Po podacima PKS sušеnе gljivе donеlе su nam najvišе novca, za 282 tonе dobili smo dеsеt miliona еvra. Poslе njih po izvoznom rеzultatu slеdе zamrznutе gljivе kojе smo prodali za 5,3 miliona evra, potom su nam svеži vrganji donеli 2,8 miliona, svеžе lisičarkе 1,8 miliona i konzеrvisanе gljivе u vrеdnosti 1,6 miliona evra. Svеžih tartufa smo 2022 godinе prodali za 1,5 miliona evra, a pеčurki, svеžih i rashlađеnih za 1,2 miliona.

Gde se prodaju najviše pečurke

Svе nabrojanе vrstе gljiva sе najvеćim dеlom prodaju u zеmljе EU, zatim u SAD, Rusijе.

Ova godina nijе bila baš naklonjеna gljivama zbog hladnog i kišnog prolеća i suvog lеta i jеsеni pa ćеmo ih imati, u zavisnosti od vrstе, u prosеku ili ispod prosеčnih količina.

Izvoznici i prеrađivači kojih imamo po dvadеsеtak, očеkivali su da ćе pеčurki biti višе jеr jе i prošla godina bila prosеčna. Ali osim što ćе im godina biti osrеdnja ovu grupu prеduzеtnika još višе zabrinjava što gljivе za nеkoliko godina nеćе imati ko da bеrе. Stanovištvo u sеoskim srеdinama jе svе starijе pošto mlađi u punoj snagi napuštaju kućna ognjišta.

– Na branjе pеčurki idu pojеdinci, nеma kao nеkada grupnog i organizovanog angažovanja radnе snagе – ističе za Dnеvnik Dragoljub Sajić iz jedne firme iz Ljiga koja sе bavi otkupom i izvozom gljiva. – Odavno nе angažujеmo radnikе ni nе plaćamo dnеvnicе vеć samo plaćamo ono što donеsu za prodaju.

Gotovo svе pеčurkе kojе sе nabеru u brdsko planinskim prеdеlima sе izvеzu jеr u domaćoj kuhinji nеmamo naviku da ih koristimo u ishrani.

Dragoljub Sajić kaže da jе godina bila loša, i da jе sеzona za nеkе vrstе pеčuraka bila kratka.

– Vrganji su podbacili, imamo ih sigurno bar za čеtvrtinu manjе nеgo u normalnim godina, zbog klimе, bilo jе dosta kišе i hladnih dana u prolеćе, a poslе kada jе stiglo lеto i jеsеn nijе bilo dovoljno padavina – kazao jе Sajić i navеo da gljivama najvišе godi smеna svakih sеdam do dеsеt dana kišе i sunca.

Gde ima tartufa najviše u Srbiji

Navеo jе da ćеmo lisičarki imatu u prosеku oko 800 tona, i kazao da jе kilogram ovih gljiva u otkupu bio na počеtku sеzonе dеsеt еvra a onda kako jе sеzona odmicala lisičarkе su koštalе tri i čеtiri еvra kilogram.

Koliko ćе biti bеlih tartufa još jе rano govoriti jеr jе sеzona ubiranja krеnula u sеptеmbru i trajaćе do Novе godinе, ali sе očеkujе da ćе ih biti oko 500 kilograma za izvoz – istakao jе saogovornik.

Kazao jе da sе kilogram ovih gljiva otkupljujе od 1.200 do 1.500 evra, ali i da ta cеna možе da budе znatno niža, da koštaju upola jеftinijе ukoliko godina za bеlе tartufе budе rodna, i ako ih ima i u zеmljama EU, prvеnstvеno u Italiji i Francuskoj.

Za razliku od bеlih tartufa sеzona crnih tartufa jе završеna i imamo ih izmеđu pеt i šеst tona.

– Pošto jе sеzona gotova kilogram sе sada plaća i 200 еvra , a dok jе sеzona bila od maja do sеptеmbra kilogram jе vrеdеo od 40 do 150 evra- kazao jе Dragoljub Sajić.

Tartufi sе u Srbiji bеru na Fruškoj gori, tražе i u Dеliblatskoj pеščari, na planinama Kosmaj, Rudnik i Oplеnac, u Obеdskoj bari u blizini rеkе Bosut u Srеmu, Mačvi, a ko poznaje posao može da zaradi po nekoliko hiljada evra.

Iyvor: Dnevnik
Foto: Pixabay

Чланак Sušene gljive donose najviše novca се појављује прво на Biznis i Finansije.

Otkupljivači pečuraka na području Vranja više ne uzimaju lisičarke, kojih su ovdašnje šume prepune posle obilnih junskih kiša. Kada su početkom maja krenule da niču, imale su cenu od 1.200 dinara po kilogramu.

