Nova podvrsta “bejbi turizma” razvila se u poslednjih godinu dana, otkako je Rusija napala Ukrajinu i našla se na stubu srama svetske javnosti. Od tada do danas je, prema izveštaju Euronews-a, na hiljade mladih Ruskinja otputovalo u Južnu Ameriku, konkretnije u Argentinu za koju im ne treba viza, kako bi se tamo porodilo. Novorođene bebe ali i njihove majke tamo mogu dobiti papire sa kojima se lakše putuje po svetu. Koliko lakše – to najbolje pokazuje podatak da se sa argentinskim pasošem može posetiti 171 zemlja bez vize, a sa ruskim samo 87 država.

Nije sve kako izgleda

U svemu tome učestvuju i ruske turističke agencije koje raznim obećanjima mame parove u Argentinu, za ne baš male svote, koje dostižu i do 35.000 dolara. One često tu zemlju reklamiraju kao jednostavan način za dolaženje do pasoša za novopečene roditelje. Međutim, svaka od njihovih usluga ima svoju cenu.

Tako na primer sajt RuArgentina nudi informacije svima koji su zainteresovani za porođaj u Argentini. Njihove telefonske konsultacije koštaju 100 dolara, a za 5.500 dolara dobija se “ekonomski paket” odnosno susreti sa doktorima koji će ženu poroditi kao i priprema argentinskih dokumenata. U reklami piše da se dokumenti dobijaju automatski, a naravno, retko ko čita sitna slova u daljem tekstu.

No, advokati upozoravaju da je ovo prevara jer niko ne može da vam garantuje da ćete dobiti papire odmah po rođenju deteta, bez obaveze da neko vreme provedete u Argentini. Istina je, kažu, da dete u toj zemlji lakše može dobiti pasoš, kao i njegovi roditelji ako neko vreme provedu u njoj, ali oni ih ne dobijaju odmah po rođenju bebe, u šta ih turističke agencije uveravaju.

Svega ovoga svesne su i argentinske vlasti, koje vode istrage o više privrednih subjekata koji se bave “bejbi turizmom”. Samo tokom ovog meseca izvršeno je nekoliko hapšenja rukovodilaca tih organizacija. Međutim, ostale agencije se regularno oglašavaju i naplaćuju svoje usluge, dok budući roditelji puni nade i dalje hrle u južnoameričku zemlju.

Izvor: Euronews

Foto: shaila19, Pixabay

Чланак Nova vrsta bejbi turizma: Zašto se Ruskinje porađaju u Argentini? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Popularnost takvih viza u Evropskoj uniji raste dok ljudi traže mogućnosti da se presele zbog političkih odluka koje mogu da utiču na njihova prava, kao što je to slučaj sa Bregzitom.

Očekuje se i da bi, zbog nesređenog političkog i društvenog okruženja u SAD, broj Amerikanaca koji traže zlatne vize mogao da se poveća. U poslednjem izveštaju kompanija „Get Golden Visa“ predviđa bi 2022. godina mogla da bude najaktivnija do sada, kada je reč o tom pitanju.

Šta su tačno šeme „zlatnih viza“ i zašto je Evropska unija potegla pitanja o njihovoj bezbednosti u proteklim mesecima?

Šta je „zlatna viza“?

Prebivalište uz investicije, koje je poznato i kao „zlatna viza“, nudi ljudima šansu da dobiju dozvolu za boravak u određenoj zemlji tako što će u njoj da kupe kuću ili ukoliko realizuju veliku investiciju ili donaciju.

Kandidat mora da ima više od 18 godina, da nema kriminalni dosije i da ima dovoljno sredstava da izvrši traženu investiciju. Postoje i „zlatni pasoši“, koji su zvanično poznati kao programi državljanstva kroz investicije. Oni omogućavaju strancima da istim sredstvima steknu državljanstvo.

