Fon der Lajen je u vanrednom obraćanju u Briselu poručila da se plan zasniva na investicijama koje će smanjiti potrošnju energije, uvesti više ” pouzdanih dobavljača” energenata i ubrzati rad na obnovljivim izvorima energije.
”Danas podižemo naše ambicije u cilju da osiguramo nezavisnost od ruskih foslilnih goriva što je pre moguće. Ovo će biti ubrzanje već postojeće Želene agende EU”, poručila je Lajen.

Ona je najvila povećanje ciljane EU energetske efikasnosti za 2030. godinu, sa 9 na 13 procenata, dok bi istovremeno ciljani udeo obnovljive energije, umesto 40 procenata, do 2030. godine bio 45 procenata.

Predsednica Evropske komisije najavila je ubzanje porcedura za izgradnju obnovljivih izvora energije u Evropi, ali i obavezu izgradnje solarnih panela na krovovima komercijalnih i javnih zgrada od 2025. godine, što će za nove stambene zgrade važiti od 2029. godine.

Ona je najavila i platformu po kojoj će 27 članica EU zajedno nabavljati energente na svetskim tržistima.

– Sve ovo će zahtevati masivne investicije. Mobilisaćemo do 300 miljardi evra od čega će 75 milijardi biti grantovi, a 225 miljarde zajmovi. Oko 10 miljardi evra od ove sume biće upotrebljeno za izgradnju veza između gasa i tečnog gasa kako niko ne bi ostao bez grejanja. Još 2 miljarde biće upotrebeljene za naftnu infrastrukturu kako bismo zaustavili uvoz ruske nafte. Sve ostalo, čak 95 procenata ukupnih sredstava, ići će na ubrzanje tranzicije ka čistim izvorima energije, najavila je Lajen.

Putin: Ekonomsko samoubistvo EU

Evropska unija, odbijajnjem ruskih energente, predstavlja ekonomsko samounistvo za EU, izjavio je danas predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin na sastanku o situaciji u naftnom sektoru.

– Danas vidimo da iz apsolutno političkih razloga, zbog sopstvenih ambicija i pod pritiskom američkog gospodara, evropske zemlje uvode nove sankcije tržištima nafte i gasa. Sve to vodi ka rastu inflacije i umesto da priznaju svoje greške, traže krivce sa strane, rekao je Putin, prneose RIA novosti.

On je istakao da će Evropa dugoročno postati region sa visokim cenama energenata.
Prema njegovim rečima, zapadna politička klasa spekuliše s „apsolutno prirodnom zabrinutošću mnogih ljudi u vezi s elektranama i klimatskim pitanjima“, pri čemu umanjuju značaj tradicionalnih, ugljovodoničnih izvora energije, dok istovremeno precenjuju ulogu alternativne energije.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Plan vredan 300 milijardi evra da se prekine zavisnost od ruskih fosilnih goriva се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Ekonomskim i investicionim planom mi i aktivno podržavamo procene iz našeg Paketa o proširenju, pružajući duboku i snažnu podršku ekonomskom oporavku i reformama, a u cilju modernog, zelenog i prosperitetnog Zapadnog Balkana koji više pruža svojim građanima na putu ka EU“, rekao je on, saopšteno je iz Delegacije EU u BiH.

Predstavljajući novi Plan, komesar EU za susedstvo i proširenje Oliver Varheji je istakao da će se pokrenuti do devet milijardi evra u sredstvima za vodeće investicije u oblastima trasporta, energije, zelene i digitalne tranzicije, kako bi se ostvario dugoročni rast i nova radna mesta.

Plan takođe predstavlja i put ka uspešnoj regionalnoj ekonomskoj integraciji kako bi ubrzali uzajamno približavanje sa EU i prevazišli razvojni jaz između „naših regiona, te, konačno, ubrzali proces EU integracija. Sprovođenje će, naravno, morati ići uporedo sa reformama“, istakao je on.

Ekonomski i investicijski plan utvrđuje značajan investicioni paket u okviru kojeg će sa devet milijardi evra za region biti namenjeno podršci održivoj povezanosti, ljudskim potencijalima, energetici, zelenoj tranziciji i digitalnoj transformaciji, saopšteno je iz Delegacije EU u BIH.

Povećana ulaganja u privatni sektor za jačanje konkurentnosti i inovacija

Uporedo s Ekonomskim i investicijskim planom za podršku regionu, Komisija je predstavila smernice za sprovođenje Zelene agende za Zapadni Balkan čije se usvajanje očekuje na samitu zemalja Zapadnog Balkana u Sofiji u novembru.

Plan utvrđuje deset vodećih investicijskih projekata za podršku glavnim putnim i železničkim vezama u regionu, obnovljivoj energiji i prelasku s uglja, obnovi javnih i privatnih objekata radi povećanja energetske efikasnosti i smanjenja emisija stakleničkih gasova, infrastrukturi za upravljanje otpadom i otpadnim vodama, kao i uvođenju širokopojasne infrastrukture.

Ostali vodeći projekti uključuju povećana ulaganja u privatni sektor za jačanje konkurentnosti i inovacija, posebno malih i srednjih preduzeća, kao i Garantni fond za mlade.

Pored značajnih bespovratnih sredstava EU za region, EU može pružiti garancije koje pomažu u smanjenju troškova finansiranja, kako za javne, tako i za privatne investicije, te za smanjenje rizika za investitore.

Očekuje se da će podrška putem Garantnog fonda za Zapadni Balkan u okviru Garantnog fonda za spoljno delovanje EU i Evropskog fonda za održivi razvoj Plus pokrenuti potencijalne investicije do 20 milijardi evra u narednoj deceniji, navodi se u saopštenju.

Dobro upravljanje je osnova održivog ekonomskog rasta

Investicioni paket će biti ključni pokretač za omogućavanje većih javnih i privatnih investicija u regionu od evropskih i međunarodnih finansijskih institucija.

„Bolje povezivanje ekonomija Zapadnog Balkana untar samog regiona i sa Unijom zahteva snažnije opredeljenje Zapadnog Balkana u sprovođenju ključnih reformi, produbljivanje regionalne ekonomske integracije i uspostavljanje zajedničkog regionalnog tržišta na osnovu pravne zaostavštine EU, kako bi region postao atraktivnije područje za investicije“, ističe se u saopštenju.

EK je podržala napore vlasti u regionu u izradi nove vizije uspostavljanja regionalnog ekonomskog područja za koje se očekuje da će dobiti podršku na predstojećem samitu u Sofiji u novembru 2020.

„Dobro upravljanje je osnova održivog ekonomskog rasta. Zato su snažnije investicije i ekonomski rast mogući samo uz čvrsto opredeljenje Zapadnog Balkana i sprovođenje ključnih reformi u skladu s evropskim vrednostima“, naglašeno je u saopštenju.

Izvor: Beta

Чланак Bespovratna sredstava EU za Zapadni Balkan u iznosu od devet milijardi се појављује прво на Biznis i Finansije.