Na tri hektara prostire se rasadnik “Flora” koji je Nebojša zajedno sa kumom Veljkom Pavkovićem zasadio. Elvudi, smaragd i zelena globosa, lejlandi čempres, lipa, breza, kuglasti bagrem, katalpa, japanska trešnja, tuje samo su neke od ukrasnih vrsta koje se prostiru na skoro tri hektara površine. Rastu i čekaju kupce i neko stalno mesto u vrtu.

Ali do ove konstatacije o rasterećenom i unosnom poslu u holtikulturi nije bilo lako doći, Nebojšin put traje više od jedne decenije. Da smo došli pre dve godine kod našeg sagovornika, verovatno ne bi imao vremena za razgovor. Šone je, kako ga svi u njegovom kraju zovu, pored posla oko rasadnika ukrasnog bilja, radio još dva. Posao u firmi mu je oduzimao osam sati dnevno i nakon toga bi provodio i po nekoliko sati u sezoni u zasadu jagoda. I tako godinama unazad. Sve dok nije naplatio prvu turu ukrasnog bilja, skoro pet godina nakon sadnje

Zašto je napustio uzgoj jagoda

Nikada nije žalio da uloži u proizvodnju, znao je da od poljoprivrede ne može da se živi, pa je novac zarađen u firmi ulagao u proširenje zasada. Jagode je gajio skoro jednu deceniju, i kad smo ga pitali da li bi se opet vratio na ovo voće, usledio je brz i jasan odgvor „Ne“! Razlozi su brojni, a jedan od glavnih je nedostatak radne snage i nesigurno tržište. To što je završio srednju poljoprivrednu školu samo mu pomaže da iz godine u godinu unapređuje proizvodnju i prati trendove iz okruženja.

„Nesigurno tržište, prekomerna žaštita, skupi preparati i promena klime koja ne pogoduje ovoj osetljivoj voćnoj vrsti, uticale su na to da donesem odluku i prekinem sa gajenjem jagoda. U razgovoru sa jagodarima, čuo sam da su ove godine zbog obilnih padavina u maju, poslovali sa ogromnim gubicima. Pored toga što je bila niska otkupna cena i plodovi su bili lošeg kvaliteta. U svakom slučaju, zahvalan sam jagodama jer sam ipak skoro jednu deceniju imao kakvu takvu korist od njih, a i na nekin način su me uvele u ovaj posao koji trenutno radim“.

Rasadnik sa 60.000 sadnog materijala

A trenutno naš sagovornik, vrlo ozbiljno vodi računa o skoro 60.000 različitnog sadnog materijala. Elvudi, smaragd i zelena globosa, lejlandi čempres, lipa, breza, kuglasti bagrem, katalpa, japanska trešnja, tuje samo su neke od ukrasnih vrsta koje se prostiru na skoro tri hektara površine. Što veći izbor to je bolja prodaja, ističe Nebojša i naglašava da je konkurencija velika, pa je i veća verovatnoća za uspešnu prodaju ukoliko imate raznoliki izbor.

U poslu nije sam, pored supruge Bojane i ćerkice Anje, ortački sve obaveze ali i dobit deli sa kumom Veljkom Pavkovićem i tako od 2013. godine. Tada je i zvanično registrovan rasadnik „Flora“. Sa Veljkom je ušao u posao vođeni željom da zajedno rade, ali i uče.

Inače, Veliki Šeljegovac je varošica u dolini Ribarske reke, koja je nadaleko poznata po uspešnim stočarima. U jednom trenutku je broj grla bio veći od broja meštana, a Šiljegovac nije mali, broji oko 600 kuća. Od početka dvehiljaditih, počinje da se budi interesovanje za hortikulturom. Najpre su to bile manje površine, i onako uz okućnicu, da bi sada ovo mesto postalo prepoznatljivo po velikom broju rasadnika i raznovrsnosti ukrasnog bilja i četinara.

Svaka šesta kuća bavi se holtikulturom

Prema evidenciji našeg sagovornika, svaka šesta kuća se bavi hortikulturom i ima registrovanu proizvodnju. U Velikom Šiljegovcu se proizvede i izveze 60% od ukupne proizvodnje na teritoriji Republike Srbije, i bukvalno se na svakom koraku mogu videti kako mlađi tako i oni nešto stariji zasadi. Da ovo mesto postaje ozbiljan centar proizvodnje ukrasnog bilja, govori i ovogodišnje održavanje ali i broj učesnika na prvom sajmu hortikulture, koji je okupio blizu 40 proizvođača.

