Giganti kao što su Meta, Amazon, Google, Microsoft, redom su najavljivali rezove i u desetinama hiljada, i samo se čekala potvrda da se takav globalni trend preslika i na regionalno, a potom i na domaće tržište.
Po svemu sudeći, to se i desilo – jedan od domaćih giganata HTEC Group, nedavno je otpustio 200 svojih zaposlenih, piše Blic.

Kako objašnjavaju iz HTEC Group, izuzetno izazovna situacija na globalnom IT tržištu je nažalost prelila i na regionalno tržište i kompanija je uvela još početkom godine niz mera u pravcu racionalizacije troškova i jačanja timova u cilju očuvanja zdravog biznisa i daljeg rasta. U to je bio uključen i proces reorganizacije te optimizacije broja inženjera.

Više od 203.000 zaposlenih je otpušteno u IT sektoru širom sveta

„Kao neophodan odgovor na nepovoljne makroekonomske prilike, a sa ciljem postizanja veće agilnosti sa jedne strane, a sa druge strane fokusa na ključne oblasti rasta koje vidimo u narednom periodu, reorganizovali smo poslovne jedinice i optimizovali broj inženjera koji izvesno vreme nisu bili angažovani na projektima i čije znanje i veštine, nažalost, nisu odgovarajući za oblasti rasta koje očekujemo u narednom periodu“, kažu iz HTEC Group.

„Pored reorganizacije funkcionalnih jedinica, preusmeravanja ljudi i prekvalifikacija, nažalost, ovim procesom reorganizacije i optimizacije obuhvaćeno je oko 200 zaposlenih sa kojima smo morali da se raziđemo, što čini oko sedam odsto naše organizacije. Žao nam je što ove kolege nisu više deo našeg tima i činimo sve što je u našim mogućnostima da ih podržimo u daljem profesionalnom putu“, navode.

Ipak, kako napominju, paralelno sa otkazima, nastavlja se i proces zapošljavanja u ključnim oblastima rasta.

„Poslovanje kompanije je stabilno, u prvom kvartalu zabeležili smo rast prihoda od 30 odsto. Iako je ovo solidan rezultat, ispod je očekivanog nivoa i ambicija kompanije. Pored organskog rasta, i dalje aktivno istražujemo prilike za dalje strateške akvizicije koje bi kompaniji i njenim zaposlenim donele nove prilike, kako u regionu Jugoistočne Evrope, tako i na ostalim lokacijama gde firma posluje, a prevashodno u Sjedinjenim Američkim Državama i Velikoj Britaniji“, tvrde.

Prema podacima sajta Layoffs.fii, više od 203.000 zaposlenih je otpušteno u IT sektoru širom sveta od početka 2023. godine.

Taj broj je porastao skoro 8 puta od sredine januara, piše na sajtu. Podaci pokazuju i da je 2023. godina premašila 2022. Prošle godine, oko 1.024 globalne kompanije su otpustile ukupno 154.336 zaposlenih.

„To se ogledalo najpre u manjku projekata“

Masovni otkazi u IT sektoru širom sveta počeli su krajem 2022. Ovaj trend pokrenuli su svetski poznati giganti, Meta, Amazon, Google, Microsoft, i tom prilikom je na desetine hiljada ljudi ostalo bez posla. Više istraživanja pokazuje da je globalno, bez posla na ovom tržištu u 2023. ostalo više od 200.000 ljudi. Prema podacima sajta Tech crunch, samo tokom prvih pet meseci ove godine, otpušteno je 190.000 IT radnika.

Nije se dugo čekalo da taj trend stigne i od nas, ali se strahovalo i ozbiljno i mnogo ranije. Kompanija Quantox bila je prva koja je objavila da je morala da otpusti 170 radnika, dok je HTEC Group nedavno otpustio 200 zaposlenih.

Marko Vučetić, PR menadžer portala HelloWorld kaže za Blic da je posle dugo vremena sad već vidljivo da su krenuli IT otkazi. Na udaru su ljudi koja su već neko vreme bili na „benču“, što znači da su primali platu, ali kompanija nije imala i projekte na kojima bi radili.

„Neke oblike krize u IT industriji mi smo videli već sredinom prošle godine. To se ogledalo najpre u manjku projekata, a zatim i u smanjenju oglasa za posao. Kompanije koje se bave autsorsingom su se na neki način „uplašile“ i malo smanjile broj zapošljavanja. Iako su tada imali određeni broj IT stručnjaka na „benču“ tada ih nisu otpustil. Nadali su se da će se stvari promeniti i nisu želeli da rizikuju da ostanu bez radnika. Držali su ih tako 6 meseci, a onda kada su videli da ipak neće biti planiranih projekata, kompanije su morale da krenu u otpuštanja“, kaže Vučetić.

