„Poslednja istraživanja pokazuju da se u članicama EU osam odsto svih antibiotika za humanu upotrebu konzumira bez recepta, a prema anketi koju je sprovela Svetska zdravstvena organizacija u EU svaka treća osoba uzima antibiotike bez lekarskog recepta, bilo da ih kupuje u apotekama, upotrebljava neiskorišćene od prethodnih terapija ili ih nabavlja od prijatelja i članova porodice“, rekla je Ćirković na konferenciji za novinare, povodom Svetske nedelje svesnosti o antimikrobnim lekovima, koja se obeležava od 18. do 24. novembra pod sloganom „Na vreme promenite navike“.

Naglasila je da je antimikrobna rezistencija (AMR) jedna od vodećih pretnji ljudskom zdravlju u čitavom svetu i objasnila da se AMR javlja kada bakterije, virusi, gljive i paraziti više ne reaguju na antimikrobne lekove. Kao rezultat otpornosti na lekove, antibiotici i drugi antimikrobni lekovi prestaju da budu efikasni, pa je infekcije teško ili nemoguće lečiti, čime se povećava rizik od širenja bolesti, teškog razvoja bolesti, pa i smrti.

Zloupotreba antibiotika

Rukovodilac Klinike za infektivne i tropske bolesti „Prof dr Kosta Todorović“ Kliničkog centra Srbije Goran Stevanović upozorio je da bi, ako se nastavi porast AMR, čak i umereno teške infekcije mogle postati ozbiljne po život, a ozbiljne infekcije bi mogle postati gotovo neizlečive.

Ukazao je na to da korišćenje savremene, pre svega mikrobiološke dijagnostike može pomoći pacijentima da dobiju rani i odgovarajući tretman za infekcije izazvane rezistentnim patogenima, čime se spasavaju životi i smanjuju troškovi zdravstvene nege.

Mikrobiolog i rukovodilac Službe za medicinsku mikrobiologiju KCS Snežana Jovanović rekla je da zloupotreba antibiotika može rezultirati pojavom otpornosti bakterija na terapiju antibioticima i da je pre primene antibiotika uvek neophodno potražiti savet lekara.

„Antibiotici leče bakterijske infekcije. Infekcije koje su uzrokovane virusima ili gljivama ne leče se antibioticima, jer se tako uništavaju dobre bakterije, stvara rezistencija i teže ih je lečiti“, rekla je Jovanović i ukazala na značaj vakcinacije kao mere prevencije kod virusa.

Svetska nedelja svesnosti o korišćenju antimikrobnih lekova obeležava se na Trgu Republike, gde maskota u obliku Aspergilius gljive deli građanima informativni materijal u vezi važnosti racionalne upotrebe antimikrobnih lekova.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

Чланак Srbija u vrhu evropske liste po otpornosti bakterija na antibiotike се појављује прво на Biznis i Finansije.

Međutim, iako su sve tri zemlje tokom petogodišnjeg razdoblja ostvarile neto poboljšanje rejtinga za dva stepena, Fitch je istakao kako je uzlazno kretanje za Hrvatsku i Ukrajinu odražavalo da su dve države samo povratile zaostatke iz prethodnih pet godina. Četrnaest drugih država na tržištima u razvoju (EM) tokom tog razdoblja su poboljšale rejting za jedan stepen.

Rejting Srbije sada je na BB+, na korak od investicionog razreda, a stabilni izgledi potvrđeni su 3. septembra.

Rejting Srbije podržava verodostojan okvir makroekonomske politike, relativno niska inflacija i veće devizne rezerve, rekla je rejting agencija.

Srbija ima dobar rejting i stabilne izgled

Ekonomska otpornost na pandemijski šok, ograničeno povećanje javnog duga i poverenje agencije u izglede za fiskalnu konsolidaciju Srbije takođe podržavaju rejting i stabilne izglede, navodi se.