Kakav rasad kupci traže

Što je više proizvođača, to su i zahtevi kupaca veći. Vremenom se definisalo kakva je roba najplaćenija i šta se sve zahteva od proizvođača da uradi kako bi finalni proizvod bio primamljiv za kupca.

“Recimo od tuje kupci sada zahtevaju da pored odgovarajuće visine, ima i „punoću“. Mora da bude „stabilna“ i „lepo obučena“. Naime potrebno je da ima pravilan kupasti oblik, koji pri osnovi mora biti lepo zaobljen i širok i da se fino sužava kako ide ka vrhu. Bilje ne sme biti zaraženo, ili da ima bilo kakva oštećenja i mora biti ujednačenog rasta. Takođe je prskanje od korova i trave obavezno, pogotovo u letnjim mesececima.”

Ovi dani su idealni da se obavi i poslednje prskanje od trave u ovoj godini, što je naš sagovornik upravo uradio u vreme kada smo ga posetili.

„Sve to iziskuje veliki rad i trud. Pogotovo kada imate površinu od tri hektara, koliko ja imam a želite da se maksimalno posvetite proizvodnji. Veliki problem nam predstavlja nedostatak radne snage. Radnika nema ni za lek. Više ni visina dnevnice nije problem, sećam se dok sam radio jagode, nismo mogli da nađemo dovoljno radnika iako je dnevnica bila oko 4.000 dinara. Tako da veći deo posla obavljamo kum i ja.“

Da bi došla do faze presađivanja na stalno mesto biljci je potrebno oko pet godina

Za 20 godina, od jednog izrazitog stočarskog mesta, Veliki Šiljegovac postaje zelena oaza u kojoj se nalazi najraznovrsnije bilje koje krasi vrtove ambasada, gradskih parkova, koridora i okućnice širom naše zemlje, ali i regiona.

Da bi došla do faze presađivanja na stalno mesto, biljci je potrebno oko 5 godina, što znači da je i pored velikog rada, u ovom poslu presudno i strpljenje.

Kako se gaji biljka – od leje do njive

„Najpre se biljka sadi u leje i tu boravi neko vreme dok se ne primi i ne izgradi korenov sistem. Nakon toga kad dostigne 30-40 cm presađuje se u saksije, i onda u drugoj godini tako formirana biljka se presađuje u njivu na razmaku od 70*70. I tu tek počinje ozbiljan posao. Redovno okopavanje, freziranje, prskanje, zaštita nekada i na 15 dana ako zatreba, obavezno je takođe i navodnjavanje”.

Kako raste

I u toj prvoj godini nakon sadnje, biljka poraste oko 20-tak cm. U drugoj godini više se vremena posvećuje rezidbi, natapanju i zaštiti kako bi narasla do 80 cm. Da bi se u trećoj ili četvrtoj godini, u zavisnosti od potrebe kupca, pristupilo vađenju i prodaji sadnica.

Zagarantovano tržište

“Tržište je zagarantovano, kupci dolaze iz cele zemlje, e sada na svakom proizvođaču je da po najboljoj ceni proda robu. Drugim rečima ako ste primenili punu agrotehniku, imaćete kvalitet koji će se lepo naplatiti.“

Godinama se priča o odličnoj zaradi od hortikulture, i od našeg sagovornika dobijamo potvrdu ovih tvrdnji.

Najpre smo pitali koliki bi troškovi bili na površini od 10 ari? Inače Neša i ne savetuje da ukoliko ste novi u ovoj vrsti posla, odmah sadite na većoj površini, jer uporedo sa sadnjom trebalo bi krenuti sa istraživanjem tržišta.

„Jedno od traženijih biljaka je “elvudi plavi”, ona ima i lepu cenu ali i sporije raste. Takođe jedna od zanimljivih ali i zahtevnijih biljaka je “kuglasta katalpa”. Za nju je potrebno više godina da bi se formirala. Razvija se iz semena, i u trećoj godini katalpa se kalemi na kuglastu katalpu i tek na kraju 4 godine ona se vadi iz rasadnika i može da se presadi na stalno mesto. Cena tako formirane biljke je od 10-20 evra po komadu, a proizvođaču ostane barem polovina odnosno 5-10 evra po biljci”.

Kako pripremiti zemljište

Na površini deset ari, neophodno je obaviti klasičnu pripremu zemljišta, đubrenje stajskim đubrivom i obavezno obezbediti navodnjavanje. Na toj površini uglavno staje oko 2.000 sadnica. Jedna sadnica je u proseku oko 100 dinara što iznosi oko 200.000 dinara. Nakon sadnje trebalo bi računati da ćete na zaštitu izdvojiti još nekih 20.000 dinara. Ovo su orijentaciona ulaganja u prvoj godini.

