Naime, prezasićenost ovčetinom u ovoj nama dalekoj zemlji dovela je do pada cena, a neki farmeri nažalost ubijaju ili poklanjaju svoje životinje, kako bi uštedeli na troškovima. Drugim rečima, više im se ne isplati da ih gaje – barem ne u tolikom broju. Cene ovčetine su pale za 70% u protekloj godini, na 1,23 dolara po kg, pokazali su podaci MLA.

– Australija je imala nekoliko veoma dobrih sezona poslednjih godina, što znači da je stado ovaca dostiglo 78,75 miliona grla: to je najviše od 2007. godine – rekao je jedan od analitičara u MLA, Tim Džekson.
Sa ovim rastom broja stada, odnosno grlo direktno su povezane padavine, zabeležene u poslednje tri godine posebno u regionima kao što su Novi Južni Vels i Viktorija. Padavine su, naime, idealne za uzgoj trave – pogodne za ishranu i uzgoj stoke.

– Što je više padala kiša i što je tržište duže ostajalo u pokretu, to je više nagnalo proizvođače da zadrže ovce koje bi inače eliminisali, a kao rezultat toga, broj životinja je nastavio da raste – rekao je za CNBC predsednik „Sheep Producers Australia“, Endru Spenser.

Poljoprivrednici su u proteklom periodu videli ogroman pad profitabilnosti… Svakako, farmeri bi radije dali životinje besplatno, nego da ih ubiju, što i čine; ali, nema mnogo onih koji bi uzeli te ovce.

Prekomerna ponuda ovaca je snizila cene stoke

Očekuje se, pritom, da će stado ovaca u Australiji porasti za 23% u odnosu na 100-godišnji minimum zabeležen u 2020. godini, pokazala je statistika MLA. Shodno tome, prekomerna ponuda ovaca je snizila cene stoke, signalizirajući preokret u odnosu na neočekivani prihod koji su farmeri uživali pre tri godine.

Tada su cene ovčetine bile rekordno visoke.

Snižene cene su, dodaje CNBC, dvostruki udarac za farmere, koji sada moraju duži vremenski period da hrane ogromna stada ovaca, iako su se vremenske prilike ove godine pogoršale. Australijski meteorološki biro je nedavno konstatovao najsušniji septembar u istoriji, a suvo vreme i dalje ne popušta.

Takođe, Biro je u novembru upozorio da će se El Ninjo – klimatski okeanski fenomen – nastaviti svoj intenzitet i da je vrlo verovatan snažan pozitivan IOD (Indian Ocean Dipole), što sugeriše da će narednih nekoliko meseci i dalje biti relativno vruće i suvo.

Loše vremenske prilike će, generalno, smanjiti zalihe hrane. Kao rezultat toga, farmeri pokušavaju da smanje svoja stada ovaca, što može uključivati slanje stoke u klanice i fabrike za preradu mesa.

Izvor: Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Australija ima previše ovaca, cena ovčetine pala za 70 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Srbija nema mnogo izvoznih proizvoda po kojima je poznata, ali je malo onih koji znaju da su ovce jedan od tih proizvoda. Ovce iz Srbije su tražene ne zbog povoljne cene već kvaliteta, ali ih, na žalost, nema onoliko koliko bi moglo da se proda stranim kupcima. O tome za sada niko ne brine, a nadležni se iznenade kad statistika saopšti da Srbija izvozi više ovaca od SAD i Nemačke.

Kako je objavio sajt Makroekonomija.org, Srbija je u 2022. imala 3,1 puta veću vrednost izvoza ovaca od zbirne vrednosti izvoza SAD i Nemačke. U odnosu na 2021. Srbija je prošle godine smanjila vrednost izvoza ovaca za 9,2%, sa 16 na 14,5 miliona evra. Svetski izvoz ovaca smanjen je za 15,9%, te je Srbija povećala udeo u svetskom izvozu sa oko 1,276% na 1,368%.