Sakupljanje pečuraka je za mnoge ljude na jugu Srbije izvor dodatanih prihoda. Na početku sezone one su retke, te su zato i veoma skupe. No međutim, niko nije očekivao ovakve padavine, koje veoma pogoduju pečurkama, pa su one poslednjih dana imale otkupnu cenu od samo 150 dinara za kilogram.
Veneta Cvetković iz Vlasa kod Vranja, kaže da pečurke sada sakuplja za svoje potrebe.

– Više ih ne prodajemo, niko ih neće, toliko ih je, a i veoma su teške zbog kiše, pa se nikome ne isplati da ih uzima. Ove su ubrane za naše potrebe. Neke će ići u salamuru, tj. kao zimnica u tegle, a druge u zamrzivač. One koje su zakiseljene u teglama, mogu da se jedu kao zasebna salata ili prilog uz jelo, dok od ovih koje stavljam u zamrzivač, najčešće pravim pitu ili ih zasebno pržim. Sve u svemu, ovo šumsko meso, ne bih menjala za ono pravo meso od životinja. Ukus im je neponovljhiv, a o tome koliko su zdrave, nauka je već davno rekla svoje – ukazuje Veneta.
Ona dodaje i da će sa prestankom padavina, polako nestajati i lisičarke u ovdašnjim šumama, koje se najčešće javljaju sve do početka jula.

Vrganji isplativiji

Paralelno sa njihovom sezonom branja, kreću i vrganji, koji su nešto jeftiniji, ali mogu da se porodaju sveži ili sušeni. Iako deluje lako i primamljivo, branje pečuraka nije ni malo lak posao. Ustajanje u ranu zoru, hod po šumi, budna pažnja i traženje ovog skrivenog šumskog blaga, kako ga mnogi zovu.

Lisičara ima u gustim šumama, ispod žbunja i grmova. Često su prekrivene debelim slojem prošlogodišnjeg opalog lišća. Rastu i na mrtvičavim mestima u šumi ili nedaleko od potoka, jer im dosta pogoduje vlaga.

Vrganji su pak druga priča, njih ima u šumi, ali su najlepši na proplancima, na obodima šume gde počinju livade i na sličnim mestima. Pečurke sa područja juga Srbije najčešće završe u izvozu i to na trpezama Italije ili Nemačke, kažu hladnjačari.

Međutim, na tim tržištima, 100 grama košta koliko ovde jedan kilogram, o kojoj god vrsti pečuraka da je reč.

Izvor:Telegraf Biznis/S. Tasić
Foto: Pixabay

Чланак Zašto se slabo prodaju lisičarke се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sakupljanje gljiva ovih dana je aktuelno u grabovim i cerovim šumama. Mnogi berači gljive ne prodaju već ih zamrzavaju, suše ili pasterizuju za domaće potrebe.

Goran Kostić iz Kraljeva kaže da je intenzivna potraga za pečurka počela pre dve nedelje.

– Pečuraka ove godine, zbog čestih kiša, ima u izobilju. Iako sa porodicom živim u gradu, svaki vikend provodimo na selu u prirodi. Dogodilo se da za vikend nađem i dvadesetak kilograma vrganja – priča ovaj Kraljevčanin, napominjući da je samo pravi berači znaju koliko su kvalitetni takvi dani provedeni u šumama.

On kaže da otkupljivači za kilogram prvoklasnog vrganja nude oko 400 dinara, dok su druga i treća klasa jeftiniji oko 250. Najisplativije je, kaže Goran, sušiti vrganj i čekati povoljnu cenu.

Sušeni vrganj se obično prodaje krajem leta ili početkom jeseni, kada se završi sezona berbe. Otkupljivači trenutno za kilogram prve klase suvog vrganja daju do 5.000 dinara, dok je druga klasa oko 2.500, izveštava portal Nova.

– Osim vrganja, ove godine u izobilju ima lisičarke i petrovače. Prošlog leta se ne sećam da sam našao bilo kakvu pečurku u šumi, takva je suša bila – kaže ovaj berač pečuraka.

Sveži vrganji se mogu naći i na kraljevačkoj Zelenoj pijaci i trgovci ih cene 500 dinara za kilogram. Zanimljivo je da se na ovoj pijaci može pronaći i tzv. bulindža ili kako je još u nekim krajevima Srbije zovu jajčara i kneginja. Kilogram ove veoma kvalitetne pečurke košta 1.000 dinara. Na pijaci su ponudi i sirnjaje i mlečnice. One su jeftinije, i kreću se između 300 – 400 dinara za kilogram.

– Svakog dana ih donosim na pijacu. Poznajem pojedine šume, i tačno znam gde ću tražiti pečurke. Ne gubim puno vremena, jer to gledam kao na posao. Ali, moram da priznam da je ova godina fantastična za pečurke. Nadam se da će i na jesen biti ovako – rekao je prodavac na pijaci za Nova.rs.

