Iako se očekivao rekordan rod šljive on će biti ispod proseka. Očekuje da će potražnja biti veća, pa bi i otkupna cena mogla biti viša od trenutne, od 30 do 35 dinara.

U nekim zasadima su šljive uprkos mrazu, nestabilnom vremenu lepo rodile, ali ima i onih u kojima ih nema ni za slatko, džem, a kamoli šljivovicu, objavio je RTS.

Darko Jevremović kaže da je u nekim mestima dobro prošla „Čačanska rodna“, negde Čačanska lepotica“, a u nekim „Stenlej“.

„Tako da ne možemo generalizovati o sorti, ali u pojedinim lokalitetima su neke uspele da prebrode sve ove nepovoljne uslove i da daju jako visoke prinose u samim zasadima“, ukazuje Jevremović.

Takođe, ističe da se, kada je rekordna godina, ostvaruje devet tona šljive po hektaru, odnosno da je s oko 70.000 hektara prinos preko 650.000 tona.

„Ove godine sigurno će biti jako niži prinos i ne treba očekivati četiri do pet tona po hektaru u proseku, možda čak i manje“, procenjuje Jevremović.

Podrinje – na pola hektara samo jedna šljiva

U šljiviku porodice Kojić u Podrinju, na pola hektara rodilo je samo jedno drvo šljive.

Milovan Kojić potvrđuje da je ove godine neće biti ni za džem, dok je lane rod bio 12 do 13 tona.

„Ja sam izvršio ono potrebno prskanje zimsko i orezao sam voće, međutim pala je sneg i mrazevi, uništilo je sve, isto od komšije, isto nema ništa kod brata, isto nema ništa, tako da je ostao bez roda“, žali se Kojić.

Otkupna cena

Jevremović navodi da je početna otkupna cena krenula od 50 dinara za „čačansku lepoticu“ koja je se već bere, a u dobrom delu lokaliteta berba je i završena.

„Nakon toga cena je izvesno pala. Kada govorimo o šljivi koja se otkupljuje za rakiju, tu je cena bila od 30 do 35 dinara. Sada ide berba sorti `Stenlej` i `Čačanske rodne`. Ali, s obzirom da je ove godine rod znatno manji, treba očekivati veću potražnju od strane otkupljivača i očekujem da će cena biti nešto veća nego što je trenutno“, zaključuje direktor Instituta za voćarstvo u Čačku.

Izvor: RTS/N1

Foto: Pixabay

Чланак Rod šljiva slabiji od očekivanog, otkupna cena 35 dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kompanije iz Srbije opet su na meti hakera, a ovoga puta na udaru su veliki sistemi, među kojima su i neke kompanije koje se bave online trgovinom. Ruske hakerske bande, naime, preuzele su platformu i tražile ogroman otkup u kripto-valutama.

Međutim, kako saznajemo, napadnute domaće kompanije nisu pristale na ovu ucenu, i poručuju da ne želi da bude deo ove kriminalne radnje. Naprotiv, firme su dale sve podatke nadleženim organima i policiji, i sarađuje sa regulatorima kako bi se ovaj problem što pre rešio.

Primena zakona i dalje nije na zadovoljavajućem nivou

Već danima su srpske firme na meti hakerske grupe koja je registrovana u Rusiji i masovno napada sajtove kompanija u našoj zemlji. Zajedničko pri vakom hakovanju i pokušaju upada jeste da traže otkup u kripto-valutama.

Telegraf Biznis još jednom apeluje da kompanije provere svoje bezbednosne infrastrukture i sisteme, i da po potrebi, angažuju profesionalce kako bi se što više zaštitili.

Podsetimo, kako smo i ranije pisali, ove godine, osim potencijalne ekonomske krize, najveći izazov za kompanije biće upravo sajber bezbednost.

Jedan od glavnih izazova u vezi sa razvojem i korišćenjem e-usluga predstavlja zaštita ličnih podataka korisnika, njihova bezbednost. U poslednjih godinu dana region je suočen sa pretnjama po privatnost podataka građana zbog raznih hakerskih napada. Hakeri su u avgustu 2022. godine napali informacionu mrežu Vlade Crne Gore. Prošlog leta takođe se dogodio niz sajber napada i na albanske institucije. Meta napada bio je i vladin portal e-Albanija. Državne institucije Srbije bile su na meti hakerskih napada poslednji put u januara 2023. godine.

