Tokom prethodnih nekoliko godina koje su obeležile pandemija, geopolitička i makoroekonomska kriza, industrija osiguranja se suočila sa brojnim izazovima. Ovakve okolnosti su uticale na kapital i profitabilnost osiguravajućih društava, ali su donele i nove trendove, a time i šanse za one igrače koji se brže prilagođavaju promenama i zahvaljujući tome mogu da ih iskoriste za sticanje prednosti na tržištu.

Posledice pandemije podstakle su osiguravače da optimizuju i unaprede svoje poslovanje kroz krizni menadžment, veću agilnost i bolje upravljanje troškovima. Zdravstvena i ekonomska kriza zahtevale su brze izmene poslovnih strategija i prilagođavanje zaposlenih potpuno drugačijim uslovima rada, hrabre odluke, bolji kvalitet podataka i inovacije. Takođe, svi mi smo na teži način shvatili koliko je važna uloga osiguranja u zdravstvenom sistemu jedne zemlje. Iskustva stečena tokom pandemije promenila su način razmišljanja u osiguravajućem sektoru, što je vidljivo kroz veću saradnju, brzinu, fleksibilnost i motivisanost osiguravača da razumeju potrebe klijenata. Kovid je promenio prioritete u industriji, očekivanja menadžmenta i akcionara i povećao zahteve samih osiguranika.

Neposredno nakon pandemije usledila je geopolitička i nova makroekonomska kriza, koja je dovela do potpune transformacije osiguravajućih društava. Osiguravači se sada umesto na proizvode sve više koncentrišu na potrebe klijenata, što im otvara nove prilike na tržištu. Da bi iskoristili ove šanse, potrebno je da osiguravajuća društva donose hrabre odluke prilikom ulaganja, da pažljivo upravljaju aktivom i pasivom, brzo menjaju ALM politike i poslovne strategije u skladu sa stanjem na tržištu, kao i da efikasno upravljaju kadrovima.

Rast troškova života i manja kupovna moć dovode i do manje potražnje za osiguranjem. To zahteva od osiguravača da odgovorno upravljaju rizicima koje generiše inflacija i da ujedno obezbede korisnicima finansijsku sigurnost, tako što će im svoje proizvode predstaviti kao ulaganja koja štite osiguranike i njihovu imovinu. Ovakvoj strategiji ide u prilog rast kamatnih stopa, a da bi osiguravajuća društva mogla da je sprovedu neophodno je da ojačaju kanale prodaje, razviju odgovarajući mode poslovanja, imaju dobru međusektorsku saradnju i da koriste nove tehnologije.

Izvor: EY Knowledge analysis, S&P Market Intelligence, Oxford Economics

Udruženim snagama do boljeg pokrića

Sektor osiguranja je među prvima koji reaguje na društvene i klimatske promene, kroz proizvode koji štite građane i privredu od mogućih gubitaka. Svedoci smo sve učestalijih poplava, oluja, zemljotresa, požara, a samo tokom poslednjih nekoliko godina štete koje su nanele prirodne katastrofe mere se stotinama milijardi dolara, od kojih su neosigurani gubici mnogo veći od osiguranih.

Rizike od prirodnih katastrofa je teško precizno utvrditi i zato osiguravači u sve većem broju zemalja uspostavljaju saradnju sa javnim sektorom kroz javno-privatna partnerstva, kako bi se zajednički radilo na podeli rizika, subvencijama i razvoju alata koji mogu na vreme da upozore osiguranike na vremenske nepogode. Imajući u vidu sve razornije posledice klimatskih promena, osiguravači ne mogu sami da rešavaju ove probleme bez podrške države. Regulator ima jako važnu ulogu u edukaciji javnosti o tome da je zaštita od ovakvih rizika strateški važna za sve građane i za celokupnu privredu. Ovo je tema na kojoj osiguravajuća društva u Srbiji moraju da rade zajedno sa regulatorima i nadležnim ministarstvima, kako bi zajednički došli do najboljih rešenja.

Usled opasnosti koje prete od globalnog zagrevanja, poslovanje u skladu sa ESG principima u oblastima zaštite životne sredine, socijalne politike i korporativnog upravljanja postaje sve značajnije. Rejting agencije su donele odluku o uključivanju ESG rizika u svoje analize, što zahteva od uprava u kompanijama da ih uvrste u nove poslovne strategije. Prednost u budućnosti će ostvariti oni osiguravači koji odgovorno upravljaju svojim društvima, dugoročno planiraju, razumeju ove rizike, prepoznaju prave prilike i svojim poslovanjem doprinose razvoju celog društva.

