Priča o kompaniji „Puritan Medical Products“, postala je medijski hit u SAD, kada su nedavno procurele informacije o tome kako je celo američko tržište briseva za testiranje korone došlo u situaciju da zavisi od porodične firme koju vode nepomirljivi neprijatelji.

Mržnja dvojice suvlasnika i rođaka, Džona Kartrajta i Timotija Templeta, dovela je pomenutu kompaniju na korak do zatvaranja upravo u trenutku kada je trebalo da proslavi stogodišnjicu postojanja 2020. godine. A onda je došao petak, 13. mart, kada je proglašeno vanredno stanje u SAD zbog izbijanja pandemije korona virusa. To je bio uvod u noćnu moru stotina miliona Amerikanaca i spas ravan božjem čudu za zaposlene u „Puritan Medical Products“. Umesto propasti, ovo preduzeće je postalo važnije nego ikada tokom veka svog postojanja.

Kada je tim sastavljen od 50 državnih zvaničnika i zdravstvenih stručnjaka tog 13. marta zaseo u Beloj kući da hitno isplanira način i redosled testiranja američkih građana na korona virus, ispostavilo se da strategija pada u vodu pre nego što je i počela. Plan je podrazumevao milion testiranja dnevno, a u državnim rezervama je u tom trenutku bilo svega 8.000 briseva nazofarinksa, neophodnih za uzimanje uzoraka iz nosne šupljine, koji su jedini bili odobreni za testiranje ovakvih respiratornih virusa.

Knjiga spala na dva slova

Krenula je panična potraga za proizvođačima, ali se pokazalo da su svi veći medicinski dobavljači samo distributeri licenciranih briseva, te da niko od njih nema na zalihama potrebne količine. Na kraju, besomučna analiza tržišta je završila u dvorištima samo dve firme. Jedna, pod imenom „Copan Diagnostics“, nalazila se u severnoj Italiji, koja je već bila opustošena koronom. Druga je bila mala porodična firma iz gradića Gilfor u američkoj saveznoj državi Mejn, pod nazivom „Puritan Medical Products“.

Američka administracija je uspela da nabavi pola miliona briseva iz Italije pre nego što je ova država zatvorila svoje granice. Zatim su pozvali malu američku firmu sa zahtevom da im hitno isporuči sto hiljada briseva. Ali šta ih je zateklo s druge strane telefona?

Porodično preduzeće u Gilforu je bilo u rasulu. Tri nedelje pre tog poziva, jedan od suvlasnika, Timoti Templet, podneo je i zvaničan zahtev sudu za raskid suvlasničkog odnosa u kompaniji sa njegovim rođakom Džonom Kartrajtom, „zbog ključnih, dugogodišnjih i nepomirljivih nesuglasica“.

Ili kako su to novinarima opisali stanovnici Gilfora: „Njih dvojica su počeli da se svađaju još kao deca i da se tuku u školskom dvorištu“. Bili su treća generacija u porodičnoj firmi, koja je uspela da upropasti sve što su prethodne dve postigle.

Zlatno doba „tri generala“

Preduzeće je u Gilforu osnovao Lojd Kartrajt 1920. godine i prvo se bavilo proizvodnjom čačkalica od mente, a zatim i drugih proizvoda za jednokratnu upotrebu kao što su štapići za sladoled. Nekoliko godina kasnije, firma je počela da pravi pamučne tampone i depresore za jezik za medicinske potrebe. Sa pronalaskom vakcine protiv gripa, preduzeće sve više ulazi u segment medicinske proizvodnje, a 1950. posao preuzimaju vlasnikova dva sina Džo i Edgar Kartrajt i njegov zet Don Templet.

Tada je započelo zlatno doba firme, jer su ova „tri generala“ – kako su ih zvali u Gilforu – upravljala firmom veoma složno. Bivši zaposleni se sećaju da su ih često posećivali u fabrici. Većinu radnika znali su po imenima i poznavali i njihove porodice. Takav odnos im je pomogao da brzo podignu fabriku iz pepela, kada je u proizvodnim pogonima izbio požar, a radnici su sami izgradili i većinu mašina.

Kompanija je od šezdesetih godina počela veoma brzo da širi svoj asortiman medicinskih proizvoda za jednokratnu upotrebu, da bi se sedamdesetih specijalizovala za proizvodnju briseva i od tada je dobijala najprestižnije licence u ovoj industriji.

„Puritan“ je razvio 65 različitih briseva: za čišćenje elektronskih uređaja, prikupljanje uzoraka krvi na mestima zločina, testiranje na streptokoke u grlu i na polno prenosive bolesti. Specijalni elastični brisevi nazofarinksa postali su jedan od njihovih najvažnijih proizvoda, sa produkcijom od 2.000 ovakvih briseva u minuti.

Kornjača i zec

Ali sve je pošlo nizbrdo kada su posao nasledili aktuelni suvlasnici 2005. godine. Njihova netrpeljivost, koja je bila očigledna još od mladosti, eksplodirala je kada su preuzeli zajedničko upravljanje kompanijom. Zaposleni ih opisuju kao dve potpuno različite ličnosti.

