Povodom dva masakra koja su se dogodila prošle nedelje u Beogradu, u javnosti se povuklo i pitanje poreza na oružje.

Krajem svake godine Poreska uprava, nakon obrade podataka MUP, predaje pošti rešenja poreza na registrovano oružje poreskim obveznicima, i isti je i jedinstven za sve poreske obveznike na teritoriji Republike Srbije.

Prošle godine Poreska uprava je rešenja slala 1. decembra.

Iznosi poreza su sledeći:

automatska puška: 15.010 dinara
poluautomatska puška: 6.020 dinara
oružje za ličnu bezbednost kategorije B za koje je izdata isprava za
držanje: 4.070 dinara
oružje za ličnu bezbednost kategorije B za koje je izdata isprava za držanje i nošenje oružja (uključujući i oružani list za pravna lica i preduzetnike): 20.290 dinara

Izmene Zakona o oružju i municiji

Kako je iz više strana potvrđeno nacrt novog Zakona o oružju i municiji se očekuje ove nedelje, a od novih uslova u Zakonu će biti novi zdravstveni uslovi, obavezni psihološki pregled za sve koji podnosi zahtev za dozvolu, a biće uvedene i obavezne kontrole na svakih 6 meseci ili godinu dana.

Kako je istakao Milan Andrić, pukovnik i pomoćnik sekretara MUP-a, u nekim „ad hoc“ situacijama utvrđivaće se i da li osobe imaju alkohol ili druge psihoaktivne supstance u svom organizmu.

Prema njegovim rečima, u nekim “ad hoc“ situacijama utvrđivaće kod lica koja poseduju ili koja apliciraju za posedovanje dozvole za držanje i nošenje oružja da li u svom organizmu imaju alkohol ili psihoaktivne supstance.

– Do 2015. godine dozvole za držanje i nošenje oružja su bile trajne, a donošenjem ovog važećeg zakona o oružju i municiji, oružni list se izdaje na period od 10 godina s tim da lice na svakih pet godina, nekada i češće mora da prođe lekarski pregled – izjavio je Andrić za Tanjug.

Nove kazne za sledeća krivična dela:

Onaj ko neovlašćeno izrađuje, prepravlјa, prodaje, nabavlјa, vrši razmenu ili drži vatreno oružje za koje se može dobiti dozvola da bude kažnjen kaznom zatvora od 1 do 8 godina

Onaj ko neovlašćeno izrađuje, prepravlјa, prodaje, nabavlјa, vrši razmenu ili drži vatreno oružje za koje se ne može dobiti dozvola da bude kažnjen kaznom zatvora od 2 do 12 godina

Onaj ko neovlašćeno izrađuje, prepravlјa, prodaje, nabavlјa, vrši razmenu ili drži veće količine oružja ili oružje velike razorne moći da bude kažnjen kaznom zatvora od 5 do 15 godina

Onaj ko neovlašćeno nosi oružje za čije nabavlјanje i držanje nema dozvolu nadležnog organa da bude kažnjen kaznom zatvora od 5 do 15 godina

Onaj ko neovlašćeno nosi oružje za čije nabavlјanje i držanje ima dozvolu nadležnog organa da bude kažnjen kaznom zatvora od 1 do 8 godina.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Nacrt novog Zakona o oružju i municiji se očekuje ove nedelje се појављује прво на Biznis i Finansije.

U odnosu na 2020. godinu broj ukupno izdatih dozvola veći je za 20 odsto (63 dozvola više), a ukupna vrednost izdatih dozvola je značajno uvećana, za 47 odsto – za 393 miliona dolara, navodi se u Godišnjem izveštaju o realizaciji poslova izvoza, uvoza, pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći u oblasti naoružanja i vojne opreme za 2021. godinu koji je objavio Službeni glasnik.

U 2021. godini izdate su dozvole za izvoz naoružanja i vojne opreme (NVO) kupcima iz 62 države, što ukazuje, kako se navodi u ovom izveštaju, da je u odnosu na 2020. godinu tržište prošireno za tri zemlje.

„Prema broju izdatih dozvola, najatraktivnije su sledeće destinacije: Sjedinjene Američke Države (39), Bosna i Hercegovina (31), Republika Bugarska (29), Češka Republika (19), Država Izrael (15), Republika Kipar (14), Republika Severna Makedonija (13) Republika Turska (12), Republika Poljska (11), Crna Gora (11), Sent Kits i Nevis (10) i Rumunija (10)“, stoji u izveštaju.