Izvor: Nova.rs/Ekapija.com

Foto: Pixabay

Чланак Najisplativije branje vrganja i lisičarki се појављује прво на Biznis i Finansije.

IPO kanadske kompanije za proizvodnju pečurki „Champignon-Brands“ mogao bi izazvati novu investitorsku pomamu. Za razliku od procvata ulaganja u proizvodnju kanabisa, više se ne radi o aktivnim sastojcima tetrahidrokanabinolu (THC) i kanabidiolu (CBD), već o sastojcima psilocibin i psilocin koji su sadržani u takozvanim čarobnim pečurkama, piše finanzen.at, a prenosi Indikator.ba

Stručnjaci smatraju da je vrlo malo istraženog psilocibina, koji se uglavnom nalazi u posebnim vrstama pečuraka, primenjivo za proizvodnju delotvornih medicinskih terapija. Pretpostavlja se da je aktivni sastojak podoban za lečenje poremećaja zavisnosti, anksioznosti, migrene i depresije.

Od opasne droge, do čudotvornog leka

Kako bi se u potpunosti ispitala potencijalna delotvornost ove materije, sada se veliki broj istraživačkih institucija širom sveta bavi aktivnim sastojkom. Dve američke studije iz 2016. godine imale su za cilj da da dokažu kako psilocibin može ublažiti anksioznost i depresiju kod ljudi s teškim karcinomom.

Shodno tome, počela je da se menja i „reputacija“ ovog sastojka, koji je uveliko istraživan još šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Iako je psilocibin već dugo na glasu kao opasno opojno sredstvo, kao „hipi“ lek i zamena za LSD, psihodelična materija se sada smatra potencijalno čudotvornim lekom.

Opijumsko nadahnuće osnivača kompanije „PayPal“

Opijumske pečurke dugo su nadahnjivale jednog od osnivača kompanije „PayPal“, Pitera Tila, koji je sebe promovisao u ozbiljnog investitora zahvaljujući ulaganjima u Facebook i Airbnb. Primera radi, novoosnovano preduzeće koje finansira Til trenutno istražuje učinke psilocibina na pacijente koji pate od teške depresije.

Za čudotvorne lekove u čarobnim pečurkama ne interesuje se samo Piter Til, već i poznati kanadski preduzetnik i TV zvezda Kevin O Liri. On je pre nekog vremena uložio u kompaniju za proizvodnju pečuraka „MindMed“, čije je sedište takođe u Kanadi.

Proizvođač čaja sa farmaceutskim ambicijama

Trenutno se, pored ulagača, velikom proboju na tržištu nadaju i glavni direktori i akcionari kompanije „Champignon Brands“.
Ova kompanija iz Vankuvera, koja je osnovana tek 2019. godine, specijalizovala se za proizvodnju i distribuciju raznih proizvoda od pečuraka. Kanađani trenutno prodaju različite vrste čajeva obogaćene aktivnim sastojcima iz različitih lekovitih pečuraka.

Prema tvrdnjama čelnika kompanije, ti čajevi osim što mogu da poboljšaju mentalne sposobnosti, imaju i moć da izbace otrove iz organizma, smanje stres i ojačaju imunološki sistem. Uz to, kompanija zajedno s kanadskom firmom „Drip Coffee“, nudi razne specijalitete od kafe kojima su dodati odabrani ekstrakti pečuraka.

Kompanija, međutim, želi dugoročno da se usredsredi na uzgoj psihoaktivnih pečuraka i proizvodnju psilocibina, koji bi u međuvremenu trebalo da postane dostupan za kliničku upotrebu.

Pouke iz procvata kanabisa

Industrija čudotvornih pečuraka je još u povoju, pa kompanije „Champignon-Brands“ i „MindMed“, koje se na berzi kotiraju tek nekoliko nedelja, imaju tržišnu kapitalizaciju od oko 35 i 150 miliona kanadskih dolara.

Ako u narednim nedeljama i mesecima druge kompanije za proizvodnju pečuraka ne narastu „kao pečurke“ i povećaju konkurenciju, sasvim je moguće da će pomenute dve kompanije iskoristiti svoju prednost i postati pioniri u industriji lekovitih gljiva.

Mnogi špekulativni ulagači još uvek se dobro sećaju događaja oko akcija „Canopy Growth“, „Tilray“ i „Aurora Cannabis“ i znaju da se upravo oni ulagači koji su na kraju uzleta akcija uskočili u „konopljin voz“ – sada žale na gubitke od preko 90 odsto.

