Ovogodišnji učesnici su oni koji su svoje ideje i snove pretvorili u realnost. Oni su pokrenuli preduzeća koja uspešno posluju kako bi pomogli osobe iz različitih društveno osetljivih kategorija, i preduzeća koja su istovremeno posvećena ekologiji i održivosti – radi zdravije i lepše budućnosti. Upoznajte i ako budete u prilici podržite Andramolje, Chrono, EkoBag, Reciklaža igre, Zvuci srca.

Andramolje su preduzeće koje se bavi izradom ekoloških, održivih igračaka za podsticanje kreativnosti i razvoja kod dece. Iza ove priče stoji mali ženski tim koji čine mame, pedagozi, dizajneri i dugogodišnji praktičari u predškolstvu, uz saradnju sa društveno odgovornim proizvođačima i uz učešće osoba sa invaliditetom u izradi pakovanja. Uzimajući u obzir kako savremeno društvo oblikuje načine na koje se deca igraju, razvijaju i uče, ideja je bila ponuditi drugačiju igračku koja će pružiti slobodnu igru, potrebu za istraživanjem, eksperimentisanjem, kombinovanjem i maštom. Osim toga, ove dame vodile su računa da materijali za izradu igračaka budu prirodni i tako bezbedni za decu, ali i okolinu. U prethodnim godinama Andramolje su se usresredile na uspostavljanje i optimizaciju proizvodnog procesa, kao i postavljanje biznis strategije, dok u narednim koracima žele da steknu prepoznatljivost i umreže se sa svima koji dele iste vrednosti.

Chrono je lokalna inicijativa socijalnog preduzetništva, osnovana sa namerom da u skladu sa savremenim uslovima života, zajednici obezbedi proizvod za jednostavnu pripremu zdravog i ukusnog domaćeg testa korišćenjem pažljivo biranih mešavina i začina. Ideja potiče od činjenice da na isti način na koji hrana može negativno da utiče na stanje organizma, može da se dogodi i suprotno, odnosno da se pravilnom ishranom mogu regulisati ili izlečiti različite bolesti. Kao jedna od osnovih namirnica na trpezi, hleb je postao glavni akter priče i tako okupio tim koji većinski uključuje osobe sa invaliditetom, čime Chrono postaje preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju, koje podstiče zdravu ishranu populacije, ali podržava i male proizvođače sirovina iz ruralnih zajednica Srbije. U narednom periodu preduzeće planira da se direktno poveže sa poljoprivrednim gazdinstvima koja se bave uzgojem žitarica ili sa beračima zdravog i začinskog bilja i tako dodatno doprinese njihovom razvoju, ali i pokretanju proizvodnje mešavine dijetetskog bezglutenskog programa.

EkoBag se izdvaja kao prvo ekološko socijalno preduzeće u Srbiji, sa ciljem zapošljavanja žena preko 45 godina, koje su pogođene tranzicijom, što je razlog otežanog pronalaženja zaposlenja i uključivanja u normalno društveno funkcionisanje. U fokusu proizvodnje je reciklaža PVC folije za bilborde, kojoj je potrebno i do 1.500 godina da se razgradi u prirodi, a misija preduzeća jeste promocija društveno odgovornog poslovanja kroz upravljanje specifičnim otpadom i pronalaženje njegove nove svrhe. EkoBag tim po porudžbini ručno izrađuje ekološke unikatne torbe, fascikle, futrole i novčanike, trudeći se da svaki proizvod ima priču iza sebe. Na ovaj način, kompanijama čije su marketinške OOH kampanje realizovane, omogućeno je da materijal korišćen za iste iskoriste kao sirovinu za poklone za zaposlene, saradnike, ili drugi vid promo aktivnosti.

Projekat Reciklaža igre nastao je na temeljima umetnosti Ivana Kocića sa željom da se podigne svest o reciklaži upotrebom starih igračaka kao materijala za umetnička dela – prvenstveno ženske portrete. Inspiracija proizilazi iz savremenog društva u kome populacija ima tendenciju da kupuje stvari koje nisu neophodne i kasnije iste baci. Ivana su posebno zainteresovale igračke, kao predmeti za koje smo se kao deca vezivali, a kasnije zaboravili na njih, ali i na napore roditelja da nam iste priušte ili želju da nas obraduju. Igračkama je Ivan nastojao da u ceo proces reciklaže uključi i decu kao nosioce budućnosti sa idejom predstavljanja reciklaže kao jednostavnog, zabavnog i kreativanog procesa. Kombinacija portret i figura, napravila je novi vid umetničkog izraza, koji iza sebe ima jasnu ekološku poruku, dok je igra kao proces kroz koji odrastamo i sazrevamo u samostalne i svesne pojedince, činioce društva, upravo prikazana u portretima koji su fizički prikazi ličnosti.