Kartrajt je poput kornjače, sve radi veoma polako, metodičan je, svaku odluku važe bezbroj puta, opsednut je planiranjem, štedljiv do škrtosti, izrazito distanciran i loš u komunikaciji sa drugima. Templet je nalik zecu, stalno trči iako ne zna baš tačno gde ide, sebe smatra vizionarom i inovatorom, donosi odluke na prečac, mnogo je nemarniji prema troškovima ali i spremniji da ulaže u firmu, priča bez prestanka i obožava ulogu portparola firme.

Iako imaju potpuno različite planove i pristup razvoju preduzeća, zajedničko im je da su obojica izrazito tvrdoglavi, isključivi i imaju jako loš odnos prema zaposlenima. Kada su stariji radnici otišli u penziju, dvojica vlasnika koji se nikada nisu pojavili zajedno imali su sve više teškoća da regrutuju nove radnike zbog loših uslova rada i potpune nezainteresovanosti za zaposlene.

Raskol dvojice ljudi koji nisu mogli da sede ni u istoj prostoriji, doveo je do tehnološke zastarelosti u samim pogonima, u razvoju informacionih tehnologija, do sve manjih prihoda i osipanja radne snage. „Puritan“ je u 2019. godini prodavao oko 20 miliona briseva mesečno, a godinu je završio sa ukupnom vrednošću prodaje od oko 55 miliona dolara.

„Petak 13.“ – pojas za spasavanje

A onda je došla korona i „petak 13.“, kada im je američka administracija zatražila hitno sto hiljada briseva za testiranje Kovida-19. Shvativši šta se događa u firmi, Bret Giroir, tadašnji pomoćnik državnog sekretara za zdravstvo i čovek koji je bio najodgovorniji za testiranje, postigao je dogovor da američka vlada na osnovu Zakona o odbrambenoj proizvodnji, ubrizga finansijsku injekciju vrednu 250 miliona dolara u kompaniju u Mejnu.

Prva tranša od 75 miliona je odobrena već prošlog aprila, a poslednja u januaru ove godine. „Puritan“ je, kao kompaniju od nacionalnog značaja, posetio letos i tadašnji predsednik SAD Donald Tramp, što se nije desilo nikada u njenoj istoriji, čak ni kada je u zlatno doba bila dobavljač Nase.

„Puritan“ je proizveo čak 90% od 195 miliona briseva koje je američka vlada kupila do januara ove godine, a preduzeće je više nego udvostručilo ukupnu proizvodnju, obnovilo dva prethodno zatvorena pogona u Mejnu i planira izgradnju nove fabrike u saveznoj državi Tenesi.

Zaposleni kažu da iako rođaci komuniciraju samo kada je to baš nužno, „trenutno se međusobno tolerišu“, a Templet je zatražio privremeno odlaganje sudskog procesa koji je pokrenuo radi raskidanja suvlasničkog odnosa. „Puritan“ sada ima tri fabrike, a uskoro i četvrtu, stotine novih zaposlenih i dominantan udeo u industriji koja vredi više milijardi dolara.

Prema važećem ugovoru porodično partnerstvo Kartrajt -Templet je zaključeno do 2026. godine i može da se okonča pre tog roka samo uz saglasnost obe strane. Zaposleni nisu sigurni da će ono opstati zahvaljujući naglom procvatu posla, naprotiv, većina procenjuje da će neočekivano veliki prihodi biti još veći motiv za svađe i konačan razlaz između dvojice rođaka.

Zorica Žarković

broj 184, april 2021. 

Foto: Pixabay

Чланак Apsurd američkog tržišta Kovid briseva: Cela Amerika zavisi od dva rođaka koja se mrze се појављује прво на Biznis i Finansije.

To će, prema oceni sekretara tog udruženja, Tijane Maljković, doprineti povećanju broja dolazaka stranih turista za vreme predstojećih uskršnjih praznika i najavljenih grupa gostiju iz arapskih zemalja tokom proleća.

Predstavnici Grupacije turističkih agencija i Grupacije hotela Srbije ukazali su na veliko interesovanje turista za dolazak u Republiku Srbiju iz Bahreina, nakon posete njihove delegacije našoj zemlji, kao i ostalih arapskih zemalja, posebno po završetku ramazanskog posta, polovinom maja. Turistički poslenici ukazivali su da iznos PCR testa destimuliše dolazak stranih turista u Srbiju, kojima je za povratak u svoje matične zemlje neophodno testiranje u našoj zemlji.

Smanjenjem troškova testiranja u Republici Srbiji za strane turiste pružena je dodatna podrška sektoru turizma i ova odluka omogućiće da i u ovim vanrednim uslovima poslovanja uslovljenim pandemijom koronavirusa, naša zemlja ostane konkurenta turistička destinacija, ističe Maljković.