I globalna dešavanja dovela do otakaza u IT sektoru

Iako je IT sektor u velikoj meri ostao otporan na rat u Ukrajini, ipak neke posledice sada već počinju da isplivavaju. Prema rečima Marka Vučetića iz Hello World-a, to je jedan od faktora koji doprinosi masovnim otpuštanjima u ovoj industriji. Kako kaže ima uticaja i ekonomska kriza koja je i dalje prisutna, ali i veštačka inteligencija.

„Mislim da ima malo uticaja i veštačka inteligencija i optimizacija i automatizacija. Ne zamenjuje čoveka, ali ubrzava određene procese“, kaže Vučetić.

On ističe da u nekom smislu možemo da kažemo da je ovo kriza u IT sektoru, jer po prvi put vidimo ovakvu situaciju koja nije bila prisutna na domaćem IT tržištu, ali smatra da je ovo ipak više normalizacija tržišta.

„Ja bih ovo pre nazvao nekom normalizacijom svega u IT zato što nije bilo realno da godinama unazad beležimo veliki rast oglasa od 40, 50 pa i 60 odsto. Mislim da je ovo optimizacija unutar IT sektora, jer je posle pandemije bilo toliko projekata da su velike firme zapošljavale i „šakom i kapom“. Ovo je sada ujedno i velika šansa za male kompanije, jer one do sada od velikih giganata nisu mogle da dođu do kvalitetnog kadra. Sada po prvi put imaju ozbiljnu priliku da dovedu ozbiljne stručnjake koji mogu da im pomognu da unaprede poslovanje“, zaključuje Vučetić.

Izvor: Blic

Foto: Bing

Чланак U Srbiji krenulo otpuštanje radnika iz IT sektora се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tehnološki divovi koji predvode u inovacijama, pokazali su se i kao predvodnici u ne tako inovativnom ali zato najlakšem načinu da se u ovoj, sada već očigledno dugotrajnoj krizi za kratko vreme drastično srežu troškovi. Prošle godine otpustili su oko 160.000 ljudi, a samo od početka ove godine je 359 tehnoloških kompanija otpustilo više od 100.000 radnika.

Pošto vodeći svetski političari daju sve od sebe da se sadašnji haos još više otrgne kontroli, masovni otkazi se najavljuju i u drugim delatnostima, finansijama, medijskoj i automobilskoj industriji, u trgovinskim lancima… To znači da će na ulici završiti stotine hiljada ljudi, kojima tu vest neko treba i da saopšti.

Zato konsultantske kuće naveliko dele savete poslodavcima o najboljim načinima da to urade. Neke od njih na svojim sajtovima objavljuju detaljna uputstva kako vest o otkazu saopštiti elektronskom poštom, ali se većina zalaže da je to ipak bolje učiniti „licem u lice“, ma koliko takva situacija bila teška i neprijatna.

Fleksibilno otpuštanje

Uputstva su manje-više slična, a šta sadrže ilustruje primer kako poslodavce savetuju iz konsultantske kuće „FlexJobs“, koja sebe proglašava za lidera u oblasti radnih odnosa, posebno kada je reč o takozvanom fleksibilnom zapošljavanju radnika na daljinu. Evo šta njeni stručnjaci preporučuju:

„Jako je važno da se nosite sa ovakvom situacijom pokazujući razumevanje i saosećanje. Nikad nije lako reći nekom da ostaje bez posla, ali ako se to saopšti na loš način, zaposleni će biti još više povređeni i osećaće se izdanim. Nemojte svaljivati krivicu za otkaz na zaposlenog, već pokušajte da objasnite kratko i jasno kakva je poslovna situacija i ako je potrebno, ponovite više puta da su u pitanju isključivo razlozi vezani za konsolidaciju u kompaniji. To može pomoći da se ublaži udarac zbog gubitka posla.

Ne možete da predvidite kako će neko reagovati kada mu saopštite lošu vest, i zato budite spremni da saslušate radnika. Pustite ga da govori, ali kontrolišite situaciju da to ne skrene u pretnje. Morate da ostanete smireni i da neprestano pokazujete svoje saosećanje.