Paralelno sa ovim spoljnim pretnjama, prethodnih godina u regionu je došlo do curenja podataka od strane institucija zbog nedovoljnih mera zaštite podataka o ličnosti u procesu digitalizacije usluga. Na primer, korisničko ime i lozinka za pristup Informacionom sistemu Covid-19 u Srbiji bili su javno dostupni osam dana na sajtu zdravstvene ustanove, čime je omogućen pristup i preuzimanje ličnih podataka građana Srbije.

Zemlje u našem regionu su u najvećoj meri usvojile zakonski okvir koji se odnosi na zaštitu privatnosti podataka, ali primena zakona i dalje nije na zadovoljavajućem nivou.

Izvor: Biznis Telegraf

Foto: Pixabay

Чланак Ruske hakerske bande traže ogroman otkup u kripto-valutama srpskim firmama се појављује прво на Biznis i Finansije.

U pozivu za skupštinu objavljenom na Centalnom registru hartija od vrednosti navodi se da će odluka o prinudnom otkupu biti jedina tačka dnevnog reda.

Vlasnik 93,7 posto akcija Luke Beograd je firma Meico Investment DOO a na akcijama je upisano založno pravo.
Luka pored toga ima četiri strana akcionara koja ukupno imaju 0,01 posto emitovanih akcija i 868 domaćih akcionara sa ukupno 6,22 posto emisije.

Vlasnik Metica je Oradea Monoprosopi Ike iz Grčke, a zakonski zastupnik te firme Goran Mrđa. postoji založno pravo na 100 posto udela u toj firmi.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Prinudni otkup akcija Luke Beograd, odluka 1.marta се појављује прво на Biznis i Finansije.

On je za Betu rekao da će od Tanasković zatražiti i da se premija za mleko poveća sa sadašnjih 10 na 20 dinara.

Na listi zahteva je i da se ugovori o zakupu državnog zemljišta produže za još deset godina.

Baćina je rekao da prerađivači smanjuju cenu mleka i da je Mlekoprodukt iz Zrenjanina, kome on prodaje mleko, za prvih 15 dana januara smanjio otkupnu cenu mleka sa 70 na 50 dinara.

– Glavni problem je kod Imleka koji je uvoznik mleka iz mlekare u Poljskoj i Madjarskoj i koji to mleko prodaje kao domaće jer je preko ambalaže za domaće mleko prelepio samo etiketu da potiče iz Poljske. Ta mlekara uvozi velike količine i stvara višak na tržištu dok ne obori otkupne cene i ne uništi do kraja domaće farmere – rekao je Baćina.

Baćina je rekao da domaći proizvođači mleka prodaju taj proizvod u bescenje, a stočna hrana je, zbog prošlogodišnje suše, preskupa i nema je dovoljno.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Proizvođači traže otkupnu cenu mleka od 80 dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Srbija razmatra potez da preuzme većinsku kontrolu nad NIS-om, glavnom naftnom kompanijom, od ruskog Gaspromnjefta, jer žuri da se zaštiti od uticaja sankcija Moskvi, rekao je Aleksandar Vučić za FT.

Srpski predsednik je dodao da Beograd priprema još nekoliko projekata za diversifikaciju izvora energije u zemlji, uključujući bližu saradnju sa Mađarskom, u pokušaju da smanji svoju zavisnost od Rusije.

„Ludo je što ranije nismo razmišljali o povezivanju i izgradnji ove infrastrukturne mreže. Nismo imali naviku da ratujemo u Evropi, ali sada je drugačije. Gotovo se sve promenilo. Zato nam se žuri“, rekao je Vučić.

NIS-u preti zabrana poslovanja sa zemljama i firmama iz Evropske unije

Zbog sankcija Rusiji uvedenih zbog njene invazije na Ukrajinu, od decembra će Hrvatskoj biti zabranjeno da prevozi pošiljke ruske nafte u Srbiju, dok NIS-u preti zabrana poslovanja sa zemljama i firmama iz Evropske unije.

