignemo moderan zasad oraha. Za formiranje zadruge imali smo pomoć Javnog preduzeća Agrorazvoj – valjevske doline, koje je zaduženo za razvoj poljoprivrede, a deo novca uložili su sami poljoprivrednici – kaže direktor Poljoprivredne zadruge Mali korak iz Oglađenovca Đorđe Puzderliski.

Za kupovinu sadnica, obradu zemljišta i nabavku đubriva bilo je potrebno oko 1,4 miliona dinara, ali to nije kraj ulaganjima jer je plan da se sredstva ulože u prerađivačke kapacitete.

– Nabavljeno je oko 700 sadnica koje će biti posađene na ukupnoj površini od oko pola hektara. U planu je da se nabave mašine za obradu zasada, trešenje, ali i sušenje, kako bi se dobio ujednačen i kvalitetan krajnji proizvod koji, kao takav, može imati dobru cenu. Sa ovim mašinama možemo pojeftiniti samu proizvodnju, pre svega – navodi Puzderliski.

Sadnice koje su nabavljene pripadaju sorti čendler za koju se smatra da je dobrog kvaliteta.

– Sorta čendler koju smo nabavili je nova sorta i sve više se gaji u svetu i plod je tražen. Kao oprašivač služi sorta franket. Reč je o ranim sortama koje relativno rano donose plod, zahvalne su za održavanje jer je moguća mašinska rezidba. Plod ima mekanu ljusku, a samo jezgro je sa gotovo belom pokožicom i to se smatra i ceni kao veoma kvalitetno – naglašava sagovornik Agrokluba.

Cena oraha u ljusci je dobra i kreće se oko 3 EUR za kilogram

Orah se, kao i lešnik, uvozi u našoj zemlji, tako da tržište postoji, a pored samog jezgra kao proizvoda, dobru cenu na tržištu ima i orah u ljusci.

– Zanimljivo je da se ova sorta može prodavati i u ljusci, jer je i kao takva berzanska roba. Cena oraha u ljusci je dobra i kreće se oko 3 EUR za kilogram. Prema statističkim podacima u Srbiji je relativno malo zasada pod orahom. Prema poslednjem popisu poljoprivrede, orah se u Kolubarskom okrugu gaji na preko 350 hektara od čega samo u valjevskim selima na 146 – kaže Puzderliski.

Tržište nije zasićeno orahom, pa je realno očekivati da se sve količine plasiraju na tržištu. Prednost je i što je za podizanje zasada oraha potrebno manje sredstava nego za druge voćne vrste, troškovi nisu veliki, a procene su da se već posle pet godina od podizanja zasada ostvaruje prihod.

Stručnjaci napominju i da orah nije zahtevan za održavanje, dobro podnosi niske temperature, a nema mnogo štetočina koje mogu ugroziti orah. Ono što je najbitnije je da se orah u ljusci može čuvati duže vreme, a pored ploda, orahovo drvo je cenjeno i ima široku primenu u industriji.

Izvor: Agroklub

Чланак Manja ulaganja, a dobra zarada ko zasadi orah се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na šta treba obratiti pažnju ukoliko ste se odlučili za sadnju oraha i podizanje prave plantaže?

Orah se može gajiti na zemljištima različite plodnosti. Međutim, prvi korak je svakako ispitivanje zemljišta. Ipak, smatra se da su najpogodnija duboka i rastresita zemljišta, s dovoljno vazduha i vode. Takvi su černozem i aluvijalni nanosi. Od velike važnosti je i stepen kiselosti zemljišta, tačnije ph vrednost. Orah uspeva na kiselim i alkalnim podlogama, ali najbolja su zemljišta neutralne reakcije.

Ne preporučuje se sadnja na zatvorenim položajima zbog potencijalne opasnosti od izmrzavanja i pojave gljivičnih bolesti. Biraju se blagi nagibi izloženi povetarcu i severne strane, zbog manje izraženih promena temperature i kasnijeg početka vegetacije.

Najbolje se primaju sadnice posađene u jesen, ali se zemljište mora pripremiti najkasnije do kraja septembra.

Postupci kod pravljenja plantaže oraha

Neophodno je vađenje i krčenje žila, korova i svih biljnih ostataka. Adekvatnom pripremom zemljišta umanjuje se opasnost od truljenja korena kod novog zasada. Takođe, da bi se izbeglo zabarivanje, zemljište je potrebno poravnati. Sledeća faza je rasturanje organskog i mineralnog đubriva. Na obeleženim mestima je potrebno iskopati jame i unutar njih se postave sadnice.

Ukoliko se i u toku sadnje dodaju đubriva, jamice moraju biti malo veće. Koren se oštrim makazama skrati na 20-25 cm, mada kod proverenih uzgajivača kvalitetnih sadnica ovaj postopak može biti već tamo obavljen.

Kako vetar ne bi iskrivio novopostavljenu sadnicu, na južnoj strani jame, 10 cm od sredine pobije se pritka, uz koju će se kasnije sadnica. Više od polovine jame se ispuni mešavinom zemlje i zgorelog stajnjaka. Potom se sadnica postavlja sa severne strane pritke i koren zagrće prvo zemljom, a potom preostalom smešom. Zemlja se protrese i nagazi pa se ponovo doda novi sloj i nagazi.

Ukoliko je sadnja u ranu jesan koja može biti suva i topla, potrebno je zaliti sa 10 litara vode. Nakon nekoliko sati, kada zemlja upije dosutu vodu, jama se napuni do vrha. Na lakim i peskovitim zemljištima, zbog jačeg isušivanja preporučuje se sadnja 5 do 10 cm dublje.

Nabavka sadnica oraha

Kada je reč o nabavci sadnica oraha kao i u ostalim voćnim sortama, najvažniji je kvalitet sadnog materijala, te je preporuka da se ili kupe sertifikovane sadnice, ili da se one nabave od proverenih poljoprivrednih proiuzvođača.

Sadnja oraha može da se vrši i iz semena, ali je daleko bolje da se kupe kalemljene sadnice, jer je u tom slučaju mnogo bolji i prinos i kvalitet plodova.

Za dodatne savete, informacije i edukaciju posetite sajt ekskluzivnog distributera sadnica oraha na našim prostorima. Kompanija “Chandler Walltree” će vam dati prave upute i adekvatno vas usmeriti kada je reč o sadnicama oraha i orašastog voća, pravljenja plantaže, ispitivanja zemljišta, orezivanja i oprašivanja, kao i mnogo drugih postupaka.

Чланак Podizanje plantaže oraha – Šta je važno znati, prvi koraci i priprema се појављује прво на Biznis i Finansije.