„Srbija ima 14 do 15 puta veći udeo u svetskom izvozu ovaca u odnosu na svoj udeo u svetskom stanovništvu“, navodi se na sajtu i dodaje da se Srbija nalazi na 16. mestu prema vrednosti izvoza ovaca. Od zemalja u okruženju veću vrednost imaju Rumunija, koja je svetski lider, i Mađarska koja je na osmom mestu.

Poskupele i ovce

Srbija je, kako je ukazao autor teksta Miroslav Zdravković, prošla dug put kako bi se probila u svetsku elitu izvoznika ovaca. U 2011. je vrednost izvoza bila 3,6 miliona evra i tek u 2012. je došlo do naglog povećanja izvoza na 4,9 miliona evra. Od 2012. do 2020. je vrednost izvoza oscilirala, što se dovodi u vezu sa fiskalnom konsolidacijom i ostalim reformama.

U 2020. godini, u vreme pandemije korona virusa, ostvarena je rekordna vrednost izvoza od 8,6 miliona evra, a u 2021. izvoz je bio gotovo udvostručen na 16 miliona.

Najveći izvoz ovaca iz Srbije u 2022. bio je u Izrael (5,2 miliona evra) i to je, po pisanju Makroekonomije, rekordna godišnja vrednost izvoza u ovu zemlju. I izvoz u Crnu Goru je imao rekordnu vrednost od 3,5 miliona evra. Pad vrednosti izvoza u BiH (sa 5,4 na 3,3 miliona evra) i u Severnu Makedoniju (sa 3,5 na 1,1 miliona evra) uticao je na pad ukupne vrednosti.
Ovce iz Srbije odlazile su povremeno i u Libiju, pa je prošle godine na tom izvozu zarada bila 835.000 evra, a prvi put je registrovan i izvoz u Albaniju, za 581.000 evra.

Posmatrano količinski, izvoz ovaca smanjen je sa 6.546 tona u 2021. na 4.506 tona u 2022. Ukupno je u 2021. izvezeno 192.023 ovaca iz Srbije, dok je u 2022. broj grla smanjen na 128.526, ali je i dalje bio znatno veći nego 2020. kada je bio manji od 100.000.

Izvoznicima je pogodovalo što su prošle godine ovce iz Srbije znatno bile skuplje, jer je prosečno grlo koštalo 83 evra u 2021. a 2022. koštalo je 113 evra.

Izraelci su ovce iz Srbije po grlu plaćali 124 evra u 2021. i 150 evra u 2022. Izvozna cena je skočila sa 2.438 evra po toni u 2021. na 3.216 u 2022. godini, što je, kako je naveo Zdravković, u skladu sa globalnim kretanjima cena poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

Više ovaca u Vojvodini, nego u pirotskom kraju

Ovce iz Srbije lako bi našle kupce do velikog broja zemalja, a pre svega arapskih, ali nema dovoljne i organizovane proizvodnje. Ovčarski fond u Srbiji u poslednjih šest decenija je smanjen više od tri puta, nema potrebnih reprodukcionih ovčarskih centara, a više od 90% grla su kod malih odgajivača, uglavnom za njihove potrebe. Dodatni problem je što su veliki kombinati u kojima je bilo i po desetak hiljada ovaca propali, a privatne firme koje su ih kupile počele su da se bave drugim poslom.

Svetla tačka u statistici stočnog fonda je što je u prošloj godini, u odnosu na 2021. broj ovaca povećan za 1,5%, dok je broj goveda smanjen za 6,9%, svinja za 7%, koza za 1,7% i živine za 3,5%. U odnosu na desetogodišnji prosek (2012–2021), ukupan broj goveda manji je za 11%, svinja za 11,9%, koza za 6,3% i živine za 10,7%, a veći je broj ovaca za 1,9%.

U Srbiji 75% teritorije čine brdsko-planinska područja, idealna za razvoj ovčarstva. Prednost ruralnih područja je, kako tvrde stručnjaci, što tu mogu da se gaje autohtone populacije kao što su pirotska, svrljiška, sjenička, krvovirska, i da se, zbog očuvanog prirodnog ambijenta, organizuje proizvodnja slična organskoj. Međutim, u tim područjima danas su isključivo staračka domaćinstva i nema ko da se bavi ovom proizvodnjom. Trenutno je više stada ovaca u Vojvodini nego u pirotskom kraju, na Pešterskoj visoravni.