Prema poznavaocima situacije, nekoliko grupa, uključujući Vladu Srbije i mađarsku energetsku kompaniju MOL, razmatralo je kupovinu kontrolnog paketa od većinskog vlasnika Gaspromnjefta, iako su pregovori o prodaji zaustavljeni, preneo je britanski list i dodao da je mađarski MOL odbio da komentariše tu vest.

Za sada NIS može normalno da radi jer su njegove rafinerije opremljene i za transport nafte iz Iraka i drugih zemalja, kao i zbog izuzeća Beograda od sankcija EU ruskim kompanijama.

Međutim, Vučić je rekao da Srbija, kandidat za članstvo u EU, treba da razmotri „sve mogućnosti“, uključujući preuzimanje NIS-a i nabavku alternativnih snabdevanja“.

„Ako bi bilo drugih sankcija protiv preduzeća u ruskom vlasništvu, to bi za nas bio veliki problem. A ionako moramo da reagujemo i obezbedimo dovoljno nafte i gasa našim ljudima“, rekao je Vučić za Fajnenšel tajms.

Britanski list je dodao da Vučić planira da potroši oko dve milijarde evra godišnje na unapređenje energetske infrastrukture, uključujući nove naftne i gasne veze sa Bugarskom, Rumunijom, Severnom Makedonijom i verovatno Crnom Gorom.

Izvor: Beta

Foto: Bing

Чланак Vučić: Srbija razmatra da preuzme većinsku kontrolu nad NIS-om се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Činjenica je da životinje u letnjem periodu proizvode manje mleka, jer su visoke temperature, a mi ih ne forsiramo da proizvode toliko mleka, jer je smanjena potrošnja, ljudi su na odmorima. Međutim, to su mizerne oscilacije koje nisu vredne pomena. Ova agonija bi se još razvlačila, da nismo imali katastrofalnu sušnu godinu – kaže za eKapiju predsednica Saveza udruženja odgajivača goveda Sanja Bugarski.

Primarni proizvođači upozoravaju da problem traje već šest godina, ali da za njihove vapaje nema sluha.

– „Ciga taman nauči konja da ne jede, a on crkne“. To je situacija u kojoj se nalazimo. Ko će i da li će platiti oživljavanje, ja ne znam. Sirovo mleko se 2015. godine plaćalo 42 dinara, a 2021. 36 dinara. U ovom momentu da mi prerađivači plate 72 dinara jednu litru mleka, ja narednih pet godina ne bih mogla da izađem iz bankrota, a do te cene nisam ni blizu, ni u snovima – kaže naša sagovornica.

Mleko u prahu skupo

Dodaje da mleka trenutno nema i zbog toga jer je „skupo da se uvozi mleko u prahu i da se razmućuje“. Ističe i da se mleko u Srbiji plaća manje od 40 evrocenti, a u Evropskoj uniji 65 evrocenti.

– Prerađivači neće da plaćaju, država neće da uredi sve odnose koje bi trebalo, a tu imate i neuređene odnose između trgovinskih lanaca i prerađivača. Najviše zarađuje onaj koji najmanje radi – upozorava Bugarski.

Ističe da prerađivači ne ispunjavaju nijedan zahtev proizvođača, odnosno „poslovnih partnera“, koji ne učestvuju ni u formiranju cene, ni u analizi mleka, odnosno nemaju nikakav uticaj na cenu svog proizvoda.

Prerađivači neće da plate cenu sirovog mleka

– Već šest godina objašnjavamo da prerađivači neće da plate cenu sirovog mleka, da država direktno i indirektno subvencioniše mlekare, a ne farmere. Taj novac mlekara je izračunala u svoju osnovu cenu i računa da poreski obveznici treba da plate cenu njihovog proizvoda. Tako vi kad uđete u prodavnicu imate cenu jednog proizvoda 150 dinara, a tu je već uračunata i premija mleka, plus sve ostalo – navodi Bugarski.

Upozorava da više nema razlike između „malih“ i „velikih“ proizvođača, te da svi propadaju, a da će sa njima propasti i mlekare, jer sirovine više neće biti.

