Kod nas su, dodaje on, trudnice i porodilje apsolutno zaštićene od otkaza. Zakon o radu sadrži poglavlje „Posebna zaštita od otkaza ugovora o radu“, koje štiti trudnice i roditelje novorođenčadi od otkaza.

Za vreme trudnoće i porodiljskog nema otkaza

Postoji niz odredbi Zakona o radu koje za cilj imaju zaštitu žena u periodu trudnoće, nakon porođaja, kao i zaštitu roditeljstva. Jedna od najvažnijih zakonskih odredbi u tom pogledu je ona po kojoj za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. Ukoliko je takav zaposleni u radnom odnosu na određeno vreme, rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo.

Shodno navedenom propisu zakonski je nedopušten otkaz zaposlenoj ženi za vreme trudnoće (bez obzira na to da li joj je otvoreno bolovanje ili ne), porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta (koje bez posebnih uslova može da koristi i otac deteta umestio majke-on takođe uživa zaštitu). Podsećamo da odsustvo sa rada radi nege deteta zajedno sa porodiljskim odsustvom traje ukupno 365 dana za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za treće i svako naredno dete. Ukoliko nakon redovnog odsustva sa rada postoji potreba za posebnom negom deteta zbog nedovoljno dostignutog stepena razvoja ili zdravstvenih problema, ni tokom trajanja odsustva sa rada radi posebne nege deteta (što je moguće do pete godine života deteta) poslodavac ne može da uruči otkaz zaposlenom.

Trudnici i porodilji se obavezno produžava ugovor

Posebno je važno da zaštita od otkaza kod trudnica i porodilja zapravo znači i zakonsku zaštitu od prestanka radnog odnosa zbog isteka ugovora na određeno vreme. Usko posmatrajući, kada istekne ugovor o radu na određeno vreme poslodavac ne daje otkaz zaposlenom, već radni odnos prestaje jer je ugovor o radu bio potpisan sa rokom važenja. Kada taj rok istekne, radni odnos prestaje. Kao što smo naveli, zakon posebno štiti trudnice i porodilje od prestanka radnog odnosa, pa ne govori samo o zabrani otkaza, već ta zaštita kod njih podrazumeva i obavezu poslodavca da produži radni odnos na određeno vreme.

Zaposlenom se za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, rok za koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava do isteka korišćenja pravo na odsustvo. To praktično znači sledeće: kada istekne ugovor o radu na određeno vreme trudnici ili porodilji (naravno i ocu ako koristi odsustvo sa rada radi nege deteta umesto majke), poslodavac je po sili zakona dužan da sa istim zaposlenim potpiše novi ugovor o radu (ili aneks postojećeg ugovora) kojim će rok trajanja radnog odnosa biti produžen najmanje do isteka korišćenja prava na odsustvo po osnovu porođaja i nege deteta (uključujući i posebnu negu deteta).

Otkaz koji poslodavac uruči trudnici je ništav

Zakon o radu ne dopušta mogućnost pravne održivosti otkaza trudnici! Rešenje o otkazu ugovora o radu ništavo je ako je na dan njegovog donošenja poslodavcu bilo poznato postojanje okolnosti trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta. Pošto ništavi akti ne mogu da proizvode pravne posledice, ništavo rešenje o otkazu stavlja se van snage, te pravna situacija postaje takva kao da rešenje nikada nije doneto. U slučaju pokretanja radnog spora navedeno znači da na osnovu pravnosnažne sudske odluke o poništaju rešenja o prestanku radnog odnosa zaposleni ima pravo na reintegraciju (vraćanje na rad) i pravo na naknadu štete u vidu izgubljenih zarada i drugih primanja po osnovu rada, i to od momenta nezakonitog prestanka radnog odnosa do dana vraćanja na rad.

Rešenje o otkazu je ništavo čak i ako zaposleni u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa obavesti poslodavca o postojanju okolnosti trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa. Dakle postoji mogućnost, a u praksi se dešavaju i takve situacije, da u momentu donošenja rešenje o otkazu ono nema osobine ništavosti, odnosno da postupanje poslodavca nije nezakonito, ali se njegovo rešenje o otkazu stavlja van snage, odnosno oglašava se ništavim i ako u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa bivša zaposlena donese dokaz o trudnoći.