Za ovih 12 destinacija u 2021. godini je izdato 183 dozvola, što čini 50 odsto od ukupnog broja izdatih dozvola za izvoz NVO.

Najznačajnija izvozna destinacija Sjedinjene Američke Države

U periodu od 2005. do 2021. godine izdato je 6.062 dozvole za izvoz NVO.

„Vrednosno gledano, najznačajnije izvozne destinacije u 2021. godini su Sjedinjene Američke Države (634,19 miliona dolara, odnosno 52 odsto ), Kraljevina Saudijska Arabija (142,65 miliona dolara, odnosno 12 odsto), Republika Kipar (87,58 miliona dolara, odnosno sedam odsto), Hašemitska Kraljevina Jordan (48 miliona dolara, odnosno četiri odsto) i Republika Bugarska (31,76 miliona dolara, odnosno tri odsto)“, navodi se u Godišnjem izveštaju.

Ukupna vrednost zaključenih spoljnotrgovinskih poslova izvoza, prema izdatim dozvolama izvoznicima za prvih pet destinacija iznosi 944,18 miliona dolara što čini 77 odsto od ukupne vrednosti izdatih dozvola za izvoz NVO u 2021. godini.

„Vrednost izdatih dozvola za sve ostale destinacije izvoza iznosi 284,70 miliona dolara što čini 23 odsto od ukupne vrednosti izdatih dozvola za izvoz naoružanja i vojne opreme u 2021. godini“, stoji u ovom dokumentu.

Izvoz NVO u prvih jedanaest država iznosi 337,42 miliona dolara, što čini 75% ukupne realizacije izvoza NVO u 2021. godini.

U periodu 2005–2021. godine ukupna vrednost izdatih dozvola za izvoz NVO iznosi 10,95 milijardi dolara.

Realizovan izvoz

Kada je reč o realizovanom izvozu, on je 2021. godine iznosio 448,92 miliona dolara.

U odnosu na 2020. godinu povećana je vrednost izvoza za 64,67 miliona dolara (za 17 odsto).
Najveća vrednost u realizaciji izvoza je ostvarena izvozom u Sjedinjene Američke Države (70,7 miliona dolara, odnosno 16%), Republiku Azerbejdžan (63,91 miliona dolara, odnosno 14%), Republiku Ugandu (38,93 miliona dolara, odnosno 9%), Ujedinjene Arapske Emirate (37,51 miliona dolara, odnosno 8%), Republiku Kipar (26,09 miliona dolara, odnosno 6%), Kraljevinu Saudijsku Arabiju (24,03 miliona dolara, odnosno 5%) i Kraljevinu Bahrein (22,90 miliona dolara, odnosno 5%), Burkinu Faso (14,34 miliona dolara), Demokratsku Narodnu Republiku Alžir (14,11 miliona dolara), Republiku Bugarsku (12,72 miliona dolara) i Arapsku Republiku Egipat (12,18 miliona dolara) svaka sa po tri odsto od ukupne vrednosti izvoza.

U 2021. godini, u Registar lica ovlašćenih za obavljanje poslova izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, brokerskih usluga i tehničke pomoći, upisano je 16 novih privrednih subjekta, a ponovo upisano 25, navodi se u ovom izveštaju.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Najviše se vojne opreme i naoružanja iz Srbije izvozi u SAD се појављује прво на Biznis i Finansije.

Lokdaun, problemi sa lancima snabdevanja, nesigurni potrošači… Pandemija korone do izazvala veliki pad ekonomije širom sveta. Ali jedna privredna grana dokazala je da je imuna na virus: industrija naoružanja. To potvrđuje i novi izveštaj Stokholmskog instituta za istraživanje mira (SIPRI) o 100 najvećih svetskih proizvođača oružja.
Aleksandra Markštajner je deo istraživačkog tima SIPRI i za DW objašnjava šta ju je u prvoj godini pandemije posebno iznenadilo: „Iako je svetska ekonomija prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) pala za 3,1 procenat, prodaja oružja sto najvećih proizvođača porasla je za ukupno 1,3 procenta.“

Ukupan promet koji je ostvarilo tih sto kompanija iznosi 531 milijardu američkih dolara. To je više od celokupne privredne proizvodnje Belgije. Više od polovine (54%) ostvarila je 41 američka firma. Sedišta dominantnih preduzeća su u SAD. Samo „Lokid-Martin“ je prošle godine prodao oružja u vrednosti od preko 58 milijardi dolara. To je više od bruto nacionalnog dohotka Litvanije.