Kada je reč o državama EU, to podrazumeva uživanje svih beneficija koje imaju stanovnici bloka, kao što je na primer slodoba kretanja među zemljama.

Šta EU preduzima povodom zlatnih viza i pasoša?

Ostalo je samo nekoliko mesta u EU koja još uvek nide „zlatne pasoše“. Jedna od takvih država je Malta. Minimalna suma za investiranje je 690.000 evra i ona omogućava državljanstvo između 12 i 36 meseci.
Mnogre druge države imaju programe „zlatnih viza“. Dajemo nekoliko primera o tome koliko tačno košta omogućavanje boravka u tim zemljama.

Portugal

Ovu državu mnogi smatraju najboljom opcijom za one koji pokušavaju da dođu do prebivališta putem investicija. U 2021. godini Portugal je imao više od 10.000 zahteva za zlatne vize. U periodu između januara i avgusta 2022. godine ovaj program je doneo zemlji 398 miliona evra, pokazuju podaci portugalske nacionalne novinske agencije LUSA.

Ljudi mogu da kupe nekretninu ili da investiraju. Minimalna suma je 280.000 evra, kojojm može da se kupi imanje u područjima koja su nisko naseljena. Za one koji planiraju gotovinsku investiciju, to može da ih košta i pet miliona evra prebačenih u portugalsku banku ili kroz odobrenu investiciju.

Da bi očuvali status, građani samo treba da ostanu u zemlji oko sedam dana svake godine, a nakon pet godina mogu da steknu državljanstvo. Međutim, poslednjih meseci, izveštaju kažu da je veliki broj ljudi ostao zaglavljen zato što im Služba za strance i granice nije obnovila zlatne vize.

Španija

Vlasti u Madridu su pokrenule ovaj program 2013. godine. Njime se nudi prebivalište strancima i njihovim porodicama koji ulože u imanje u zemlji. Zahteva se investicija od 500.000 evra za „zlatnu vizu“, koja podrazumeva pravo na život, rad i studiranje u Španiji. Iako je ovo znatno više od portugalskog minimuma, postoji i nekoliko ograničenja kada je reč o imanju.

Takođe, viza može biti odobrena i ako se započnu određeni poslovi u Španiji, posedovanjem akcija ili depozita u bankama u vrednosti od milion evra, ili ako se uloži minimum dva miliona evra u državne obveznice.

Ipak, određeni političari zahtevaju da se program okonča uz ocenu da to utiče na cene kuća i da nije od koristi za ekonomiju.

Italija

Još jedna popularna destinacija za one koji žele da dobiju prebivalište preko investicija. U italiji je to pravilo uvedeno 2017. godine, a građani koji ne žive u EU mogu da dobiju dvogodišnje boraviše ako se odluče za investiciju na popularnoj „čizmi“.

Minimalna suma je 500.000 evra, a nosioci vize mogu da računaju na isti status za svoje porodice i specijalni poreski režim. Ako žive u Italiji tokom desetogodišnjeg perioda, stiču uslove za državljanstvo.

Grčka

Grčka nudi „zlatne vize“ uz jedan od najbržih procesa. Kvalifikovani stranci mogu da dobiju prebivalište u roku od 60 dana od trenutka apliciranja.

Ranije je ova zemlja imala jedan od najnižih pragova za ulaganje – 250.000 evra potrošenih na imanje u Grčkoj, ali su vlasti odlučile da tu sumu podignu na 500.000 da bi se povećala pristupačnost nekretnina za domaće stanovništvo.

Nosioci „zlatne vize“ nisu u obavezi da budu u Grčkoj da bi to pravo zadržali. Do kraja 2021. godine, ova zemlja je imala 9.500 prijava, što je jedan od najvećih brojeva u Evropi.

