Presudna komponenta izrazitog pada ukupne industrjske proizvodnje je sektor Proizvodnja za snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija, koja ima učešće 16,1% u ukupnoj proizvodnji, navedeno je u MAT-u.

Ta proizvodnja je izrazito opadala tokom većeg dela 2021. godine, a porast u celoj godini u odnosu na 2020. godinu izneo je samo 0,7%, iako je proizvodnja u prerađivačkoj industriji porasla za 5,6%.

Vrednosti trenda proizvodnje u tom sektoru opadale su tokom cele 2021. godine, u proseku po 1,4% mesečno, tokom poslednja tri meseca po 1,6%.

Međugodišnji pad tokom četvrtog tromesečja prošle godine u tom sektoru izneo je oko 9,5%, ali je u januaru ove godine produbljen na 19%, a desezonirani pad u januaru je bio 5,6%.

Na drugoj strani, u sektoru rudastva zadržan je vrlo visok rast – u januaru međugodišnje 30,6%, zahvaljujući porastu eksploatacije ruda metala koja je više nego utrostručena i porast je 230 %.

Prerađivačka industrija je u januaru 2022. zabeležila međugodišnji pad za 0,8%, a pad je registrovan i u 11 oblasti čime je zaustavljen rast trenda.

Rast pojela inflacija

Promet robe u trgovini na malo u januaru je imao visok međugodišnji porast, ali je veći deo tog porasta „pojela“, inflacija tako da je realni porast izneo manje od polovine onoga sa kraja prošle godine.

– Trenutni događaji u vezi sa Ukrajinom ne ulivaju očekivanja da će se tendencije i u svetu i u Srbiji popraviti, naprotiv, veliki je rizik od pogoršanja – ističe se u analizi MAT-a.

Poremećena je, kako je navedeno, međunarodna razmena i transport, cene energije i hrane, posebno pšenice vrtoglavo rastu, a inflacija bi mogla da se dalje povećava.

Srbija je, kako je navedeno, imala višu međugodišnju inflaciju od proseka Evropske unije i u decembru 2021. i januaru 2022. godine.

U decembru 2021. godine i januaru 2022. međugodišnja inflacija je u Srbiji bila 7,9 i 8,3%, a u EU 5,2 i 5,3%.

Deficit tekućeg računa u periodu januar-decembar 2021. godine u Srbiji je iznosio 2,34 mlrd EUR, za 414,3 miliona ili 21,5% više u odnosu na isti period prethodne godine.

Negativan saldo spoljnotrgovinske robne razmene iznosio je, kako je naveo MAT, 5,92 mlrd EUR, i za 728,1 milion evra ili za 14% bio je veći.

Suficit po osnovu trgovine uslugama iznosio je 1,42 mlrd EUR ili za 319 mil EUR, odnosno 29% više, navedeno je u MAT-u.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак MAT: U Srbiji u januaru pala ukupna i prerađivačka industrijska proizvodnja се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Eksterne okolnosti za rusku privredu su se drastično promenile. Podizanje ključne stope omogućiće povećanje kamate na depozite do nivoa neophodnih za neutralisanje rizika od rastućih rizika od devalvacije i inflacije. Time će se podržati finansijska i cenovna stabilnosti i zaštiti štednja građana od devalvacije“, navodi se u saopštenju Banke Rusije, prenosi Tas s.

Kako navodi ruska agencija, ovo je najviši nivo referente kamate su Rusiji ikada. Prethodni rekordan nivo od 17 procenata zabeležen je u decembru 2014.

Pored toga, na predlog Ministarstva finansija i ruske centralne banke danas je doneta i odluka kojom se svim rezidentima u Rusiji koji se bave spoljnotrgovinskom delatnošću nalaže da prodaju 80 odsto svojih deviznih prihoda.

Banka Rusije je u nedelju najavila niz mera za podršku domaćem tržištu kapitala, kako bi stavila pod kontrolu sve šire posledice oštrih zapadnih sankcija uvedenih protiv Moskve zbog napada na Ukrajinu.

Rublja pala više od 8 odsto

Rublja je pala danas tokom glavne trgovinske sesije na Moskovskoj berzi za više od 8,0 posto prema dolaru i evru, javlja Tas s. Ruska valuta se trgovala prema dolaru u padu za 8,4 procenta, na nivou od 90 rubalja, dok je prema evru potonula za 8,8 posto i menjala se za čak 101,19 rubalja za evro.

Rojters izveštava da se na azijskom trgovanju rublja jutros stropoštala prema dolaru na najniži nivo od 119 rubalja, te da se kasnije blago oporavila. Prema poslednjim dostupnim podacima, ruska valuta je na azisjkim valutnim berzama trgovana po kursu od 109 rubalja za dolara, prenosi britanska agencija i dodaje da je pad rublje poslednih dana izazvan oštrim sankcijama zapadnih zemalja protiv Moskve zbog napada na Ukrajinu.

Izvor: Kamatica

Foto: Pixabay

Чланак Ruska centralna banka podigla referentnu kamatnu stopu sa 9,5 na 20 posto се појављује прво на Biznis i Finansije.