Lobiranje koje se isplati

S takvom veličinom dolazi i moć. Koncerni za naoružanje ciljano vrše politički uticaj, kaže Markus Bajer. Politički analitičar iz Bonskog međunarodnog centra za konfliktne studije (BICC), u razgovoru za DW citira američku nevladinu organizaciju „Open Secrets“: „Američki koncerni za naoružanje su u poslednje dve decenije za izborne kampanje izdvojili 285 miliona dolara, a za lobiranje 2,5 milijardi.“ To su izdaci koji se velikim proizvođačima oružja očigledno isplate.

Predstavnica SIPRI-ja Markštajner ukazuje da američko Ministarstvo odbrane ciljano podržava industriju naoružanja. „Ono je tako, na primer, obezbedilo da su radnici koji rade za preduzeća koja proizvode naoružanje, izuzeti od pravila da ostanu kod kuće. Osim toga, postojali su ugovori osmišljeni tako da se kompanijama sredstva mogu prebaciti i ranije, kako bi imali neku vrstu rezervi.“

Azijski igrači

I Simone Visocki takođe se pozabavila brojkama SIPRI-ja. Ekspertkinji za naoružanje iz Hesenske fondacije za istraživanje mira i konflikata (HSFK) posebno je upalo u oči da „preduzeća za naoružanje sa ’globalnog juga’ sve više dobijaju na značaju“. Visocki posebno ukazuje na Indiju. Ta zemlja je sa tri preduzeća zastupljena među sto najvećih na svetu, a na njih otpada 1,2 procenta svetske prodaje, isto kao i Južne Koreje.

Međutim, mnogo više oružja napušta fabrike severnog komšije Indije – Kine. SIPRI je u svoje studije od 2015. uključio i Kinu, bez obzira na problem transparentnosti. Pet proizvođača profitira od modernizacije kineske armije. Njihove isporuke čine 13 odsto prometa u „top 100“.

O kineskim kompanijama Aleksandra Markštajner kaže: „One profitiraju od takozvanog stapanja vojno-civilnog kapitala“. Kao primer navodi kineski konglomerat naoružanja: „NORINCO je učestvovao u izradi satelitskih sistema. Kompanija s tim sistemima zarađuje prilično mnogo novca, a oni se koriste i za vojne i za civilne potrebe.“

Vojna informaciona tehnika

Generalno, sve su tanje granice između vojnih i civilnih tehnologija, kaže Simone Visocki. „Informacione tehnologije već dugo su neodvojive od tehnologije naoružanja“. SIPRI se u svom novom izveštaju posebno osvrće na rastuću ulogu tehnoloških firmi u poslovanju s oružjem.

„Ako se pokušava da se sagleda koncepcija industrije naoružanja, onda se ne sme govoriti samo o tradicionalnim igračima kao što je ‘Lokid Martin'“, naglašava autorka izveštaja SIPRI. Prema stokholmskom institutu, poslednjih godina su neki giganti iz Silicijumske doline, poput Gugla, Majkrosofta ili Orakla, pokušavali da prodube svoju vezu s poslovima s oružjem. I za to su nagrađeni lukrativnim ugovorima. SIPRI kao primer navodi Majkrosoftov ugovor s američkim Ministarstvom odbrane u vrednosti od 22 milijarde dolara. To preduzeće trebalo je da američkoj vojsci isporuči „super-naočari“, poznate pod imenom „Integrated Visual Augmentation System“.

Interes američke vojske u Silicijumskoj dolini lako je objasniti. „Ona je prepoznala da te tehnološke kompanije imaju znanja o novim tehnologijama, bilo da se radi o veštačkoj inteligenciji, mašinskom učenju ili klaud-kompjutingu. A to znanje u velikoj meri prevazilazi ono što bi se očekivalo od tradicionalnih aktera u industriji naoružanja“, kaže Markštajner. „Moguće je da će neke od tih kompanija da budu uključene u top 100.“

Rusija zaostaje

Pored Francuske, pad u prodaji oružja beleži i Rusija. Devet tamošnjih kompanija prošle godine je prodalo 6,5 odsto oružja manje nego 2019. Taj pad na samo pet odsto od ukupne prodaje oružja u top 100, prema ekspertu Bajeru, direktno je povezano sa izgradnjom ruskih postrojenja u Indiji i Kini. Jer, te dve zemlje su ranije bile vodeći kupci ruskog oružja.