– Prerađivači, između ostalog, ne žele da plate višu cenu mleka, jer tvrde da je skuplja ambalaža, a suština je da sirovinu ne moraju da plate. Uginula krava više ne može da se muze, žao mi je. Ovo sad što imate u rafovima su ljudi koji nemaju gde, koji su kreditno zaduženi – kaže Sanja Bugarski.

Navodi za naš portal da su tražili od Vlade da se uvede minimalna proizvođačku cena mleka, da bi se sprečilo prerađivačima „da plaćaju koliko njima padne na pamet, jer je to ucena, i ne postoji mogućnost izbora, jer svi prate najvećeg i rade ujednačeno“. Dodaje i da postoje prerađivači koji koriste sistem „zavadi, pa vladaj“ i nude različite cene.

Preti nestašica junećeg mesa

– Tražili smo minimalnu proizvođačku cenu, ona je neophodna i neophodno je usklađivanje svakih mesec dana, jer se cene na tržištu tako menjaju. Spremali smo se za proteste pre korone, pa smo odustali, jer nije bilo ni vreme ni mesto, a mi smo propadali i tada. Sačekali smo da prođe, ali situacija se ne menja – kaže Sanja Bugarski i dodaje:

– Država neće da osnuje nacionalno udruženje koje bi okupilo sve farmere. Na udruženje moraju biti prenete određene nadležnosti od strane Ministarstva. Priča bi bila druga, kada bi imali 100.000 porodica iza sebe, bili bi ozbiljna organizacija, koja bi privređivala i sebi i državi. To očigledno nije interes i to je veliki problem.
Upozorava i da bez subvencionisanog dizela neće moći da prežive, kao i bez subvencionisane struje za poljoprivredna gazdinstva, koja se bave ovom, kako ističe „najtežom proizvodnjom u celoj poljoprivedi“.

– Ako nemate proizvodnju govedine i junetine i ne držite goveda, nemate poljoprivredu. Ako uništite ovu proizvodnju, poljoprivreda ne može da opstane. Loši prinosi su i u povrtarstvu, voćarstvu i ratarstvu, jer niko ne poseduje stajnjak, a to je kod nas već decenijama devastirano i uništeno – podseća Bugarski.

Kaže da je potrebno i da se promeni i mnogo zakona o veterini, stočarstvu, krovni zakoni, kao i da se urede penzije za profesionalne poljoprivrednike.

– Mi zahvaljujući svom znanju možemo urediti i neke stvari samostalno, ali nismo naišli na dobru volju – navodi naša sagovornica.

Upozorava i da od januara neće imati hranu za životinje, te tako junećeg mesa neće biti, sem iz uvoza.

Tvrdi da svi koji izađu iz ove proizvodnje, nikad se više neće vratiti, jer ne žele da budu robovi.

– Naš posao traje 365 dana u godini, i umesto da živite kao bogat čovek koji je to zaslužio svojim radom, vi ste uništili svoju porodicu, očevinu, dedovinu i nemate ni za osnovne životne namirnice, a banke vas tretiraju kao fizička lica i sve će vam uzeti – navodi.

Izvor: Ekapija
Foto: Pixabay

Чланак Nestašicu mleka, ko će platiti oživljavanje krava се појављује прво на Biznis i Finansije.

Savetodavac za voćarstvo u Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi (PSSS) Prokuplje Magdalena Totorović kazala je agenciji Beta da je rod bolji i kvalitetniji nego protekle godine i da se voćari mogu nadati dobroj berbi.

Ovogodišnji rod je mnogo bolji od prošlogodišnjeg

– Rod je i znatno bolji i kvalitetnije nego prošle godine, tako da se voćari u prokupačkom kraju mogu nadati jako dobroj berbi, a kako se na početku priča i zadovoljavajućoj otkupnoj ceni od 70 dnara za kilogram prve klase ili 45 dinara za drugu klasu višanja – kazala je Totorovićeva.

Ona je ocenila da je nezahvalno prognozirati otkupnu cenu i kretanja na tržištu, za koje navodi da je ove godine dodatno poremećeno lošom ekonomskom situacijom u svetu izazvanom ratnim sukobima u Ukrajini.

