Svake godine, kreiraju se sve manji uređaji što dovodi do toga da je za njihovo napajanje potrebna i odgovarajuća baterija. Upravo ovde na scenu stupaju istraživači sa Univerziteta u Britanskoj Kolumbiji.

Oni su kreirali bateriju koja, ne samo da može da se savija i razvlači, već može i da izdrži nekoliko ciklusa pranja.

Nosiva elektronika predstavlja veliko tržište, a otporne baterije su bitan deo razvoja ovog sektora. Do sada, baterija za ove uređaje nisu mogle da se peru.

Kako bi se razvile baterije s odgovarajućim karakteristikama, bilo je neophodno da se odbace rešenja zasnovana na litijum-jonu. Nove baterije koriste jeftinu i bezbjednu mangan-cink strukturu, koja omogućava elastične slojeve.

Ono što je bitno, baterije zasnovane na mangan-cink rešenjima su bezbednija za kožu u slučaju da se polome (za razliku od litijum-jonskih baterija koje mogu da oslobode toksične komponente).

Nove baterije mogu da se razvlače duplo više u odnosu na svoju originalnu dužinu, zadržavaju 75% kapaciteta nakon 500 ciklusa punjenja i mogu da izdrže do 39 pranja u veš-mašinama.

Izvor: Nezavisne novine/Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Kreirana baterija koja može da se savija i pere се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pošto je kafa prestala da im donosi dobru zaradu, peruanski poljoprivrednici počeli su masovno da sade koku. Toliko masovno da je sada, prema procenama istraživača sa sajta The Conversation, blizu 55.000 hektara zemlje pod ovom poljoprivrednom kulturom. To je dovoljno za godišnju proizvodnju 500 tona kokaina.

Međutim, ispostavilo se da peruanski poljoprivrednici ni sa ovom biljkom nisu imali mnogo sreće, pošto je pandemija korona virusa otežala distribuciju droge ali i smanjila potražnju za njom. Budući da su noćni klubovi u proteklih godinu dana slabo radili ali i da su brojni koncerti i festivali otkazivani, mnogi rekreativci su izbacili kokain iz upotrebe, zbog čega je cena listova koke u 2020. pala za 23 odsto u odnosu na 2019. godinu. Ipak, čak i u takvoj situaciji, koka njenim proizvođačima nudi veću sigurnost nego uzgoj kafe.

Kafa ih oterala u siromaštvo

Pre deset godina kilogram kafe se prodavao po ceni od 2,7 dolara. Međutim, zbog širenja štetočina mnoge plantaže su uništene, kvalitet finalnog proizvoda je opao, i uprkos naporima državnih banaka koje su Peruancima nudile povoljne zajmove za proizvodnju kafe, njena cena je pala na 0,60 dolara po kilogramu.

A ulaganja nisu bila mala. Farmeri naime cele godine brižljivo neguju ovu biljku, a kada dođe red na žetvu, koja se vrši jednom godišnje, oni unajmljuju brojnu radnu snagu koja osim što prikuplja, i ljušti i suši zrna kafe. Otkupljivači svake godine dižu standarde kvaliteta, što znači da je potrebno još više ulagati u uzgoj, a posebno kada je u pitanju organska kafa, za kojom na svetskom niivou raste potražnja.

Sve ovo povećava troškove poljoprivrednika koji na kraju ostaju maltene bez zarade. Neki od njih čak posle žetve ostaju i u dugovima.

Ovo je najkraći opis problema sa kojima se suočavaju žitelji nerazvijenih područja u kojima se uzgaja kafa. Oni uglavnom žive u drvenim kućicama, bez putne infrastrukture ali i bez struje i pitke vode. Često su gladni i loše odeveni, zbog čega su bolesti veoma učestala pojava u ovim predelima. Njihova deca su zbog loše ishrane mahom anemična.

Upravo zato odabir poljoprivredne kulture za njih nije stvar izbora nego opstanka. A koka pristojno rađa u njihovim predelima, njen uzgoj nije preterano skup, i što je najbitnije – moguće je vršiti žetvu tri do četiri puta godišnje, a samim tim obezbediti i redovnije prihode.

Naravno, i cena ovog poljoprivrednog proizvoda igra veliku ulogu u zaokretu peruanskih farmera ka koki. Njena vrednost kreće se od 35 do 70 dolara za 25 kilograma. Kafa vredi oko 37 dolara za 25 kilograma ali pošto rađa samo jednom godišnje donosi upadljivo manje prihode.