Fitch je revidirao svoju projekciju rasta realnog BDP -a za Srbiju 2021. na 6,3%(sa 5,2%), dok za 2022. predviđa nastavak snažnog rasta od 4,4%.

U svojoj poslednjoj oceni za Ukrajinu, Fitch je 6. avgusta poboljšao izglede zemlje sa stabilnih na pozitivne. Fitch trenutno ima ocenu B za Ukrajinu, kao i druga međunarodna rejting agencija Standard & Poor”s (S&P), dok Moody”s ocenjuje Ukrajinu kao Caa1.

Ukrajinska ekonomija se naglo oporavila od prošlogodišnje krize, iako se i dalje bori s obuzdavanjem inflacije koja je u junu skočila na dvocfrente vrednosti, dosegavši ​​10,2%. Ostali pokazatelji imaju mnogo bolje rezultate, s povećanjem industrijske proizvodnje, rastom realnih prihoda i zamahom u građevinskom sektoru – što su sve glavni eonomski pokretači.

Fitch predviđa da će ukrajinski rast BDP-a ove godine iznositi 4,1%.

Za Hrvatsku je u maju Fitch potvrdio BBB- rejting i stabilne izglede koji su podržani stabilnim BDP-om po stanovniku i ljudskim razvojem.

Fitch predviđa da će se hrvatska ekonomija 2021. proširiti za 5,5% zahvaljujući otpornosti sektora poput građevinarstva i izvoza robe te postepenom oporavku potrošnje.

“Naše prognoze počivaju na poboljšanim izgledima turističkog sektora (na oko dve trećine nivoa 2019.), pretpostavljajući da će se letni turizam podstaći kako se zdravstvena kriza u Evropi nastavlja smanjivati”, istakla je rejting agencija.

Tokom poslednje decenije prosečna dugoročna zadata ocena izdavatelja u stranoj valuti pala je za 1,3 stepena na ”BB”.

Međutim, osam suverena EM-a dobilo je neto nadogradnju za dva stepena tokom 10-godišnjeg razdoblja. Uključuju Gruziju i Srbiju iz regije Evrope, kao i Dominikansku Republiku, Indoneziju, Jamajku, Peru, Filipine i Vijetnam.

Izvor: Indikator.ba
Foto: Pixabay

Чланак Srbija, Hrvatska i Ukrajna imale najveću ekonomsku otpornost na pandemijski šok се појављује прво на Biznis i Finansije.

Novo Deloitte-ovo istraživanje Millennial Survey 2020 otkriva da milenijalci i generacija Z pokazuju odlučnost i viziju da izgrade bolju budućnost, uprkos zdravstvenom i ekonomskom kolapsu koji je izazvala pandemija Кovid 19. Deveto izdanje ovog globalnog istraživanja, koje ispituje stavove milenijalaca, otkriva da obe generacije ostaju otporne pred nevoljama i odlučne su da pokrenu pozitivne promene kako u svojim zajednicama tako i širom sveta.

Mlade generacije su bile posebno pogođene

Ovogodišnje istraživanje sastoji se iz dva dela: „primarno“ istraživanje je obuhvatilo 18.426 milenijalaca i pripadnika Generacije Z i sprovedeno je u periodu od novembra 2019. do januara 2020, i „kratko“ istraživanje koje je obuhvatilo 9.102 pojedinca iz više od 13 zemalja u aprilu i maju ove godine, tokom svetske pandemije. Mnoga pitanja iz prve studije su ponovljena kako bi se izmerio uticaj pandemije na stavove.

„Pandemija Кovid 19 je iz korena promenila naš način života – kako radimo, družimo se, kupujemo – mlade generacije su bile posebno pogođene“, kaže Ivan Stefanović, rukovodilac u Deloitte-ovom Sektoru za konsalting. „Međutim, uprkos nesigurnim i obeshrabrujućim uslovima, mladi su pokazali impresivnu otpornost i rešenost da poboljšaju svet. Dok obnavljamo ekonomiju i društvo, mladi ljudi će imati ključnu ulogu u oblikovanju tog sveta koji nastaje“.

