Poslovno udruženje hotelsko-ugostiteljske privrede (HORES) poslalo je pismo „Poziv za spas“ u kojem predlaže predsednicima opština i gradonačelnicima da zajedno sa predstavnicima ugostiteljsko – turističkog sektora na njihovoj teritoriji razmotre mogućnosti za otpis poreza na imovinu do kraja godine i reprogram obaveza prema lokalnim javnim preduzećima.
Predlaže se i obustava dažbina za period zdravstvene krize, takse za zauzeće javnog prostora za letnje bašte, za isticanje firme, korišćenje i uređenje građevinskog zemljišta i takse za produžetak radnog vremena u vreme proslava.

Očekuje se pad prihoda za 80 odsto

„Opšte mere Vlade Srbije za pomoć privredi pomogle su ugostiteljskom sektoru da u prvom naletu zdravstvene krize sačuva radna mesta u 380 hotela i kod nekoliko hiljada malih preduzetnika, ali neviđena kriza i dalje ugrožava njihov opstanak i zaposlenost“, navedeno je u pismu.
Dodaje se da hotelima i restoranima pristižu na naplatu fiksni računi i rate kredita, a i dalje nemaju skoro nikakvih prihoda jer je od marta do juna otkazano 2.132.000 rezervacija i izgubljeno 230 miliona evra. Dodatni troškovi zbog sprovođenja mera zdravstvene zašite po smeštajnog jedinici u hotelima, kako se navodi su 75 evra, a za restorane 32 evra po stolici.
„Procenjujemo da će pad prihoda u ugostiteljstvu u drugom i trećem kvartalu biti oko 80 odsto“, navodi se u pismu upućenom lokalnim samoupravama.

Negativan uticaj i na druge industrije

Ističe se da bi zatvaranje tog tržišta imalo ogroman uticaj na lanac snabdevanja, od poljoprivrede, prerade hrane do distributera i skladištara.
Srbija, kako se navodi, raspolaže sa 18.000 smeštajnih jedinica u 380 hotela, a od toga se 9.770 nalazi u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Samo u ta tri grada otkazano je 1,3 miliona noćenja.
HORES je, kako se navodi, zahvalan pojedinim lokalnim samoupravama koje su već donele dodatne mere za preživljavanje ugostiteljstva i primer su dobre prakse.
Izvor: Tanjug

Чланак Hotelijeri traže otpis ili odlaganje poreza i taksi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ujedno su pozvali bilateralne kreditore da zbog epidemije u što kraćem roku otpišu dugove najsiromašnijim zemaljama sveta.

„Najteži udarac pretrpeće najsiromašnije zemlje, posebno one koje su imale velike dugove i pre krize“, upozorio je predsednik Svetske banke David Malpas članove upravnog odbora MMF.

On je istakao da će biti potrebno otpisati dugove mnogim zemljama, jer će one samo tako moći da koncentrišu bilo kakve nove resurse na borbu protiv pandemije i njenih posledica u ekonomiji i društvu. Najsiromašnije zemlje ove godine moraju da vrate 14 milijardi dolara duga u okviru bilateralnih ugovora, uključujući kamate i amortizaciju, od čega nešto manje od četiri milijarde Sjedinjenim Državama i drugim članicama Pariskog kluba. Kina je takođe veliki kreditor, ali nije članica Pariskog kluba. Budući da veliki deo iznosa čine dugovi prema bilateralnim kreditorima, ključno je obezbediti njihovo „široko i ravnopravno učestvovanje u rešavanju krize, naglasio je Malpas.

MMF i Svetska banka objaviće program otpisa dugova na virtualnom proletnom zasedanju u aprilu, prenosi Hina.

Izvor Fonet

Чланак MMF: Dugove siromašnijih zemalja treba otpisati се појављује прво на Biznis i Finansije.