Pas Lulu, osmogodišnja ženka border kolija iz Nešvila u američkoj državi Tenesi, pripadao je biznismenu Bilu Dorisu. Pošto je on često putovao, o Lulu je brinula njegova 88-godišnja prijateljica Marta Barton.

Krajem prošle godine 84-godišnji Doris je preminuo, a psa je preuzela gospođa Barton. Međutim, ona neće morati da troši sopstveni novac kako bi negovala psa jer je pokojni vlasnik u svom testamentu ostavio pet miliona dolara za svoju ljubimicu.

„Pet miliona dolara biće prebačeno u fond koji će biti osnovan posle moje smrti za brigu o mom psu Lulu, ženki border kolija“, stoji u testamentu Dorisa, sa detaljnim uputstvima u koju svrhu će biti trošen novac za zadovoljenje svih potreba psa.

„Mnogo je voleo tog psa“, naglašava Barton u izjavi za Kanal 5. „Iskreno, ne znam šta da mislim o tome što je ostavio toliko novca, ali zaista je mnogo voleo Lulu“.

Kako stoji u testamentu, Lulu neće moći da troši novac kako želi, jer se navodi da će „gospođi Barton biti nadoknađeni razumni mesečni troškovi“. O novcu koji je namenjen za negu Lulu brinuće nadzornik fonda koji će odobriti i nadoknaditi gospođi Barton sve troškove.

Gospođa Barton smatra da ona i Lulu nemaju šanse da potroše tih pet miliona dolara, ali kako je priznala u izjavi za Kanal 5, „želela bih da pokušam“. Trenutno nije poznato šta će biti sa preostalim novcem kada i Lulu napusti ovaj svet.

Izvor: RTS-021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Kućnom ljubimcu testamentom ostavio pet miliona dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Grupa stručnjaka za obuku pasa tvrdi da je primećena uspešnost od 95 odsto u detektovanju kovida na uzorcima s ljudskim mirisom.

„Studijom želimo da potvrdimo sposobnost pasa da otkriju kovid-19 i tako obučene ih koristimo u borbi s pandemijom, metoda bi trebalo da funkcioniše i za druge bolesti koje su smrtonosnije od ove“, rekao je vođa projekta Gustav Hotovi.

Trener pasa Lenka Vlahova je rekla AFP-u da je prva studija koja je potvrdila da su psi sposobni da detektuju tkivo koje je napao virus sprovedena u SAD, pre otprilike jedne decenije.“Virus menja ljudsko tkivo, a to utiče i na promenu specifičnog mirisa osobe“, rekla je Vlahova.

Hotovi, penzionisani kinolog koji je počeo sa obučavanjem pasa krajem avgusta, kaže da se taj specifičan miris „toliko promeni da je psima odmah primetan“. Uzorci se dobijaju običnim trljanjem komada pamuka o pacijentovu kožu. Ispitivači tada treba da osiguraju da na uzorcima nema virusa kako se psi ne bi zarazili. Koristeći se istom metodom, finski stručnjaci koriste pse za testiranje i tvrde da su psi u detekciji virusa sto odsto tačni.

Vlahova dodaje i da bi Česi želeli da rade s finskim kolegama, kao i sa nemačkim i francuskim timovima koji rade na sličnom projektu. Razlika je u tome što Česi na ovom projektu volontiraju i rade u svoje slobodno vreme, suprotno od njihovih zapadnih kolega.

Kinolog Katerina Jančarikova kaže da svaki pas može biti obučen za otkrivanje dok god je kooperativan.

I dok je Vlahova odvela psa Rendu na zasluženi odmor, Hotovi je na trening izveo šnaucera Lakija koji je željno njušio posude, sada drugačije razmeštene, pre nego što je lako identifikovao onu pravu. Hotovi je rekao da su psi jednako reagovali kad su ih treneri pustili u obližnju kuću gde se nalazio oboleli od kovida.

„Odmah su skočili na njegov krevet s istom srećnom reakcijom kao kad nanjuše pravi uzorak u centru za obuku“, navodi Hotovi.

Izvor: Hina

Izvor: Pixabay

Чланак Psi 95 odsto uspešni u detektovanju kovida mirisom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Slavu kontroverznog Pabla Eskobara u Medeljinu bi sada mogao da zaseni jedan pas boje čokolade. Naime, osmogodišnji labrador pod imenom Eros postao je nadaleko poznat kada ga je Asošijeted pres uslikao kako na kućnu adresu nosi korpu punu namirnica mušterijama mini-marketa El Porvenir. Ovaj veseli dostavljač veoma je zadovoljan uslovima rada ali i platom –poslasticama i maženjem.

Erosove usluge sada su preko potrebne zbog održavanja fizičke distance, kojom se sprečava širenje zaraze virusom korona. Dodatna korist od ovog “zaposlenog” je, kako kaže vlasnik radnje, to što mu se mušterije uvek obraduju.

Ovaj pas je ranije bio običan kućni ljubimac porodice koja drži mini-market. Vremenom, počeo je da prati decu vlasnika kada rade dostavu na kućnu adresu, da bi konačno avanzovao u samostalnog dostavljača. Eros, naravno, ne ume da pročita adresu mušterije, ali pamti imena mušterija koje su ga posle dostave častile hranom. Tako je naučio da odnosi robu na tačne adrese.

Kada im donese namirnice i račun, mušterije plate mini-marketu preko bankarskog računa, a i njega adekvatno nagrade.

Foto: Mylene2401, Pixabay

Чланак Pas koji dostavlja namirnice u borbi protiv širenja zaraze се појављује прво на Biznis i Finansije.