Humanitarna organizacija Dečje srce postoji već 19 godina sa idejom da pruži pomoć i podršku osobama sa smetnjama u razvoju, uz podsticanje njihovog ravnopravnog učešća u životu lokalne zajednice. Kao jedan od projekata iz ove priče sa srcem, nastao je kafe Zvuci srca (Čuburska 12, Beograd), koji podrazumeva kreativnu radionicu i prodavnicu „Srcotvornica“ u kojoj se prodaju proizvodi čiji su tvorci osobe sa mentalnim smetnjama u razvoju, koje su ujedno i zaposleni u kafiću. Ovaj tim broji 15 članova, koji rade 8 sati dnevno na poziciji šankera, konobara ili prodavca. Takođe, u saradnji sa radnim asistentima oni prave razne proizvode i učestvuju shodno svojim mogućnostima u izradi dekupaža, štampanja majica, šolja, šivenja cegera, torbica, rančića i sl. Misija organizacije jeste da ni jedna osoba ne ostane usamljena i zaboravljena od strane lokalne zajednice kroz pružanje profesionalne podrške osobama sa smetnjama u razvoju i njihovim porodicama na teritoriji Srbije, kao i eliminisanje predrasuda i socijalnih inkluzija.

Sve informacije o ovogodišnjim herojima nalaze se na Generator sajtu kao i na društvenim mrežama OTP banke.

Чланак Andramolje, Chrono, EkoBag, Reciklaža igre, Zvuci srca – oni generišu dobra dela! се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nešto manje od polovine građana Beograda (45%) još uvek nije odlučilo da li bi se vakcinisali kada vakcina protiv Kovida-19 bude dostupna na našem tržištu. Četvrtina građana je izjavila da se ne bi vakcinisala, samo petina je spremna da se vakciniše, dok će odluke oko 9% građana, zavisiti od izbora proizvođača vakcine.
Kada je reč o građanima koji su izjavili da imaju neko hronično oboljenje, rezultati su donekle drugačiji. Vakcinisalo bi se 42% njih, 36,6% je i dalje neodlučno, 14,2% ne želi da se vakciniše protiv Kovida-19, dok 6% Beograđana koji boluju od neke hronične blesti će doneti odluku o tome kad saznaju ko je proizvođač vakcine.

Ovo su rezultati istraživanja koje je sprovedeno krajem septembra na teritoriji Grada Beograda za potrebe studije „Mogućnosti za unapređenje zdravstvenog sistema u borbi protiv epidemije COVID-19 u periodu 2020-2021“. Studiju je uradila Američka privredna komora (AmCham) u saradnji sa Ekonomskim Institutom iz Beograda i Institutom za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Zabrinjavajući pad imunizacije

U pomenutom istraživanju se ističe da vakcinacija kao najefikasnija mera prevencije dobija na važnosti u periodu pandemije. Stoga se upozorava na nepovoljne trendove u imunizaciji stanovništva u Srbiji.
Primer imunizacije protiv sezonskog gripa pokazuje da su u poslednjih deset godina ostvareni zadovoljavajući rezultati sezonama 2008/09 i 2009/10 u imunizaciji populacije starije od 65 godina, ali nakon toga situacija u poređenju sa EU je mnogostruko lošija.
Naime, u sezoni 2008/09 vakcinisano je 27% stanovništva starijeg od 65 godina, naredne 2009/10 gotovo trećina (32%), da bi u sezoni 2016/17 taj udeo pao na 14% stanovništva starijeg od 65 godina.
Trend je još nepovoljniji kada je reč o vakcinaciji zdravstvenih radnika protiv sezonskog gripa. Na početku posmatranog perioda bilo je vakcinisano 15% njih, da bi posle deset godina udeo vakcinisanih pao na 11% od ukpnog broja zdravstvenih radnika.

Najveći otpor prema MMR1 vakcini

Najnoviji podaci o opštoj imunizaciji stanovništva tokom prvih šest meseci 2020. godine, takođe nisu ohrabrujući. Obuhvat redovnim vakcinama je niži od istog perioda prethodnih godina, u rasponu od 5% do 12%, zavisno od tipa vakcine. Najniži obuhvat, 38,2% je za MMR1 vakcinu, navodi se u studiji.

Imajući u vidu ovakve pokazatelje i višestruke rizike koje sa sobom donosi aktuelna pandemija po zdravlje stanovništva ali i po privredu, u Američkoj privrednoj komori apeluju na hitno i sveobuhvatno jačanje poverenja u programe imunizacije.
Takođe, potrebno je obezbediti kapacitete za distribuciju vakcina različitih proizvođača, kao i planirati povećanje dostupnosti ovih vakcina širokoj populaciji kako bi se postigao željeni obuhvat vakcinacije, odnosno vakcinisalo 60 do 70% stanovništva.

Foto: Pixabay

Чланак Samo petina Beograđana spremna da se vakciniše pritiv Kovida-19 се појављује прво на Biznis i Finansije.