Popularni sajt koji se bavi zanimljivim statistikama po zemljama World of Statistics objavio je listu najpopularnijih pića po zemljama. Nismo ni sumnjali da ste već u naslovu pogodili koje je omiljeno piće u Srbiji, ali ono što je nas iznenadilo jeste podatak da čitav region obožava ovaj napitak.

Naime, prema pisanju sajta World of Statistics, to je rakija. I nisu samo Srbi ljubitelji ove žestoke kapljice, pa rakiju vole da cugnu i u Albaniji, Bugarskoj, Hrvatskoj te Bosni i Hercegovini. Za Hrvatsku se uz rakiju pominje i pelinkovac a za Bosnu i Hercegovinu i kafa.

Kafa je najpopularnije piće u Alžiru, Australiji, Etiopiji, Saudijskoj Arabiji i Sjedinjenim Američkim Državama, čiji žitelji, očekivano, vole da popiju i „koka kolu“.

Čaj se najviše pije u Kini, Velikoj Britaniji, Indiji, Turskoj ali i u Japanu, u kojem se osim čaja pije i sake, popularno tradicionalno alkoholno piće piće napravljeno fermentacijom pirinča.

Na Tajvanu je popularan boba (bubble) čaj, a u Egiptu – crni. Rum je izbor na Antigvi i Barbudi te Venecueli, Argentinci pijuckaju najradije vino a Belgijanci pivo.

Italijani piju nama slabo poznato piće kinoto (chinotto), koje je najpoznatije bezalkoholno piće u Italiji. Proizvodi se od soka citrusa (Citrus myrtifolia) i drugih biljnih ekstrakata a to je zapravo italijanski odgovor na američku „koca-kolu“.

Kokteli mohito i kuba libre su najpopularniji na Kubi, dok Francuzi više vole šampanjac i crno vino.

Nemci preferiraju lager pivo, Grci liker s ukusom anisa uzo, Mađari voćnu rakiju palinku, a Irci dobro poznato pivo Ginis.

Tekila je najpopularnije piće u Meksiku, votka u Poljskoj, a pinja kolada, sladak koktel na bazi ruma u Portoriku. Sangrija je piće broj jedan u Španiji.

Izvor:24sedam.rs
Foto: Pixabay

Чланак Koja su najpopularnija pića po zemljama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Svi smo navikli da flaše alkoholnih pića nakon otvaranja samo vratimo u bife,jedino vino stavljamo u frižider i svesni smo njegovog kratog roka trajanjanakon otvaranja. Ipak, postoje četiri flaše iz vašeg bara koje bi svakako trebalo da se bace.

Na prvom mestu sulikeri koji su otvoreni godinu dana,ili duže. Rok trajanja neotvorenog likera praktično je beskonačan, ali kod otvorenih opšte pravilo glasi: ako alkoholna pića sadrže dodate arome, šećere ili voćne sokove, najbolje ih je konzumirati u roku od godinu dana od otvaranja.

Ukoliko predugo stoje, ta pića počinju oksidirati i neizbežno se kvare. Pokvareni likeri, koji obično sadrže niz aditiva, često imaju kristale koji se pojavljuju oko otvora boce, a sama tekstura pića može postati viskoznija.

Likeri, vermut, tekila,….

Drugi na listi za „odstrel“ sukrem likeri koji su u vašem baru proveli godinu i poili duže, piše tportal. Svakom krem likeru isteći će rok trajanja i neće vam se isplatiti rizik. Dakle, ako boca krem likera u vašem baru stoji više od godinu i po i otvorena je, odmah je bacite. Ako je još uvek zatvorena, znajte da imate dve godine od kupovine da uživate u piću pre nego što se pokvari.
Treća nepoželjna flaša jeotvoreni vermut star tri ili više meseci.

Dok vermut zasigurno traje duže od prosečnog vina, bilo bi pogrešno verovati da ostaje svež podjednako dugo kao druga žestoka pića. Nakon otvaranja trebalo bi ga odmah staviti u frižider kako bi zadržao što je više moguće svežine. Kada se, po otvaranju, pravilno skladišti, vermut je najbolje konzumirati u roku od mesec dana. Nakon što prođu tri, vreme je za rastanak.

I na kraju, poslednji kandidat za bacanje jebilo koja tekila koja nema oznakuda je izrađena od 100 posto plave agave (agave tequilanaili tekila agava), biljke koja je važan privredni proizvod Jalisca u Meksiku. Ako to nije istaknuto i na etiketi piše bilo što drugo, bocu bi trebalo odmah baciti.

Izvor: Telegraf Biznis

Foto: Pixabay

Чланак Koliko i koja pića se mogu držati u otvorenim flašama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

8. SVIJET POD ORUŽJEM: Kad generale uhvati potrošačka groznica
Poljska će potrošiti više od 10 milijardi dolara na kupovinu južnokorejskog oružja, od tenkova, haubica, VBRova pa do borbenih aviona. Poljaci nemaju vremena čekati na isporuku američkog oružja koje su već naručili, a Korejci su i jeftiniji. Japan je najavio da će zajedno sa Velikom Britanijom i Italijom raditi na razvoju novog borbenog aviona, Amerikanci rade na razvoju vlastitog aviona, kao i Francuska, Njemačka i Španija. Čiji će avion na kraju biti bolji ne zna se, ali se zna da će svi oni kupovati američki.

12. PROTERIVANJE STRANACA SA DOMAĆIH OGNJIŠTA: Dalje nećeš moći!
Nakon Novog Zelanda, Balija i Tajlanda, i Kanada je od prošlog meseca počela da primenjuje zakon kojim se zabranjuje stranim državljanima da kupuju stanove u ovoj zemlji, sa obrazloženjem da su oni glavni uzrok divljanja cena i sve izraženije stambene krize. Iako trenutno više od 40% država u svetu delimično ili potpuno ograničava ulazak strancima na tržište nekretnina, mnogi ekonomski analitičari tvrde da su ovakve mere politički populizam, te da je za „cunami beskućništva“ najodgovornija loša stambena politika. To potvrđuju i iskustva zemalja koje su pre Kanade uvele ovakvu zabranu, a gde cene nekretnina i dalje nekontrolisano rastu.