Bajer kao primer navodi nosač aviona. Prvi kineski nosač baziran je na jednom brodu još iz sovjetskih vremena koji je Peking kupio 1998. On je pod imenom „Liaoning“ počeo da se koristi 2012. Otada je mnogo toga urađeno, kaže Bajer: „U pogledu sposobnosti za proizvodnju nosača aviona, Kina ne samo da je stigla, već je i prestigla Rusiju. Za to vreme Rusija nije proizvela nijedan nosač aviona. U međuvremenu je i Indija sagradila sopstveni nosač, takođe baziran na sovjetskoj tehnologiji.“

Gde je Evropa?

Ukupno gledano, evropska industrija oružja ima udeo od 21 procenat prodaje među top 100 – 26 evropskih kompanija je 2020. prodalo oružja u vrednosti od 109 milijardi dolara. Četiri čisto nemačke kompanije su u toj sumi zastupljene sa devet milijardi. Dalje, tu su i transevropski koncerni kao „Erbas“, čije je poslovanje vredno 12 milijardi evra – pet procenata više nego 2019.

Evropa se sve više oslanja na takvo zajedničko poslovanje. Markus Bajer kaže: „Evropa sada pokušava da političkim putem promoviše razvoj sistema kao što su ‘Next Generation Weapon System’, ‘Foture Combat Air System’ ili ‘Main Ground Combat System’. Cilj je da se smanji trošak za proizvodnju takvih sistema.“

Kada je reč o troškovima, zajednička proizvodnja ima smisla, ali kada se radi o kontroli izvoza oružja, to se često pokaže problematično, kaže Simone Visocki. Ona ukazuje na primer aviona „Jurofajter tajfun“, koji su zajedno razvile Nemačka, Velika Britanija, Italija i Španija. „On se prodaje i problematičnim zemljama poput Saudijske Arabije, koja i dalje vodi rat u Jemenu.“ U slučaju koprodukcija, nacionalni uslovi izvoza često ne važe, a izgleda da je Evropa još uvek daleko od efikasne zajedničke kontrole izvoza oružja i vojne opreme, piše DW.

Izvor: DEUTSCHE WELLE

Foto:Pixabay

Чланак Biznis koji ne posustaje, na listi sto najvećih proizvođača oružja uskoro će biti i Gugl i Majkrosoft се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prodaja krupnog naoružanja poput ratnih brodova, podmornica, aviona i tenkova opala je prošle godine za 16 odsto u odnosu na 2019. godinu, saopštio je u ponedeljak stokholmski Institut za mirovna istraživanja SIPRI.„Teško je reći kolika je uloga pandemije u problemima u proizvodnji i isporuci. Brojke izgledaju tako, kao da je pad barem delom posledica slučajnosti“, kaže Piter Vezeman, stručnjak za pitanje naoružanja iz SIPRI.

Kako su ugovori o nabavci velikog naoružanja često teški više stotina ili čak milijardi evra, dešavaju se velike oscilacije iz godine u godinu. Zato SIPRI radije posmatra veće, petogodišnje periode, a tu pada praktično nema. Između 2016. i 2020. je izvoz krupnog oružja za svega 0,5 odsto manji nego za razdoblje 2011-2015.

Poredeći ta dva razdoblja, najveći skok u izvozu beleži Francuska (44 odsto više), zatim Nemačka koja prodaje mahom brodove i podmornice (21 odsto više) i Sjedinjene Države (15 odsto više).

Ruski izvoz je u poređenju ove dve petoletke pao za čak 22 odsto što se, kako navodi SIPRI, duguje smanjenoj potražnji Indije. Kineski izvoz je pao za 7,8 odsto.

Ali poredak najvećih izvoznika velikog naoružanja ostao je nepromenjen. Ubedljivo prednjače SAD sa 37 odsto ukupnog svetskog izvoza u poslednjih pet godina. Slede Rusija (20 odsto), Francuska (8,2), Nemačka (5,5), Kina (5,2), te Velika Britanija, Španija, Izrael i Južna Koreja – sve sa oko tri odsto udela.

Arapske zemlje se naoružavaju

Posebno je zanimljiva situacija s uvozom oružja. Države Bliskog istoka povećale su kupovinu oružja za 25 odsto, izveštava SIPRI.

Najveći svetski uvoznik, Saudijska Arabija, kupila je 61 odsto više oružja u poslednjh pet godina, u odnosu na prethodni petogodišnji period. Porast kupovine naoružanja u Kataru iznosi čak 361 odsto, a u Egiptu 136 odsto.

Uvoz Ujedinjenih Emirata je doduše pao za 37 odsto, ali je tokom prošle godine ova zalivska zemlja potpisala ugovore za krupne nabavke koje će stići narednih godina.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Ko najviše kupuje oružje? се појављује прво на Biznis i Finansije.