Digitalno doba i osiguranje

Sve pomenuto zahteva upravljanje velikom i složenom bazom podataka i primenu odgovarajućih softverskih rešenja, alata i aplikacija koji će poboljšati iskustva korisnika. InsurTech je omogućio osiguravačima da korišćenjem tehnoloških inovacija optimizuju poslovanje i učine ga efikasnijim, od automatizacije pozadinskih operacija, do izdavanja onlajn polisa, upravljanja štetama i rešavanja regulatornih zahteva.

Kako bi ispunili promenljiva očekivanja kupaca i poboljšali kvalitet svojih proizvoda i usluga, osiguravačima su potrebni novi poslovni modeli koji će biti fleksibilniji u pogledu prihvatanja rizika koji ulazi u osiguranje. U tome će im biti neophodni partneri, sa kojima će zajedno raditi na unapređenju svojih proizvoda, na boljem razumevanju i upravljanju rizicima.

Takođe, osiguravajuća društva već sada moraju da misle na buduće korisnike, mlade generacije sa novim vrednostima. Zato je potrebno da osiguravači više koriste društvene mreže kako bi predstavili svoje proizvode i edukovali mlade o tome zašto je osiguranje i zaštita lica i njihove imovine u današnje vreme neophodna.

S druge strane, zaštita privatnosti i sajber bezbednost postaju sve značajniji u vreme masovnog rada od kuće. Trenutno, sajber osiguranja imaju najveću stopu rasta u svetu, a cene ove vrste osiguranja su porasle za oko 35% samo u prvoj polovini 2022. godine. Procenjuje se da je trenutno osigurano tek oko 10% sajber rizika, te da će ovo tržište u svetu porasti na preko 20 milijardi dolara do 2025. godine. Očigledno je da će sajber bezbednost biti izvor velike zarade, ali i pretnji, pa je poželjno da osiguravači u proceni ovog specifičnog rizika sarađuju sa spoljnim stručnjacima.

Pobrojani trendovi pokazuju da će osiguravajuća društva morati da menjaju svoj način razmišljanja i pristup poslovanju. Da bi mogli da isprate sve tehnološke promene, buduće zahteve regulatora, da razumeju potrebe kupaca, prepoznaju nove rizike koji će tek nastupiti sa razvojem virtuelnih iskustava i da održivo posluju, osiguravači moraju da transformišu svoje organizacione jedinice. Vreme za promene je nastupilo i u Srbiji, ostaje samo da vidimo da li su domaći osiguravači spremni za prilike koje pružaju novi trendovi. Oni koji ih budu iskoristili, tako što će prednjačiti u transformaciji i prilagođavanju tržištu i potrebama klijenata, osvojiće prostor za brži razvoj i rast od konkurencije.

Jelena Stamenković, menadžer u Odeljenju za savetovanje finansijskih institucija, EY Srbija

Biznis & finansije, Finansije Top 2022/23

Foto: Maria Baltazzi, Unsplash

Чланак Kuda plovi sektor osiguranja: Kroz neizvesnost do promena се појављује прво на Biznis i Finansije.

Već od kraja februara kada su počeli sukobi u Ukrajini, brojne svetske kompanije koje trguju sa Ukrajinom i Rusijom ili samo transportuju robu preko tih zemalja, suočile su se sa rizikom da njihova roba ne stigne na vreme. To bi izazvalo prilične troškove, koji često uključuju i plaćanje penala predviđenih ugovorom.

Konflikt u Ukrajini samo je dodatno poremetio već postojeće probleme u snabdevanju koje je izazvala korona. Sada, zbog rasta cena nafte, troškovi skaču za sve vrste transporta: vodenog, preko Crnog mora, vazdušnog zbog preusmeravanja letova oko zatvorenog vazdušnog prostora iznad Rusije i Ukrajine, a vrlo je diskutabilno i šta će se dešavati sa teretnim vozovima koji su prevozili robu iz Kine u Evropu preko Rusije, Ukrajine i Belorusije.