Pokušajte da izbegnete otpuštanja pred praznike ili vikend. Iako su mišljenja donekle podeljena, mnogi HR stručnjaci tvrde da je najbolji dan za otpuštanje utorak, a ukoliko to ne možete da uradite tog dana, onda svakako neka to bude sreda, najkasnije četvrtak. Zaposlenom koji dobije otkaz, potrebno je vreme da obradi ovu informaciju i bolje je da dok ste još u kontaktu sa njim, vaš tim pokuša da drži taj proces pod kontrolom“.

Jer ako se otpušteni radnik otrgne kontroli, onda, kako se to dalje sugeriše u ovom nadasve poučnom tekstu, može da „opali“ po bivšem poslodavcu preko društvenih mreža. Ako se radi o otpuštanjima velikog broja ljudi, kao što je to slučaj u sadašnjoj krizi, njihove negativne reakcije u javnosti mogu ozbiljno da naruše reputaciju kompanije, upozoravaju očigledno preplaćeni konsultanti u „FlexJobs“-u.

Kratko, jasno i bezdušno

Da poslodavci, obuzeti prečim brigama, očigledno ne čitaju ovakve preporuke – naročito oni koji najviše „fleksibilno“ zapošljavaju – pokazuju i načini na koje su zaposleni dobili vesti o otkazu u prošloj i ovoj godini. Neke metode su već poznate iz ranijih kriza i, shodno „najboljoj svetskoj praksi“, poslodavci su ih neretko primenjivali i kod nas, naročito u velikim kompanijama. Tako su mnogi radnici saznali da od sutra nemaju posao preko elektronske pošte. Još gore su prošli oni koji su to shvatili kada su pokušali da uđu u zgradu u kojoj su radili do juče ili da se od kuće povežu na poslovnu mrežu, i uvideli da su im svi nalozi za pristup ukinuti.

Ipak, nova i sve popularnija metoda za deljenje otkaza je da se ta vest saopšti preko Zoom video platforme. Ironija je da se ova platforma tokom korone proslavila kao mogućnost za komunikaciju i povezivanje ljudi u uslovima potpune fizičke izolacije, a sada je sve omiljenije sredstvo da se višku radnika saopšti kako je došlo vreme za fajront.

Po ovakvom pristupu prva se istakla kompanija za hipotekarne kredite Better.com, koja je još krajem 2021. godine preko samo jednog video poziva na ovoj platformi otpustila za nekoliko minuta 900 ljudi. Doduše, radnicima „za odstrel“ se lično obratio izvršni direktor, sledećim rečima: „Ako ste na ovom pozivu, to znači da ste deo nesrećne grupe koja dobija otkaz. Vaš radni odnos u našoj kompaniji je prekinut i stupa na snagu odmah“. I to je bilo sve. Kratko, jasno, ali krajnje bezdušno, jadali su se otpušteni preko društvenih mreža, što nije sprečilo i druge firme da primene istu taktiku.

Okrutno i glupo

Ovakav postupak je kratkoročno efikasan i dugoročno jako loš, saglasni su stručnjaci za ovu tematiku na različitim univerzitetima. Dženifer Četmen sa univerziteta Berkli komentariše da sa stanovišta kompanije otpuštanje velikog broja ljudi kroz pojedinačne razgovore je dugotrajno i skupo. „Za poslodavca je, svakako, najefikasnije i najjeftinije da sve radnike koje proglasi viškom otpusti odjednom, bilo da to radi preko elektronske pošte ili video kanalima. Ali, kada govorimo o posledicama, ovde je ključno to da je u pitanju kratkoročni učinak. Dugoročno, ovakve stvari se pamte u javnosti. Kada kriza prođe, teško da će oni koji iole mogu da biraju, potrčati da se prijave za posao kod ovakvih poslodavaca“, smatra Četmen.

Nijedan način da se nekome uruči otkaz nije dobar, ali da se to uradi masovno, preko elektronske pošte ili tehnološke platforme je posebno okrutno, uveren je i Nikolas Blum, sa Univerziteta Stanford. „To može delovati naizgled razumljivo u okolnostima kada rad na daljinu postaje sve masovniji. Kod takvog načina poslovanja i međuljudski odnosi su dijametralno drugačiji u poređenju sa takozvanim tradicionalnim poslovanjem, gde se zajedno radi u kancelarijama ili fabrikama. Činjenica je da najveći broj zaposlenih koji rade na daljinu, najverovatnije nikada nisu ’uživo’ upoznali svog nadređenog, pa zašto bi taj jedan jedini put bio trenutak kada njihov šef treba da im saopšti da su otpušteni?