14. PRIZEMLJENJE VERTIKALNE POLJOPRIVREDE ZBOG ENERGETSKE KRIZE: Trampa „zelene“ revolucije za naftu
Neke stvari se bolje vide u tami. To je slučaj i sa vertikalnim farmama, na kojima se uzgajaju usevi u zatvorenom prostoru sa strogo kontrolisanim klimatskim uslovima. Investitori koji su proteklih godina uložili milijarde dolara u ovu industriju sada se masovno povlače, jer je u energetskoj krizi izbilo na videlo da takav način proizvodnje troši ogromnu količinu struje i emituje više ugljen dioksida nego njive na otvorenom. Zato osnivači vertikalnih farmi i dojučerašnji borci za zeleniju budućnost sele poslovanje sa zapadnih tržišta u zalivske zemlje, koje imaju malo sopstvene hrane a mnogo nafte i gasa.

Biznis

16. KAKO POSLUJU BENZINSKE PUMPE DOK SU CENE GORIVA OGRANIČENE: Što više kupaca, to veći minus
Na potrese koji su pogodili globalno tržište nafte i derivata, Srbija je reagovala kao većina zemalja, ograničavanjem cena, ali samo za dve vrste i u prodaji na malo. Benzinske stanice nekoliko velikih domaćih i stranih lanaca to je samo donekle pogodilo, jer većina ima i veleprodaju u kojoj ograničenja cene nema. Ali, mali distributeri goriva našli su se u makazama, jer troškove poslovanja ne pokriva razlika između nabavne cene u skladištima i rafineriji i prodajne koju je država limitirala.

18. „RESOR“, NAJVEĆE PREDUZEĆE U GADŽINOM HANU: Jedna firma, polovina radnika Zaplanja
Gadžin Han broji jedva šest hiljada stanovnika, od kojih samo 200 radi u privredi, a više od polovine zapošljava preduzeće za proizvodnju komunalne opreme „Resor“. I pored toga, ovaj izvoznik iz male opštine počeo je da „uvozi“ radnike. „Mladi ljudi ovde neće da žive iz mnogo razloga“, kaže direktor preduzeća Branislav Mihajlović i ističe da ako zaista postoji dobra volja da se zaustavi iseljavanje sa juga Srbije, onda mora više da se podrži domaća proizvodnja.

20. KAKVA BI BILA PERSPEKTIVA REGIONALNOG AVIOPREVOZNIKA ZA JEFTINE LETOVE: Kratka i bolna
Najveći niskotarifni avioprevoznici (LCC) sve više otkazuju svoje linije u ovom regionu. Zato se ponovo aktuelizivalo pitanje o mogućnostima da se pokrene regionalni LCC koji bi ujedinio vazdušni prostor nekadašnje SFRJ i obezbedio jeftine letove ka ostalim evropskim aerodromima. Do sada su propala četiri takva pokušaja, a ne bi bolje prošli ni budući, smatraju upućeni. U situaciji kada najmoćniji LCC doslovno proždiru slabije protivnike i u najbogatijim zemljama, igrač iz siromašnog i politički posvađanog regiona već u startu nema nikakve šanse.

22. PREDUZEĆA I TRŽIŠNE PROGNOZE: Zaigrajte forsajt-igru!
Želite da prognozirate buduće događaje na vašem tržištu? To je nemoguće. Međutim, postoji nešto mnogo bolje.

Finansije

24. ZORAN BLAGOJEVIĆ, PREDSEDNIK IZVRŠNOG ODBORA WIENER STÄDTISCHE OSIGURANJA: Klijenti cene transparentnost
„Ukazujemo klijentima na okolnosti i pokušavamo zajedno da eliminišemo dejstvo inflacije. To svakako podrazumeva i veće izdvajanje za premiju osiguranja, ali ujedno obezbeđuje veću i kvalitetniju isplatu štete. Klijentima uvek treba predočiti sve prednosti i nedostatke, biti transparentan i to će klijenti znati da cene“, kaže Zoran Blagojević, predsednik IO Wiener Städtische osiguranja koje ovog februara slavi 20 godina poslovanja u Srbiji.

26. PREDUZEĆA O PRIMENI ELEKTRONSKOG FAKTURISANJA: Olakšanje ne teče baš tako lako
Obaveza slanja, primanja i čuvanja elektronskih faktura za firme u privatnom sektoru koje su obveznici PDV stupila je na snagu 1. januara i kao što su mnogi očekivali, čitajući odredbe Zakona o elektronskom fakturisanju, zadala je puno glavobolja privrednicima, a posebno knjigovođama u Srbiji. Njihova jedinstvena ocena je da su elektronske fakture dobra ideja, ali da postoje manjkavosti u odredbama Zakona, što je u praksi nametnulo dodatne obaveze privredi. Posebna priča, prema rečima privrednika, su problemi sa portalom u koji se unose fakture, čime se blokira poslovanje.

28. HOĆE LI KONVERZIJA PRAVA KORIŠĆENJA ZEMLJIŠTA POSTATI BESPLATNA: Zarobljeni hektari
Više u senci dnevnih događaja, ali pod budnim okom poslovne zajednice, već neko vreme „lome se koplja“ oko toga treba li izmenama zakona omogućiti kompanijama da svoje pravo korišćenja državnog građevinskog zemljišta, stečenog kupovinom firmi iz privatizacije, stečaja ili kroz izvršni postupak, konvertuju u svojinu bez naknade koja je po sadašnjim propisima obavezna. Pri tom, nema zvaničnih podataka o veličini tih parcela, firmama koje ih poseduju, načinu na koji su ih stekle, niti analize šta bi se dobilo ukoliko se zakon izmeni.

30. UTICAJ INFLACIJE NA PREDUZEĆE: Gde se krije opasnost od bankrota?
Najveći problem kod inflacije koji gura privredu u krizu i deo preduzeća u gubitke je u tome što se pojedine cene, plate i kamate ne prilagođavaju istovremeno inflaciji, navodi ekonomista Suad Bećirović.