Roba iz Srbije, posebno ona koja se transportovala kamionima, ranije je išla najkraćim putem – preko Ukrajine. Usled novonastale situacije, vozači su bili prinuđeni da rutu preusmere kroz Mađarsku, Slovačku, Poljsku, Belorusiju. To je produžilo razdaljinu za 500 do 700 kilometara i, kažu, podiglo troškove transporta za 300 do 500 evra po kamionu, čemu treba dodati i cenu goriva koja je Ukrajini bila niža i za 60% nego u Srbiji. Dodatne probleme stvaraju zastoji na granicama zbog prevelike gužve, pa roba kasni na odredište i po nekoliko nedelja. Time se stvara šteta i dobavljačima, i onima kod kojih roba treba da bude isporučena.

Zašto se svetski osiguravači kolebaju

Upravo za ovakve situacije u svetu, osiguravači su razvili proizvod „osiguranje lanca snabdevanja“. Ova polisa pokriva gubitke koje bi kompanija pretrpela ukoliko tokom transporta robe od proizvođača preko veleprodavca do krajnjeg kupca dođe do zastoja – zbog elementarnih nepogoda, štrajkova, pandemija, pa i rizika od zatvaranja graničnih prelaza, odnosno od političkih rizika. Osim što pokrivaju i oštećenja robe u transportu ili magacinima, ovakve polise pokrivaju i finansijske gubitke zbog prekida poslovanja usled štrajka zaposlenih, ili ukoliko zbog bilo kakvog zastoja u transportu zaposleni ne mogu da dođu na posao.

Svetske agencije za rejting predviđaju da bi gubici od sukoba u Ukrajini mogli da koštaju industriju osiguranja oko 36 milijardi dolara, a mnogi tvrde da će dugoročne posledice po osiguravače biti i mnogo veće. Veliki deo tih šteta trebalo bi isplatiti upravo na ime osiguranja lanca snabdevanja, ali je sve više kompanija koje već preduzimaju korake da takve troškove izbegnu, tačnije da ograniče svoju dalju izloženost. Sve je više osiguravača koji odbijaju sklapanje ugovora o osiguranju sa kompanijama koje imaju veze sa Rusijom, pa čak i sadašnjim klijentima „zabranjuju“ buduće veze sa tom državom uglavnom sa obrazloženjem da se pridružuju sankcijama, ali se često iza toga krije strah od prevelikog rizika i potreba da se izbegne isplata šteta.

S druge strane, kad god se povećava rizik od šteta, raste i cena premije osiguranja. Osiguravači u pomorskoj industriji već su podigli cene za osiguranje trgovačkih brodova koji plove Crnim morem čak i do 5%, pa polisa za jedan brod može koštati i nekoliko stotina hiljada dolara. Očekivano, ovo bi moglo da podigne i cenu robe za krajnje korisnike, što će nastaviti da pravi dodatne probleme u lancu snabdevanja.

Ova polisa u Srbiji još ne postoji

Rizici po lanac snabdevanja povećavali su se i ranije, prvenstveno kao posledica elementarnih nepogoda, i imali su uticaj na čitave industrije. Primera radi, kada je 2012. SAD pogodio opasan uragan Sendi, koji je naneo ukupnu štetu od oko 650 milijardi dolara, priličan udar je osetila američka auto industrija. Prodaja automobila smanjena je za 25 do 30%, između ostalog i zato što se nevreme dogodilo krajem meseca kada je ova prodaja najintenzivnija. Osiguranje lanca snabdevanja pokrilo je dobar deo gubitaka dilerskim auto-kućama.

Kada je 2014. godine Srbiju zadesila poplava, ukupne štete su procenjene na gotovo dve milijarde evra, ali nema procena o tome koliki su bili gubici po privredu usled prekida lanca snabdevanja. Kada je 2015. godine usled izbegličke krize došlo do zastoja na granici između Srbije i Hrvatske, prema izveštajima srpskih zvaničnika ukupne štete po ovdašnje privrednike bile su veće od 30 miliona dolara. Jedino na šta su oštećene strane mogle da računaju bile su polise osiguranja robe u transportu (osiguranje od propadanja, oštećenja ili gubitaka na samoj robi, tokom transporta ili u magacinima proizvođača ili dobavljača). To je u ovom slučaju mnogima bilo značajno, jer je u kamionima koji su stajali na granici bio veliki procenat kvarljive robe koju je trebalo nadoknaditi. Finansijske gubitke nastale usled kašnjenja robe ove polise nisu mogle da nadoknade.

Osiguranje lanca snabdevanja u Srbiji ni danas ne postoji. Osiguravači kažu da interesovanje nije dovoljno, pa stoga ni proizvod nije neophodno praviti. S druge strane, kad potreba za tom vrstom osiguranja i kod nas krene uzlaznom linijom, onda će i rizik biti izvestan. Mada, sudeći po sadašnjim prognozama, nije isključeno da će i velike kompanija u budućnosti lagano prestajati da se oslanjaju na polise osiguranja, i da će pronaći alternativne načine da se zaštite od rizika u lancu snabdevanja.