Ali to nije opravdanje da se, makar i preko platforme, svakom otpuštenom ta vest ne saopšti lično“, ističe Blum, „jer ako se to radi masovnom porukom, onda je takav način i okrutan i glup. To je istovremeno nagoveštaj kako mogu proći budući zaposleni, ali i poruka za one koji su ’opstali’ u ovom krugu otpuštanja da što pre sami potraže drugi posao“.

Maraton da uđeš, sprint da izađeš

Saosećajno otpuštanje u velikim korporacijama je puki mit, uveren je Džonatan But, profesor na Londonskoj školi ekonomije. Ono može biti prisutno samo u firmama sa relativno malim brojem zaposlenih, gde su ljudi mnogo više upućeni jedni na druge. „Tada, poslodavcu zaista može biti teško da donese odluku o otpuštanjima, ne samo zbog brige kako će dalje poslovati, nego i zato što mu to ljudski teško pada. U kompanijama koje zapošljavaju na hiljade ljudi i to širom sveta, većina zaposlenih je samo broj. Govoriti o iskrenom saosećanju prilikom njihovog otpuštanja je licemerje“, smatra But, ali ističe sledeće:

„Bez obzira na to, nema opravdanja za postupke kada poslodavci saopšte takvu poruku krajnje tehnokratski, svima odjednom, jer kada su zapošljavali te iste ljude to nisu radili na taj način. Tada su imali vremena da razgovaraju sa svakim od njih, a za neku važniju poziciju i po nekoliko puta“.

Naime, kandidati za posao u globalnim kompanijama se sve više žale da je proces selekcije postao kao maraton, te da ponekad moraju da prođu i po deset krugova pre nego što poslodavac odluči da ih zaposli. Očigledno je put za izlazak iz kompanije mnogo brži, i može se zahvaljujući revolucionarnim tehnologijama obaviti u revolucionarno kratkom roku.

Zorica Žarković

Biznis & finansije 207, mart 2023. 

Foto: Ashley Jurius, Unsplash

Чланак Mit o saosećajnom otpuštanju: Najbolji dan za otkaz je utorak!? се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Realnost je da trenutno postoji neviđeni broj izazova u industriji digitalnog oglasa i ove kompanije moraju da pronađu način da smanje troškove. Sada, to je duboko lično ili ima duboko lični uticaj na zaposlene koji su otpušteni, kao i na zaposlene koji ostaju. A tu je i dodatni izazov da se zaposleni koji ostanu u ovim kompanijama motivišu da pomognu u razvoju poslovanja“, kaže glavna analitičarka iz kompanije „Insajder intelidžens“ Jasmin Enberg.

Mark Zakerberg, izvršni direktor kompanije Meta, rekao je da je u prethodnom periodu agresivno zapošljavao, očekujući brzi rast. Stari su, međutim, krenule drugim pute. Sada, kada su masovna otpuštanja postala svakodnevica jedno pitanje počelo je sve glasnije da odzvanja u javnosti – da li se industrija suočava sa prvim predznacima „pucanja balona“. Odgovori na to pitanje su i dalje različiti i van sfere pune izvesnosti.

Društvene mreže, a pogotovo one koje su se odlučile na radikalno smanjenje broja radnika, preplavljene su oproštajnim porukama. Iako je za mnoge ovo odvajanje emotivno, koren problema, i za Metu i za Tviter, je prihod od oglašavanja, kažu iz kompanije za istraživanje tržišta „Insajder intelidžens“.

„Realnost je da trenutno postoji neviđeni broj izazova u industriji digitalnog oglasa i ove kompanije moraju da pronađu način da smanje troškove. Sada, to je duboko lično ili ima duboko lični uticaj na zaposlene koji su otpušteni, kao i na zaposlene koji ostaju. A tu je i dodatni izazov da se zaposleni koji ostanu u ovim kompanijama motivišu da pomognu u razvoju poslovanja“, kaže glavna analitičarka iz kompanije „Insajder intelidžens“ Jasmin Enberg.

Masovna otpuštanja

Mark Zakerberg, izvršni direktor kompanije Meta, rekao je da je u prethodnom periodu agresivno zapošljavao, očekujući brzi rast. Stvari su, međutim, krenule drugim putem. Sada, kada su masovna otpuštanja postala svakodnevica jedno pitanje počelo je sve glasnije da odzvanja u javnosti – da li se industrija suočava sa prvim predznacima „pucanja balona“. Odgovori na to pitanje su i dalje različiti i van sfere pune izvesnosti.

