– Prvo sam je sejao za sopstvene potrebe, jer je jako zdrava naročito ako je proizvodite na organski način. Ona sadrži veoma redak vitamin B12. Međutim, zbog velike potražnje, a male ponude, proširio sam površinu pod zasadima i sada cveklu plasiram i na tržište. Sve što se proizvede, otkupi domaće preduzeće iz Prijepolja, tako da sa plasmanom nemamo problem. Oni kasnije prave sokove i salatu od nje i to izvoze na inostrano tržište – ispričao je Aleksandar.

Cvekla nije zahtevna biljna vrsta, međutim organska proizvodnja kojom se bavi ovaj povrtar je izuzetno teška, jer se sve radi ručno. Jako je važno da se oplevi na vreme, jer ukoliko cveklu savladaju trava i korov, koren će biti sitan i nepravilnog oblika. Plevi se ručno, kao što se obavljaju i drugi poslovi, poput vađenja korena i uklanjanja lišća. Zbog toga zahteva značajno angažovanje radne snage, što u krajnjem ishodu poskupljuje proizvodnju.

Cvekla dobra protiv tumora i leukemija

– Setva u planinskim predelima ima i svojih prednosti, jer ovde cveklu ređe napadaju biljne štetočine, koje znaju da desetkuju rod. Najbolje prinose daje na zemljištima neutralne pH vrednosti. Za đubrenje parcele najbolji je stajnjak, ili kokošije organsko peletirano đubrivo – tvrdi Krstić.

U Vranešima, gde vlada surova klima, cvekla se seje početkom maja, a vadi pre prvih mrazeva. Aleksandar ističe da je prilikom setve bitno da se poštuje i zna plodored, što znači da se na istoj parceli seje tek nakon tri i više godina. Od šest do deset kilograma semena potrebno je za setvu jednog hektara.

Narodni vidari kažu da je cvekla dobra i protiv tumora i leukemija, da pospešuje rad nerava, mozga i podstiče aktivnosti jetre i želudca stoga nije ni čudo što je velika potražnja za ovim povrćem.

Izvor: Rina

Foto: Pixabay

Чланак Za cveklu velika potražnja, a mala ponuda се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako je rekao Branislav Raketić, rukovodilac Grupe za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane u Ministarstvu poljoprivrede, organska proizvodnja će biti sve značajnija. Zbog toga je i resorno ministarstvo povećalo subvencije, a napraviće se i diversifikacija, odnosno da podsticaji po hektaru ne budu isti za proizvodnju svih vrsta organskih proizvoda.

Proizvodi, koji nezadovoljavaju uslove organske proizvodnje, prodaju kao takvi

– Na tržištu se dešava da proizvodi, koji nezadovoljavaju uslove organske proizvodnje, prodaju kao takvi – ističe Raketić. – To je ozbiljan prekršaj, koji se najviše događa na zelenim pijacama. Sa jednom IT kućom biće napravljena baza za organsku proizvodnju, kako bi se zaštitila i pomoglo potrošačima da roba koja im se prodaje, bude stvarno organska. Koliko je organska proizvodnja važna pokazuje i podatak o izvozu ovih proizvoda. On iznosi 25 miliona evra, a najviše se izvozi u zemlje članice Evropske unije.

Prema rečima Raketića, kada je reč o proizvodima sa zaštićenim geografskim poreklom, trenutno imamo 46 koja su zaštićena, na nacionalnom nivou. A, ova proizvodnja, bi u nekim delovima Srbije, mogla da pomogne u zaustavljanju odlaska ljudi. To traži i veću količinu sirovina, kako bi mogla da uspe ovakva proizvodnja.- Imali smo recimo slučaj da nije bilo dovoljno mleka sa Stare planine za proizvodnju pirotskog kačkavalja – napomenuo je Raketić. – To bi moglo podstaći neke ljude da se više bave ovčarstvom i ostanu u ovom kraju. Uz to, imamo i problem sa deklarisanjem hrane.

To je veoma složena tema, jer potrošači, kroz deklaraciju žele da dobiju što više informacija. A, sami proizvođači, ne žele da otkriju baš sve informacije. Pravilnikom kojim je regulisano deklarisanje, propisana su i pravila koja moraju da se poštuju prilikom oglašavanja, kada ne smeju da se koriste netačne i neprecizne informacije.

Mladi

Projekat Budućnost srpske hrane je pre svega okrenuta mladima. Tako, Raketić smatra da mladi proizvođači, osim na primeni savremenih tehnologija, odgovarajućem pakovanju proizvoda i promociji, rade na udruživanju.- Uglavnom je reč o malim proizvođačima, smatam da je udruživanje jedini način da oni opstanu na tržištu – naglasio je Raketić.

Izvor: Večernje novosti

Чланак U Srbiji je pod organskim proizvodima manje od jedan odsto poljoprivrednog zemljišta се појављује прво на Biznis i Finansije.