Sve po zakonu

Uzgoj koke je u velikom delu sveta kontroverzna tema, ali ne i u Peruu. Tamo je koka neizostavni deo tradicije autohtonog stanovništva. Ona se već vekovima koristi za žvakanje, za spravljanje čajeva ili kozmetičkih preparata.

Tek od sedamdesetih godina prošlog veka, kada je od nje počeo da se proizvodi kokain, ova biljka je stekla širu svetsku popularnost. Sada se velike količine ove biljke sade upravo sa tom namerom – 2017. godine je od 117.292 tona lišća koke čak 106.401 tona iskorišćeno za proizvodnju ove droge.

Međutim, farmeri kažu da to nije njihov problem. Oni gaje biljku koja se na njihovim prostorima uzgaja već vekovima, a kako će je kupac iskoristiti to se njih ne tiče.

Njihove reči potvrđuju i zakoni. U Peruu uzgoj koke nije ilegalan, kao ni njena prodaja na pijacama i u trgovinama. Čak je i posedovanje do dva grama kokaina legalno. Međutim, sve preko toga se smatra trgovinom narkoticima.

Ovo je i suština problema sa zauzdavanjem narko mafije u Peruu – dakle, dozvoljeno je gajiti osnovnu sirovinu za proizvodnju kokaina, ali ne i prerađivati je na veliko. A pošto je opšte poznato da se ta prerada odvija sakrivena od očiju javnosti, u velikim laboratorijama unutar guste džungle, vlast je početkom prošle godine pokušala da destimuliše proizvođače koke i primora ih da se okrenu drugim kulturama. Oni su međutim taj pokušaj shvatili kao ugrožavanje sopstvene egzistencije. Tako se još jedan pokušaj uvođenja reda u siromašnim društvima završio neslavno, jer od krčanja stomaka se često ne čuju objašnjenja političara kakve sve prednosti nudi život u uređenom društvu u kojem lokalno stanovništvo ne strepi od narko klanova.

Foto: benralexander, Pixabay

Чланак Peru: Zbog pada cene kafe, okrenuli se proizvodnji koke се појављује прво на Biznis i Finansije.

Česi Katajama je ceo život maštao o obilasku ovog drevnog grada. Prilika za to mu se ukazala u martu ove godine. Kako piše Japan Tajms, planirao je da u Peruu ostane nekoliko dana. Međutim, ubrzo je počela je pandemija, proglašeno je vanredno stanje, zatvoreni su aerodromi preko kojih je trebalo da se vrati kući, a potom i Maču Pikču.

Katajama je tada doneo odluku da ostane u ovoj latinoameričkoj zemlji još neko vreme, nadajući se da će se situacija normalizovati i da će moći da poseti drevni grad. Živeo je u iznajmljenom stanu i čekao. Kako bi prekratio vreme, učio je za fitnes trenera i bavio se sportom.

Lokalne vlasti su čule za njegov slučaj i odlučile da nagrade Katajamino strpljenje. Tako je ovaj čovek posle sedam meseci strpljivog čekanja uspeo da iskoristi kartu za Maču Pikču koju je kupio na početku ovog putovanja. Drevni grad je otvoren samo na jedan dan, samo za jednog posetioca koji je bio, blago rečeno, oduševljen.

Foto: skeeze, Pixabay

Чланак Maču Pikču otvoren na jedan dan za samo jednog, veoma strpljivog turistu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, od 16. marta do 30. juna u ovoj latinoameričkoj zemlji prijavljen je nestanak 915 žena i devojčica. Međutim, prema zvaničnim podacima, do prošle nedelje broj nestalih pripadnica ženskog pola narastao je na 1.200. Još uvek se ne zna šta se desilo sa većinom njih.

Pretpostavlja se da je uzrok bar dela tih nestanaka porodično nasilje, koje je eskaliralo tokom karantinskih mera, odnosno konstantnog boravka porodica kod kuće. Slična situacija zabeležena je i u Maleziji, ali i mnogim drugim državama.

Peru je inače i pre pandemije bio poznat po velikom broju nestanaka – tada je svakog dana nestajalo po pet žena. Međutim, tokom karantinskih mera taj broj je porastao na osam žena dnevno. Vlada latinoameričke države je, posle objave ovih rezultata, saopštila da prikuplja sredstva za programe koji bi se bavili iskorenjivanjem porodičnog nasilja.

Foto: begreen, Pixabay

Чланак Tokom pandemije u Peruu nestalo preko hiljadu žena се појављује прво на Biznis i Finansije.