Temat – Jaka alkoholna pića

35. GLOBALNA PROIZVODNJA ŽESTOKIH PIĆA: Svet u flaši
Nove generacije mladih širom sveta toliko ignorišu alkohol da to isušuje budžete, pa ja poreska uprava u Japanu raspisala konkurs za popularizaciju alkoholnih pića. Situacija na globalnom tržištu pokazuje i da sankcije koje je Zapad uveo Rusiji nimalo ne štete tamošnjim proizvođačima žestokih pića, jer što se u ovoj zemlji proizvede, to se i popije. Kinezi su najzaslužniji za podatak da je po tržišnoj vrednosti rakija odmah iza viskija, dok Poljaci dominiraju u Evropskoj uniji sa proizvodnjom votke. U Poljskoj su, pak, najpopularniji „unučići“, koje dnevno kupuje oko tri miliona ljudi, od fizičkih radnika i šetača pasa, do dobro plaćenih stručnjaka.

38. DOMAĆE TRŽIŠTE RAKIJE: Srpski doručak
Procenjuje se da ukupna proizvodnja rakije u Srbiji, za tržište i za sopstvene potrebe, iznosi do 55 miliona litara godišnje. Od toga je oko 40 miliona litara šljivovice, koju američki novinari predstavljaju i kao „tradicionalni srpski doručak“. Godišnje izvezemo rakije za 10,7 miliona evra, ali zato uvezemo viskija za 8,8 miliona evra.

40. ZNAČAJ UPISIVANJA ŠLJIVOVICE NA UNESKOVU LISTU NEMATERIJALNE BAŠTINE: Dobar glas o dobroj kapljici
Srbija se s razlogom nalazi među prvih pet proizvođača šljiva u svetu, budući da ovdašnja klima i sorte šljive koje se u njoj gaje daju proizvod izvrsnog kvaliteta i arome. Pravilnom preradom takvih šljiva dobija se rakija koja može da parira najpoznatijim jakim alkoholnim pićima na svetu, ali da bi se to desilo potrebno je uvesti red u njenu proizvodnju i bolje je brendirati, kažu stručnjaci. Jedan korak u tom smeru je već načinjen upisivanjem na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.

42. PROIZVOĐAČI I IZVOZNICI RAKIJE O SITUACIJI NA TRŽIŠTU: U Srbiji svi peku rakiju, tek po neko se registruje
Epidemija korona virusa, a potom kriza koju je izazvao rat u Ukrajini, privremeno su zaustavile rast proizvodnje u srpskim destilerijama. Proizvođači rakije, najpoznatijeg srpskog pića, nadaju se dobroj godini, ali i konačnom uvođenju reda na domaćem tržištu. Prema rečima vlasnika destilerija, u Srbiji svi peku rakiju, a broj onih koji je nelegalno prodaju neuporedivo je veći od broja onih koji državi plaćaju porez i akcizu.

44. PROIZVOĐAČI RAZLIČITIH ALKOHOLNIH PIĆA NA TRŽIŠTU RAKIJE: Ponešto za svačiji ukus
Osim statističkih podataka, potvrdu da rakija doživljava renesansu na tržištu predstavlja i rast broja proizvođača ostalih alkoholnih pića, kao što su vino i pivo, koji ulaze u proizvodnju rakije. Za razliku od preduzetnika koji tek započinju proizvodnju alkoholnih pića, oni već imaju deo opreme, pa su im početni troškovi manji. Olakšavajuća okolnost za njih je i činjenica da mogu da koriste iste kanale za distribuciju kao i za svoje druge proizvode, a često i već izgrađeno ime na tržištu.

46. ŠTA SE OD ŽESTOKIH PIĆA NAJVIŠE PRODAJE U SRBIJI: Šljivovica i dunjevača u ofanzivi
Kada je Srbiju obišla vest da je Unesko nedavno uvrstio šljivovicu na listu kulturne nematerijalne baštine, vrlo brzo se pojavila šala da sada kad se neko napije od „šljive“ zapravo nije pijanac, nego je pod zaštitom Uneska. Da se „nematerijalna baština“ rado konzumira u Srbiji pokazuju iskustva ugostitelja koji kažu da su rakije od šljive i dunje među najtraženijim pićima, dok podaci o maloprodaji pokazuju da je rakija, po prodatim količinama, na drugom mestu. Beograd prednjači sa kvalitetom ponude, ali se širom Srbije još uvek poslužuje „brlja“, tvrde poznavaoci.

48. OPREMA ZA PROIZVODNJU RAKIJE: Malo ruke, malo roboti
Proizvođači opreme za pečenje rakije kažu da inflacija nije zaobišla ni ovu delatnost, pa su cene porasle najmanje za 30 odsto, a za neke proizvode i više, poput kazana koji je u prethodne dve godine poskupeo za oko 50 odsto. Sastav opreme zavisi od toga da li se rakija pravi iz zadovoljstva ili za tržište, te da li je reč o manjim destilerijama ili velikim proizvođačima. Kada je reč o profesionalcima, nabavka opreme sada podrazumeva i računarske programe za rad najmodernijih kazana.

Intervju

50. BORIS VUKIĆ, REGIONALNI DIREKTOR CENTRA ZA RAZVOJ PORODIČNIH KOMPANIJA: Deca ne treba da budu taoci naših snova, već da stvaraju svoje
„Veliki broj roditelja insistira da deca naslede njihovo preduzeće, čak i kada ona to ne žele ili nemaju kapacitet za to, što je ogromna greška. Pre svega zato što deca ne treba da budu taoci naših snova, već da stvaraju svoje“, kaže Boris Vukić, pionir u radu sa porodičnim kompanijama u našem regionu. Jedan od najvećih problema porodičnih firmi ovde je kako da osnivač uspešno prenese vlasništvo na naslednika. Prema Vukićevim rečima, „idealna tranzicija omogućava kompaniji da raste i da se razvija, a njenim vlasnicima da se na porodičnim ručkovima ne svađaju oko posla, nego kao i svi ostali u ovoj zemlji – oko politike“.