Za Džefrija Fefera, profesora na biznis odseku univerziteta Stenford pucanje balona je prejaka reč. Bez obzira na masovna otpuštanja u tehnološkom sektoru, smatra da tako nečemu nema predznaka. Iza otpuštanja vidi specifične motive.

„Može li doći do tehnološke recesije? Da. Da li je postoji „tehnološki balon“? Apsolutno. Da li je Meta zaposlila više ljudi nego što im treba? Verovatno. Međutim, da li zato otpuštaju ljude? Naravno da ne. Meta ima dosta novca, sve ove kompanije zarađuju novac. Oni otpuštaju jer to rade i druge kompanije“, kaže Fefer.

Na globalnom nivou, broj otpuštenih radnika u IT kompanijama je zanemarljiv, ali su ovakvi potezi velikih i zvučnih kompanija poput Mete i Amazona privukli veliku pažnju javnosti. Uz to, treba istaći da te kompanije imaju mnogo različitih sektora, te su oni koji rade u IT sektoru najmanje ugroženi.

„Ne možemo na osnovu ove dve kompanije suditi da ćemo sad videti trend otpuštanja u celoj IT industriji. Posebno što treba uzeti u obzir je da Amazon od početka 2020. do kraja 2021. godine udvostručio broj zaposlenih, te da ovih 10.000 ljudi koje oni otpuštaju predstavlja tri odsto njihove radne snage“, ističe Nebojša Bjelotomić iz Digitalne Srbije.

„Tviter je izolovan slučaj“

Bez obzira na to što ne obuhvataju veliki broj ljudi generalno gledano, otpuštanja u IT sektoru mogu da utiču na opšte raspoloženje radnika, prenosi CNBC, dodajući da petina ljudi koji traže posao kaže da žele da rade u tehnologiji, prema najnovijem izveštaju kompanije „ZipRekruter“.

Navodi se da čak i oni koji su bili zaposleni u nekim drugim sferama žele da pronađu način da se uđu u tehnološki sektor. Na primer, neki nastavnik bi želeo da ubuduće radi za kompaniju koja se bavi edukativnom tehnologijom, jer bi tamo imao veću platu i druge beneficije.

„To je kultna industrija, kao što je autoindustrija nekada davno bila za Detroit. U pitanju je vodeća industrija koja oblikuje naše raspoloženje, pa kada vidimo otpuštanja u velikim kompanijama zbog toga se mogu zabrinuti oni koji traže posao, jer mogu pomisliti da tehnološki sektor postaje manje dostupan“, kaže za CNBC Džulija Polak iz „ZipRekrutera“.

Jedno od najvećih masovnih otpuštanja u poslednje vreme desilo se u Tviteru, gde je nakon dolaska Ilona Maska ta kompanija smanjila broj zaposlenih za oko 50 odsto.

Bjelotomić naglašava da je Tviter posebna priča i da se otpuštanje u ovoj kompaniji može posmatrati isključivo kao izolovan slučaj. Isto tako, njihovim radnicima će biti najteže da pronađu novi posao koji će ispuniti visoko postavljene standarde. Takođe, osvrnuo se na stanje u Srbiji.

„Ako je suditi po planovima i aktivnostima, reklo bi se da naši ne očekuju da će imati viška radnika. A posebno što naše autsorsing kompanije zapošljavaju inžinjere programere, znači nema toliko ljudi koji su van tog IT segmenta, te verujem da ne bi trebalo da bude veliki pritisak na te naše kompanije“, naveo je Bjelotomić.

Kako objašnjava, još 2008. su poslodavci počeli da gledaju radnike kao trošak i da optimizuju troškove masovnim otpuštanjima, ali se pokazalo da to nije nikakva mera štednje, jer su nova zapošljavanja i obuke znatniji trošak.

Izvor: Blic Biznis

Foto: Pixabay

Чланак Može li doći do tehnološke recesije? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema neimenovanom izvoru Rojtersa, kompanija Amazon planira da otpusti oko 10.000 zaposlenih na korporativnim i tehnološkim pozicijama, dakle oko tri odsto od ukupnog broja zaposlenih. Sa deljenjem otkaza trebalo bi navodno da počne ove nedelje.