„Kako vreme prolazi, novac se najviše izdvaja za radnu snagu, hemijsku zaštitu i gorivo. Potencijalna dobit za biljku Katalpu, na toj istoj parceli, ako uradite sve kako treba, nakon četir godine može biti i do 20.000 evra , što je u proseku jedna sasvim lepa plata od 450 eura na mesečnom nivou. Što je za život na selu itekako motivirajući priliv novca.“

I da zaključimo. Isplativost uzgoja ukrasnog bilja je očigledna, tržište zagarantovano samo je do vas kako ćete organizovati posao i da li ćete umeti da se izborite sa jednom od većih mana ovog posla – a to je nedostatak radne snage. Moglo bi se reći da je ovo posao idealan za višečlane porodice, koje će se međusobno pomagati i kojima ovaj nedostatak neće predstavljati neki problem.

Organizovan otkup dva puta godišnje

Dva puta u toku godine se organizuje otkup. U zavisnosti od toga da li su u pitanju lišćari ili četinari, biljke se vade početkom jeseni kad opadne lišće ili s proleća pre kretanje vegetacije. I upravo to je jedan od razloga zašto se proizvođači odlučuju da sade veći broj vrsta.

Nebojša je ostvario svoj san, ukrasno bilje mu je pomoglo da omogući ćerki i supruzu bolji život na selu. Bio je strpljiv, verovao je u ovaj posao i imao je sreće da uspostavi zdravu saradnju sa kumom. Iako su ovakvi primeri retki, ipak nam pokazuju da su mogući i da bi trebalo ugledati se na njih.

Izvor: Plodna zemlja

Foto: Pixabay

Чланак Tržište je zagarantovano, kupci dolaze iz cele zemlje се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Finansijskom i analizom tržišta, sagledavanjem svih potencijala i problema, kao i analizom samog zemljišta došli smo do toga da je šipak vrsta koja ne zahteva preterano velika ulaganja kao što je to u slučaju oraha ili lešnika, na primer. S obzirom na to da su površine vrlo kvalitetnog hemijskog sastava i prethodnih godina su bile obrađivane nije trebalo dodatno ulaganje za obradu i pripremu zemljišta za sadnju. I cena šipka na tržištu godinama je bila konstantna, pa je i odluka da otpočnemo proizvodnju šipka veoma lako doneta.“

Ovim rečima za „Plodnu zemlju“ Nemanja Glišić (34) počinje priču poljoprivrednog gazdinstva Glišić – Popović, koje ima zasade šipaka na po dva hektara – na teritoriji sela Donja Konjuša kod Prokuplja, i isto toliko ali u selu Rakari u Opštini Mionica.

Ni suša mu ništa ne može

Divlje ruže cvetaju krajem maja tako da izbegnu mrazeve i one uvek daju lep crven plod. Nikada žbun nije bez roda crvenog šipka, koji rađa u svim vremenskim prilikama, čak i u sušnim godinama.

Nekada je kilogram šipka koštao od 90 do 100 dinara, a sada je kilogram i do 130 dinara. I cena šipka prati inflaciju. Domaći šipak je i jeftiniji od onog koji se sakuplja a čija cena sad iznosi 125 do 130. Najisplativije je prodati poluproizvod smesu za džem a još bolje džem.

Problem sa zakupom

Nemanja zajedno sa suprugom Jovanom proizvodi šipak. Oni su master inžinjeri šumarstva, Počeli su 2020. godine sa zasadom šipka na četiri hektara, plan je da od 2023. bude zasejano 10 hektara. Pitamo dokle su stigli u planovima?

„Nismo se pomerili mnogo u planovima jer imamo velike poteškoće sa zakupom odgovarajućih površina. Nažalost, lokalni stanovnici nisu voljni da daju u zakup svoja zemljišta na duži niz godina, iako naglašavam da uvek insistiramo na potpisivanju desetogodišnjeg ugovora”.

Svaku sadnicu koju su zasadili kupili su od proizvođača Poljoprivrednog gazdinstvo Bor Nandor iz Ade. Imaju samo reči hvale za ove ljude sa kojima su se dogovorili da saradnju iz godine u godinu šire, a kako budu širili proizvodnju ove biljke koja u prirodi raste gde joj se prohte. Inače, šipak, šipurak ili divlja ruža (lat. Rosa canina) potiče iz iz porodice ruža (Rosaceae), i u narodu je poznat i kao pasija ruža, a ime datira još iz stare Grčke kada se verovalo da njen koren leči od ujeda divljih pasa. Poreklo vodi sa tri kontinenta, Evrope, zapadne Azije i severozapadne Afrike. I u Srbiji se odomaćio, ne bira gde će rasti.