Novinar sa decenijskim iskustvom u pisanju o poljoprivredi Branislav Gulan za B&F kaže da je skoro zanemarljiv broj ovaca u Srbiji u odnosu na uslove koji postoje za uzgoj te stoke.

„Poljoprivrednici u Srbiji gaje oko 1,7 miliona ovaca, a pre dvadesetak godina bilo ih je milion više. Mi idemo unazad umesto da gajimo i proizvodimo ono što je traženo i gde bi mogli dobro da zaradimo. To nije slučaj samo sa ovcama, koje nema ko da čuva, niti šiša, a i kad se ošišaju bacamo vunu jer ne znamo kako da je iskoristimo, niko neće da je kupi“, navodi Gulan i dodaje da je stočarstvo danas na nivou iz 1910. godine.

Nema dovoljno ovaca za izvoz u Libiju

U Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period 2014- 2024 ovčarstvu je posvećeno svega nekoliko pasusa, a statistika o uzgoju ovaca se oslanja na podatke do 2012. godine, tvrde poljoprivrednici. Jedan od njih, potpredsednik Udruženja uzgajivačka romanovske rase ovaca Darko Pavlović, kaže da bi mogao, na osnovu potražnje, da proda mnogo ovaca kupcima iz inostranstva, ali da jedva ima mogućnost da se na gazdinstvu kraj Uba brine o stadu od 100 grla, koliko sada ima.

„Borim se da zadržim stado, pomažu mi supruga i sin. Ali pitanje je koliko će još trajati ta borba jer računica pokazuje da bi prosečna porodica mogla da živi od ovčarstva trebalo bi da ima bar 200 ovaca i da za njih priprema hranu, na oko 15 hektara oranica. Pokušavamo nešto da uradimo preko našeg udruženja koje ima 17 članova sa 2.000 ovaca, da se organizujemo i sami izvozimo. Izrael je tržište koje traži naše ovce, uglavnom jagnjad ne stariju od šest meseci. Ali i kad bi sve uslove obezbedili, ne znamo kako ćemo naći čobane“, objašnjava Pavlović za B&F.

Državni podsticaj od 7.000 dinara po ovci i 2.000 dinara po jagnjetu u tovu, po njegovim rečima su solidni, ali bi trebalo da budu veći ako je cilj da se poveća izvoz.

Zanimljiva je priča da jedan Sirijac, koji nekoliko decenija živi u Srbiji, nije mogao da pomogne prijatelju iz Libije koji je hteo da kupi 7.000 ovaca kod nas. Obilazili su sela, zadruge, stočne sajmove, razgovarali sa dobavljačima i nadležnima i utvrdili da ne bi mogli da nabave ni 2.000 ovaca i jagnjadi. Iako ne postoje nikakve zakonske prepreke za izvoz stoke, potrebno je ispuniti zahtevne uslove – da se životinje skupe u karantin, pa da o njima brinu veterinari do trenutka kada bi bile prvo kamionom prebačene do Bara, a zatim brodom u Libiju.

Lakše prodavati ovčje meso nego ovce

Veliki izvoznik ovčjeg mesa Milenko Đurđević, vlasnik Industrije mesa „Đurđević“, kaže da se ne bavi izvozom živih ovaca, jer je to komplikovan posao i da je teško nabaviti tu stoku.

„Izvozim najviše svežeg ovčjeg mesa u Hrvatsku, Italiju i Rumuniju, jer kratko traje transport, a za dalja tržišta može da se transportuje samo zamrznuto meso, ali onda ne možemo da budemo konkurentni sa izvoznicima sa Novog Zelanda i iz Australije“, kaže Đurđević za B&F.

On smatra da Srbija ima dovoljno ovčjeg mesa za svoje potrebe i da bi izvoz mogao da bude mnogo veći da ima više gazdinstava koje se obave uzgojem ovaca.

