Drevni Grci i Rimljani su ga stavljali u bočice kao ulje. Gostioničari su ga koristili pre više vekova da njime namirišu svoje posteljine. Danas se ekstrakt irisa može naći širom sveta – kao ukus u tinkturi, medicinskim sirupima i mešavinama začina, kao nota u aromatičnim vinima i kozmetici, te kultni miris u parfemima – a može koštati više od zlata.

Iris je tajna parfema koji je Gabrielle Chanel nosila do svoje smrti, legendarni parfem Serža Lutensa Iris Silver Mist, krije se i u muškim parfemima poput Dior Hommea, a bez njega mnogi bestseler parfemi ne bi mirisali isto, a možda i ne bi se tako dobro prodali . Među njima je Lancome La Vie Est Belle, parfem koji je nekoliko godina zaredom proglašavan za najprodavaniji parfem u Francuskoj.

Iris je cvet koji se može naći na svakom ćošku, ako malo pogledate okolo. Tipično je ljubičasta i uspravna, elegantnog ali pomalo čudnog izgleda, često se uzgaja kao ukrasna biljka, a u srednjem veku se smatralo da ima magična i alhemijska svojstva.

Suši 2 do 3 godine

Prvo ga treba očistiti ručno, iseći na manje komade, a zatim dehidrirati 3 dana na 30°C da bi se izgubilo 60% vode koju sadrži. U suprotnom, počeće da buđa. Zatim dolazi najvažniji deo obrade: sušenje. Na tkanini od jute mahune se suše 2 do 3 godine, dok ne postanu tvrde kao komad drveta, nakon čega se melju u fini prah i tek tada se iz njih može ekstrahovati esencija parnom destilacijom.

Predfinalni proizvod destilacije je puter, takozvani „beurre d’iris“ ili „concrete“ koji se na kraju ponovo destiluje da bi se dobila apsolutna, ili čista esencija u viskoznom stanju. Cena kvalitetnog putera od irisa, na primer italijanske sorte Palida koja raste na obroncima Toskane, može da dostigne i 100.000 evra po kilogramu. Inače, ako ste negde pročitali da parfem sadrži notu „irisa“, to je tehnički termin koji koriste kreatori parfema, a odnosi se na ekstrakt rizoma irisa.

Ali šta čini iris tako posebnim i zašto je uključen u formule parfema?

„Najzanimljivija stvar u vezi sa esencijom irisa je: što je duže nosimo na koži, to je jače i obimnije miriše“, kaže Christopher Sheldrake, nosilac koji se brine o mirisnim sirovinama, plantažama i plantažama perunika u Grasseu u kuća Chanel, na jugu Francuske, gde je Chanel počela da uzgaja sopstvenu iris.

Konačno, kako miriše esencija irisa, pitate se?

Apsolutno božanski. Za one koje zanima kako miriše Iris Pallida, običnom čoveku najbliža je esencija cveta Iris Germanica, koja miriše (skoro) kao pravi, a može se naći na francuskom vebshopu Aromazone, gde košta 8 € za 1 gram. U svakom slučaju, sledeći put kada osetite miris jednog od ovih parfema, zapamtite da možda osećate delić esencije koja košta koliko i stan u Beogradu.

Izvor: 24sedam
Foto: Pixabay

Чланак Koji je najskuplji sastojak u parfemima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Londonski restoran „Suši Kanesaka“ zamolio je goste da se uzdrže od nanošenja parfema, kako ne bi ometali senzorno iskustvo drugih gostiju.

Teški mirisi, navode iz uprave restorana, mogli bi da prikriju „osvežavajući“ ambijentalni miris sirćeta i same ribe.

Čulo mirisa je ključno za uživanje u hrani

„Miris je najvažniji deo degustacije. Sve što nam jezik govori je slano, slatko, kiselo. Sve ostalo dolazi iz nosa“, naglašava profesor Bari Smit, direktor Instituta za fiziologiju Univerziteta u Londonu.

Međutim, Smit dodaje da miris ima dve komponente: mirise koji se udišu iz okoline i one koji izlaze iz usta kroz nos tokom izdisaja.

„Mogu li mirisi iz okoline da ometaju mirise u vašim ustima? Nije očigledno da mogu. Kada nešto probate ili gutate, izdišete, a mi ne možemo da izdišemo i udišemo u isto vreme“, navodi on.

Ipak, istraživanja i svakodnevno iskustvo podržavaju stav da su ambijentalni mirisi važni za kompletan ugođaj u restoranu.

„Ti ambijentalni mirisi sigurno utiču na ukus hrane i raspoloženje“, rekao je profesor Čarls Spens, psiholog sa Univerziteta u Oksfordu.

„Malo je dvosmisleno, kada nešto pomirišete, pitanje je kako će to vaš mozak povezati. Da li je to konobar, da li je restoran, da li je to hrana“, dodaje on.

Pogrešan miris u pogrešnom kontekstu može izazvati neprijatnu čulnu disonancu.Ambijentalni miris

U poslednje vreme, kuvari pokušavaju da promovišu ambijentalne mirise, a profesor Spens je i ovaj trend razmotrio sa naučnog gledišta, napominjući da bi ambijentalni mirisi mogli „da pomognu da se postavi kontekst za određeno jelo i/ili da pomognu u pripovedanju koje okružuje određeno jelo.“ Ambijentalni mirisi su uvedeni i u restorane sa ciljem da izazovu „specifično raspoloženje i/ili da izazovu nostalgiju u glavama gostiju“, navodi list.

Ukoliko nameravate da se oglušite o ovu zabranu, Spens predlaže da bi možda bilo najbolje da se odlučite za parfem koji bi se uklopio u kulinarski ambijent.

„Zašto ne biste naneli neki gurmanski parfem – crni biber ili jagoda? To bi bilo prikladnije od nekog sintetičkog ili sapunastog, negurmanskog mirisa.“

Naš miris, pokazalo je istraživanje, takođe povećava prag osetljivosti na druge mirise iz okruženja – što je možda glavna poenta zahteva koji je postavio suši restoran.

Jak miris slabi naše čulo mirisa

Profesor Karl Filpot, glavni istraživač rinologije i ORL specijalista na Medicinskoj školi u Norviču, istražio je ovaj problem pošto je je primetio da parfemi i sredstva za brijanje koje nanose ispitanici utiču na rezultate eksperimenata u ispitivanju čula mirisa.

U jednom eksperimentu, dobrovoljci su zamoljeni da nose maske za lice natopljene sprejevima za telo nekoliko minuta pre nego što urade test mirisa. Posle toga učesnici su pokazali mnogo manju sposobnost u raspoznavanju drugih mirisa.

„Nama je bilo dovoljno da ljudima preporučimo da pre testova ne nanose parfem ili losion posle brijanja“, kaže prof. Filpop.

Ovo ipak pokazuje da bi suptilni mirisi iz okoline bili teže uočeni zbog parfema.

„Miris sveže ribe u sušiju je veoma delikatan i prekrasan, ali suptilan, tako da se lako može nadjačati“, napominje profesor Smit. Jači parfemi su prihvatljivi, dodaje, u restoranu koji služi nametljive ukuse, kao što su indijska ili tajlandska kuhinja, dodao je.

Odlazak na večeru bez parfema ima svoju cenu, jer prijatan miris čini osobu privlačnijom drugima i čini da se osećamo sigurnije.

„Gosti će verovatno biti uznemireni ako im ne dozvolite da stave bilo kakav parfem. Ali minimalna količina parfema deluje razumno“, smatra profesor Smit.

Чланак Može li miris parfema da pokvari uživanje u hrani? се појављује прво на Biznis i Finansije.