Skener

54. SUDBINA DOTRAJALIH VETROELEKTRANA: Pogrebnici za vetrenjače
Preduzeća u EU prodaju polovne vetroelektrane siromašnijim zemljama, u nastojanju da se oslobode postrojenja kojima ističe rok trajanja, a za koja se sada pokazuje da ne mogu lako da se recikliraju. Srbija je, zbog zaostatka u razvoju savremenih vetrenjača, još daleko od pitanja šta će da radi sa ovakvim otpadom, ali to što ga niko ne postavlja u javnosti ne znači da će se ono rešiti samo od sebe.

56. KAKO RADE PRAVI SALAŠI: Zašto vredi ići težim putem
Sve je veći broj ugostiteljskih objekata koji se nazivaju salašima, ali se svode na restorane. Potpuno drugačiji koncept imaju porodični salaši sa višedecenijskom istorijom, čije poslovanje se zasniva na domaćoj proizvodnji i gostoprimstvu. Njihovi vlasnici tvrde da je upravo gostoprimstvo usluga koja nema cenu.

60. KO JE NAJBOGATIJI SPORTISTA NA SVETU: Čovek koji se takmičio pre dva milenijuma
Uprkos basnoslovnim zaradama sadašnjih i doskorašnjih sportista, najbogatiji sportista svih vremena izgleda je živeo pre skoro dve hiljade godina. Takmičio se u trci dvokolicama, antičkoj verziji Formule 1, i nakon skoro četvrt veka sportske karijere povukao se sa zaradom koja bi u današnjem novcu iznosila oko 13 milijardi dolara!

Nove tehnologije

62. BORBA ZA VLASNIŠTVO NAD MAŠINAMA: Da li su naši uređaji zaista naši?
Sve veći broj pametnih stvari, od mobilnih telefona, preko automobila, do poljoprivrednih mašina, kada se pokvare mogu da se poprave isključivo kod proizvođača, jer oni jedini imaju pristup softveru bez čijeg „otključavanja“ ništa ne može da se uradi. Na ovaj način se stvara veštački monopol, koji toliko poskupljuje popravke da je neretko isplativije kupiti nov uređaj. Zato su potrošači počeli da se udružuju kako bi se izborili – ma koliko to zvučalo paradoksalno – da im se vrati vlasništvo nad njihovim sopstvenim stvarima.

Nauka

66. FARMA INOVA: Iz laboratorije u preduzetništvo
„Farma Inova“ je startap koji je osnovala jedna naša naučnica, kako bi na tržištu zaživeli njeni pronalasci namenjeni unapređenju poljoprivredne proizvodnje. Ogledi na poljoprivrednim imanjima u Srbiji i inostranstvu su pokazali da su ovi proizvodi, poput Stabilizatora silaže koji ubrzava konzervaciju hrane za životinje i apsorbera vlage iz sena sačinjenog isključivo od organskih sastojaka, vrlo korisni u praksi. Oni poljoprivrednicima omogućavaju veću zaradu i da sačuvaju zdravlje svojih grla.

Koktel

68. DŽEZ BALET I SAVREMENA IGRA U SRBIJI: David među Golijatima
Tri kluba iz Srbije koji se takmiče u džez baletu i savremenoj igri, „Studio plesa RIS“, „Dance Factory“ i „Plesni klub Five“, osvojili su prošle godine na evropskom i svetskom prvenstvu 12 zlatnih, 10 srebrnih i sedam bronzanih medalja. Ovi klubovi su postigli veliki uspeh ne samo zbog broja osvojenih medalja, već i zbog toga što svojim kvalitetom uspevaju da pariraju reprezentacijama iz daleko bogatijih zemlja, koje rade u mnogo boljim materijalnim uslovima.

71. NAJSTARIJE NASELJENO MESTO U ITALIJI: Grad u kome se živi naopako
Turisti koji posete Materu, moraće da se naviknu na naopak način života, jer u ovom najstarijem gradu u Italiji i jednom od najstarijih u svetu, kuće, hoteli i firme su smešteni u pećinama, a ulice i groblja na krovovima. Istorija tog područja sa oko 150.000 pećina „stanova“ i više od 150 crkava, kripti i svetilišta uklesanih u stene je mnogo zanimljivija od svih filmova koji su tamo snimljeni.

74. SEOSKI NADRIARHEOLOZI: Sumnjivo lice bez poternice
Stanovnici sela u Braničevskom okrugu koji već decenijama ilegalno iskopavaju i na crno prodaju vredne arheološke predmete, uvereni su da time nikome ne nanose štetu i da zato neće krivično odgovarati. Neki ističu kako su zavoleli istoriju svoga kraja još u školi, nazivaju profesionalne arheologe kolegama i imaju sopstvene teorije o prošlosti ovog područja. Ali svi argumenti kojima pravdaju svoje postupke, padaju u vodu kada govore o ilegalnim kopačima koji dolaze sa strane, optužujući ih za pljačku tuđeg nasleđa.

Komunikacije

76. INSTITUCIJE KAO UZROK KRŠENJA PRIVATNOSTI U MEDIJIMA: Curenje informacija
Čak i ukoliko nadležni državni organi objave podatke koji spadaju u domen privatnosti počinioca ili žrtve neke tragedije, mediji tu informaciju ne smeju da prenose. Greška državnih organa ne podrazumeva „dozvolu“ za kršenje etičkih principa profesije. Tako kaže Kodeks novinara Srbije, ali praksa medija je često suprotna. Zbog čega je tako?

Reprint

78.SUPROTNI PUTEVI IZBEGLICA IZ UKRAJINE: Ko želi, a ko ne želi da se vrati?
Mladi bez porodice, kao i imućniji i bolje obrazovani migranti većinom ne žele da se vrate u Ukrajinu kada se rat završi. Ostali to priželjkuju, ali ne znaju čemu će se vratiti. Šta god želeli, istraživanja pokazuju da je većina ukrajinskih izbeglica u teškom položaju, jer početna velikodušna podrška zemalja EU postaje sve oskudnija i njome se sada „filtriraju“ poželjni i nepoželjni.