Međutim, poznato je da praksa ne prati uvek normativu, te se postavlja pitanje šta mogu da preduzmu trudnica ili porodilja kojima je na nezakonit način prestao radni odnos? Zaposleni ima dva osnovna mehanizma zaštite koje može da aktivira-jedan je na sudu i pokreće se tužbom za utvrđivanje ništavosti rešenja o otkazu, odnosno za utvrđivanje nezakonitosti otkaza ugovora o radu, a druga je mogućnost podnošenja prijave poslodavca Inspekciji za rad.

Trudnice i sudski spor zbog otkaza

Zakon o radu sadrži posebno poglavlje koje uređuje posledice nezakonitog prestanka radnog odnosa i ove odredbe se primenjuju i kodništavog rešenja o otkazu trudnici, porodilji ili roditelju novorođenčeta. Zakonom je propisano da nakon što se pokrene radni spor tužbom sudu, a potom sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog sud će odlučiti da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio. Naknada štete isplaćuje se zaposlenom u visini izgubljene zarade, koja je umanjena za iznos poreza i doprinosa, koji se obračunavaju po osnovu zarade i plaćaju na odgovarajuće račune javnih prihoda, na utvrđeni mesečni iznos izgubljene zarade

Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, a zaposleni ne zahteva da se vrati na rad već isplatu naknade štete, sud će obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada zaposlenog, u zavisnosti od vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, godina života zaposlenog i broja izdržavanih članova porodice.

Prema tome, potpunu i adekvatnu meru za kršenje Zakona o radu trudnica i porodilja može da ostvari samo na sudu pokretanjem radnog spora. Međutim, to nije sve što zaposlena trudnica ili roditelj mogu da učine ako im je uručen ništav otkaz ugovora o radu, jer postoji i mogućnost prijave nezakonitog postupanja poslodavca inspektoratu za rad.

Kome sve prijaviti?

Inspektorat za rad jeste organ upravе u sastavu Ministarstva za rad, zapošljavanjе, boračka i socijalna pitanja, koji obavlja poslovе inspеkcijskog nadzora u oblasti radnih odnosa i bеzbеdnosti i zdravlja na radu. Svojim radom Inspektorat za rad vrši nadzor nad primenom mnogih propisa kojim su definisana prava na radu.

Inspektor rada podneće i zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ako nađe da je poslodavac povredom propisa kojima se uređuju radni odnosi, izvršio prekršaj. Među najteže prekršaje poslodavaca (za koje je zaprećena novčana kazna i do 2 miliona dinara) svrstavaju se slučajevi kada je poslodavac dao nezakonit otkaz. Svakako da poslodavcu nije u interesu da plati i novčanu kaznu za prekršaj zbog davanja otkaza suprotno zakonu, te prijava inspekciji rada predstavlja dodatnu branu nezakonitom postupanju poslodavca.

Poseban vid zaštite i posebno ovlašćenje inspektora za rad propisana su za slučaj da inspektor rada nađe da je rešenjem poslodavca o otkazu ugovora o radu očigledno povređeno pravo zaposlenog, a zaposleni je pokrenuo radni spor. Tada inspektor ima ovlašćenje da na zahtev zaposlenog svojim rešenjem odloži izvršenje rešenja o otkazu ugovora o radu – do donošenja pravnosnažne odluke suda i time praktično vrati radnika na posao. Inspektor rada će odbiti takav zahtev ako nađe da pravo zaposlenog nije očigledno povređeno. Naravno, u slučaju otkaza trudnici ili porodilji, odnosno roditelju koji je na odsustvu sa rada radi nege deteta, svakako da postoji mogućnost lakog utvrđivanja relevantnih činjenica i ima prostora za primenu ovog ovlašćenja inspektora. Zaposleni može podneti zahtev u roku od 15 dana od dana pokretanja radnog spora, a inspektor rada je dužan da donese rešenje u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva zaposlenog. On će takvo rešenje doneti samo ako su kumulativno ispunjeni svi sledeći uslovi: da je rešenjem poslodavca pravo zaposlenog očigledno povređeno, da je zaposleni pokrenuo radni spor i da je podneo zahtev inspekciji rada za odlaganje izvršenja rešenja poslodavca.

