Ipak, Amerikanci, koji sve vrednuju kroz dolar, izračunali su koliko bi Tesla morao da bude bogat da je mario za novac ili da su neki ljudi kojima je prodavao svoje patente bili iole pošteni.

Tako američki publicista Brajan Vorner piše da je bilo sasvim logično da Tesla još za života postane najbogatiji čovek na planeti.

Vorner navodi da je Tesla čim je došao u Ameriku dobio posao u “Edison Dženeral elektriku” gde mu je plata bila 18 dolara nedjeljno što je oko 500 dolara danas. Edison je Tesli ponudio i 50.000 dolara bonusa ako unapredi izvesni sistem, a to je oko milion sadašnjih dolara, što je ovaj bez po muke uradio.

“Tesla ti ne razumeš američki humor”, rekao je Edison i odbio da isplati obećani bonus ponudivši mu 10 dolara povišicu. Tesla je odbio i dao otkaz!

Tesla je 1888. ponudio patent elektromotora Džordžu Vestinghausu. Dobio je 60.000 dolara, što je oko 1,4 miliona dolara u današnjim dolarima, plus 150 akcija od zarade patenta i 2,5 dolara za svaku konjsku snagu, Dogovorena je i plata od 2.000 dolara mesečno što bi u današnjim dolarima iznosilo oko 50.000 dolara.

Sa jednim jedinim patentom Tesla bi bio najbogatiji čovek na planeti

Do svog 35 rođendana Tesla je samo od akcija zaradio milion ondašnjih dolara! A milion iz 1890. tvrdi američki autor, što je lako i izračunati je ekvivalent sadašnjih 25 miliona dolara.

Usledio je rat između Edisona i Vestinghausa (Tesle) koji je vešti spletkaroš Edison vodio svim mogućim sredstvima, pa je Vestighaus umalo bankrotirao. Ipak, Tesli je na odlasku iz firme isplatio 216.000 dolara za patent naizmenične struje što je oko 5,4 miliona u današnjim dolarima.

Samo patenti koje je Tesla prijavio 1907. vredeli su, tvrde bankari iz SAD u to doba 12 miliona dolara što je sadašnjih 300.

Precizno je izračunato da je Vestighaus nastavio da plaća Tesli zaradu od akcija zarađenih od elektrifikacije samo Amerike, Tesla bi tih godina bio prvi milijarder na planeti.

Pri tome, posle 1910. Tesla bi od tantijema za svoj patent koji je omogućio Amerikancima da imaju struju, inkasirao najmanje po milijardu ondašnjih dolara. To znači da bi samo od tog jednog patenta do 1943. kada je umro, na Teslin račun “leglo” oko 35 milijardi ondašnjih dolara.

Inflatornim kalkulatorom se dobija podatak da bi to sada bilo vrtoglavih 518,716,184,971 dolara.

Dakle, Tesla bi samo sa jednim jedinim patentom bio najbogatiji čovek na planeti!

Izvor:Bankar.me

Foto: Pixabay

Чланак Koliko bi novca imao Nikola Tesla, da ga nisu varali i potkradali? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stanje na terenu

Kompanija Veritas Technologies, globalni lider u zaštiti podataka i dostupnosti nedavno je uradila procenu koja kaže da će 6,4 miliona tona ugljen-dioksida biti nepotrebno lansirano u atmosferu do kraja ove godine kao posledica trošenja energije za napajanje strujom sistema za skladištenje podataka koji su nepotrebni i koji imaju tendenciju da i u narednim godinama dodatno oslobode tone štetnog ugljen-dioksida. Rešenje se krije u adekvatnim strategijama za upravljanje podacima, kao i korišnjenju posebnih softverskih alata koji imaju mogućnost da osbode data centre od tamnih podataka.

Statistika, kao i istraživanja kompanije Veritas Technologies kažu da u proseku čak 52% svih podataka koji se čuvaju su tamni podaci, koji pored toga što nemaju nikakvu upotrebnu vrednost dodatno opterećuju prostor za čuvanje ključnih tj. funcionalanih digitalnih informacija. Logično kao posledica toga javlja se i viša cena održavanja istih, odnosno prostora na kojim su tamni podaci skladišteni. Ekološki momenat je takođe ugrožen jer sa rastom utroška energije raste i emisija štetnog uglen-dioksida u atmosferi. Ipak, ono što je najviše zabrinjavajuće jesu nova istraživanja koja kažu da će u periodu do 2025 godine svet uskladištiti čak 175 ZB terabajta digitalnih podataka. U tom scenariju, ako se ništa ključno ne preduzme lako se može doći do nevorovatnih 91 ZB mračnih podataka. Zabrinjavajuća je i činjenica da većina kompanija apsolutno ne vodi nikakvu brigu o tamnim podacima, kao i da trenutno ne razmišlja ozbiljno na tu temu.