Vremeplov

80. SNALAŽENJE ZA HRANU U OKUPIRANOM BEOGRADU: Veštačke grbe i lažni trudnički stomaci
Tokom nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu, osnovni način preživljavanja je postalo crno tržište. Mnogi stanovnici Beograda su pokušavali sami da prošvercuju namirnice iz sela, pakujući ih u lažne trudničke stomake ili veštačke grbe. Beogradske bašte su, umesto na zumbule, počele da mirišu na beli luk i drugo povrće, a dvorišta na kokoške, koze i svinje. Uprkos bedi, Beograđani su još prilježnije obeležavali porodične slave – iz inata.

Чланак B&F 206: Jaka alkoholna pića – Ako boli glava, vraćam pare! се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nakon što su pre sedam godina otvorili prvu piceriju u Milanu, a zatim još 28 širom Apeninskog poluostrva, moraju da je napuste Italiju jer nisu uspeli da pridobiju srca i stomake Italijana.

Pokazalo se da su lokalne picerije prevelik zalogaj za džina među lancima brze hrane sa 12.000 restorana širom sveta.
rednost Dominosa, isporuke pica na adresu, poremetila je pandemija kada su sve ostale picerije ponudile dostavu pica, prenosi Blumberg.

Izvor: Danas.rs

Foto: Pixabay

Чланак Amerikanci pokušali Italijanima da prodaju picu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ako vam uvod u ovu vest deluje čudno, ostanite sa nama, ni nastavak teksta nije ništa manje neobičan.

Mašina je nazvana Cana One i podseća na mini frižider (veličine aparata za kafu) sa česmom iz koje se može sipati tečnost. Za razliku od aparata za kafu, kojima su za različite kafe potrebna različita punjenja, ona koristi samo jedan kertridž od kojeg se može praviti mnoštvo različitih napitaka.

Njeni kreatori tvrde da su zahvaljujući razvoju analitičke hemije uspeli da na molekularnom nivou od istih sastojaka proizvode različita pića, sa različitim aromama. Dodaju da je moguće isprogramirati čak i količinu šećera, kofeina ili alkohola koje će ova “štampana” pića imati.

“Molekularni printer pića” trebalo bi da doprinese uštedama u kućnom budžetu ali i da spreči dalje zagađivanje planete odbačenom ambalažom od raznovrsnih napitaka. Put do ušteda ipak neće biti tako kratak jer će aparat za prvih 10.000 naručilaca koštati 499 dolara a za ostale 799 dolara. Kertridži će se menjati besplatno ali će kupci morati za svako piće da izdvoje određeni iznos. Tako će gazirana voda koštati 29 centi, hladan čaj 79 centi a koktel 2,99 dolara.

Iako ovo ne zvuči baš isplativo, bar za kupce plićih džepova poput nas sa Balkana, verovatno će se ljubitelji tehnologije oduševiti pomenutim izumom i rezervisati svoj komad, koji će im stići, kako kažu iz ove kompanije, tek negde početkom 2023. godine.

Naravno, ako je sve navedeno istina.

Izvor: Food & wine

Foto: Pixabay

Чланак Aparat koji može da “štampa” na hiljade različitih pića се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prethodna godina je za proizvođače pića bila prilično sušna. Zato su se ponadali da će im ova, godina masovne vakcinacije i otvaranja privrede, doneti bolje rezultate. I zaista, u prvih sedam meseci 2021. godine industrijska proizvodnja je ostvarila rast fizičkog obima od 7,8%. Međutim, doprinos industrije pića stopi rasta ukupne industrije bio je 0,4%.

Flaširana voda breg roni

Posle pada prodaje od 7% u prošloj godini, tržište mineralne i izvorske vode u 2021. se stabilizovalo. U prvih devet meseci ove godine prodaja vode je porasla za 3% u odnosu na 2019. godinu i čak 11% u odnosu na 2020. U litrima to izgleda ovako: 2019. godine je prodato 734.805.000 litara vode, prošle godine 684.615.000 litara, a u prvih devet meseci ove 580.330.000 litara.

„Kada je reč o tržišnim udelima kompanija, već godinama je situacija nepromenjena – ‘Knjaz Miloš’ zauzima 30% tržišta, druga je ‘Rosa’ sa 20%, sledi je ‘BB Minaqua’ sa 11%, ‘Prolom’ sa 9%, ‘Voda Vrnjci’ sa 8%, ‘Mg Mivela’ sa 4,5%, te ‘Heba’ sa 3,7%. Ostatak tržišta deli još dvadesetak manjih proizvođača”, kaže za B&F Nevenka Stojmenović, menadžerka „Udruženja industrije mineralnih voda“.

Na celokupnom tržištu pakovane vode, najtraženija je i dalje negazirana, na koju otpada 55% ukupno prodate vode, što se može objasniti navikama potrošača, ali i okretanju zdravijem životu. Osim najtraženijih, gaziranih i negaziranih voda, na našem tržištu postoji interesovanje i za vode sa različitim ukusima i aktivnim sastojcima, ali je njihovo učešće u prodaji još uvek malo.

Voda se najviše prodaje u srednjim i velikim trgovinama (35%), malim radnjama (30%) i hiper i supermarketima (25%). U njima se uglavnom pazari u PET ambalaži, dok je ona u staklenoj ambalaži rezervisana za ugostiteljske objekte. Zatvaranje kafića, klubova i restorana u 2020. uticalo je na pad prodaje vode u staklenoj ambalaži za 40%, ali ovaj kanal prodaje nije toliko dominantan da bi ugrozio ceo sektor. Potom se, sa otvaranjem ugostiteljskih objekata, stabilizovala i prodaja vode „u staklu“.