Što se tiče samog zahteva zaposlenog, on se mora podneti u roku od 15 dana od dana pokretanja sudskog spora protiv poslodavca. Propuštanjem ovog roka zaposleni gubi pravo da zahteva od inspektora odlaganje izvršenja rešenje o otkazu. Zaposleni podnosi zahtev Inspektoratu za rad u pisanoj formi ili usmeno na zapisnik i uz zahtev mora da priloži tužbu kao dokaz da je pokrenuo sudski spor protiv poslodavca. Po podnetom zahtevu inspektor za rad donosi ili zaključak o odbacivanju, ako postoje procesni nedostaci za donošenje rešenja (npr ako zahtev nije ponet u propisanom roku ili nije priložen dokaz da je pokrenut sudski spor protiv poslodavca) ili rešenje kojim se meritorno odlučuje (kojim se zahtev odbija ako je neosnovan, ili usvaja kao osnovan i odlaže izvršenje rešenja o otkazu). Značajno je i to što žalba koju poslodavac uloži na rešenje inspektora za rad o vraćanju zaposlenog na posao do pravnosnažnog okončanja sudskog spora, nema suspenzivno dejstvo, odnosno rešenje inspektora za rad je izvršno počev od dana dostavljanja poslodavcu. Na taj način zaposlenom se pruža brza i efikasna zaštita. Ovo ovlašćenje inspektora za rad veoma je značajno, imajući u vidu koliko dugo mogu da traju sudski sporovi.

Prijave inspekciji mogu podneti “radnici i druga zainteresovana lica“, što znači da prijavu ne mora nužno podneti zaposlen/a kod poslodavca, već bilo koje drugo lice. Postupak inspеkcijskog nadzora pokrеćе sе i vodi po službеnoj dužnosti ili zahtеvom zainteresovanog lica. Nema obavezne forme za podnošenje prijave nepravilnosti u radu poslodavca, odnosno prijava inspekciji za rad može se podneti u slobodnoj formi.

Milan Predojević

Ceo tekst možete pročitati na sajtu Infostud

Foto: Pixabay

Чланак Šta kada trudnici istekne ugovor na određeno vreme? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sindikati napominju da su i firme poput Aerodroma ili Er Srbije desetkovane, a velika otpuštanja najavljena su i u valjevskom Krušiku.

Radnici Jure i Šinvona, koji je u stopostotnom vlasništvu Jure, tvrde da su za otkaze saznali preko SMS-a, potvrdu toga iz južnokorejskih kompanija juče nismo uspeli da dobijemo, kao ni njihov odgovor koliko je tačno ljudi otpušteno i zbog čega.

Zakon o radu nije predvideo uručenje otkaza telefonskim porukama, već se, kako se navodi u članu 185, rešenje o otkazu mora dostaviti zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog.

Ugovor o radu otkazuje se rešenjem

Ugovor o radu otkazuje se rešenjem, u pisanom obliku i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku, a ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi rešenje lično, dužan je da o tome sačini pismenu belešku.

U tom slučaju, Zakon nalaže da se to rešenje objavi na oglasnoj tabli poslodavca i onda se po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra dostavljenim.

„Kada gledate Zakon o radu SMS porukom ne možete da nekom uručite otkaz, tu se radi verovatno o informaciji o dobijanju otkaza, odnosno o tome da ugovor neće biti produžen. Ako sa pravne strane to nije kršenje zakona, sa ljudske strane apsolutno je neprihvatljivo da neko dobije poruku, otvori i doživi šok kada shvati da više nije zaposlen“, kaže za Danas predsednica ASNS Ranka Savić.

Na ovakve stvari smo se od Jure, kako kaže, već privikli, tako da ništa više ne može da iznenadi, ali bi bilo dobro da se nadležni iznenađuju i reaguju.

„U Juri smo 10 puta pokušali da organizujemo sindikat, ali je to bila potpuno nemoguća misija. Ko god pokrene priču o osnivanju sindikata, bude pozvan na razgovor i zapreti mu se raskidom ugovora o radu, a ne možete terati ljude da gube posao da bi osnovali sindikat“, napominje Savić.

Ona kaže da sve ovo što se sada dešava, a otpuštanja ima u svim segmentima privrede, od turizma do malih i srednjih preduzeća i zanatskih radnji, najavljeno je još krajem prošle godine. Savić napominje da su firme poput Aerodroma ili Er Srbije desetkovane i da je od početka krize izazvane epidemijom korone u Srbiji na desetine hiljada ljudi izgubilo posao.

