On u prilogu iz serijala Narodne banke Srbije „Korisno je da znate“ objavljenom u periodu pojačane kupovine u vreme praznika pred kraj godine, ističe da bi valjalo zadržati dozu sumnje prema primamljivim ponudama, jer, kako kaže, ako izgledaju previše dobro da bi bile istinite, verovatno su lažne.

-Ono što je posebno važno napomenuti i što korisnici moraju da znaju jeste da se promocije, pogodnosti i slično kod transakcija platnim karticama ne organizuju na Fejsbuku i drugim društvenim mrežama, već da pogodnosti obezbeđuju banke ili poznati trgovci u saradnji s bankama i da takve informacije korisnicima platnih kartica dostavlja banka putem kanala komunikacije koji su korisnici ugovorili s bankama, navodi Martinović.

Ukazuje da ne bi trebalo ostavljati svoje podatke na Internet lokacijama do kojih se dođe preko linka, jer to mogu biti lažne stranice koje veoma podsećaju na prave.

-Ako veb-sajt liči na onaj koji ste ranije koristili, ali su domensko ime ili naziv prodavnice drugačiji, najverovatnije je u pitanju lažna stranica, kaže on i dodaje da ukoliko kupci nisu sigurni u ispravnost sajta, ne bi trebalo da ostavljaju čak ni broj telefona kao kontakt za dostavu, jer i taj podatak može da bude zloupotrebljen.

Ne šaljite foto-kopiju kartice ili drugog dokumenta mejlom

Sledeći savet jeste da se prilikom kupovine putem Interneta nikada ne unosi PIN i da zahtev za njegov unos direktno ukazuje na mogućnost zloupotrebe podataka.

-Takođe, ne šaljite foto-kopiju kartice ili drugog dokumenta mejlom, u inboks stranice na društvenim mrežama ili slično. Banke vam nikada neće tražiti da mejlom ili porukom promenite svoje podatke, potvrdite lozinku ili slično, istakao je Martinović.

Kao važan savet naveo je i da se izbegava kupovina s javno dostupnih bežičnih mreža i deljenih računara, jer postoji mogućnost da su zaraženi virusom koji može da preuzme podatke o platnoj kartici.

Martinović savetuje da se proveri da li adresa internet stranice na kojoj neko želi da obavi plaćanje počinje sa https i da se obrati pažnja na simbol katanca, jer ako je označen crvenom bojom ili ako pretraživač izbaci upozorenje da sertifikat nije validan, ne bi trebalo unositi podatke.

Izvor: Novosti
Foto: Pixabay

Чланак Prilikom kupovine na internetu ne bi trebalo unositi PIN се појављује прво на Biznis i Finansije.

U letnjim mesecima s povećanim brojem turista na hrvatskoj obali raste i broj kriminalaca koji na razne načine pokušavaju da iskoriste gužvu.

Među njima su i hakeri koji sofisticiranom opremom kradu PIN-ove kreditnih i debitnih kartica, piše Večernji list.

Slični problemi postoje svugde u svetu, a najveći broj takvih slučajeva zabeležen je u SAD-u i Meksiku.

Istraživanje kompanije DataDženetiks otkrilo je deset PIN-ova se najviše koriste, a koji su zapravo i najrizičniji jer ih je lako otkriti.

Istraživanje je pokazalo da je najlakše provaliti najjednostavnije PIN-ove poput 1234, dok su najsigurniji oni koji nemaju nikakav logičan sled ili neko značenje.

Takođe, istraživanje je pokazalo da je najmanje korišten PIN 8068.

Deset najčešće korištenih pinova: 1234, 1111, 0000, 1212, 7777, 1004, 2000, 4444, 2222 i 6969.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Brojevi koji se najčešće kroiste za PIN се појављује прво на Biznis i Finansije.