„Živa jagnjad iz Srbije se traže u Makedoniji, Albaniji, Izraelu, ali bi veće količine mogle da odu i u Liban i Libiju. Tim izvozom se uglavnom u Srbiji bave stranci, ljudi iz tih zemalja, koliko znam na tri imanja, koji dobro poznaju tržište i organizuju transport životinja brodom“, navodi Đurđević.

Jedno od tih imanja je u Temerinu odakle se muška jagnjad izvoze u Izrael, gde se tove do 80 kilograma i onda prodaju, a druga dva su u Kušiljevu kod Svilajnca i u Adorjanu kod Kanjiže.

Marica Vuković

Biznis i finansije 213, septembar 2023.

Foto: Skitterphoto, Pixabay

Чланак Stranci izvoze ovce iz Srbije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Još kada aprilsko Sunce najavi proleće i okopne snegovi sa zlatiborskih i zlatarskih brda, Miloš Duković  iz Donje Bele Reke kod Nove Varoši, priprema alat za šišanje ovaca i po pozivu domaćina kreće kroz planinska sela.

Zaradu je u ovčijem runu našao još pre 25 godina, i od tada do danas obišao gotovo sve zaseoke novovaroške i čajetinske, ali delove i ivanjičke opštine. Iako se čini da u selima Starog Vlaha nema puno belih stada, ipak Miloš ima pune ruke posla, počevši od aprila, pa do kraja juna.
– Posla ima u svako doba, doduše, treba leđa i snage i volje – mudro kaže Miloš.

Njegov alat je mašinica koja košta oko 500 evra, ona je zamenila čuvene nožice pomoću kojih su se u ovom kraju donedavno šišale stada, zatim dve ćuskije i kanap sa kojim se vezuje ovca. To je sve od alata što Miloš koristi za uspešno odrađen posao, a po njegovim rečima pri radu je najvažnija volja.

– Već 25 godina šišam ovce, izučio sam zanat, stekao rutinu i umeće, a najviše naučio na svojim greškama. Sada umesto nožiza, ručnog alata za ovaj posao, savladao sam i savremenu tehniku, kupio električnu mašinicu i sa njom svakodnevno radim. Istina, mašinicu je potrebno održavati, menjati noževe, ali ipak ponovo je lakše nego ručno – priča Duković.

Ni sam ne zna koliko je do sada ošišao ovaca, evidenciju nije vodio, a kako kaže tačan broj Bog jedini zna. Nema kuće, ni ovčarice u ovom kraju u koju nije ukoračio i domaćinima ošišao ovce, a kako nam je rekao tokom dvadesetpetogodišnjeg staža niko od mušterija mu nije imao primedbu na rad.

Zahtevno je hitru ovcu savladati

– Nijedan posao nije lak, pa ni ovaj. Zahtevno je hitru ovcu savladati, stići, uhvatiti, pa tek onda ošišati, čini se – nije lako, brzo strada kičma, koliko god bila ispravna – objašnjava on.

Obučen u vetrovku, nekadašnje stajaće pantalone, vunene čarape i opanke, svojim autom „polom“, gazi strme seoske puteve, kaljave sokake, kaldrme, raznete vodom planinskih potoka, pa i ako nema terensko vozilo nikog ne odbija, stigne na svaku adresu. Istina je da je belih stada veoma malo u centrima sela, najviše ih ipak ima po brdima u torovima starijih gorštaka, nemoćnih da ih sami ošišaju, pa u pomoć zovu Miloša – i tu on stigne, iako nema asvaltnog puta, pregazi rupe i svaki kamen ispran prolećnom, svakodnevnom kišom.

– Zovu ljudi sa svih strana, od Zlatara, sela oko Uvca, podno Murtenice i Zlatibora, pa do ivanjičkih Močioca i Preseke. Svima se gotovo odazovem, jedino kada se domaćinima žuri, a već imam zakazana šišanja, tad ne mogu da stignem.

Ovce se šišaju jednom godišnje

Za razliku od čoveka, ovce se šišaju jednom godišnje, i to u ovo doba godine. Po Miloševom cenovniku, cena šišanja jedne ovce je 400 dinara, dok ljudi svoje šišanje ovoliko plaćaju bar jednom mesečno.