Kako je navela, ovogodišnji rod je mnogo bolji od prošlogodišnjeg – kada je u prokupačkom kraju ubrano oko 2.500 vagona tog voća.

Rok za berbu višanja je jako kratak, jer to voće brzo prezreva i počinje da truli, pa ga je potrebno što pre obrati sa stabala i predati u hladnjače.

Pored toga, proizvođačima višanja probleme svake godine pravi i visoka cena branja koja im dodatno umanjuje zaradu i koja ne prati cenu otkupa, pa su tako prošle godine berači uzimali od 17 do 20 dinara po gajbi, a ta cena je ostala i kad je otkupna spala na samo 30 dinara za kilogram višanja.

Oblačinska višnja je, pored šljive, najzastupljenija poljoprivredna kultura na teritoriji Topličkog okruga, a u prokupačkom kraju je zasađena na više od 2.000 hektara.

Prvo ponude otkupnu višu cenu a potom smanje

Otkupljivači višanja, samo par dana nakon što je na području opštine Merošina krenula berba, otkupnu cenu prve klase snizili su sa 70 na 60 dinara, a otkupnu cenu druge klase sa 50 na 40 dinara.

Stručni saradnik za poljoprivredu u opštini Merošina Zoran Jović rekao je za agenciju Beta da voćari sa razlogom sumnjaju da će neke značajnije količine višanja prodati po prvoj klasi.

– Otkupljivači ponude višu cenu za prvu klasu, ali kad krene berba, krene i priča kako imaju mnogo robe, kako nemaju kome da prodaju toliko višanja i otkup stane, a voćari se „hvataju za glavu“ i pristanu da predaju sav rod kao drugu klasu – rekao je Jović.

Prema njegovim rečima, isti scenariji otkupljivači ponavljaju iz godine u godinu, a mogu to da čine jer na području opštine Merošina nema velikih prerađivačkih kapaciteta i proizvođači zavise isključivo od otkupa.

– Otkupljivači od hladnjačara dobijaju određenu cenu, a imaju punu slobodu da formiraju otkupnu cenu i naravno da bi što više zaradili, oni je maksimalno spuštaju – istakao je Jović.

On je podsetio da više od 20 godina ne radi i ne privatizuje se hladanjača „Voćar“ u merošinskom selu Aleksandrovu, koja je po svojim kapacitetima (preko 10.000 tona voća) bila na prvom mestu u nedašanjoj SFRJ.

Berači za branje višanja naplaćuju 20 dinara po kilogramu

– Ta hladnjača nije problem samo ove vlasti. Još od vremena Miloševića pa na ovamo ni jedna vlast nije uspela da je osposobi. Navodno je prošle godine bila prodata nekoj firmi iz Grčke, ali i od te privatizacije nije bilo ništa – rekao je Jović.

Kako je istakao Jović, veliki problem tokom predstojeće berbe biće i manjak radne snage jer je sve manje ljudi koji žele da rade taj težak posao.

Berači ove godine za branje višanja naplaćuju 20 dinara po kilogramu, a vlasnici višnjika kažu da su sa troškovima berbe i troškovima proizvodnje, na „apsolutnoj nuli“, kada višnju prodaju za 40 dinara po kilogramu.

Na području opštine Merošina višnjama je zasađeno oko 2.000 hektara, ali su mnogi od tih zasada napušteni i zarasli u korov, jer se vlasnicima ne isplati da ih obrađuju i beru pošto su otkupne cene više godina unazad izuzetno niske.

Otkupna cena višanja na početku prošlogodišnje berbe bila 50 dinara, ali je vrlo brzo spala na 30 dinara i najveće količine otkupljene su upravo po toj ceni.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Berba višanja krenula, otkupna cena 70 dinara po kilogramu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Gorobilje je selo kod Požege čiji živalj je orijentisan na ratarstvo i voćarstvo. Nekad je bio i na govedarstvo, svaka kuća imala je najmanje po tri – četiri krave, milina bilo proći ovim krajem i videti goveda na ispaši. Sad manje ljudi, pa manje i stoke. Izuzimajući tu i tamo poneku farmu koja je opstala, zamuče tek poneka šarulja iz onih malobrojnih domaćinstava u kojima još uvek ima kadrih da gledaju stoku. I koji veruju u bolje dane po mlekare.