Iako su ovogodišnji poslovni rezultati zadovoljavajući, Stojmenović kaže da bi poslovanje proizvođača voda bilo još bolje kada bi naše društvo i država više vodili računa o zaštiti prirodnih ekosistema kroz koje voda teče. „Smanjenje negativnog uticaja poslovanja na životnu sredinu, minimiziranje potrošnje energije i potrošnje vode, smanjenje otpada i zagađujućih materija, odgovorno postupanje sa otpadnim materijalima i upravljanje ambalažnim otpadom su ciljevi proizvođača voda, jer se cela njihova proizvodnja bazira na kvalitetu proizvoda”, tvrdi ona. Proizvođači, dodaje, čine ono što je u njihovoj moći da poprave situaciju – kako bi se osigurala dostupnost vode i u budućnosti, količina eksploatisane vode je ekvivalentna godišnjem nadopunjavanju izvora. Međutim, potrebno je uraditi više, ističe Stojmenović, koja rešenje za ovaj problem vidi u cirkularnoj ekonomiji.

Gorak ukus u ustima pivara

Voda možda jeste izvor života, ali kao izvor finansiranja države podjednako je važno i pivo koje obično u budžetu učestvuje sa 3,5% prihoda. Prošle godine ta izdvajanja su bila znatno skromnija, jer su pivare proizvele 7,19% manje ovog pića nego u 2019. Njihov izvoz je tada smanjen za 10%, a potrošnja piva je bila niža za 5,5%. Drugim rečima, konzumacija piva u Srbiji pala je na 62 litra po glavi stanovnika, što je ispod evropskog proseka. Sve ovo zajedno umanjilo je državne prihode od pivskog sektora za 15,4%.

Navedene podatke o rezultatima poslovanja u 2020. godini, „Udruženje pivara Srbije“ objavilo je tek u avgustu ove godine. O poslovanju pivske industrije u 2021. možemo samo da nagađamo, mada su nagovestili da i je u prvoj polovini godine taj pad nastavljen, uprkos tome što su kafići, klubovi i restorani bili otvoreni. Zašto su potonji bitni najbolje ilustruje podatak da se 32% piva na tržištu proda u ugostiteljstvu, dok se preostala količina plasira kroz supermarkete, kioske i druge maloprodajne objekte.

Male zanatske pivare su još zavisnije od prodaje u ugostiteljskim objektima. „Zato je naša situacija prošle godine, kada su lokali zatvarani, bila maltene tragična. Ova godina je nešto bolja, zahvaljujući održavanju festivala i stalnom radu ugostiteljskih objekata“, kaže za B&F Dejan Smiljanić iz „Udruženja malih i nezavisnih pivara“, i dodaje da je deo njegovih kolega ipak morao da prekine proizvodnju.

Oni koji su opstali sada ne mogu da izmire dugove, pošto ne uspevaju da naplate svoja stara potraživanja od ugostitelja, među kojima su neki zatvoreni, a neki u lošem materijalnom položaju, ali i zato što sirovine plaćaju avansno. Mali pivari se nisu kvalifikovali ni za pomoć države, tako da su prepušteni na (ne)milost izrazito konkurentnom tržištu.
„Takva situacija ne pogoduje nikome u sektoru, osim možda nekim novim igračima na tržištu, koji će popuniti novonastale praznine”, kaže Smiljanić.

U vinu je istina, ali i izvozna šansa

Iako se 2020. teško može nazvati dobrom godinom, vinari su njen završetak dočekali s optimizmom jer je tada doneta Strategija razvoja vinskog sektora za narednu deceniju. Njeni ciljevi su povećanje vinogradarskih površina sa sadašnjih 7.000 hektara na 25.000 hektara, povećanje proizvodnje vina sa današnjih 30 miliona litara godišnje na 100 miliona litara, kao i zaštita domaćeg tržišta, na kojem u ukupno prodatim vinima 60% udela imaju uvozna. U planu je i povećanje broja uzgajivača grožđa kojih je u trenutku pisanja Strategije bilo 4.618, ali i proizvođača vina. Da podsetimo, u 2016. godini u Srbiji je bilo 295 proizvođača vina, a u junu ove godine taj broj se popeo na 430.

Mimo ovoga, vinski sektor nema mnogo razloga za optimizam. Od 2014. godine proizvodnja vina se na godišnjem nivou smanjuje za 3%. Domaći vinari za ovakvu situaciju krive nekontrolisan uvoz, ali i nedovoljno dobar imidž Srbije kao vinske destinacije. O tome najbolje svedoči cena naših vina na globalnom tržištu, koja u proseku iznosi 1,59 evra po litru, dok crnogorska vina koštaju 2,35 evra a hrvatska čak 3,03 evra.

Međutim, Strategija ih demantuje. U njoj stoji da su problemi proizvođača vina u Srbiji mnogo dublji. Troškovi proizvodnje grožđa su izuzetno visoki zbog usitnjenosti parcela – prosečna veličina vinograda kod nas je svega oko 0,34 hektara. Srbija ima jednu od najnižih gustina vinograda u Evropi sa samo 0,1% ukupne površine u zemlji pod vinogradima, što je četiri puta manje od Hrvatske i šest puta manje od Slovenije.

Otud ne čudi da proizvodimo 2,1 puta manje vina od Slovenije i 9,5 puta manje od Austrije, koja nam je približnija po broju stanovnika. Tako je doduše u normalnim okolnostima, a 2020. godina to svakako nije bila. Tada smo proizveli 22,29 miliona litara, a izvezli 11,17 miliona, u vrednosti oko 16 miliona evra. To je pad proizvodnje od 7,2% u odnosu na 2019. godinu.

Zato je Ministarstvo poljoprivrede nastavilo sa podsticajnim merama za vinogradare i vinare u 2021. kojima su omogućeni i povoljni krediti kroz novi projekat Svetske banke. Kako bi se podstakao izvoz, ukinute su i carine za zemlje Evroazijske ekonomske unije – Rusiju, Kazahstan, Belorusiju, Jermeniju i Kirgiziju. Rusija je inače jedan od većih uvoznika naših vina, pa se očekuje da će ukidanje carina dati „vetar u jedra“ domaćim vinarima. No, i pre ukidanja carina, izvoz vina iz Srbije je rastao po stopi od 20% godišnje, što je jedna od retkih pozitivnih vesti iz domaćeg vinskog sektora.

