Za sejanje krompira treba spremiti po hektaru čak 8.000 evra, za šargarepu i crni luk oko 10.000 evra, lubenice oko 5.000 evra, pasulja oko 2.500 evra… S druge strane, u solidnim godinama i prinosi ovoga povrća kod profesionalnih povrtara mogu, na primer, kod krompira i luka da budu 40 do 50 tona po hektaru, šargarepe 60 tona po hektaru, pasulja do tri tone po hektaru piše Dnevnik.rs.

Tako za hektar šargarepe treba uložiti oko 10.000 evra – 1.180 000 dinara. Kilogram šargarepe od, na primer, 50 dinara naveliko i prinos od 50 tona po hektaru donosi 2,5 miliona dinara, duplo od uloženih 1.180.000 dinara, odnosno po hektaru zarada je oko 1.320.000 dinara.

Seje se više od 40 različitih povrtarskih vrsta

Dr Đorđe Vojnović sa Poljoprovrednog fakulteta u Novom Sadu rekao je za „Dnevnik“ da se kod nas seje više od 40 različitih povrtarskih vrsta, ali da je oko 30 ekonomski značajno.

– Tokom protekle godine, najisplativija proizvodnja ostvarena je kod crnog luka i standardno kod paprike i paradajza. Pošto na domaćem tržištu nemamo dovoljno pasulja i krompira te dve povrtne vrste mogle bi biti perspektivne za domaće povrtarstvo – kaže Vojnović.

Kilogram crnog luka prodaje sa 45 dinara, dok je u junu išao i do 80 dinara. Kod nekih profesionalnih povrtara rod je bio svega 30 tona po hektaru, a u dobrim godinama mogu da budu i 80 do stotinu tona.

Ukoliko se pomnoži 30 tona po hektaru sa 45 dinara dobije se 1.350.000 dinara ili 2.250.000 dinara kada je luk vredeo naveliko 75 dinara. Zarada u oba slučaja postoji jer setva po hektaru od oko 10.000 evra – 1.180.000 dinara je isplaćena.

Molski mali povrtari koji su sejali peršun zadovoljni su cenom kilograma peršuna koji na pijacama prodaju za 300 dinara po kilogramu, a naveliko pet do deset kilograma za 250 dinara kilogram.

Kažu da zarade ima i da je najbolje da se seje više povrtnih vrsta, jer se onda prihodi i gubici prelivaju i mogu pokrivati troškovi onog povrća koje je podbacilo.

Po hektaru se, napominju, kod profesionalnih proizvođača može dobiti 20 tona peršuna.

Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay

Чланак Najisplativija proizvodnja ostvarena je kod crnog luka се појављује прво на Biznis i Finansije.

Gde je profit u poljoprivredi

Kako mala i srednja poljoprivredna gazdinstva mogu najbolje da zarade tema je studije „Gde je profit u poljoprivredi“, a jedna od autorki Jelena Drobnjak, sekretarka Prviredne komore Vojvodine, kao primer navodi da na jednom hektaru rukole može da se zaradi čak tri miliona i trista hiljada dinara. Ipak, proizvođači moraju da znaju da je ovo tržište u povoju, te da se rukola prodaje većinom u bogatim gradskim sredinama.

– Izračunali smo troškove i moguću zaradu za 38 najvažnijih biljnih kultura. Najrentabinija je proizvodnja povrća i voća, pogotovo plastenička proizvodnja. Ona u početku zahteva ulaganja od 12.000 do 15.000 evra, međutim, pri dobrim agrotehničkim merama može da se isplati i za godinu dana. Na jednom hektaru paškanta, zelene salate, peršuna, endivije može da se prihoduje oko milion i sto hiljada dinara – rekla je Drobnjak.

Cilj ove studije jeste da se sagledaju okvirni prihodi i rashodi, odnosno ekonomski efekat u pojedinim linijama biljne proizvodnje. Na bazi toga, poljoprivrednici će doneti odluku za onu liniju proizvodnje koja je za njih maksimalno profitabilna. Oni koji ulože novac u plastenik od 200 kvadratnih metara, od paradajza mogu da zarade u proseku 333.000 dinara, od krastavca 135.000, a paprike 65.000 dinara.

– Što se tiče voća, na prvom mestu su orah i lešnik iz razloga što je velika tržištna tražnja, nema ga dovoljno, uvozimo ih. Najmanja su ulaganja, a najveća je dobit – nastavila je Drobnjak.

Tako od jednog hektara pod orahom može da zaradi oko milion i 80 hiljada dinara, a od lešnika oko 700 hiljada dinara.

Najmanja zarada na žitaricama

Najmanja isplativnost je kod žitarica, gradacija unutar ove grupacije biljnih kultura ide tako da se najviše isplati uzgajati kukuruz, pšenicu, pa ječam. Dobit od kukuruza je 33.000 dinara po hektaru, pšenice oko 10.000 i ječma oko 7.000 dinara.

U predgovoru ove studije PKV navedeno je da su prikazani rezultati orijentacionog karaktera za poljoprivredne proizvođače, da bi znali kolika su ulaganja, odnosno koliki su okvirni prihodi u pojedinim linijama biljne poljoprivredne proizvodnje. Prihodi mogu da variraju u zavisnosti od velikog broja faktora: kvaliteta zemljišta pojedinih parcela, klimatskih faktora, načina izvođenja pojedinih agrotehničkih mera, cene radne snage u pojedinim delovima zemlje.

S druge strane, među vrstama koje nisu tipične za naše podneblje, ali uspevaju i postoji konstantna tražnja je i špargla, koju skoro niko ne proizvodi u Srbiji.

Dragomir Ivanović (61), jedan od retkih proizvođača, šparglu je uvrstio u svoj vrt u Parku prirode Ponjavica, u blizini Dunava, zbog poduge liste prednosti u odnosu na ostalo povrće.

– Kad se jednom posadi, špargla traje do 20 godina, skoro kao voće. Troškovi su umereni, postoji tražnja na tržištu koja stalno raste, prodaje se u našoj zemlji, ali je tražena i na drugim tržištima. Otporna je na grad, bolesti, sušu, ne treba joj hemija, ne traži veliki rad, zdrava je i lekovita, a na nevelikoj zemljišnoj površini može da se zaradi preko 20.000 evra po hektaru. Mogu tvrditi da su naši uslovi idealni za neke sorte špargle – priča Dragomir Ivanović koji gaji šparglu.

Tražnja za šparglom raste u svetu

Tržišna cena u maloprodaji kod nas je oko 1.200 din, što je čini veoma profitabilnom. Tražnja za šparglom raste u svetu, gde je potrošnja preko milijardu dolara. U Srbiji je rast tražnje oko 30 odsto godišnje. „Future Market Insights“ procenjuje da će segment sveže špargle predstavljati skoro 74 odsto tržišnog učešća i da će ovaj segment ostati dominantan na globalnom tržištu špargle, pokazujući rast od 170 odsto do 2027. godine.

Izvor: Blic

Чланак Kako mala i srednja poljoprivredna gazdinstva mogu najbolje da zarade? се појављује прво на Biznis i Finansije.