Izvor:Euronews
Foto: Pixabay

Чланак „Zlatne vize“ nude priliku za bogate da kupe pravo na prebivalište се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema listi koje je sastavila konsultantska kuća Henley & Partners, a na osnovu podataka Međunarodne asocijacije za vazdušna putovanja, Srbija se nalazi na 37. mestu liste jer se sa njenim pasošem može putovati u 137 zemlje bez vize. Ovo je napredak u odnosu na 2021. kada smo sa našim pasošom mogli bez vize posetiti 135 država i teritorija.

Od komšijskih zemalja od nas su bolje Rumunija (176 zemalja), Bugarska (175) i Hrvatska (175).

S druge strane, najgori pasoši, koji nude najmanje mogućnosti za putovanja bez viza, su avganistanski, sirijski, jemenski i severnokorejski.

Izvor: Henley & Partners

Foto: Convertkit, Unsplash

Чланак Objavljena lista najpoželjnijih pasoša na svetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Takozvani Henli indeks zasnovan je na podacima Međunarodne asocijacije avio-saobraćaja (IATA), koja od 2006. godine redovno prati najbolje svetske pasoše, preneo je CNN.

Ranigiranje jačine pasoša meri na osnovu toga u koliko zemalja sveta se može otputovati bez vize sa određenim pasošom.

S obzirom da prilikom kreiranja nove liste nisu uzete u obzir privremene restrikcije, vlasnici najmoćnijih pasoša – Japana i Singapura mogu da putuju bez viza u 192 zemlje sveta.
To je 166 destinacija više nego što mogu Avganistanici, koji su na samom dnu liste i koji mogu da uđu samo u 26 zemalja bez vize.

Srpski pasoš je na 39. mestu liste, s obzirom da građani Srbije mogu da putuju bez vize u 135 zemalja, Hrvatski pasoš je na 18. mestu, slovenački na 11. crnogorski na 48. bosanski na 54. a makedonski na 47. mestu liste.

Najnoviji izveštaj Henlija je pokazatelj da globalni jaz u slobodi putovanja nikada nije bio veći.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Spisak „najmoćnijih“ pasoša na svetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najviše nezadovoljstva je među vozačima koji bez kovid-potvrde ne mogu da natoče gorivo.

Većina distributera, među njima i ljubljanski Petrol, s najvećim brojem pumpi i skoro 60-postotnim tržišnim učešćem u trgovini naftnih derivata, rigorozno primenjuju pravila o PCT-uslovu (preboleli, vakcinisani, testirani), koja je vlada donela u subotu, što znači da pumpu za punjenje goriva aktiviraju tek kad vozač dokumentima dokaže da je prebolovao kovid-19, da je vakcinisan ili ima negativan test ne stariji od 48 sati, prenosi Kliks.

Kako prenose slovenački mediji, na pumpama je zbog toga dan pred uvođenje novih mera promet bio veći, a radnici na pumpama kažu da nije bilo zastoja i da nije tačno da je bilo dosta onih koji su gorivo točili u kanistere da bi se osigurali dok restrikcije traju.

Vlada izuzela vozače u međunarodnom transportu

Vlada je na sam dan primene novih pravila o obaveznom PCT-uslovu izuzela vozače u međunarodnom transportu, pa oni do goriva i dalje mogu bez većih ograničenja, osim što prilikom plaćanja u unutrašnjosti benzinske stanice moraju da nose zaštitnu masku za lice.

Pravilo o obaveznom PCT-uslovu, uz retke izuzetke, za niz delatnosti i privrednih aktivnosti, kako za zaposlene tako i za korisnike usluga, vlada Janeza Janše donela je zbog pogoršane epidemiološke situacije, ali ne isključuje da će biti uvedene i dodatne restrikcije ako se broj vakcinisanih brzo ne poveća, a broj novozaraženih i hospitaliziranih nastavi rasti dosadašnjim tempom.

U poslednja dva dana u Sloveniji je potvrđeno skoro 2.800 novih slučajeva zaraze koronavirusom. Samo u minula 24 časa bilo je 1.364 novozaraženih, a na testu je svaki peti bio pozitivan.