Najveća internet prodavnica planira da eliminiše poslove u organizaciji uređaja, koja proizvodi „Aleksu“, gedžete i kamere za kućnu bezbednost sa glasovnom kontrolom, kao i u odeljenjima za ljudske resurse i maloprodaju, naveo je izvor.

Da podsetimo, prošle nedelje je i kompanija Meta saopštila da će otpustiti više od 11.000 zaposlenih, ili 13 odsto radne snage, kako bi obuzdala rastuće troškove, a tome je prethodila i najava otpuštanja u kompaniji Tviter koja je doduše izvedena vrlo nespretno.

Foto: Adrian Sulyok, Unsplash

Чланак Tehnološki giganti nastavljaju s rezovima: I Amazon otpušta na hiljade ljudi? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da podsetimo, krajem prošlog meseca akcije ove firme pale su za skoro 20 odsto. Razlog za tako oštar pad je briga investitora zbog rasta troškova Mete u trećem kvartalu ove godine, koji je iznosio 19 odsto iI popeo se na 22,1 milijardu dolara. Istovremeno, njeni prodajni rezultati su bili lošiji za četiri odsto odnosno iznosili su 27,7 milijardi dolara. Takođe, njen operativni prihod je u odnosu na prošlu godinu pao za 46 procenata na 5,6 milijardi dolara.

Zbog svega navedenog 11.000 Metinih zaposlenih će ostati bez posla. Oni će primiti zarade za narednih 16 nedelja plus još dve dodatne nedeljne naknade za svaku godinu koju su proveli u toj kompaniji. Meta bi takođe trebalo da pokrije troškove njihovog zdravstvenog osiguranja u narednih šest meseci.

Izvor: CNBC

Foto: TheDigitalArtist, Pixabay

Чланак Meta otpušta 11.000 zaposlenih се појављује прво на Biznis i Finansije.

Početkom ove godine domaći mediji su naširoko pisali o slučaju “Šinvona”, druge “Jurine” fabrike, koja je otpuštala radnike SMS-ovima. Ovaj put to je tema za američke medije zahvaljujući kompaniji Better.com koja se bavi izdavanjem i otkupom hipoteka. Naime, njen direktor Višal Garg otpustio je čak 900 zaposlenih preko aplikacije za grupne pozive. U pitanju je 15 odsto ukupne radne snage ove firme.

Kompanija je navodno bila prinuđena na ovaj potez zbog lošijeg poslovanja, ali samo otpuštanje nije privuklo toliku pažnju javnosti koliko način na koji je ono izvedeno.

Direktor je nazvao sve zaposlene i saopštio im da ima lošu vest za njih. Naveo je da se situacija na tržištu zakomplikovala i da je firma morala da donese neke teške odluke. “Ovo je drugi put u mojoj karijeri da mi je pripao zadatak da otpuštam ljude. Prošli put kada sam morao to da uradim sam plakao”, rekao je Garg, i objavio da kompanija ponovo deli otkaze. Dodao je da svi koje je pozvao spadaju u grupu onih koji su imali manje sreće, odnosno koji će biti prinuđeni da traže novi posao.

Better.com je inače poznata po tome što se u velikoj meri oslanja na tehnološka rešenja kako bi proces kupovine nekretnina učinila “bržim i efikasnijim”, no izgleda da još neke stvari pokušava da reši na sličan način, ne baš taktično.

Izvor: BBC

Foto: Pixabay

Чланак Direktor firme otpustio 900 zaposlenih tokom jednog Zoom sastanka се појављује прво на Biznis i Finansije.

Privrednici strahuju da 4. januara, kad im dospevaju odložene obaveze, neće moći da ih izmire jer je zbog pandemije pao promet ali ne i troškovi poslovanja, pa će moći da postignu uštede smanjenjem plata i otpuštanjem zaposlenih, rekao je danas počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.

On je za Betu rekao da će stanje u 2021. godini biti neuporedivo teže nego ove godine jer se povećala neizvesnost, a priče o vakcini su na „dugom štapu“ jer su potrebne velike količine da bi se poboljšala zdravstvena situacija.

Obaveze dospevaju 4. januara sledeće godine

„Pošto je otpuštanje zaposlenih bilo uslovljeno uzimanjem državne pomoći, početkom naredne godine treba očekivati ‘razrešenje’ oko broja zaposlenih, ali i smanjenja plata“, rekao je Atanacković.

Država je u prvom „paketu“ pomoći pored isplate minimalnih zarada za zaposlene u malim i srednjim firmama, a delimično i u velikim, najpre za tri meseca odložila poreze i doprinose na zarade i porez na dobit, zabranila otpuštanje više od deset odsto zaposlenih, a uveden je i moratorijum na otplatu kredita.