Pitanje je, međutim, da li ćemo imati dovoljno grožđa da iskoristimo novi izvozni potencijal ili ćemo po običaju morati da ga uvozimo, budući da je Republički zavod za statistiku u septembru objavio da se očekuje za 2,9% manja proizvodnja od prošlogodišnje, odnosno 3,9% manja u odnosu na desetogodišnji prosek. Nešto slično kažu za B&F i u „Savezu vinara i vinogradara Srbije“, uz konstataciju da su lošijoj berbi doprineli ekstremni vremenski uslovi.

Marija Dukić

Biznis & finansije, Biznis top 2020/21

Foto: Pixabay

Чланак Pandemija nam smanjila cug се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u 2018. industrija pića ostvarila je neto rezultat od 53,4 miliona evra, što je bilo za 6,5 odsto više nego godinu dana ranije. U 2019. on je porastao na 63,9 miliona evra, dakle za 6,8 procenata.

Podaci Privredne komore Srbije (PKS) za prvi kvartal ove godine takođe su bili optimistični. Samo u februaru 2020. industrijska proizvodnja pića je porasla za 10,1 odsto, a beležila je i rast broja zaposlenih i njihovih zarada. U januaru je prosečna zarada u proizvodnji pića iznosila 73.135 dinara, i bila za 22,2 odsto veća od republičkog proseka.

A onda se desila pandemija. Prodaja pića je drastično smanjena zbog zatvaranja ugostiteljskih objekata tokom karantinskih mera, a ni posle njihovog otvaranja nije mnogo rasla. Tako je doprinos ovog sektora rastu ukupne industrije u prvoj polovini 2020. godine, prema izveštaju Ministarstva finansija, pao za 0,3 procentna poena.

Pivari traže pomoć za ugostitelje

Prema podacima istraživačke kuće „Nielsen“, prošle godine je prodaja piva u prodavnicama količinski smanjena za 0,9 odsto. To, međutim, nije dovelo do pada prihoda pivara, jer je prodaja vrednosno porasla za 3,6 odsto. Drugim rečima, kupovana su skuplja piva. Proizvođačima piva je pogodovalo i dobro poslovanje ugostitelja, koji su u 2019. imali rast prometa od 11,3 odsto.

No, za samo nekoliko meseci sve se promenilo. Udruženje pivara Srbije saopštava da je od marta do oktobra 2020. potrošnja ovog pića u Srbiji pala za 10 odsto, zbog otkazivanja brojnih koncerata, fudbalskih utakmica i festivala, ali i ograničavanja rada ugostiteljskih objekata, koji u ukupnoj potrošnji piva u našoj zemlji učestvuju sa 30 odsto. Zato čak ni blagi rast prodaje u trgovinama nije pogurao poslovanje ove industrije u plus.

Domaćim pivarima ovaj put nije mnogo pomogla ni činjenica da smo drugi izvoznik piva u EU, jer je i tamo padala potrošnja. Izvoz piva na ovo tržište od marta do avgusta smanjen je za oko 15 odsto.

Pošto pivska industrija godišnje donosi preko 3,5 odsto prihoda u budžet, pivari su smatrali da bi država trebalo da im pomogne. Izneli su Vladi predloge za sprečavanje daljeg pada prodaje, među kojima su i snižavanje PDV-a za ugostiteljske objekte na 10 odsto, zaustavljanje rasta akciza na ovo piće i obezbeđivanje subvencija za deo zakupa koji plaćaju ugostitelji.

U pregovorima sa Privrednom komorom Srbije predložili su i podsticaje za domaće poljoprivrednike zainteresovane za uzgoj hmelja, koji trenutno uglavnom uvozimo. Naime, domaću proizvodnju hmelja dugu 250 godina ratovi i tranzicija su gotovo uništili, pa sada ovu poljoprivrednu kulturu gajimo samo u Bačkom Petrovcu, u nedovoljnim količinama za industriju koja godišnje proizvede 5,5 miliona hektolitara piva.

Zatvaranje ugostiteljskih objekata je, ipak, najviše pogodilo male zanatske pivare. Nekima od njih je prodaja pala i do 90 odsto, dok su donekle manje gubitke beležile one sa razvijenom onlajn prodajom. Zanatske pivare zauzimaju manje od 0,5% tržišta piva, ali su prepoznatljive u zemlji i inostranstvu i od njih zavise i malobrojni domaći uzgajivači hmelja. U pregovorima s državom oko pomoći, male pivare očekuju i vraćanje uplaćenog iznosa akcize za 2019. godinu u iznosu od 50 posto.

Jaka konkurencija na tržištu vina

Proizvodnja vina je tokom prethodne finansijske krize gotovo prepolovljena, ali je uspela da se oporavi, što pokazuje i podatak da je sada registrovano 360 vinarija, što je 2,5 puta više nego pre deset godina.

Broj vinograda u zemlji raste, ali i dalje nedovoljno za potrebe vinara. Prema poslednjim podacima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u 2018. je uzgojeno oko 150.000 tona grožđa, što je 10 odsto manje nego u godini koja joj je prethodila, a proizvedeno je 29,1 miliona litara vina, odnosno 24 odsto više nego u 2017. Dakle, industrija vina je značajan deo sirovina (42 odsto) uvozila, uglavnom iz Severne Makedonije. Pojedini vinari tvrde da je taj trend nastavljen i u naredne dve godine, ali još nema zvaničnih podataka koji to potvrđuju.

No, uprkos nedostatku sirovina, izvoz našeg vina je stalno rastao. Između 2012. i 2016. Srbija je godišnje izvozila oko 13,6 miliona litara u vrednosti od 16,2 miliona dolara, a uvozila 27,2 miliona litara vina, ukupno vrednog 32,6 miliona dolara. Prošle godine ostvarili smo izvoz u vrednosti od 22,1 milion dolara, a uvezli smo vina u vrednosti od preko 30 miliona dolara. U januaru ove godine, vrednost izvoza je udvostručena u odnosu na isti period lane, a kao dodatni podstrek proizvodnji vina najavljena su državna ulaganja u razvoj vinogradarstva od 8,9 miliona evra, što je tri puta više nego prošle godine.