Od posledica bolesti umrlo je još šestoro pacijenata, a u kovid-bolnicama se broj hospitalizovanih i dalje povećava pa ih je sada 347, od čega 75 na intenzivnoj nezi, objavila je vlada, koja će o mogućim novim mjerama ponovo raspravljati u četvrtak.

Izvor: Fonet

Foto: Pixabay

Чланак U Sloveniji bez kovid-potvrde ne mogu građani da natoče gorivo се појављује прво на Biznis i Finansije.

Od država iz regiona, Severna Makedonija je na 43. mestu, na 44. je Crna Gora.

Organizacija koja se bavi procenom pasoša „Henli pasport indeks“ je na svom sajtu objavila najnoviju listu trenutno najvrednijih pasoša sveta država. Ovaj novi izveštaj pokazuje koji pasoš pruža vlasniku najviše slobode, odnosno sa kojim putnim dokumentom može da se bez viza poseti poseti najviše zemalja.

Najvredniji pasoš na svetu je japanski, čiji državljani mogu da uđu u 193 zemlje sveta bez vize, zatim slede singapurski (192), južnokorejski i nemački (po 191), pa italijanski, finski i španski i luksemburški (190).
Pasoš SAD je na sedmom mestu, uz još četiri države. Amerikanci mogu da uđu u 187 zemalja sveta.

Ruski građani mogu da uđu bez vize u 118. država i njihov pasoš je na 48. mestu, a najslabije rangirani je avganistanski, koji ima slobodan ulaz u 26 zemalja.
Japan je godinama na vrhu liste i gotovo svake godine napreduju iz ugla broja zemalja u koje mogu bez vize. Tako su 2018. dobili bezvizni pristup Mjanmar, tada su imali mogućnost da bez viza ili sa vizom koju dobijaju po dolasku, obiđu 190 država, a danas je to 193.

Singapur takođe kontinuirano drži visoku poziciju.

Na samom dnu liste godinama su Irak i Avganistan sa pristupom u svega tridesetak zemalja.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Koji su pasoši najvredniji? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ako pokušate da “izguglate” reči “covid passport” (kovid pasoši prim. aut.), videćete da se često pojavljuje i pojam “vaccine passports”, čak “green pass” i “green pass certificate”, ali i “digital certificates” (digitalni sertifikati). I Ilva Johanson, komesarka za unutrašnje poslove u Evropskoj komisiji, govoreći o kovid pasošima, upotrebila je reč “sertifikati”.

Da li je to znači da je isti dokument u pitanju? Sudeći po rečima, srpske ministarke trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjane Matić, nije. Gostujući u dnevniku RTS-a pre pet dana, Matić je rekla da je kovid pasoš koji je najavljen iz Brisela “druga vrsta isprave”. Ono što im je zajedničko je namena – i jedni i drugi trebalo bi da olakšaju putovanja i omoguće nam da putujemo bez karatina i PCR testovaA u čemu se razlikuju? Koje zemlje će priznati digitalne sertifikate iz Srbije? Koje podatke će sadržati jedan, odnosno drugi dokument? Ovo su svi (za sada) dostupni podaci o ovim dokumentima.

Evropski kovid pasoši

Odluka o uvođenju kovid pasoša doneta je krajem februara na samitu evropskih lidera, a konačna će biti usvojena za dva dana. Tada će biti poznato i više detalja, jer prema rečima Krunoslava Capaka, šefa Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo i člana Nacionalnog štaba civilne zaštite, za sada je sve još uvek na nivou dogovora država članica EU.