Izveštaj pokazuje da su posledice pandemije drastično uticale na karijere mladih. U vreme anketiranja, 30% pripadnika Generacije Z i gotovo četvrtina mlađih milenijalaca (između 25 i 30 godina) ostali su bez posla ili su dobili privremeno, neplaćeno odsustvo. Samo trećina milenijalaca i 38% pripadnika Generacije Z su izjavili da pandemija nije uticala na njihovo zaposlenje i prihode.

Slika koja je nastala iz ovogodišnjeg istraživanja je komplikovana, ali optimistična: čak i usred krize, milenijalci i Generacija Z insistiraju na poboljšanju društva, zalažući se za svet u kome kompanije i vlade ispunjavaju svoje obaveze prema zajednici.

Stres i mentalna dobrobit ostaju kritična pitanja

Pre pandemije, 52% pripadnika Generacije Z i 50% milenijalaca iz 13 zemalja, koji su dva puta anketirani, rekli su da su bili pod stresom sve vreme ili najveći deo vremena. Ispitanici su kao primarne izvore stresa naveli brigu za porodicu, dugoročne finansije i izglede za posao. Zanimljivo je da je nivo stresa opao za obe generacije u drugom delu istraživanja, čemu je verovatno doprinelo usporavanje života u karantinu.

To se može potkrepiti i nedavnom studijom Deloitte-a u Velikoj Britaniji u kojoj je učestvovalo 2.000 britanskih radnika, a koja je otkrila da 48% zaposlenih i samozaposlenih stanovnika Londona smatra da je karantin imao pozitivan ili vrlo pozitivan uticaj na njihov život.

Uprkos neznatnim padovima koji su uočeni u drugom istraživanju, stres i mentalna dobrobit ostaju ključne teme za mlade generacije i te teme se ispoljavaju i u radnom okruženju. Otprilike jedna trećina milenijalaca i pripadnika Generacije Z je uzela slobodne dane zbog stresa pre pandemije, iako je oko polovine navelo druge razloge odsustva svojim poslodavcima.

Finansijska nesigurnost je posebno stresna

Ohrabrujuće je da poslovna fleksibilnost uvedena tokom pandemije, može biti jedno od rešenja. Oko 69% milenijalaca i 64% pripadnika Generacije Z smatraju da ih opcija rada od kuće u budućnosti može osloboditi stresa.

Finansijska nesigurnost je posebno stresna za milenijalce, od kojih su mnogi započeli karijeru u jeku svetske ekonomske krize i sada se suočavaju sa drugim ekonomskim udarom. U prvom delu istraživanja, više milenijalaca (50%) smatra da će se njihova finansijska situacija pogoršati ili stagnirati nego poboljšati (42%).

Кada su analizirali rezultate iz samo 13 zemalja uključenih u drugi deo istraživanja, 61% milenijalaca je pokazao isti nedostatak optimizma tokom pandemije, skok od 7 procentnih poena u odnosu na glavno istraživanje. Ipak, postoji određeni kratkoročni optimizam jer je više od polovine milenijalaca u drugom delu istraživanja, i skoro polovina pripadnika Generacije Z, reklo da ima ušteđevinu od otprilike tri plate što im može pomoći da podnesu finansijske posledice pandemije.

Odlučnost da se poboljša svet u kome živimo – i očekivanje da drugi slede taj model

Mlađe generacije pitanje društvene svrhe shvataju kao ličnu obavezu. U drugom delu istraživanja, ispitanici su naveli da preduzimaju „društveno osvešćene“ akcije kako bi pomogli planeti i društvu. Кriza Кovid 19 je možda pojačala njihove težnje, jer je skoro tri četvrtine reklo da ih je pandemija učinila empatičnijim za potrebe drugih, i da će preduzeti aktivnosti kako bi pozitivno uticali na zajednicu.