– Nema kud manje, danas je sve skupo, samo je seljačka muka jeftina. Meni nije „čist“ dinar zarađen od šišanja ovaca, imam ja tu i ulaganja u opremu – mašinicu. Njeno servisiranje za jednu sezonu ne košta malo, kao i noževi koji se oštre nekoliko puta u sezoni, naravno u zavisnisti koliko je čista vuna – dodaje naš sagovornik.

Nema puno majstora u Srbiji koji se bave ovim poslom, pa je Miloš jedini majstor u opštini Nova Varoš, koji mašinski šiša ovce po selima, dok su na Pešteri odavno savladali ovu tehniku i selima između Užica i Čajetine. Miloš ima i naslednika. Poslednjih godina u ovom poslu Milošu je desna ruka sin Marinko, koji sa njim gazi brda i nimalo lakim radom zarađuje za život pod surovom planinom.

– I on se obučava polako, savladao je tehniku, radom stiče rutinu. Od malena sam ga učio da radi, da rad čini čoveka, sada je to i sam shvatio – ističe Miloš.

U senci šumovitih gudura, pod skutom Murtenice, kilometrima udaljen od asvaltnog puta, nalazi se dom Dukovića, vrednih, časnih i poštenih gorštaka. Pored šišanja ovaca oni se bave i poljoprivredom, uzgajaju i obrađuju malinu i krompir, imaju dve krave od čijeg mleka prave pravi planinski sir i kajmak, gaje bikove za tov, a domaćin i pored svih poslova u domaćinstvu stigne i u građevinske radove, zida, betonira, moleriše.

Mudar je Miloš, uvek raspoložen za razgovor, poučno daje savete mlađim, među kojima je i onaj najvažniji – da u bilo koje vreme, i na bilo kom mestu može da se nađe način za zaradu, on ga je pronašao i to u svako godišnje doba.

Izvor:Telegraf Biznis/Borivoje Ilić
Foto: Pixabay

Чланак Šišanje ovce 400 dinara po komadu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Praksa u nastajanju, poznata kao „solarna ispaša“, do sada je korišćena samo na malim nizovima panela koji su u porastu u ruralnom delu Amerike.

Ali sa značajnim finansijskim prednostima, kako za industriju obnovljive energije, tako i za sektor ovčijeg mesa koji se bori, očekuje se da će više solarnih lokacija u SAD početi da menja kosilice za jagnjad prenosi Bloomberg.

Naime, američka solarna industrija raste ubrzano: Očekuje se da će zemlja ove godine oboriti rekorde u solarnoj gradnji dodavanjem više od 32 gigavata kapaciteta.

To je dovoljno za napajanje više od 25 miliona domova. U isto vreme, postoji zabrinutost da neće biti dovoljno obradive zemlje da se prehrani rastuća svetska populacija, pogotovo ako je površina prekrivena zgradama, putevima ili fotonaponskim instalacijama.

Neprofitna organizacija „American Farmland Trust“ procenjuje da će Amerika izgubiti 18,4 miliona dodatnih hektara poljoprivrednog zemljišta do 2040. godine ukoliko se trenutni razvojni trend nastavi.

Ovce bolje od kosilica

Stoga, dvostruka upotreba zemljišta je način da obe industrije koriste isto tlo.

Američko udruženje za solarnu ispašu, osnovano 2018. godine, procenjuje da oko 5.000 ovaca trenutno održava solarne lokacije u SAD. Ova praksa se takođe koristi u delovima Kanade, Velike Britanije, Francuske, Japana, Australije i Južne Amerike, navodi se u saopštenju.

Za solarne kompanije povezivanje donosi potencijalnu uštedu troškova i smanjenje ugljeničnog otiska.

– Morate da skraćujete travu jer je to opasnost od požara – kaže Džej Smit, direktor jedne američke kompanije.

– Ovce rade bolji posao podržavajući biodiverzitet od tradicionalne kosilice.

Ova praksa takođe pruža spas ovčarima, uvodeći novi tok prihoda, nakon višedecenijskog pada za američku industriju jagnjetine.