Zbog krize je ugrožena cela privreda

„Ogroman je spisak kompanija koje smanjuju broj zaposlenih, najsvežiji je primer Krušika iz Valjeva, koji će otpustiti ove godine najmanje 800 do 1.000 ljudi“, ističe predsednica ASNS-a.

Savić napominje da je u Krušiku sada „borba“, jer bez posla ostaju ljudi koji su po pet, šest, ali i 10 ili 12 godina radili na određeno vreme, što je krivica i ove države koja je to dozvolila.

„Dešava se da se ne poštuje Zakon o radu, drže radnike na određeno 10 godina, a onda im kažu nije to otkaz, već se ne produžava ugovor. Pa da si poštovao Zakon taj zaposleni bi posle dve godine imao ugovor na neodređeno. Zato smo sada u ogromnom problemu“, ističe Savić i naglašava kako institucije sistema ne funkcionišu i kada oni ne rade svoj posao, slabo šta možete da uradite.

Zbog krize je ugrožena cela privreda, napominje, otpuštanja su svuda, a jedino gde ih nije bilo za sada jeste javni sektor.

„Tek ćemo da vidimo posledice svega, desetine hiljada ljudi je ostalo bez posla od kada je počela kriza, ali vi nigde ne možete da nađete zvanične podatke jer pre ćemo saznati koliko ih je u Nemačkoj ostalo bez posla nego ovde“, kaže Ranka Savić.

Predsednik UGS Sloga Željko Veselinović kaže za Danas da će najviše otpuštanja biti u fabrikama koje su dobijale subvencije države, a bave se proizvodnjom kablova ili presvlaka i patosnica za nove automobile, pre svega, u Nemačkoj.

„Problem je u tome što su te firme vezane za proizvodnju automobila i proizvode onoliko koliko narudžbina ima. Zbog epidemije prodaja je pala, a najveći broj ljudi koji će ostati bez posla je iz tih niskobudžetnih kompanija koje su vezane za globalnu proizvodnju“, kaže Veselinović.

Nedostatak reakcije nadležni

Drakslmajer je, ističe on, smanjio broj radnika, ali u skladu sa Zakonom i kolektivnim ugovorom, a odbio je i pomoć države u minimalcima jer je uslov bio taj da ne sme da se otpusti više od 10 odsto zaposlenih.

„Najveća opasnost je u korejskim, turskim, kineskim firmama, na primer Šinvon u kom su ljudi dobili otkaze SMS-om, to je ćerka firma Jure i svi smo svesni šta je Jura prethodnih 10 godina radila – otpuštala, izbacivala one koji koji hoće da osnivaju sindikat, terala da nose pelene, najveći mobing je bio tu, jer kod njih ne postoji kultura sindikalnog organizovanja niti socijalnog dijaloga“, napominje Veselinović.

On podseća na to što je pre nekoliko godina Jura inspekciji rada u Nišu poklonila nekoliko automobila, te da na osnovu toga sebi mogu da dozvole luksuz da otpuštaju SMS-om.

„Plašim se da će takve i slične kooperantske firme kakvih je dosta, naročito na jugu, nastaviti sa tom praksom, jer ne poštuju zakone. Da institucije sistema rade svoj posao naterale bi ih da sve regulišu u skladu sa zakonom, ali država ćuti, nema reakcije“, naglašava Željko Veselinović. Nedostatak reakcije nadležnih, napominje on, dovešće do dodatnih otpuštanja, a to, kako kaže, može biti zeleno svetlo i nekim drugim kompanijama da se tako ponašaju.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji sve je više otkaza u firmama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zapravo, obaveštenje mejlom, SMS-om ili čak i otkaz bez ikakvog obrazloženja, nije novina u Srbiji. Više od 2.000 radnika u nekoliko preduzeća našlo se na ulici baš na ovakav način.

Prethodno je takvu sudbinu radnicima priredio turski lanac pekara Simit Saraj, dok je i kompanija Home plus, pre dva meseca, na cedilu ostavila i radnike i potrošače.

A šta radnici mogu da preduzmu i kakva su im prava kada se poslodavac odluči da im otkaz „pošalje“ upravo SMS-om ili i-mejlom? Kome da se obrate u ovakvom slučaju?