Jedna od tih većih farmi pripada Biljani i Mihailu Popoviću koji drže 18 grla rase crni holštajn. Koliko je ova sorta krave zahvalna za mlekarstvo, kažu supružnici, toliko prilike za bavljenje ovom granom stočarstva nisu.

Dnevno proizvedemo od 250 do 450 litara mleka koje nam otkupljuje mlekara

“Dnevno proizvedeno od 250 do 450 litara mleka koje nam otkupljuje mlekara iz našeg sela. Simentalka čije meso je kvalitetnije da maksimalno 30 litara mleka dnevno, a crni holštajn 40-60 litara. Od naše najbolje krave dnevno ponekad imamo i 62 litra. Kako smo se bazirali samo na proizvodnju mleka, tako smo se i odlučili za ovu sortu”, priča za Plodnu zemlju Biljana Popović.

Uzgoj ovoliko goveda zahteva minimum 10 sati rada dnevno, ne računajući vreme provedeno u štali, često i noću, kad se čeka da se krava oteli. Na to treba dodati setvu, oranje, kosidbu, baliranje i sve što ide da bi se imalo šta kravama staviti u jasle.

“U pet ujutro ulazim u štalu. Prvo položim seno, posle toga silažu i koncentrat, zatim sledi čišćenje i muža. Sve ovo potraje oko četiri sata. Oko podne kravama polažem koncentrat i lucerku, a u 17 sati sledi isti proces kao i ujutro”, objašnjava Biljana Popović.

Mnogo se radi

A u njenoj štali kao u apoteci. Oko dobrih i sitih goveda sve pedantno i uredno kao da u ovoj prostoriji borave ljudi. I u ćoškovima pod krovom štale gde nema paučine primećuje se posvećenost svakom detalju.

Jeste da se mnogo radi, ali bi još više dala sebe samo kad bi mleko donosilo plus u kućni budžet. Popovići su ugledna porodica, šest decenija na njihovom gazdinstvu proizvodi se mleko, ono im je bilo glavni izvor prihoda – dok ne dođoše crni dani po mlekarstvo. A sad su, tvrdi Biljana, najcrnji.

Kilogram koncentrata, priča poljoprivrednica iz Gorobilja, sada je skuplji od otkupne cene mleka, a ona je 40 dinara, zajedno sa premijom koju daje država. Zbog boljeg kvaliteta Popovići sami prave koncentrat, ali su cene njegovih sastojaka mnogo poskupele. Soja je koštala 50, a sada 105-107 dinara. Kukuruz je sa 17-20 otišao na 32-33 dinara, a suncokreta sa 30 na 50 dinara. Poskupeli i nafta i đubrivo.

Mnoge farme krava zatvorene u poslednje vreme

“Premija za mleko je sa sedam podignuta na 10 dinara, i mlekari su spremni da otkupnu cenu povećaju za tri dinara, ali to je beznačajno u poređenju sa troškovima. Da bi proizvodnja mleka bila isplativa cena mora biti najmanje 60 dinara. Potrebno je hektar zemlje da bi se obezbedilo seno i silaža za jednu kravu. Nama od države pripada 4.000 dinara po hektaru zemlje, a proizvodnja kukuruza na toj površini košta 80-90 hiljada dinara pod uslovom da imaš svoje mašine zbog čega se svi ježe na pomen prolećne setve. Država nudi subvencionisanu nabavku traktora i poljoprivrednih mašina, ali je procedura toliko komplikovana da mnogi odustaju od nje”, predstavlja nam sliku i priliku mlekarstva danas Biljana Popović.

Otuda i objašnjenje što su u Gorobilju i širom naokolo mnoge farme krava zatvorene u poslednje vreme i zašto narod stoku prodaje klaničarima.