Usredsređenost milenijalaca i Generacije Z na činjenje dobra ogleda se i u njihovim kupovnim navikama. Oko 60% je reklo da planiraju da kupuju proizvode i usluge od velikih kompanija koje su se pobrinule za svoje zaposlene i imale pozitivan uticaj na društvo tokom pandemije. Oko tri četvrtine će uložiti dodatni napor i kupovati proizvode i usluge od malih, lokalnih proizvođača.

Кlimatske promene su opet kritična tema za milenijalce i Generaciju Z pre i tokom krize Кovid 19. Pre pandemije, polovina ispitanika je izjavila da smatra da je previše kasno za popravljanje štete koja je nastala usled klimatskih promena i samo 40% je izrazilo optimizam da će budući napori u vezi sa zaštitom životne sredine imati rezultate. Međutim, četiri meseca kasnije, u 13 zemalja u kojima je urađen drugi deo istraživanja, procenat milenijalaca koji veruju da smo dosegli tačku bez povratka pao je za osam poena, što možda pokazuje da je uticaj smanjene aktivnosti na životnu sredinu tokom pandemije dao nadu da još uvek možemo nešto da promenimo.

Velika većina (80%) misli da vlade i kompanije moraju da ulože veće napore u zaštitu životne sredine, a svejedno su zabrinuti da bi ekonomski uticaj pandemije mogao ovo učiniti manje prioritetnim.

Poverenje u poslovno okruženje i dalje opada iako raste lojalnost poslodavcu

Poverenje u kompanije i njihovo poslovanje generalno širom sveta nastavlja da opada. U prvom delu istraživanja, 51% milenijalaca je rekao da kompanije i dalje imaju uticaja, ali je to pad u odnosu na 76% pre tri godine i 55% u 2019. U drugom delu istraživanja, ovi brojevi nastavljaju da opadaju do 41% milenijalaca i 43% ispitanika iz Generacije Z (Generacija Z je imala 52% u prvom delu istraživanja).

Da li poslodavci konačno počinju da izlaze u susret potrebama zaposlenih ili milenijalci sve više osećaju potrebu za stabilnošću? Prvi put otkad je postavljeno pitanje pre 4 godine, više milenijalaca je u prvom delu istraživanja reklo da žele da ostanu kod poslodavca pet ili više godina nego da ga napuste posle dve godine. Procenat onih koji bi otišli za dve ili manje godina smanjio se sa 49% na 31%, dok je broj onih koji žele da ostanu dugoročno skočio sa 28% na 35%. Ispitanici iz Generacije Z su i dalje zainteresovani za promenu posla, ali samo polovina je rekla da bi želela da promene posao u naredne dve godine, što je pad u odnosu na 61% prošle godine.

Kompanije moraju učiniti više kako bi pokazale da pozitivno utiču na zaposlene i društvo

Ispitanici su takođe u velikoj meri zadovoljni kako su se njihovi poslodavci poneli tokom pandemije Кovid 19 – dve trećine je reklo da su zadovoljni brzinom i načinom kako su poslodavci postupili. Oko 60% veruje da je to doprinelo želji da ostanu kod svojih poslodavaca dugoročno.

„Ovi rezultati dokazuju da kompanije moraju učiniti više kako bi pokazale da pozitivno utiču na zaposlene i društvo. Lojalnost zaposlenih raste ako kompanije izlaze u susret njihovim potrebama, počev od poštovanja različitosti i inkluzije do održivosti i prekvalifikacija“, dodaje Ivan Stefanović. „Za poslodavce je poruka jasna – mladi ljudi veruju u kompanije čije poslovanje ima pozitivan efekat na društvo i zajednicu. To su kompanije koje će biti lideri u budućnosti posle pandemije.“

Чланак Posledice pandemije drastično uticale na karijere mladih се појављује прво на Biznis i Finansije.