Teoretski je neizvodljivo „uručiti“ otkaz putem SMS-a radniku

„Ako je reč o ugovorima na određeno vreme, oni praktično ističu datumom koji je naveden u ugovoru i obaveštenje koje stiže radnicima na bilo koji način je čisto informativnog karaktera. Jedino kada postoji potreba da se donese rešenje o prekidu radnog odnosa u takvim slučajevima je kada nije precizno naveden datum prestanka važenja ugovora, na primer ako u ugovoru stoji – „dok traje rad na projektu“. Ipak, i u tom slučaju je rešenje o prestanku radnog odnosa samo „deklaratornog karaktera“, odnosno njime se samo konstatuje istek ugovora“, objašnjava u razgovoru za „Blic Biznis“ Ksenija Ivetić Marlović, stručnjak za radno pravo.

Kada je reč o ugovorima na neodređeno vreme, ona tvrdi da je apsolutno nemoguće da obaveštenje o otkazu stigne SMS-om ili mejlom, a da to bude pravno validno.

„Tu postoji više koraka i svakako mora da se donese rešenje o prestanku radnog odnosa. Navodi se osnov za prestanak rada, obrazlaže se rešenje, postoji i rok zastarelosti… Takođe, prethodno je tu procedura, prvo upozorenje radniku, a mora da se donese i program za rešavanje viška zaposlenih, ako je reč o većem broju. Teoretski je neizvodljivo „uručiti“ otkaz putem SMS-a radniku koji ima ugovor na neodređeno vreme, pa ako se dogodi tako nešto uglavnom je lako oborivo na sudu“, zaključuje naša sagovornica.

Zakon propisuje razloge za otkaz

Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja dobili smo kratak odgovor u kome se kaže da „Zakon o radu detaljno određuje razloge za prestanak radnog odnosa (član 175. Zakona o radu), kao i razloge za otkaz od strane poslodavca (član 179. Zakona o radu)“.

U Članu 179 navedeno je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje, zatim ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze i ako ne poštuje radnu disciplinu.

Takođe, navodi se da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca, i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Procedura legalna, ponašanje poslodavaca neprihvatljivo

Ranka Savić iz Asocijacije nezavisnih sindikata Srbije (ASNS) kaže da su, prema njenim informacijama, u „Juri“ obaveštenja SMS-om dobili radnici koji su bili angažovani po ugovorima na određeno vreme, koji inače ne mogu da traju duže od dve godine. Njima je samo saopšteno da im ugovori neće biti produženi.

„Pravno gledano, radnici i sindikati u takvom slučaju ne mogu ništa, jer poslodavac ima jednostavno obrazloženje da mu u okviru trenutnih poslovnih aktivnosti neki zaposleni nisu više potrebni. To je i inače problem sa ugovorima na određeno vreme i ASNS se već godinama bori da tu dođe do zakonske regulative, jer ugovor na određeno vreme može da se produžava maksimalno do 2 godine“, objašnjava naša sagovornica
Ona dodaje da jedino može da se vidi da li je neko radio duže od 2 godine „na određeno“, pošto tvrdi da ima nekih indicija da je bilo i takvih radnika, pa da se po tom osnovu pokuša neka žalba.

Druga je stvar, ističe sagovornica „Blica“, način na koji su otkazani ugovori.

„Možda je sama procedura pravno dozvoljena, ali je poslodavac u tom slučaju mogao da pozove ljude ili održi sastanak i kaže – nemamo više potrebe za vašim radom, nećemo vam produžiti ugovore. To bi bilo etički i moralnije, a ovakav postupak, koji se ne dešava prvi put u Srbiji, da praktično dobijete otkaz SMS-om, je katastrofa“, zaključuje Ranka Savić.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Koja su prava radnika ako SMS-om dobije otkaz? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Radnici su takođe obavešteni da će od decembra do marta plate biti smanjene, a koliko zavisiće od platnog razreda zaposlenih, saznaje Danas.

Vest da će 20 odsto zaposlenih u Er Srbiji dobiti otkaz, a ostalima plate biti smanjene za petinu, juče je u autorskom tekstu u Danasu objavio novinar Miša Brkić, ali ni ministarstva saobraćaja i finansija, niti sama Er Srbija juče nisu odgovorili na pitanja Danasa o ovoj temi.

