Kada se pogledaju slike Sahare – teško je i pomisliti da je pesak negde već deficitarna sirovina. Ali ta peščana polja nisu garancija za bezbedno snabdevanje sveta tom sirovinom.

“To nije taj agregatni materijal koji se koristi u građevini. Pustinja je pustinja. On može da služi za neke keramičke proizvode. Ona su samo na razglednici. A ovaj naš ‘moravac’, naš ‘podunavac’ i Drinski sliv, to je pravi pesak koji se koristi za građevinu i građevinske proizvode”, rekao je za RTS Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije.

Važna je i industrijska sirovina za više proizvoda, posebno stakla. Od 2014. potražnja peska na srpskom tržištu skočila je pet puta u poređenju sa prethodnom decenijom.

“Taj obim potražnje direktno je indukovan investicionom aktivnošću. Kako javnog, tako i privatnog sektora u građevinarstvu. A ono što najviše povlači tu potražnju jeste izgradnja transportne infrastrukture”, kazao je Veljko Kovačević iz Ministarstva građevinarstva.

Naša zemlja svoje potrebe još pokriva iz domaćih izvora. Stručnjaci kažu da višedecenijska nelegalna eksploatacija oštećuje priobalje reka, mostove i pokreće klizišta, što zahteva oštriji nadzor vađenja peska.

“On se koristi onoliko koliko ga godišnje voda nanese, toliko može da se eksploatiše. Preko toga se ugrožava i ekologija i kvalitet tih otkrivki i na kraju i cena. Masa toga se divlje radi i od toga država nema nikakve koristi”, dodao je Rodić.

U Vladi te probleme ne poriču ali su, kažu, pre tri godine uspeli da ih stave pod kontrolu: firme koje se bave tim poslom moraju imati licencu za rad i mogu vaditi samo odobrene količine peska. A više je i inspektora koji obilaze reke.

“To je ta velika revolucija koju smo napravili 2018. do tada se nije znalo odakle se vadi, onda smo uveli licenciranje, doneli smo plan dozvoljenih mesta gde može da se vadi i onda se to licitira tako da je ta kontrola danas mnogo efikasnija i organizovanija”, naveo je Kovačević.

Ta vredna sirovina svetu klizi iz ruku i zbog “peščanih mafija” koje čine građevinari, trgovci i biznismeni najčešće iz Azije i Afrike – pa iz Ujedinjenih nacija pozivaju na racionalnu globalnu potrošnju peska.

Svet godišnje potroši oko 50 milijardi tona peska. Koliko je to ogromna potrošnja potvrđuje i podatak – da bi sa tom količinom peska, svake godine, mogao da se izgradi zid visok 27 metara koji bi obavio čitavu planetu.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay

Чланак Planeti preti nestašica peska се појављује прво на Biznis i Finansije.