Zaokret ka lokalnim tržištima smanjuje rizike

Lance snabdevanja uzdrmala je i pandemija, ali i klimatske promene, a jedan od velikih rizika je i trgovinski rat na relaciji SAD – Kina. Prema prognozama Harvard Business Review (HBR), sve ovo zajedno trebalo bi da ubrza zapadne kompanija da smanje svoju zavisnost od Kine kad je reč o komponentama za proizvodnju i gotovim proizvodima, ali i od sirovina iz Rusije, što bi trebalo da dovede do više „lokalizovanih“ strategija nabavke. Ako bi se Kina odlučila da zvanično podrži Rusiju u sukobu u Ukrajini, ovaj proces bi time bio dodatno podstaknut. Otvaranje proizvodnih kompanija na udaljenim lokacijama i angažovanje radnika iz zemalja gde je radna snaga jeftinija (posebno u azijskim zemljama), kako bi se smanjili troškovi proizvodnje i poslovanja, tako bi uskoro mogli otići u istoriju kao model poslovanja.

U poslednje četiri godine, upravo zbog navedenih okolnosti koje su dovele do poremećaja u lancu snabdevanja, kompanije u raznim industrijama – od poluprovodnika, automobila do medicinske opreme – pomerile su ili bar planiraju da pomere deo svoje proizvodnje sa trenutnih lokacija. Prema istraživanju HBR, oko polovina kompanija iz svih sektora iz Severne Amerike koje posluju globalno, izjavile su da nameravaju da svoju proizvodnju presele na „bliže i sigurnije mesto“. Već je, kako kažu, najavljeno otvaranje 13 novih fabrika baterija za električne automobile u SAD u narednih pet godine, a slične najave postoje i u oblasti solarne energije, proizvodnje poluprovodnika i u biotehnologiji.

Približavanje Rusije i Kine moglo bi da ozbiljno modifikuje i način razmene energije, sirovina i industrijskih delova između ovih zemalja i zapadnog sveta, a posebno ako se ima u vidu da se za podršku proizvodnji u Aziji koristi ruska transportna infrastruktura – mnoge zapadne kompanija koje prave robu u Kini koriste upravo rusku železnicu za transport te robe u Zapadnu Evropu.

Iako će ovo vraćanje sa globalizacije na „lokalno“ podstaći rast privrede pojedinačnih zemalja, za to je ipak potrebno da prođe mnogo vremena, što potvrđuje i najava Intela da će prva od dve planirane fabrike za proizvodnju poluprovodnika u Ohaju početi sa radom tek 2025. godine.

Dok se investicije u lokalnu infrastrukturu ne realizuju i ne zažive, kompanijama se preporučuje osmišljavanje novih strategija koje bi ih učinile otpornim na ove rizike. Jedino izvesno je da će se izazovi za globalne lance snabdevanja u budućnosti povećavati, ali je manje izvesno da li će osiguravajuća pokrića pratiti te rizike.

Lela Saković

Finansije TOP 2021/22, u izdanju časopisa Biznis i finansije

Foto: Mick Haupt, Unsplash

Чланак Osiguranje lanca snabdevanja: Proizvod u usponu, ili na putu ka izdisaju? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zbog sve veće gužve u svemiru, na hiljade novih satelita se lansiraju u područja prepunih svemirskog otpada. Takva situacija značajno uvećava ionako ogromne rizike lansiranja i održavanja satelita, jer sada postoji vrlo realna opasnost da se satelit sudari sa ostacima drugih satelita koji nisu više u upotrebi.

Sudari mogu da izazovu lančane reakcije, odnosno niz većih sudara, koji potom ugrožavaju ostale satelite. Čak i materijal od jednog centimetra može da onesposobi ispravan satelit. Udarac ima silinu jedne eksplodirane ručne granate.

Prevelik rizik za osiguravače

To je razlog što se i ono malo osiguravajućih kuća koje su nudile polise za ovakve rizike povlači sa ovog tržišta. Ručard Parker, suosnivač kompanije Assure Space, koja je deo multinacionalne osiguravajuće kuće AmTrust Financial, izjavio je da su tokom proteklih godinu dana – od kada su prestali da osiguravaju satelite u niskoj Zemljinoj orbiti, području gde ima najviše ovih letelica – prodali tek nekoliko polisa koje pokrivaju eventualni sudar sa svemirskim otpadom.