Ipak, usaglašen je sam sadržaj dokumenta. Kako je Capak pojasnio za “Jutarnji list”, on će sadržati:

ime i prezime vakcinisane osobe
državu iz koje dolazi
naziv vakcine koja je korišćena
datum vakcinacije
serijski broj cepiva
bar kod kojim će se moći očitavati podaci

– S obzirom na to da se ide na smart rešenje, biće potrebno do tri meseca da to profunkcioniše. Još se na nivou Unije razgovara hoće li građani koji su se vakcinisali dobiti smart kartice ili će imati kod koji će se moći da se očita na mobilnom telefonu – rekao je Capak.

Ideja kovid pasoša izazvala je različite reakcije u samoj EU, pa i burne rasprave da li oni krše ljudska prava, a neki su već uveliko počeli i pripreme za njegovu izradu.

Ko je „za“?

Prve (i najglasnije) bile su Grčka, Kipar, Italija i Španija, zemlje sa juga Evrope. Razlog je jednostavan i logičan. Reč je o zemljama koje su zavise od turizma i koje su pretrpele veliku štetu zbog prošlogodišnje loše sezone, a još jedna bila bi ekonomska katastrofa. Prema navodima sajta schengenvisainfo.com, u red pristalica kovid pasoša spadaju i Portugal, Češka, Danska, Poljska, Slovačka..

U Mađarskoj su takođe raspoloženi da prihvate ovaj dokument, s tim da nešto slično kod njih već postoji. Već nekoliko nedelja Mađarima koji su vakcinisani ili su se oporavili od virusa dozvoljen je ulazak bez ograničenja ako svoj imunitet mogu da dokažu plastičnom karticom. Oni koji imaju takvu karticu u Mađarskoj uskoro mogu uživati dodatne pogodnosti poput slobode da “krše” nacionalni policijski sat koji počinje u 20 sati.

Možda najdalje u izradi elektronskog pasoša o vakcinaciji otišla je Nemačka. Prema pisanju “Biznis insajdera”, ova država već je odlučila da izradu kovid pasoša poveri kompaniji IBM. U trci je bio još i nemački Telekom koji je prošle godine zajedno sa SAP razvio „Corona Warn“ aplikaciju, ali je u foto-finišu ispao, navodi pomenuti portal.
Preko aplikacije, koju sada treba da razvije IBM, restorani, prodavnice, fitnes centri, hoteli i sve druge ustanove mogu da regulišu pristup korisnicima tako što mogu da provere da li je lice vakcinisano. Prema planu, nakon zvanične objave odluke vlade digitalni pasoš bi trebalo da bude izradjen u roku od osam nedelja.

Putovanja bez kovid pasoša?

Ko ne bude imao kovid pasoš moraće da poštuje pravila koja podrazumevaju PCR testiranja pre ulaska u određenu zemlju, pa čak i karantin ukoliko ta zemlja to traži.

Prema sadašnjim planovima, ovi paoši biće dostupni u digitalnom i papirnom formatu.

Pasoši će važiti samo za one koj su vakcinisani jednim od četiri cepiva koja je EMA odobrila, a to su: Fajzer/Bajontek, AstraZeneka, Moderna i Džonson i Džonson.

Srpski digitalni sertifikati

Istovremeno i Srbija radi na pripremi dokumeta koji bi služio kao dokaz o vakcinaciji. Prema rečima resorne ministarke Matić, taj dokument biće digitalni sertifikat, a ne “kovid pasoš”. Ona je u izjavi za RTS 10. marta naglasila je „to druga isprava“ i da je naša zemlja proces izrade pokrenula pre nešto manje od dva meseca.

– Digitalni sertifikat govori kada ste vakcinisani ili ste preležali ili ste uradili pi-si-ar test i negativni ste – rekla je ona i dodala da je jedna od opcija i da digitalni sertifikat postoji u obliku aplikacije za mobilni telefon.
Pitanje koje se nameće je, ukoliko EU usvaja kovid pasoše koji će važiti samo za one koji su vakcinisani jednom od četiri cepiva koja je EMA odobrila, gde ćemo mi moći da koristimo naše digitalne sertifikate, odnosno ko će ih priznati?