Izvor: PKS

Foto: Pixabay

Чланак Troškovi PCR testiranja će biti smanjeni radi privlačenja turista u Srbiju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ova odluka je donesena na inicijativu Privredne komore Srbije (PKS). Kako se navodi u njenom saopštenju, prema ovim novim pravilima vlasnici, menadžeri i zaposleni u stranim kompanijama koji nameravaju da iz poslovnih razloga dođu u Srbiju, a prilikom ulaska ne poseduju negativan RT-PCR test na virus SARSCoV-2, izdat od referentne laboratorije države iz koje dolaze, ne stariji od 48 časova, prethodno će najaviti svoj dolazak Privrednoj komori Srbije koja će o tome blagovremeno obavestiti graničnu policiju, kako bi im bio omogućen prelazak granice. Po ulasku u zemlju radiće brzi antigenski test u srpskoj referentnoj laboratoriji, dostaviti ga Komori i ukoliko je negativan, nastaviće planirane aktivnosti.

“Srbija je, i u ovim okolnostima, kada većina zemalja propisuje dodatna ograničenja, našla način da uz uvažanje epidemioloških mera, poslovnim ljudima iz celog sveta, kompanijama koje ovde posluju i onima koje dolaze zbog budućih poslova, pojednostavljenjem procedura za ulazak u zemlju, olakša poslovanje, uz podršku Privredne komore u obavljanju potrebnih formalnosti”, izjavio je Marko Čadež, predsednik PKS. Čadež je podsetio da poslovna putovanja i kontakti privrednika nisu stvar izbora, već potreba biznisa i izrazio nadu da će primer Srbije slediti i druge države, kako bi kompanije svuda u svetu, i u uslovima globalne zdravstvene krize, završavale poslove uz što manje troškova i gubitka vremena i iz pandemije izašle sa što manje posledica.

Nove procedure neće se primenjivati na one koji dolaze iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore i Severne Makedonije, a kojima je prethodnom odlukom omogućen ulazak u Srbiju bez PCR testa.

Najava dolaska zbog posla

Za najavu dolaska, sve potrebne informacije i podršku potrebno je da se obrate Privrednoj komori Srbije 48 sati pre planiranog ulaska u Srbiju, posredstvom imejla: inocovid19@pks.rs.

Svi oni koji imaju negativan PCR test na virus SARS-Cov-2, izdat od referentne laboratorije države iz koje dolaze, ne stariji od 48 sati, mogu da uđu u Srbiju bez prethodne najave PKS.

Izvor: Daljine.rs

Foto: StelaDi, Pixabay

Чланак Poslovni ljudi mogu ući u Srbiju i bez PCR testa се појављује прво на Biznis i Finansije.

PCR test mora biti izdat od referentne laboratorije države iz koje dolaze, odnosno iz koje ulaze u Srbiju. Ukoliko postoji kašnjenje prilikom ulaska u Srbiju, a koje se ne može pripisati krivici putnika već je posledica spoljnog događaja koji se nije mogao predvideti, izbeći ili otkloniti (pre svega kašnjenje ili odlaganje leta, polaska autobusa, voza i sl.), onda test ne može biti stariji od 72 sata prilikom ulaska u Srbiju.

Državljani Srbije i stranci sa odobrenim boravkom u Srbiji moraju u karantin

Državljanima Republike Srbije i stranim državljanima koji imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji, pri ulasku u Republiku Srbiju, a koji ne poseduju negativan RT-PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2 ne stariji od 48 časova od datuma izdavanja rezultata, određuje se mera karantina u kućnim uslovima u trajanju od 10 dana od dana prelaska državne granice.

Mera obaveznog karantina prestaje da važi ako lice kome je određena u periodu trajanja mere dobije negativan RT-PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2 izdat od strane referentne laboratorije u Republici Srbiji. Navedenim licima se prilikom pasoške kontrole pri ulasku u Republiku Srbiju uručuje pisano obaveštenje – zdravstveno upozorenje o obavezi pridržavanja mere karantina u kućnim uslovima u trajanju od 10 dana od dana prelaska državne granice i upozoravaju na obavezu javljanja nadležnoj COVID ambulanti ili teritorijalno nadležnom zavodu za javno zdravlje u roku od 24 časa od časa prelaska državne granice putem elektronske prijave na sajtu ministarstva zdravlja.

PCR testiranje na lični zahtev

Cena testiranja na lični zahtev za strane državljane iznosi 18.000 dinara, dok je za državljane Srbije cena do kraja godine 6.000 dinara, a nakon 1. januara 2021. godine, cena testiranja na lični zahtev za domaće državljane iznosiće 9.000 dinara.

Apeluje se na sve građane koji žele da se testiraju na lični zahtev da zakazivanje testiranja obave isključivo elektronskim putem. Građani, strani državljani sa odobrenim boravkom u našoj zemlji, kao i strani državljani bez odobrenog boravišta (turisti), mogu na jednostavan i brz način da zakažu termin u nekoj od 26 laboratorija u 23 grada i opštine u Srbiji na sajtu eUprave.

Izvor: Daljine.rs

Foto: hpgruesen, Pixabay

Чланак Sve što treba da znate o ulasku u Srbiju sa PCR testom се појављује прво на Biznis i Finansije.