„U bliskoj budućnosti će biti jako teško da se dobije takva vrsta pokrića, jer sve više osiguravača shvata da ovo tržište postaje prevelik rizik za njihovo sopstveno poslovanje“, objašnjava Parker.

Ilon Mask podstiče gužvu

Prema podacima analitičke kuće Seradat, specijalizovane za istraživanja svemirske industrije, oko Zemlje trenutno kruži 8.055 satelita, od kojih 42 nisu aktivna. Većina ovih satelita funkcioniše u niskoj Zemljinoj orbiti, takozvanom LEO području, koje se prostire do 2.000 kilometara iznad Zemlje.

Broj aktivnih satelita porastao je za čak 68 odsto u odnosu na prošlu godinu, i za 200 odsto u poređenju sa periodom od pre pet godina. Dobar deo ovog rasta je pogurao Ilon Mask, vlasnik kompanije SpaceX, koja razvija svoju mrežu satelita Starlink. Ali Mask nije hteo da odgovori na pitanja novinara da li su njegovi sateliti osigurani i kako će na njegovo poslovanje uticati povlačenje osiguravača sa ovog tržišta.

Niko neće da čisti za sobom

Osiguravajuća društva ističu da i druge velike kompanije, uključujući Google, Apple i Amazon, takođe koriste satelite za slanje podataka. To rade i provajderi telekomunikacija, vladine agencije i univerziteti koji se bave istraživanjem svemira.

Stoga pitanje osiguranja satelita obuhvata jako velik broj učesnika i ujedno je deo jednog sve većeg problema – da niko za sobom ne čisti đubre koje proizvodi u svemiru.

Izuzetak su, ali samo donekle, državne svemirske agencije, koje prate satelitski otpad nastao iz njihovih programa i šalju stare satelite sa poslednjim količinama goriva da „umru“ na posebnom mestu, svojevrsnom „orbitalnom groblju“.

Trenutno pola novih satelita osigurano

Kako je saopštio Denis Buske, direktor svemirskog poslovanja u osiguravajućoj kući AXA XL’s, oko polovine novih satelita koji su lansirani u svemir ima neku vrstu osiguranja. Ipak, i on napominje da stručnjaci u ovoj industriji očekuju da će se smanjivati broj polisa, te da se više neće izdavati one koje pokrivaju rizike od sudara sa satelitskim otpadom.

Čarls Veton iz osiguravajućeg društva Global Aerospace potvrdio je ovakva predviđanja, ističući da proračuni koje rade osiguravači na osnovu dostupnih podataka, nedvosmisleno ukazuju da se opasnosti od sudara jako brzo povećavaju.

Masovniji sudari mogući već za tri godine

Iako je, prema podacima analitičke kuće Seradat, samo 11 svemirskih letelica pretrpelo delimičan ili potpuni kvar usled sudara sa svemirskim otpadom u poslednih deset godina, osiguravači predviđaju da bi u LEO prostoru moglo da dođe do mnogo većeg broja nesreća već za tri godine.

Veton ne poriče mogućnost da na „ispražnjeno“ tržište uđu neki novi osiguravači koji će biti spremni da prihvate tako ogroman rizik, koji će svakako pratiti i cene polisa. Ali do tada, dodaje, igrači u industriji svemirskih letelica će morati sami da snose rizik, što će za sobom sigurno povući i bitno drugačije finansijske kalkulacije.

Foto: Pixabay

Чланак Osiguravači se povlače sa tržišta osiguranja satelita се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pema rečima ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Rasima Ljajića izdavanje prvih polisa osiguranja turističkim agencijama očekuje se tokom sledeće nedelje, piše Tanjug.

Ministar je dodao da su u završnoj fazi i razgovori sa bankama oko aktiviranja bankarskih garancija kao drugog modela, koji bi u budućnosti trebalo da funkcioniše u praksi, i omogući stabilnost rada agencija i sigurnost turističkih putovanja.

Ovo bi moglo biti rešenje za problem u kojem su se našle turističke agencije zbog nemogućnosti da pribave licence za putovanja. Da podsetimo, one su ove nedelje zbog toga najavile obustavu prodaje turističkih aranžmana.

Foto: Pixabay

Чланак Tri osiguravajuće kuće će izdavati polise turističkim agencijama се појављује прво на Biznis i Finansije.