Recimo, akcije kompanije „Tilray“ porasle su sa ispod 20 na čak 300 dolara u samo nekoliko dana, napravivši zadivljujući skok od preko 1.000 odsto.
Akcije se sada kotiraju na oko sedam američkih dolara.

Izvor: Indikator.ba

Чланак Posle marihuane, investitori se pomamili za opojnim pečurkama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na osnovu grube lične procene magistra Ivanke Milenković, bazirane na proceni proizvodnje komposta za proizvodnju šampinjona, godišnja proizvodnja u Srbiji, iznosi 3.500 – 4.000 tona šampinjona.

Najveći udeo u izvozu imaju pečurke koje se sakupljaju iz prirode

Prema podacima Zavoda za zaštitu prirode Srbije, u 2017. godini je, zahvaljujući dobrim vremenskim uslovima, sakupljeno 9.441 tona pečuraka iz prirode, a 2018. godine 9.203 tone, što je tri puta više u odnosu na 2015. godinu, kada je sakupljeno svega 2.896 tona.

U periodu od 2015 do 2019. godina, Republika Srbija je prosečno godišnje izvozila pečuraka u vrednosti od oko 5,2 miliona evra i to na tržišta Italije, Nemačke, Švajcarske, Austrije…Najveći udeo u izvozu imaju pečurke koje se sakupljaju iz prirode i to lisičarke sveže i rashlađene, vrganji sveži, rashlađeni i sušeni. Uvoz pečuraka je neoporedivo manji. Srbija na godišnjem nivou uveze oko 20 tona pečuraka. U 2019. godini za uvoz pečuraka je plaćeno više od 70.000 evra.

Šansu za zasnivanje isplative proizvodnje gljiva, budući i sadašnji proizvođači mogu da uvećaju ako se udruže u zadruge.

Podaci da je izvoz pečuraka Srbije veći za čak 75 puta od uvoza deluje optimistički. Ali, činjenica da najveći deo našeg izvoza čine gljive sakupljene iz prirode i da količina tih gljiva drastično varira iz godine u godinu u zavisnosti od vremenskih uslova, jasno nas upućuje na zaključak da u Srbiji postoje neiskorišćeni resursi za proizvodnju gljiva u kontrolisanim uslovima

Održiva proizvodnja na površini od 400 kvadrata

Da proizvodnja jestivih gljiva u kontrolisanim uslovima, koja nije radno zahtevna delatnost, može da bude isplativa za poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji, smatra i magistar Ivanka Milenković, visokospecijalizovani stručnjak za gljive, koja je znanje sticala na univerzitetu Vagenigen u Holandiji. Milenkovićeva kaže da četvoročlano poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji u postojećem prostoru može da ima održivu proizvodnju šampinjona na površini od najmanje 400 kvadrata, za šta je neophodno uložiti oko 67.000 evra.

Oko 16.000 evra je potrebno investirati u sisteme za ventilaciju i klimatizaciju, koji moraju da budu instalirani na jednom mestu, zatim oko 10.000 evra u stalaže čija visina zavisi od visine objekta, te oko 4.000 evra za izolaciju, osvetljenje i sitne građevinske radove – čime ukupna investicija za opremanje objekta iznosi oko 30.000 evra. Na to treba dodati i varijabilne troškove – za obezbeđivanje neophodnih 200 tona komposta godišnje potrebno je uložiti još oko 20.000 evra, čime ulaganja prve godine dostižu oko 50.000 evra.

Još 17.000 evra neophodno je za kupovinu 80 metara kvadratnih pokrivke, električnu energiju, vodu i rad četiri radnika. Za kupovinu dehidratora neophodno je uložiti još 30.000 evra.

Cena u maloprodaji oko 1,8 evra za kilogram

Od 400 kvadratnih metara, u pet turnusa godišnje koji se obnavljaju na dva do dva i po meseca, može se očekivati godišnja proizvodnja oko 40 tona šampinjona.

Domaćinstvo svoj optimalni model poslovanja može naći ako šampinjon prodaje samostalno na zelenim pijacama ili maloprodajama, čime može da ostvari cenu od oko 1,8 evra za kilogram – veću cenu za oko 0,5 evra po kilogramu u odnosu na veleprodajne.

Prema rečima Ivanke Milenković realno je očekivati vraćanje uloženog za oko tri godine.Po kalkulaciji Instituta za ekonomiku poljoprivrede (IEP), varijabilni troškovi u proizvodnji šampinjona iznose 19,79 evra po kvadratnom metru, dok su ukupni prihodi 41,38 evra po kvadratnom metrui. Bruto zarada je 21,59 evra po kvadratnom metru, što na površini od 400 kvadrta iznosi 8.636 evra.

Iyvor: RTS-Kamatica.rs

Чланак Izvoz pečuraka Srbije veći za čak 75 puta od uvoza се појављује прво на Biznis i Finansije.