Ko će priznati srpske sertifikate?

Prema rečima Tatjane Matić, pregovori o međusobnom priznanju u toku su sa Grčkom (koja i sama ima sličan sertifikat), Slovenijom i Izraelom, a moglo bi se očekivati da naše sertifikat prizna i Turska, odakle su stizale takve najave.
Što se tiče EU zemlja (onih sa kojima nismo u direktnim pregovorima), to još uvek nije poznato.

– Još nije poznato na koji će se način vršiti priznavanje sertifikata sa državama van EU, pa i nama kao pristupajućom zemljom, ali je najavljeno da ce EK sarađivati sa Svetskom zdravstvenom organizacijom po ovom pitanju – rekla je ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.

Brzi PCR testovi

Odluka o kovid pasošima sa četiri vakcine podigla veliku prašinu i burne rekcije u Srbiji, jer se na EU kovid pasošu ne nalaze dve najčešće vakcine kod nas – ruski Sputnjik V i kineski Sinofarm.

Nijedna od dve pomenute vakcine nije još odobrena u EU, s tim da je za „Sputnjik“ predata dokumentacija i odluka se čeka, a čelni ljudi kompanije Sinofarm nisu još ni tražili od EU regulatora da priznaju njihovo cepivo.

Kako bi kovid pasoši svetlost dana trebalo da ugledaju za tri meseca, i dalje postoji mogućnost da se neka od ovih vakcina nađe na pasošu, ali ako to ne bude slučaj građanima Srbije koji su vakcinisani kineskom ili ruskom vakcinom na raspolaganju je opcija putovanja koja važi i sad – PCR testovi i karantin (u zemljama u kojima se zahteva).
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je nedavno iz Bahreina poručio da „ne veruje da EU može da donese takvu odluku“, najavio šta bi Srbija mogla da uradi ukoliko zažive kovid pasoši sa četiri vakcine.

Prema njegovim rečima, Srbija bi napravila laboratoriju za brze PCR testove i da bi izdavala rezultate za dva sata „kako bi ljudi koji su primili kinesku vakcinu mogli da idu gde god hoće po Evropi“.

Seničić: Lako se mogu uskladiti sa EU

Predsednik YUTA Aleksandar Seničić veruje da Srbija vrlo lako može svoje sertifikate o vakcinaciji da uskladi sa Evropskom unijom.

– Vidim da su se zemlje EU koje su nama turistički najatraktivnije poput država Zapadne Evrope, Grčke pa i Turske pozitivno odredile prema digitalnim sertifikatima o vakcinaciji. To bi, po svemu sudeći, trebalo da znači da će svako ko ima sertifikat o vakcinaciji moći da uđe u te zemlje. A mi već imamo sertifikate o vakciniaciji sa QR kodom koji je dvojezični i gde pored imena i prezimena onog koji se vakcinisao stoji datum, mesto vakcinacije i vrsta vakcine. Dakle, taj dokument može da bude digitalan pošto ima QR kod koji treba samo da se očita – rekao je za „Blic“ Seničić.

Kako kaže, biće možda potrebno samo malo prilagođavanje našeg sertifikata o vakcinaciji sa zahtevima EU.

– Jedina mana na tom našem sertifikatu je i kada se očita QR kod ime i prezime vakcinisanog je na ćirilici. Svi drugi podaci su dvojezični, i na srpskom i na engleskom. To verujem da bi moglo vrlo lako i brzo da se promeni i tehnički prilagodi. Dakle, velika većina nađeg dokumenta već zadovoljava kriterijume EU – smatra Seničić.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак U čemu je razlika između kovid pasoša i digitalnih sertifikata? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zbog takve politike vlasti su bile suočene sa brojnim kritikama. Do sada se, prema podacima američkog Univerziteta Džon Hopkins, u Švedskoj koronavirusom zarazilo 600.000 građana.