Drugim paketom pomoći bila je obuhvaćena isplata 60 odsto minimalca za dva meseca i odlaganje poreza na zarade za jedan mesec, a obaveze počinju da teku od 4. januara 2021.godine i treba da budu isplaćene u 24 rate.

Većina špediterskih firmi „na žiletu“

Predsednik Nacionalne asocijacije špediterskih društava i agenata Srbije Slavoljub Jevtić rekao je da je privreda tražila od države da se otpiše deo odloženih dugova.

„Januar i februar su najgori meseci za poslovanje i odloženi dugovi će biti veliko opterećenje za firme jer ima i onih kod kojih je promet pao 35 do 40 odsto“, rekao je Jevtić.

Dodao je da je većina firmi opterećena i kreditima kojima je kupovana oprema, a da nema nikakvih finansijskih zaliha.

„Većina firmi je na ‘žiletu’ iako je pomoć države dosta preduzeća spasila od propadanja, ali je sada počelo otpuštanje zaposlenih“, rekao je Jevtić.

Vlasnik preduzeća Metalika Zoran Volf rekao je da će se do 4. januara nakupiti dosta finansijskih obaveza.

„U firmi su 52 radnika i do sada, osim jednog koji je našao bolje uslove, nismo nikog otpustili. Počeli smo da sračunavamo obaveze koje nas čekaju već na početku naredne godine, a najgore su krediti“, rekao je Volf i dodao da „ne sme da paniči i da će se boriti“.

Pravo stanje će se videti u januaru i februaru

Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić rekao je da privreda tek počinje da se prilagođava poslovanju bez državne „injekcije“.

„Male firme iz sektora usluga verovatno će sačekati da možda nešto zarade tokom novogodišnjih praznika, a posle toga će početi zatvaranje i pravo stanje će se videti u januaru i februaru“, rekao je Rajić.

Istakao je da se „uprkos padu prihoda, obaveze prema državi ne smanjuju, pa u ovoj situaciji čak se ne menja ni jedna nelogična obaveza“, a to je porez na dobit koji se plaća unapred, akontacijom prema prethodnoj godini, dok se tokom prve polovine sledeće godine ne predaju finansijski izveštaji.

Rajić je rekao da se taj novac od akontacije, ako se ispostavi da se poslovalo bez dobiti ne vraća, već se preusmerava u izmirenje drugih poreza.

Ni velikim firmama nije lako

„Do 2012. godine dobit koju su poslodavci ulagali u opremu bila je oslobođena poreza, pa je tako brže modernizovana oprema i povećavana produktivnost“, rekao je Rajić.

Istakao je da je privreda opterećena visokim poreskim i drugim izdacima „ranjiva“ i kada joj prihodi padnu po nekoliko odsto, a ne po 10-15 i više kao sada.

„Ni velikim firmama, osim možda onih u sektoru hrane nije lako, kragujevsčki ‘Fijat’ svaki čas šalje zaposlene na odmor“, rekao je Rajić.

Izvor: Beta

Foto: schuldnerhilfe, Pixabay

Чланак Početkom naredne godine smanjivanje plata i otpuštanja u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako navode u saopštenju, sektorske mere pomoći u turizmu nisu obuhvatile najmanje, posredničke agencije, iako su i one doprinosile budžetu Republike, pa još jednom apeluju da se obezbede subvencije kako bi opstale do normalizacije poslovanja, a njihovi zaposleni nastavili da dobijaju bar minimalne prihode.

“Izuzetno je alarmantan podatak da je čak 87,1% zaposlenih u posredničkim turističkim agencijama porodično potpuno ostalo bez primanja zbog pandemije virusa korona, pokazala je nedavna anketa u kojoj je učestvovalo oko 160 turističkih agencija posrednika”, navedeno je.

Anketa je pokazala da je u 72,4% slučajeva reč o porodičnom biznisu, što znači da su te porodice bez prihoda od marta meseca, dodaju: “Evidentirano je i da je 9% preduzetničkih agencija zamrzlo svoje poslovanje, a ovaj broj bi sigurno bio mnogo veći da je takva mogućnost dozvoljena DOO firmama”.

Kako ističu, dodatno zabrinjava i činjenica da u ovom sektoru uglavnom rade žene, koje su i inače osetljivija kategorija na tržištu rada.