Naime, broj ovaca zaklanih u SAD je u proseku iznosio preko 2 miliona grla poslednjih godina, u poređenju sa više od 9 miliona početkom 1970-ih, prema podacima Ministarstva poljoprivrede.
Rast potražnje za jagnjećim kotletima tokom jevrejskih i islamskih praznika nije dovoljan da uzgajivači ovaca budu profitabilni samo na mesu, rekao je Altin Kalo, glavni ekonomista u Steiner Consulting Group.

Jeftinija jagnjetina uvezena iz Australije i Novog Zelanda dugo je pritiskala i američke ovčare. Pre tri godine, druga najveća fabrika za preradu jagnjetine u SAD, Mountain States Rosen u Koloradu podnela je bankrot.

Najveća svetska kompanija za proizvodnju mesa JBS SA kupila je fabriku na aukciji i pretvorila je u fabriku mesa sa dodatom vrednošću.

Jedan od ovčara takođe pravi šešire i čarape od vlakana ošišanih ovaca na ispaši. Nazivaju je „solarnom vunom“ i ona sada čini oko petinu njihovih prihoda, ili čak i više.

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Neke kompanije za čistu energiju koriste stada ovaca се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pre nešto više od tri godine Jovan Vesin iz Crepaje počeo je da uzgaja ovce rase Il de Frans. Uvezao je tridesetak grla iz Francuske a trenutno ih ima više od 160. Ova rasa poznata je po izuzetnom kvalitetu mesa i visokoj plodnosti.

– Mogu da se koriste i za mleko, ali njihova glavna odlika je visok rang mesa. Jaganjci od tri meseca već dostižu 30 do 35 kilograma i od toga imaju 55% mesa. Druge sorte nemaju toliko i zato je ova idealna za industriju mesa – ističe Jovan Vesin.

Jovan je izgradio moderan objekat u kome može da uzgaja oko 250 odraslih ovaca i oko 350 jaganjaca.

Cilj mu je da uskoro dostigne tu normu. Uglavnom prodaje muške jaganjce a najviše kupaca je iz okoline Crepaje.

Kaže da mi je izuzetno žao što kupaca vune nema već godinama pogotovo u ovom delu Vojvodine .

– Ja se sećam od priča starijih meštana koji su imali po 100 ovaca u stadu. Oni kada ošišaju ovce mogli su da kupe jedno jutro zemlje ili lanac, kako mi to ovde kažemo. E taj lanac sada u Crepaji košta između 13.000 i 15.000 EUR. Svaka kuća koja je imala 100 ovaca mogla je to ne računajući prodaju mesa i mleka – rekao je Vesin.

Jovan vunu nakon šišanja ovaca odvozi na deponiju, kaže da bi je čak i poklonio, ali zainteresovanih za sada nema.

zvor: RTV/Ekapija

Foto: PixabayI

Чланак Raste broj uzgajivača ovaca? се појављује прво на Biznis i Finansije.

U životinjskom svetu za najveće zagađivače važe krave ali ni doprinos ovaca ne treba zanemariti. U gasovima obe vrste životinja nalazi se metan, gas koji zadržava toplotu u atmosferi i na taj način doprinosi globalnom zagrevanju.

Međutim, ukrštanjem različitih vrsta ovaca mogu se dobiti nove vrste koje emituju manje ovakvih gasova. To je pokazao jedan ogled na Novom Zelandu, u kojem su ukrštane vrste koje proizvode manje metana i vrste koje efikasnije pretvaraju hranu u energiju, dakle kojima je potrebno manje hrane.

Posle toga su i farmeri u Velikoj Britaniji počeli da se okreću nekoj vrsti genetskog inženjering<. Naime, u Hardfordširu su oni ukrštali rase i tako dokazali da pored naučnika, i građani sami mogu dati svoj doprinos sprečavanju klimatskih promena. Prema njihovoj računici, zahvaljujući ovako nastalim ovcama, oni će uspeti da smanje emisije metana za 15 odsto.

Foto: Skitterphoto, Pixabay

Чланак Velika Britanija: Farmeri sami ukrštaju vrste ovaca kako bi smanjili emisiju metana се појављује прво на Biznis i Finansije.