Glavne odredbe ovog zakona, čiji je nacrt predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče u Beogradu uručio srpskom članu Predsedništva BiH Miloradu Dodiku, imaju za ključni cilj da se neguje, očuva i promoviše ćiriličko pismo kao uporište našeg nacionalnog identiteta. Posebni akcenat stavljen je na pospešivanje njene šire upotrebe u javnom životu, s obzirom na istorijski, kulturni i identitetski značaj.

Prema nacrtu zakona u koji su Novosti imale uvid, svi državni i lokalni organi u Srbiji i Republici Srpskoj, javna preduzeća, škole i fakulteti, kao i privredna društva sa većinski javnim kapitalom i udruženja koja deluju na nacionalnom i međunarodnom nivou ubuduće će u svom radu biti obavezni da upotrebljavaju srpski jezik i ćiriličko pismo.

Na to će biti obavezne i javne medijske ustanove RTS i RTV. Obavezna upotreba srpskog jezika i ćirilice, kao matičnog pisma, po nacrtu zakona, obuhvata i pravni promet i uključuje i ispisivanje naziva, sedišta, delatnosti, naziva robe i usluga, uputstava za upotrebu, informacija o svojstvima robe i usluga, garancijskih uslova, ponuda, faktura, računa i potvrda.

Takođe, kulturne i druge manifestacije koje se finansiraju ili sufinasiraju iz javnih sredstava moraće da imaju logo ispisan na ćirilici.

Proširuje se krug organa i institucija koji će biti u obavezi da koriste ćirilicu

Osim što proširuje krug organa i institucija koji će biti u obavezi da koriste ćirilicu – i to na sve one koji posluju ili obavljaju delatnost sa većinskim učešćem javnog kapitala – nacrt zakona predviđa i paket stimulativnih mera za privatni sektor. To se pre svega odnosi na privredne subjekte i sredstva javnog informisanja u privatnom vlasništvu, za koje se posebnim propisima mogu ustanoviti poreske i druge administrativne olakšice koji u obavljanju svoje delatnosti odluče da koriste ćiriličko pismo, što uključuje i korišćenje ćiriličkog pisma u elektronskim medijima i prilikom izdavanja štampanih javnih glasila.

Kazne do pola miliona

Za nadzor nad primenom Zakona o zaštiti srpskog jezika i ćirilice biće zaduženo Ministarstvo kulture. Predviđene su i kazne za kršenje ovog akta, koje iznose od 15.000 do pola miliona dinara. Nacrt zakona predviđa i osnivanje Saveta za srpski jezik, čiji će zadatak biti da prati i analizira stanje u oblasti upotrebe srpskog jezika u javnom životu i sprovođenja mera radi zaštite i očuvanja ćiriličkog pisma, kao matičnog.

Savet će davati i preporuke, predloge i stručna mišljenja radi unapređenja tog stanja. Biće obrazovan na predlog ministarstva nadležnog za poslove kulture, posebnim aktom Vlade, kojim se biti i tačno utvrđeni i njegovi zadaci i sastav.

Izvor: Večernje novosti

Foto: Pixabay

Чланак Ko će sve biti u obavezi da upotrebljava ćirilicu? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Za razliku od pisma Areal RNIDS, predstavljenog u januaru 2020. godine, slabserifnog tipografskog pisma, Orto RNIDS je sanserifno tipografsko pismo humanističkog tipa. Izvedeno je u uspravnom i kurzivnom obliku, u dve težine. Kreirano je sa idejom da se oblici slova dobro prilagode prikazu na ekranu, a podjednako dobro se ponaša i pri upotrebi u štampi. Autorka fontova Orto RNIDS je Ana Prodanović, docentkinja na Fakultetu promenjenih umetnosti.

Novo pismo predstavljeno je tokom onlajn skupa „Ćirilica u digitalnom svetu“, a o procesu izrade fontova, inspiraciji za njihovo stvaranje i mogućnostima svakodnevnog korišćenja pisma govorila je autorka Ana Prodanović. U nastavku je publika imala prilike da prati predavanje dr Svetlane Slijepčević Bjelivuk, naučne saradnice na Institutu za srpski jezik SANU na temu jezičke kulture i upotrebe srpskog jezika na internetu.

Položaj ćirilice u digitalnom svetu

Skup je okončan panel diskusijom koju je moderirao Zoran Stanojević, urednik internet portala RTS-a, a njegovi sagovornici su razmatrali položaj ćirilice u digitalnom svetu. Učesnici su diskutovali o upotrebi ćirilice u dizajnu, pri razvoju identiteta robnih marki i njihovoj komunikaciji na internetu i van njega. Bilo je reči o sajtovima čiji je ne samo sadržaj na ćirilici, već i čiji su linkovi na ćirilici, na .срб nazivima domena, a učesnici su se saglasili da je pitanje upotrebe ćirilice pitanje odluke da je koristimo, jer ni tehničke ni komunikacione prepreke nisu nepremostive, ukoliko želimo da ih prevaziđemo. Na panelu su učestvovali: Igor Adamović, kreativni direktor, Control Creative, Vladimir Marić, direktor programerske firme Mrežni sistemi, Petar Slović, direktor za inovacije, Quantox Technology, i Jovan Turanjanin, autor softvera za preslovljavanje Ćirilizator.

Чланак RNIDS poklanja nove ćiriličke fontove – Orto RNIDS се појављује прво на Biznis i Finansije.