Anketa je pokazala da su žene vlasnice u čak 74,8% malih posredničkih agencija, što je, navode, alarmantno, s obzirom na pokušaje nadležnih da se ohrabri žensko preduzetništvo.

“Svesni smo da su problemi u turizmu ogromni i slojeviti, ali moramo da ukažemo na problem malih, posredničkih agencija kojima preti gašenje. Kako bismo i javnosti i nadležnima ilustrovali situaciju u kojoj se nalazimo, danas ćemo na naše izloge zalepiti upozoravajuće trake koje treba da ukažu na krah jedne privredne grane”, zaključuju.

Izvor: eKapija

Foto: Pixabay

Чланак Bez posla ostala polovina radnika u posredničkim turističkim agencijama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mnoge kompanije su se sa recesijom iz 2008. godine borile smanjivanjem troškova, što zapravo znači – otpuštanjima. Samo američke firme su od početka krize do 2010. godine otpustile preko osam miliona zaposlenih.

Koliko su koristi imale od toga? Vrlo malo, kažu istraživači sa Univerziteta Oburn, Univerziteta Bejlor i Univerziteta u Tenesiju, Čatanuga. Njihovo poslednje istraživanje objavljeno u Žurnalu za istraživanje poslovanja pokazuje da otpuštanja, umesto da ga smanje, zapravo povećavaju rizik od bankrota. Razlog za to je gubitak znanja i veština, opterećivanje drugih zaposlenih koji potom gube produktivnost, nedovoljno vremena za praćenje novih trendova i učenje novih stvari, te gubitak poverenja preostalih zaposlenih u menadžment a potom i pad njihovog angažovanja na poslu, kao i lojalnosti. Dugoročna posledica svega pobrojanog je pad inovativnosti, a ona je danas, u svetu koji se menja do sada neviđenom brzinom, neophodna za uspešno poslovanje.

U brojkama to izgleda ovako: naučnici su ispitivali poslovanje 4.710 kompanije koje su listirane na berzama, i to u petogodišnjem periodu posle 2010. godine. Analizirane kompanije dolaze iz svih grana privrede, počev od sektora usluga, preko tehnološkog, pa sve do proizvodnog. Od ukupnog broja firmi njih 24 odsto je 2010. godine smanjilo svoju radnu snagu za tri ili više procenata. U tih 24 odsto kompanija bilo je dvostruko više bankrota nego među onima koji nisu otpuštali ili su otpustili izuzetno mali broj ljudi. Te kompanije više nisu imale dovoljno kadra koji bi im pomogao da se razvijaju i da uhvate korak sa vermenom.

Otpuštanja pomažu na kratak rok jer smanjuju troškove, zaključuju oni, ali dugoročno su veoma opasni za preduzeća.

Njihov izveštaj možete pogledati na ovom linku.

Foto: Pexels, Pixabay

Чланак Ako mislite da ćete iz krize izaći otpuštanjima, razmislite još jednom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pandemija i sukobi velikih proizvođača ovog energenta veoma su loše uticali na poslovanje naftnog sektora. Zbog toga su mnoge naftne kompanije u proteklim mesecima beležile ozbiljne finansijske gubitke i rast dugova.

Izgleda da je to bio slučaj i sa Šelom, koji je najavio da će otpustiti između 7.000 i 9.000 zaposlenih kao odgovor na krizu u kojoj se nalazi ceo sektor, ali i zbog trenda zaokreta od industrija koje zagađuju kao proizvodnji energije iz obnovljivih izvora.

Otpuštanja će vršiti postepeno, do 2022. godine. Očekuje da će od ukupnog broja ljudi koji će ostati bez posla, oko 1.500 njih sporazumno otići, uz otpremninu.

Ova odluka najavljena je pet meseci pošto je kompanija prvi put od Drugog svetskog rata ukinula dividende. To se desilo zbog smanjenja prihoda od 46 odsto u prvom kvaratalu ove godine. Međutim, ispostavilo se da je drugi kvartal bio još gori, sa padom prihoda od 82 odsto.

Zato Šel pribegava otpuštanjima koja bi, prema saopštenju ove kompanije, trebalo da mu donesu uštedu od 2 do 2,5 milijarde dolara na godišnjem nivou. Naftni gigant je inače na kraju prošle godine imao 83.000 zaposlenih, što znači da će ovim otpuštanjima smanjiti radnu snagu za oko deset procenata.

Foto: Pieter01, Pixabay

Чланак Šel smanjuje broj zaposlenih za oko 10 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.