Ali korona je stigla pre te pomoći. Prema podacima Saveza vinogradara i vinara Srbije, u prvoj polovini 2020. prodaja vina na tržištu je opala za oko 50 odsto. Tome je, osim zatvaranja ugostiteljskih objekata, doprineo i rast uvoza jeftinog vina iz inostranstva. Naime, dok je u svetu bujao protekcionizam, u našoj zemlji su uvozne kvote za vino bile popunjene već polovinom godine.

Zbog kombinovanog uticaja jake konkurencije i korona-krize, vinarima je jedino preostalo da zatraže pomoć od države, koja im je obećala bespovratna sredstva, ali konkretniji detalji o podršci još nisu poznati.

Ipak, nisu svi vinari bili podjednako pogođeni pandemijom. Neki od njih su deo proizvodnje preusmerili na medicinski alkohol, za kojim je na početku pandemije vladala velika potražnja. Tako je još u martu Republička direkcija za imovinu od kompanije „NAVIP“ preuzela oko 350.000 litara belog vina za destilaciju i preusmerila ga preduzeću „Vino Župa“ na preradu u alkohol jačine 75 procenata. Isto je učinjeno i sa zaplenjenom rakijom.

Kompanija „Vino Župa“ je očigledno u ovome videla šansu da nadoknadi bar deo izgubljenih prihoda, te je u svoj asortiman uvrstila i dezinficijense. Sada je jedna od retkih vinarija u zemlji koje, osim vina, prodaju i svoj brend medicinskog alkohola i tečnosti za dezinfekciju.

Ni bezalkoholna pića ne mogu bez kafića

Ako posle ovih podataka niste posegli za čašicom žestine, onda su vam potrebni bar šećer i voda. Po mogućstvu flaširana, kako biste pomogli domaćoj industriji mineralnih voda, koja je u prvoj polovini godine beležila pad od 10 odsto. Pad je posledica zatvaranja ugostiteljskih objekata, ali i vremenskih uslova, odnosno manjeg broja toplih dana, tokom kojih inače raste konzumacija vode.

Tako je prekinut i razvoj tržišta vode, koje je, prema podacima Udruženja industrije mineralnih voda, u 2019. godini imalo rast prodaje od dva odsto. Zanimljivo je da su najveći rast, od 25 odsto, tada beležile male kompanije, dakle one koje ne spadaju u najvećih 10 proizvođača vode. No, na domaćem tržištu mineralnih voda uglavnom dominiraju veliki igrači, koji u ukupnoj prodaji vode učestvuju sa 89 procenata, te njihovi rezultati određuju poslovanje cele industrije.

Ni druga bezalkoholna pića do korona-krize nisu imala većih poteškoća na tržištu. Prodaja voćnih sokova u prodavnicama je, prema „Nielsenu“, od aprila 2019. do marta 2020. godine količinski porasla za 3,2 odsto a vrednosno za 6,1 odsto. Najbolje su se prodavali sokovi s ukusom pomorandže, jabuke i mešavine više vrsta voća. Gazirana bezalkoholna pića su zabeležila količinski pad prodaje od 0,2 odsto ali vrednosni rast od 5,4 procenta. Prema podeli po ukusu, najpopularnije su bile „cole“. One su činile 61,3 odsto prodatih gaziranih bezalkoholnih pića.

Za sada nema aktuelnih podataka o prodaji sokova tokom pandemije, ali sudeći prema poslovanju ostalih aktera na tržištu pića, ova godina će mnogima ostaviti gorak ukus u ustima.

Marija Dukić

Bizis top 2019/20

Foto: Pixabay

Чланак Suša u industriji pića: Čaša je do pola prazna се појављује прво на Biznis i Finansije.

HELL ENERGY je u martu u svojoj fabrici započeo proizvodnju novog Classic+, energetskog napitka koji je sada obogaćen dodatnim vitaminima kako bi ga na mnogim tržištima što pre učinio dostupnim svojim potrošačima. Vitamini su veoma važni za imuni sistem pogotovo početkom proleća i u uslovima ograničenih mogućnosti za fizičku aktivnost kao što je šetnja, odlazak u teretanu ili profesionalni trening.

„Nakon što smo analizirali situaciju, odlučili smo da oplemenimo naš proizvod vitaminima C i D kojih često nemamo dovoljno. HELL Classic+ ENERGY Drink prodavaće se po uobičajenoj ceni, tako da će naši potrošači dobijati dva važna vitamina koji podržavaju normalno funkcionisanje imunog sistema besplatno“, rekao je Péter Pantl, međunarodni direktor za komunikacije i marketing u kompaniji HELL ENERGY.

HELL Classic+ ENERGY obogaćen vitaminima C i D dostupan je u Srbiji od 20. maja.

Чланак Poznati brend energetskih pića svojim potrošačima pruža vitamine C i D besplatno се појављује прво на Biznis i Finansije.

CO2 je inače nusproizvod koji nastaje prilikom pravljenja etanola. Međutim, zbog pada potražnje, pojedine fabrike smanjile su proizvodnju ovog alkohola. To znači da više nema dovoljno ni ugljen dioksida koji je odgovoran za postojanje mehurića u gaziranim pićima.

Nestašica pomenutog gasa je dovela do njegovog poskupljenja, i to za 25 odsto. Veliki proizvođači piva će najverovatnije uspeti da prevaziđu ovaj problem, jer imaju novca da plate više ovu, sada deficitarnu, sirovinu. Međutim, pitanje je da li će   to moći male zanatske pivare.

I ne samo one. Jer, ne zaboravimo – ugljen dioksid se koristi i u nekim drugim veoma popularnim sokovima.

Foto: Caravel-Productions, Pixabay

Чланак Proizvođačima gaziranih pića fale – mehurići се појављује прво на Biznis i Finansije.