Švedska se sada, sa susednom Danskom, takođe odlučila za drugačije rešenje od svih ostalih i planira do leta da uvede digitalni korona pasoš.

Za koga je korona pasoš?

Ta digitalna potvrda bi pre svega trebalo da posluži kao dokaz o vakcinisanju protiv koronavirusa. Istovremeno bi trebalo da omogući posetu kulturnim ili sportskim manifestavijama, kao i da omogući slobodna putovanja. Infrastruktura za kontrolu tog dokumenta bi trebalo da bude pripremljena do 1. juna.

Danska je još pre Švedske predstavila tu vrstu dokumenta koji bi, pre svega, poslovnim ljudima trebalo da olakša putovanja. Korona propusnica u Danskoj bi trebalo da bude ili u formi unosa na internet stranici danskog ministarstva zdravlja ili u pametnom telefonu njenog vlasnika.

Gde su Danska i Švedska kada je reč o vakcinisanju?

Ali trenutno u obe skandinavske zemlje samo mali broj građana može da profitira od projekta digitalne korona propusnice. Prema podacima onlajn platforme “Our World in Data” u Danskoj je do 14.2. vakcinisano svega 6,87 odsto građana, u Švedskoj 4,53. Stanje u te dve zemlje je dakle slično kao i u Nemačkoj gde je do sada vakcinu primilo svega 4,95 odsto stanovništva. Slično je i u ostatku Evropske unije. Poređenja radi, u Izraelu je već vakcinisano 74 odsto stanovništva.

Pitanje je i koliko će se građana Švedske vakcinisati. Zemlja važi kao posebno skeptična prema vakcinisanju otkako su se pre deset godina, nakon vakcinisanja protiv svinjskog gripa, pojavili masovni zdravstveni problemi kod dece. Stotine vakcinisanih je nakon toga dobijalo napade narkolepsije, što je prouzrokovalo jedan od najvećih medicinskih skandala u istoriji zemlje.

Ko bi mogao da bude uskraćen?

Sa korona pasošem bi vakcinisani mogli da imaju povlastice. Ono što isprva zvuči pozitivno, istovremeno skriva i činjenicu da bi neko u isto vreme mogao da ostane uskraćen. U povlasticama kritičari vide i neku vrstu primoravanja na vakcinisanje, na mala vrata. Političari takve tvrdnje energično odbacuju. To bi moglo, kako kaže nemački ministar unutrašnjih poslova, dodatno da podeli zemlju. Ali i ugrozi poverenje u politiku koja je do sada odbijala da uvede obavezno vakcinisanje.

Kritičari smatraju i da bi povlastice za one sa ovim pasošem bile nepravedne, sve dok nema dovoljno vakcina kako bi se vakcinisali svi koji to žele. Osim toga mnogi iz zdravstvenih razloga ne mogu da se vakcinišu, recimo zbog alergija ili trudnoće. Svi oni bi tako, bez vlastite krivice, bili isključeni što se privilegija tiče.Šta planiraju ostale evropske zemlje?

Još neke zemlje, poput Grčke, Kipra ili Španije takođe traže uvođenje neke vrste korona pasoša koji bi vakcinisanima omogućio slobodno putovanje. To bi dobro došlo i turističkoj branši u tim zemljama. U Poljskoj i Rumuniji su vakcinisani već sada nakon ulaska u zemlju oslobođeni karantina.

O nekoj vrsti propusnice za vakcinisanje se glasno razmišlja i na nivou EU. Evropska komesarka za zdravstvo Stela Kirijakides je doduše rekla da ne želi korona pasoš nego sertifikat o vakcinisanju u kojem bi bile sve informacije o vakcini, za razliku od ostalih rešenja koja sadrže samo informaciju o tomu da je osoba vakcinisana.

Kirijakides smatra da bi od tih informacija profitirala nauka.