Na infografiku sa ovog linka jasno se može videti koje benefite donosi redukcija takozvanih crnih podataka.

Moguće rešenje

Pomenuta kompanije je definisala najbolje prakse koje će omogućiti organizacijama širom sveta ne samo da sa poverenjem obrišu podatke, već i da smanje troškove i ojačaju usaglašenost:

– Identifikovanje svih skladišta podataka i sticanje uvida: mapiranje podataka, otkrivanje podataka, kao i njihova vidljivost su prvi koraci u razumevanju toka informacija u organizaciji. Ovo je u osnovi ključno za kompanije jer svaka problematika ako se dobro sagleda lakše može i da se reši.

– Osvetljavanje tamnih podataka: Proactive Data Management ovde može mnogo da pomognejer omogućava organizacijama da sagledaju infrastrukturu za podatke, skladišta i rezervne kopije, da preuzmu kontrolu nad rizicima u vezi s podacima i da donose informisane odluke o tome koje podatke mogu da izbrišu bez bilo kakve sumnje.

– Automatizovanje otkrivanje i rutine za sticanje uvida u podatke: automatizacija, praćenje i kreiranje izveštaja o prisutnosti tamnih podataka jesu dobar put ka rešavanju ovog problema.

– Umanjivanje i postavljanje kontrole oko podataka: minimalizacija podataka i ograničavanje namene obezbeđuju da organizacije smanje količinu podataka koji se skladište i da se pobrinu da ono što se zadržava bude direktno povezano s namenom za koju je prikupljano. Klasifikacija i brisanje nerelevantnih informacija su kamen temeljac u borbi protiv tamnih podataka.

– Nadgledanje da biste osigurali kontinuirano pridržavanje pravila za usaglašenost sa standardima: pravila usaglašenosti kao što je GDPR uvode dužnost svih organizacija da prijavljuju određene vrste curenja podataka relevantnom nadzornom organu, a u nekim slučajevima i pojedincima. Kompanije su u obavezi da se prdržavaju GDPR odredbi.

Чланак “Tamni podaci” takođe dgovorni za zagađenost vazduha širom planete! се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naučnici sa Kalifornijskog univerziteta proučavali su površinske slike Plutona snimljene Nasinom letelicom „New Horizons“ 2015. godine, kao i kompjuterske simulacije unutrašnjosti patuljaste planete, a istraživanje je objavljeno i u naučnom časopisu „Nature Geoscience“.

Karver Birson, član istraživačkog tima koji je radio na ovoj studiji, rekao je da su došli do nekih novih podataka o Plutonu.

„Kada je Pluton počeo da se formira, u proces su uključene nove materije koje su izazivale udar poput eksplozije na njegovu površinu. Svaki od tih udara je poput eksplozije koja zagreva okolinu“, rekao je Birson.

On objašnjava, da se Pluton formirao polako, površina bi se hladila između svakog udara i uglavnom bi ostala vrlo hladna.

„Međutim, ako se formirala brzo, imate onda uticaj na vrh udara i površina nema dovoljno vremena da se ohladi. Računamo da bi, ako se Pluton formirao za manje od 30.000 godina, toplota od tih uticaja mogla biti dovoljna da dovede do nastanka okeana“, kazao je naučnik.

On je istakao da se okean možda formirao od mešavine soli i amonijaka u vodi ispod ledene spoljne školjke debljine nekoliko stotina kilometara, dodajući da se prema ovom scenariju voda širi dok se smrzava, a pukotine na površini Plutona mogu biti dokaz postojanja okeana.

Pluton je prva po veličini patuljasta planeta u Sunčevom sistemu i druga po masi, posle Eride. Ovu patuljastu planetu jedva je moguće videti amaterskim teleskopom – njegova prividna magnituda od oko 13 zahteva prečnik objektiva najmanje 200 milimetara.

Izvor: N1

Чланак Naučno istraživanje: Ispod planete Pluton je verovatno okean се појављује прво на Biznis i Finansije.