„U svetu ima najmanje još desetak nerazvijenih zemalja koje imaju manji pad od Srbije, a Belorusija u prvoj polovini 2020. godine zvanično ima privredni rast“, rekao je Radosavljević za agenciju Beta.

Manji pad BDP-a Srbije nego drugih evropskih zemalja nije, kako je rekao, rezultat dobre ekonomske politike države, već strukture privrede koja je bazirana na sektorima koji nisu pretrpeli veliki pad usled pandemije.

Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je juče da je drugi kvartal završen s padom BDP-a od 6,5 odsto, iako je projektovan bio mnogo veći, minus 15,4 odsto.

Ona je rekla da je već u junu ostvaren blagi rast od 0,1 odsto i da je Srbija u drugom kvartalu bila druga najbrže rastuća ekonomija u Evropi, odmah iza Litvanije.

Radosavljević je međutim rekao da predstavnici vlasti objavljivanjem informacija pre no što ih saopšte nadležne službe, „derogiraju institucije“.

„Do početka epidemije, Ministarstvo finansija je objavljivalo prezentaciju sa detaljnim makroekonomskim podacima, pa su mogli da se prate i upoređuju s prethodnim periodom, naročito podaci o spoljnoj trgovini, ali je ukinulo tu praksu, verovatno usled loših rezultata“ rekao je Radosavljević.

Dodao je da istovremeno predstavnici vlasti saopštavaju rezultate o ‘fenomenalno’ niskom rastu pre no što to učine nadležne institucije i time neopravdano sebi pripisuju zasluge.

On je rekao da, sudeći po objavljenim podacima o industrijskoj proizvodnji, rast vuku prehrambena, hemijska i Naftna industrija Srbije koja prošle godine zbog remonta nije radila.

Međutim, posmatranje kratkih serija podataka, po rečima Radosavljevića, ništa ne govori o jednoj ekonomiji.

Izvor: Beta

Чланак Pad BDP Srbije tipičan za siromašne zemlje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na realni pad BDP-a će, kako se dodaje, uticati više faktora – niži prihodi od turizma i saobracćaja, smanjenje doznaka, usporavanje rasta izvoza i smanjenje stranih direktnih investicija.

Prema procenama Svetske banke, privatna potrošnja u našoj zemlji će ove godine opasti za 0,4 procenta, državna potrošnja će zabeležiti rast od 1,1 odsto, izvoz će pasti za 0,5 odsto, a uvoz za 0,8 procenata, dok će bruto fiksne kapitalne investicije će biti u minu od 2,3 posto.

Da bi uspele da izbegnu znatniji pad ekonomije i životnog standarda, srpske vlasti moraju da pruže značajan i sveobuhvatan odgovor na krizu, navodi SB i dodaje da će se srednjoročno (2021-2023) Srbija vratiti na staze rasta od četiri odsto.

Ova srednjoročna perspektiva, napominje Svetska banka, presudno zavisi od međunarodnih ekonomskih kretanja, uključujući uticaj koronavirusa, kao i od tempa strukturnih reformi i političkih prilika u Srbiji.

Izazovi sa kojima se Srbija može suočiti

Kada je reč o rizicima i izazovima sa kojima se Srbija može suočiti, Svetska banka navodi da su oni prvenstveno odnose na dužinu i dubinu aktuelne krize prouzrokovane pandemijom i primenom mera zaštite.

Stoga preporučuje da se upotpune kratkoročne mere za ublažavanje uticaja na siromašne i ugrožene slojeve stanovništva, instrumentima kao što su kompenzacija gubitaka prihoda zbog nezaposlenosti i povećanje naknada socijalne zaštite.

Pored toga, zemlje u regionu mogu pomoći održavanju ekonomskih aktivnosti podržavajući privatni sektor privremenim poslovnim kreditima, smanjenjem poreza ili odlaganjem plaćanja poreza.

Mala i srednja preduzeća koja su pogođena posledicama pandemije, mogla bi značajno da imaju koristi od ciljanih državnih subvencija, navodi se u preporukama Svetske banke.

“U ovim izuzetno teškim vremenima, kreatori politike moraju da postupaju odlučno. To znači da se brzo krećemo ka jačanju zdravstvenih sistema i mreža socijalne zaštite, podržavajući privatni sektor i očuvajući finansijsku stabilnost i poverenje – sve što je presudno za život ljudi”, kaže Siril Miler, potpredsednik Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju.

Scenariji predlažu da regionalni rast padne između -4,4 i -2,8 procenata, pre nego što se oporavi 2021. ako se uvedu predložene političke mere, globalne cene robe postepeno oporave a trgovina ojača.

“Socijalno distanciranje, zatvaranje preduzeća koja nisu neophodna za život ljudi i škola su neophodne mere za sprečavanje širenja pandemije i spašavanje života. Istovremeno, politike moraju težiti minimiziranju ekonomskih troškova ovih mera i obezbediti brži oporavak, a ne produženje, nakon završetka pandemije”, kaže glavna ekonomistkinja Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju Asli Demirguc-Kunt.

Mere podrške

Mere podrške poput novčanih transfera ili subvencija za zdravstvo, kako bi se pomoglo ugroženim ljudima i porodicama, te privremeni poslovni krediti i poreske olakšice za preduzeća biće od presudnog značaja za ublažavanje pada i očuvanje radnih mesta, kaže se u izveštaju.

Grupacija Svetske banke preduzima široke, brze akcije kako bi pomogla zemljama u razvoju da ojačaju svoj odgovor na pandemiju, poboljšaju intervencije u javnom zdravstvu i pomognu privatnom sektoru da nastavi da deluje i održava poslove.

Finansijska podrška od 160 milijardi dolara tokom narednih 15 meseci trebalo bi da pomogne zemljama da zaštite siromašne i ugrožene, podrže preduzeća i ojačaju ekonomski oporavak.

Izvor:Bankar.rs

Чланак Prognoze Svetske banke u izveštaju za Srbiju се појављује прво на Biznis i Finansije.