Na istoj strani medalje je i cena stoke. Junica crnog holštajna košta od 1.800 do 2.500 evra, a kada krava ostari i dođe na rashod ne može da se proda za više od 400 – 500 evra. Mušku telad Popovići prodaju za klanje a cena im je 370 dinara po kilogramu. Dalje, priča naša sagovornica, crni holštajn je mnogo osetljivija i zahtevnija rasa od drugih krava i traži češći nadzor veterinara kome Popovići mesečno plate oko 20.000 dinara.
Da je mlekarstvo isplativa delatnost sin Mihaila i Biljane ne bi napustio selo i porodični posao i otišao u Nemačku gde radi već dve godine. Imaju dve ćerke – jedna je udata u Požegu, druga je srednjoškolka.

Ko živi od mlekarstva – taj je u minusu

“Ko isključivo živi od mlekarstva – taj je u minusu. Imali smo u planu da pravimo mlekaru u kojoj bi od naše sirovine proizvodili sir i kajmak i tako više zaradili, ali je to u ovim uslovima nemoguće. Em, su potrebna velika ulaganja, em treba mnogo više raditi, a neizvesno je šta će doneti sutra”, pričaju Popovići.

Kad bi od njih neko u ovom trenutku tražio savet da li da se upusti u proizvodnju mleka rekli bi mu – ni u ludilu.
“Zvuči tužno i porazno jer smo zemlja Bogom dana za poljoprivredu, ali ako država i otkupljivači ne učine nešto da cena mleka poraste, govedarstva u Srbiji više neće biti. Svo mleko koje se nađe u rafovima naših prodavnica biće uvozno. Nismo daleko od tog scenarija”, upozorava Biljana Popović iz Gorobilja.

Nekad su velike proizvođače mleka, dodaje ona, u požeškom kraju opravdano nazivali gazdama. I tanas ih tako zovu, ali više iz poštovanja jer pokrića za tu „titulu“ – nema.

Izvor: Plodnazemlja.com

Foto: Pixabay

Чланак Crni dani po mlekarstvo се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Na ponudu po ceni od 4.800 dinara pozitivno su odgovorili akcionari koji imaju 5,1% akcija te je Ekstra-pet stigao do vlasničkog udela od 93,3% – navodi se u saopštenju.

Dodaje se da je knjigovodstvena vrednost akcije 13.428,68 dinara, ali nije bila relevantna za sprovedenu ponudu pošto je po već ustaljenoj i negativnoj praksi na Beogradskoj berzi akcija dobila status likvidne u periodu, neposredno pred početak konsolidacije vlasništva.

Sada je sasvim izvesno, kako je navedeno, da će većinski vlasnik sprovesti prinudni otkup akcija i od preostalih manjinskih akcionara, takođe po ceni od 4.800 dinara, što je tek 35,7% knjigovodstvene vrednosti te akcije.

Po toj ceni cela firma vredi 551 milion dinara, odnosno 4,7 mil EUR.

Foto: Bing

Чланак Cena u prinudnom otkupu akcija Vode Vrnjci tri puta manja od knjigovodstvene vrednosti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kakva će situacija biti ove godine, kolike su zalihe i kakve će cena biti u Privrednoj komori Srbije (PKS) nisu mogli da procene zbog načina na koji se kod nas organizuje proizvodnja.

– Teško je reći kakve su zalihe krompira, s obzirom na to da mi i nemamo veliku organizovanu proizvodnju. Znamo da se on sadi na blizu 30.000 hektara, ali je ta proizvodnja jako usitnjena, veliki je broj proizvođača, veliki broj različitih privatnih skladišta, tako da mi i nemamo pravi podatak o količinama i zalihama – napomenuo je sekretar Udruženje za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS-a Aleksandar Bogunović.

Dodao je da je poznata ukupna količina roda, jer je na pomenutoj površini prosečan prinos oko 22 tone po hektaru, tako da se u Srbiji godišnje proizvede oko 600.000 tona krompira.

– Mi ovu robu i izvozimo i od toga ostvarimo oko 3 mil EUR, ali je uvoz duplo veći i primetili smo da je počeo da raste – rekao je Bogunović.

Naveo je da je zbog toga primećen značajan pad cene u veleprodaji sa 34 dinara na 20 dinara po kilogramu, pa je i smanjen interes proizvođača za gajenje krompira, jer ne mogu da se izbore na tržištu zbog takvih cena.