Dve sorte šmit ideal i inermis

Glišići su zasadili dve sorte – šmit ideal i inermis. Pitomi šipak ima inače značajno manje bodlji od divljeg. Šmit ideal je inače stara sorta šipka koja je stvorena u Nemačkoj da bi sedamdesetih godina prošlog veka bila preneta u Bugarsku. Tih godina su mnoge zemljoradničke zadruge u Srbiji koje su se bavile preradom šipurka zasadile jer je davala odlične prinose.

Poželjno je imati dve različite sorte sadnica šipka zbog unakrsnog oprašivanja, a i to utiče na veći rod. Na jedan hektar se u preoseku posadi oko 3.000 sadnica. Jedna sadnica na veliko košta 14 dinara, naravno može biti i jeftinije, u zavisnosti od rasadnika. Sadi se na jesen ili u zimskom periodu.

„Navedene sorte se razlikuju u tome kada je period sazrevanja plodova. Kod šmit ideala je to ranije, oko poslednje nedelje septembra, dok inermisa druge treće nedelje oktobra. Dok jedno berate, drugo sazreva. Očekivani urod u punom prinosu je oko 5 kg po sadnici. Prve godine nismo uopšte registrovali urod. Trenutno smo u drugoj godini, završili branje, i prinos je iznosio oko 130 grama po sadnici, u četvrtoj ili petoj godini, kaže teorija može da se očekuje pun prinos“, naglašava Nemanja.

Nije zahtevan za uzgoj

Šipak nije zahtevan, potrebno je oranje i tanjiranje. Ništa više od toga. Ne treba ni vode, ni prihrane. Dovoljno je ono što mu nebo pruži.

„Šipak je nezahtevna vrsta po pitanju kvaliteta zemljišta. Ono što obavezno preporučujemo a košta ukupno oko 5.000 dinara, da u bilo kojoj laboratoriji uradite fizičko – hemijsku analizu zemljišta gde planirate da sadite, i da stručnjake pitate da li je navedeno zemljište odgovarajuće za sadnju. Bez toga ne krećite u posao. Mi smo uzorke nosili u Institut za zemljište koji se nalazi u Beogradu, i za pet dana smo imali celokupnu analizu“.
Rad na zasadima šipka tokom godine podrazumeva da u toku vegetacionog perioda, a što je jedna od najbitnijih radnji, oslobađaju žbunovi od korova. Tako biljka brže formira žbun i rodne grane će doći do više sunca koje je neophodno za sam rast. Potrebno je i orezivanje. Do treće godine se sam rod ne očekuje na mladim zasadima, tek nakon treće godine se očekuje obilniji urod.

„Za sad imamo ugovoren otkup sa kompanijom za preradu sirovine u džem ali u budućnosti nam je u planu dorada na polu proizvod i gotov proizvod. Kupili smo mašinu za pasiranje ili pripremu sa kojom možemo da preradimo šipak i tako dobijemo sirovinu za džem“

Da li jedete džem od pitomog ili divljeng šipka, nećete znati jer je ukus identičan. Razlika je u količini tog mesnatog dela koji je veći kod pitomog šipka, a koji je sam bitan za preradu. Divlji šipak je mnogo sitniji i sa manjom količinom tog mesnatog dela. Računica pokazuje da za 100 kilograma marmelade treba oko 45 kilograma sirovog šipka.

Džem po recepturi bake iz Valjeva

“Za sada ne planiramo otkup divljeg šipka, ali planiramo da se još proširujemo i da ubacimo mašine za pravljenje polu proizvoda. Ukoliko taj plan bude realizovan za pt godina, otkup će doći u obzir. Sada smo sve snage usmerili na džem. Receptura je nasleđena od moje bake iz Valjeva i ovo nam je prva godina pravljenja. Naš džem ima pun ukus, pravi ekstrakt. Postoji još jedan način na koji šipak kao sirovina može da se iskoristi je i sušenje za čaj. To međutim zahteva sušaru, što nije prevelika investicija. Ali kao i za sve, najbitnije je naći put do kupca, a u skladu sa ovim dobom najidealnije je – onlajn”.

Za šipkom je velika tražnja, jer plodovi šipurka su veoma bogati vitaminom C, mineralnim materijama, flavonoidima i pektinima, te je izuzetne vrednosti kao antioksidans. Ima široku primenu – od jačanja organizma do antizapaljenskih i antiotičkih dejstava, kao i regulacije varenja.

Izvor: Plodanazemlja

Piše: Danijela Nišavić

Foto: Pixabay

Чланак Ulaganja manja nego za uzgoj lešnika ili oraha, a zarada veća се појављује прво на Biznis i Finansije.