“To bi nam dalo uvid u razvoj virusa i eventualne propratne pojave koje se pojavljuju sa zadrškom”, kaže komesarka.

Izvor: Nova.rs

Foto: Piabay

Чланак Digitalni korona pasoš uvode Švedska i Danska се појављује прво на Biznis i Finansije.

Henley Passport Index svake godine rangira sve svetske pasoše prema broju odredišta kojima njihovi vlasnici mogu pristupiti bez prethodne vize. To je učinio I za 2021. godinu, uprkos aktuelnoj pandemiji, a prilikom rangiranja nisu uzeta u obzir privremena ograničenja različitih zemalja.

Vodeće tri azijske zemlje i Nemačka

Prema istraživanju firme Henley & Partners, azijski građani i dalje imaju “najprijateljskije” svetske putne isprave.
Državljani Japana mogu da otputuju u 191 zemlju sveta bez potrebne vize, dok državljani Singapura mogu u 190 zemalja, a Nemačke i Južne Koreje na 189 destinacija.

Rangiranje pasoša u našem regionu

Srpski pasoš se nalazi na 38. mestu liste sa 134 destinacije na koje građani Srbije mogu da putuju bez vize.
Hrvatska je na 18. mestu liste sa 171 zemljom u koju njeni građani mogu bez vize, Crna Gora na 45. sa 124 bezvizne destinacije, BiH na 49. mestu sa 117, a Slovenija na 12. sa 180 dostupnih zemalja, Mađarska je na desetom mestu sa 182 destinacijom, Rumunija na 17. sa 172, Severna Makedonija na 45. mestu sa 124 destinacije, Albanija na 52. mestu sa 114 zemalja koje ne traže vizu za ulazak njenih građana…

Na poslednjem, 110. mestu te liste je Avganistan iz kojeg građani bez vize mogu da putuju samo u 26 zemalja, a prethode mu Irak sa 28 slobodnih destinacija, Sirija sa 29, Pakistan sa 107…

Izvor: Tanjug

Чланак Japanci imaju najbolji pasoš na svetu, Srbija na 38. mestu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Skoro svaki drugi stanovnik čije je glavno prebivalište u Beču (47,8 %) ima ili strano državljanstvo, nije rođen u Austriji ili ima oba roditelja rođena u inostranstvu. Pri čemu najveći deo novopridošlih – sa izuzetkom 2015. godine – dolazi iz zemalja Evropske unije. Broj onih koji nisu Austrijanci tj. sa inostranim pasošem je u poređenju sa poslednjim izveštajem iz 2017. godine porastao sa 27 na 31 odsto.

Stepen dobijanja državljanstva u Beču iznosi samo 0,8 odsto: „To znači, da od 1.000 ljudi koji sa stranim pasošem žive u Beču, samo osmoro dobije austrijsko državljanstvo. To je jedna od najnižih kvota u Evropskoj uniji kada je u pitanju dobijanje državljanstva“, izjavio je autor studije iz sekretarijata za integracije i diverzitet Filip Hamer.

Pozitivan razvoj beleži obrazovni standard. Kod imigranata koji su pristigli od 2011. godine udeo onih sa završenim srednjim obrazovanjem je 56 odsto. Prethodnih godina beleži se priliv ljudi iz trećih zemalja sa visokim obrazovanjem. Osim toga, nemački kao maternji jezik govori 52 odsto đaka.

Kada su u pitanju zaposleni u gradskim institucijama izveštaj pokazuje da je svaki četvrti zaposleni imigrant. Sa 34,7 odsto posebno se ističe oblast zdravstva.

Sa ovim izveštajem bečki gradska uprava želi da informiše o tome kako migracije deluju na obrazovanje, tržište rada ili sferu stambenog zbrinjavanja.

Чланак Trećina stanovnika Beča ne poseduje austrijski pasoš се појављује прво на Biznis i Finansije.