Skladišta neuslovna

– Krompir nije berzanska roba, tako da mi ne zavisimo od cena u drugim zemljama, ali su problem tržišni viškovi u inostranstvu, gde se proizvodi krompir s mnogo većim prinosom, mnogo boljiim izgledom, mnogo većim rokom trajanja, urađenom kalibracijom i boljim pakovanjem, tako da se mnogo lakše proda na tržištu. A i trgovinskim lnacima je mnogo lakše da ugovore veću količinu iz uvoza nego da sakupljaju krompir od velikog broja sitnih domaćih proizvođača – ističe Bogunović.

Dodaje da kada postoji veliki broj proizvođača, nema ujednačnog kvaliteta, cene, uslova čuvanja, a često se dešava da su ta skladišta neuslovna, tako da krompir već u ferburaru počne da klija.

– Ispada da je mnogo lakše da se uveze nego da se prikupi u domaćoj proizvodnji. Istina, postoje dve firme koje prave čips i izvoze ga, pa otkupljuju domaći krompir, ali to još uvek nije dovoljno. Postoji veliki prostor da se ta proizvodnja dodatno doradi, da radimo pomfrit koga nemamo, pa uvozimo velike količine pomfrita, ali mi još uvek nemamo investicije u takvu proizvodnju – napomenuo je Bogunović.

Naveo je da se 60% površina pod krompirom nalazi u centralnoj Srbiji, ali da ukoliko bi se on gajio plantažno, onda bi proizvodnja mogla da bude zasnovana bilo gde na teritoriji zemlje.

Zadruge imaju šansu

– Što su veće parcele i organizovanija proizvodnja, ona je jeftinija, a u tom slučaju su opravdane i veće investicije, pa može da se izgradi jedan ozbiljan skladišni kapacitet. Nije dovoljno da imate samo jedan sobičak, to su velika skladišta koja podrazumevaju pranje, kalibraciju, pakovanje, to su ozbiljne mašine koje podrazumevaju značajna finansijska sredstva koja su vezana za velike proizvodnje, a mali proizvođači ne mogu da priušte sebi, niti treba da ih imaju – ocenio je Bogunović.

Dodao je da u Srbiji postoje površine na kojima može da se širi proizvodnja, ali je rekao da nije siguran koliko ima zainteresovanih proizvođača i kompanija za saradnju u tom pravcu.

– Koliko ima kompanija koje su spremne da investiraju u primarnu poljoprivrednu proizvodnju, kao što je slučaj u nekim drugim vidovima proizvodnje, gde ima kooperantskih ugovora, dogovorene proizvodnje uz svu potrebnu podršku i pomoć, od zasnivanja proizvodnje, preko vođenja proizvodnog procesa do finalnog otkupa proizvoda – zapitao se Bogunović.

Smatra da postoji prostor da se naši proizvođači povežu i nastupe na tržištu kako bi imali bolju komunikaciju sa kupcima i jeftiniju proizvodnju.

Neizvesna cena krompira

– Zadruge kroz programe Ministarstva imaju šnasu da dobiju veći broj bodova, a time i veća sredstva. Ambijent postoji, ali mi se čini da se ne koristi dovoljno – ocenio je Bogunović.

Nije mogao da proceni kakva nas cena krpompira očekuje tokom godine, ali je skrenuo pažnju na činjenicu da sva poljoprivredna proizvodnja poskupljuje.

– Nama je cela poljprivredna proizvodnja poskupela više od 30%, a neke kulture i više od 50%. Svi znamo da su cene ernegenata povećane, mineralnih đubriva, pitanje je da li će ih biti dovoljno, poskupela je radna snaga, tako pretpostavljam da će i ove godine biti na sličnom nivou. Cene transporta su povećane, što bi moglo čak da nam odgovara, da budemo konkurentniji u regionu gde izvozimo, jer će im možda biti povoljnije da uvezu od nas nego s nekih dalekih destinacija – procenio je Bogunović.

Izvor; Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Usitnjena proizvodnja ne može da konkuriše uvoznom krompiru се појављује прво на Biznis i Finansije.