Takođe, ni od sindikata nismo mogli juče da dobijemo komentar na ovaj potez nacionalne aviokompanije.

Ukoliko Er Srbija zaista bude smanjila broj zaposlenih za 20 odsto, to će značiti gubitak radnog mesta za oko 300 stotine ljudi.

U obrazloženju zaposlenima koje je Er Srbija poslala uz obaveštenje o programu dobrovoljnog odlaska, navodi se da je kompanija osam meseci sprovodila racionalizaciju poslovanja i smanjivala troškove kako bi odgovorila na globalnu krizu u avio-saobraćaju i da više nije u stanju da podnese tako visok nivo troškova.

Er Srbija će rebalansom budžeta dobiti pomoć države i mada iznos nije precizno prikazan u proračunu, procena Fiskalnog saveta je da će to biti oko 150 miliona evra koliko je otprilike potrebno da se pokriju krediti koji kompaniji dospevaju ove i naredne godine kao i gubitak koji se očekuje da će kompanija napraviti u uslovima pandemije i nezapamćene krize za avio-saobraćaj.

Da li je ovaj potez Er Srbije plod samostalne odluke menadžmenta ili iznuđen zahtevima države koja će izdvojiti popriličan novac za spasavanje ove kompanije, tek prema mišljenju stručnjaka on je zakasneo.

Alen Šćuric, hrvatski avio-analitičar koji prati dešavanja u avio-saobraćaju u regionu, ali i globalno, ističe da su svi ostali to odavno uradili.

Kompanije su primenile različite modele

„Kompanije su primenile različite modele, ali skoro svi su već sproveli otpuštanje zaposlenih, a tu računam i velike kompanije. Neki, kao na primer Emirati du otpustili 50 odsto zaposlenih, ali ostalima zadržali plate. Neke kompanije su smanjile plate za 40, pa i 60 odsto, ali bez otpuštanja. Neki prosek je da su avio-kompanije otpustile oko 25 odsto ljudi i smanjile plate za oko 20 odsto. Retki nisu išli u smanjenje broja zaposlenih, kao na primer Vizer, ali iza njih stoji ogroman kapital, a njihova strategija je osvajanje evropskog tržišta. Sad im je to jeftinije jer su sve druge kompanije u problemima, pa su se okrenuli osvajanju pre svega Zapadne Evrope“, objašnjava Šćuric.

On ističe da je Er Srbija trebalo i ranije da reaguje, ali da je bar dobro što nude razuman način kompenzovanja radnika.

„Bilo je evidentno da se ova situacija sa pandemijom neće smiriti i procene velikih kompanija su da će trajati kriza do 2022, a negde i do 2024. godine. Ove godine je pad prometa 40 do 50 odsto, a ova zima će biti mrtva u Evropi što se tiče avio-saobraćaja. Kompanije su izračunale da im se ne isplati da plaćaju višak ljudi dve-tri godine i otpustile ih. Možda su nešto manje otpuštale pilote i mehaničare, koje je teško naći. Ali, možda jeste surovo, one znaju da će posle moći da ih zaposle ponovo i to za manje novca, jer će biti očajni u potrazi za poslom. Mladi pilot koji tek počinje biće spreman da radi za male pare samo da leti“, objašnjava Šćuric.

Sve avio-kompanije imaju viška zaposlenih

Ekonomista Milan Kovačević pak primećuje da je država davala novac privredi da ne otpušta, a sada daje novac Er Srbiji koja otpušta ljude.

„Kod dobrovoljnog odlaska zaposlenih može se dogoditi da odu oni koji će biti potrebni kompaniji. Istina sada sve avio-kompanije imaju viška zaposlenih, ali kada letovi krenu, može se desiti da vraćanje takvih ljudi bude skuplje. Inače u javnim preduzećima menadžment ne sagledava baš dobro kako bi kompanije trebalo da izgledaju u kratkom i dugom roku. A i s obzirom da je državno preduzeće trebalo bi da imamo više informacija o tome šta su još uradili ili šta bi mogli da urade na smanjenju drugih troškova“, ocenjuje Kovačević.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак 20 odsto zaposlenih u Er Srbiji će dobiti otkaz, a ostalima će plate biti smanjene za petinu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Чланак Konferencija DIDS 2020 neće biti održana 19. marta се појављује прво на Biznis i Finansije.