Veliki broj osoba sa invaliditetom u Srbiji nema pristup sportskim i rekreativnim terenima, a specijalizovane sale za vežbanje su retkost. Nedostaje i školovan trenerski kadar koji bi pružio adekvatnu stručnu asistenciju u sportu i rekreaciji. Sve ovo dodatno utiče na socijalnu isključenost osoba sa invaliditetom.

Stvari se, ipak, menjaju, polako ali sigurno. Važan iskorak za društveno uključivanje osoba sa invaliditetom prave na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Nišu, sa projektom „Adaptivna fizička aktivnost i sport – Mladi za mlade“.

Realizovan u saradnji sa partnerima iz Bugarske kroz Interreg – IPA program prekogranične saradnje Bugarska-Srbija, ovaj projekat stvorio je uslove da mladi nezaposleni ljudi prođu obuku i dobiju međunarodni sertifikat za rad sa osobama sa invaliditetom u oblasti fitnesa, plivanja i funkcionalnog treninga.

Istovremeno, mladi sa invaliditetom iz Pernika i Niša, posebno oni sa poremećajima motorike, osobe sa cerebralnom paralizom, kvadriplegijom, paraplegijom i oštećenim vidom, dobili su mogućnost funkcionalnog fizičkog treninga, kardio fitnes treninga i plivanja.

Prof. dr Bojan Jorgić, menadžer projekta „Adaptivna fizička aktivnost i sport“, navodi da je zahvaljujući projektu Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja u Nišu nabavio opremu u vrednosti od 10.000 evra koja je omogućila da 17 nezaposlenih i 25 osoba sa invaliditetom, učeći jedni od drugih i jedni sa drugima, unaprede svoja znanja i veštine u adaptivnom sportu, ali i da povećaju razumevanje za specifičnosti sporta kod osoba sa invaliditetom.

Za Stefana Isakova je prilika da trenira u okviru projekta otvorila nove mogućnosti. Ohrabren treninzima na Fakultetu, on je nastavio da se bavi plivanjem u jednom od lokalnih plivačkih klubova u Nišu. Za Saru Srbljanović je pak najvažnije što fizičkim treningom može da utiče na smanjenje predrasuda drugih prema invaliditetu.

Stefan i Sara pokazuju kako programi prekogranične saradnje utiču na poboljšanje kvaliteta života stanovništva u lokalnim zajednicama uključenim u program.

Sa budžetom većim od 23 miliona evra budžeta, program Interreg Srbija usmeren je na ulaganja u integrisani teritorijalni razvoj sa fokusom na specifične potrebe regiona poput projekata integrisanog i inkluzivnog društvenog, ekonomskog i ekološkog lokalnog razvoja, projekata iz oblasti kulturnog i prirodnog nasleđa i održivog turizma u ruralnim oblastima.

U novom ciklusu Interreg VI-A IPA za period 2021-2027. biće uloženo više od 38 miliona evra u razvoj prekograničnih oblasti i okruga u Srbiji (Bor, Zaječar, Pirot, Niš, Toplica, Jablanica i Pčinja) i u Bugarskoj (Vidin, Montana, Vraca, Pernik, Ćustendil i Sofija).

Svi koji su aktivni u civilnom sektoru ili se profesionalno bave oblastima društvene inkluzije, lokalnog razvoja, kulture i održivog razvoja u ruralnim oblastima, zahvaljujući Evropskoj uniji mogu da kandiduju svoje projekte. Sve informacije dostupne su na www.eumogucnosti.rs.

Pridružite se EU nedelji mogućnosti 21. do 26. juna u Beogradu, Nišu i Novom Sadu i saznajte kako da iskoristite dostupne fondove i sredstva za svoje projekte. Registracija je jednostavna i ceo program je besplatan, posetite veb sajt eumogucnosti.rs i prijavite se!

Чланак Za rušenje barijera i nove srpske sportske heroje-paraolimpijce се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovaj Fond će od doprinosa koje plaćaju poslodavci koji nemaju zaposlene osobe sa invaliditetom prihodovati od devet miliona evra, dok je predlogom budžeta bilo predviđeno da država doplati još četiri miliona evra za potrebe korisnika.

Međutim, prema broju i visini sadašnjih prijava, ispostavilo se da će ove godine Fondu biti potrebno najmanje 26 miliona evra, skoro dva puta više nego prošle godine. Dobar deo tog novca odlazi na podršku za zapošljavanje osoba sa invaliditetom za čije zarade se primaju subvencije u zavisnosti od obima invaliditeta, a mogu dostići i do 75 odsto bruto zarade na koju je prijavljena određena osoba.

Plata od 8.000 evra od koje 6.300 plaća država

Postoji više načina da se izvuče novac od države na ovaj način. U Crnoj Gori se, primera radi, neretko dešava da osobe sa invaliditetom osnuju svoju firmu i same sebe prijave na primer na zaradu od osam hiljada evra, od koje im država uplaćuje oko 6,3 hiljade evra.

To se dešava zato što sadašnji zakon ne predviđa ograničenja visine zarade koja se subvencioniše, kao ni mogućnost kontrole zarada, odnosno utvrđivanja da li se one obračunavaju na osnovu stvarnog učinka nekog radnika i njegovog doprinosa preduzeću. Zbog toga se ovaj Fond obratio resornom Ministarstvu rada i socijalnog staranja kako bi se promenio zakon i ograničila visina subvencije.

Inače, broj korisnika ovih subvencija, kao i visina zarada na koje su prijavljeni, se povećava iz godine u godinu, a poslednjih meseci je to dostiglo drastična povećanja, tako da se humana ideja pretvorila u svoju suprotnost i pustošenje državne kase.

Naime, broj poslodavaca, korisnika prava na subvenciju zarade, u periodu između 2017. i 2022. se u proseku godišnje nominalno povećao za više od 300, dok se broj zaposlenih lica sa invaliditetom u proseku povećao za više od 500.

Izvor: Bankar.me

Foto: Mufid Majnun, Unsplash

Чланак Crna Gora: Pljačka budžeta preko zapošljavanja osoba sa invaliditetom се појављује прво на Biznis i Finansije.