Naš najtrofejniji klub u džez baletu i savremenoj igri je beogradski „Dance Factory“, koji su 2009. osnovale dve mlade plesačice, Nataša Gvozdenović i Staša Stanković, nezadovoljne tadašnjom ponudom na plesnoj sceni. „Želele smo da napravimo svoj klub u kojem ćemo raditi onako kako mislimo da treba. Sticajem okolnosti otvorile smo ga u jeku ekonomske krize, iako su nas mnogi savetovali da to nije dobro vreme za pokretanje posla. Naš stav je bio – ako i propadnemo, bar ćemo znati da smo pokušale. S druge strane, ako uspemo u kriznim vremenima, onda ćemo sve pregrmeti”, priča Nataša Gvozdenović za B&F.

Mlade preduzetnice su početni kapital pozajmile od roditelja. Iznajmile su skromnu salu u Mirijevu i napravile zanimljive letke, drugačije od konkurentskih. Ostalo im je još „samo“ da privuku prve polaznike. To su radile i tako što su provodile jutra ispred jedne osnovne škole, objašnjavajući roditeljima učenika šta je moderni ples i da je to dobar sport za razvoj dece jer spaja balet i gimnastiku.

Upoznavanje sa savremenom igrom u to vreme nije uvek išlo glatko. Novopečene poslovne partnerke su morale da se izbore sa predrasudama i da razuveravaju pojedince da moderni ples nije estrada. Ipak, njihov entuzijazam se dopao većini roditelja, koji su prihvatili da dovedu decu na probni čas.

A ko je došao na probni, ostao bi i na ostalim časovima, priseća se Gvozdenović. „Od te prve generacije polaznika izrodila se generacija uspešnih plesača. Neki od njih su danas treneri u našem klubu, sa kojim smo svi rasli. Sada imamo osam sala u Beogradu, stekli smo veliki broj polaznika, osvojili brojne medalje na takmičenjima i međunarodnu slavu”.

Radionice „uradi sam“

„Dance Factory“ ima veoma raznovrsne polaznike. Neki dolaze da se na taj način rekreiraju, a drugi zato što žele da se takmiče u savremenom plesu i to su uglavnom mlađi polaznici. Sagovornica B&F-a objašnjava da je za uspešnu karijeru u ovom sportu potrebno ispuniti više kriterijuma. Polaznik bi trebalo da počne da trenira u ranijem uzrastu, da ima odgovarajuću fizičku konstituciju, talenat za ples, veliku posvećenost i da je spreman da naporno vežba. Sve se to, na kraju, vrati kroz osvojene medalje, koje su doduše više lična satisfakcija nego materijalna. Jer, ovo nije sport oko koga se obrću veliki novac i sponzorstva, dok s druge strane, bavljenje plesom, posebno takmičarskim, nije jeftino.

„Roditelji, pored toga što plaćaju treninge svojoj deci, finansiraju i njihova putovanja na takmičenja, kostime i drugu opremu. Mi smo svesne koliko sve to košta, pa se trudimo da umanjimo one troškove koje možemo. Recimo, pred takmičenja obilazimo brojne radnje tražeći jeftinije materijale za šivenje kostima, a neretko ih i naručujemo iz drugih mesta. Takođe, organizujemo i radionice gde svi mi zajedno, treneri, roditelji i deca, sedimo satima i ručno lepimo cirkone na kostime”, opisuje Gvozdenović kako je moguće uštedeti i do nekoliko stotina evra po kostimu.

Na pitanje kako na međunarodnim takmičenjima klubovi iz Srbije, koji mahom funkcionišu pomoću „štapa i kanapa“, postižu tako zavidne rezultate, naša sagovornica odgovara da i ona sama sebi ponekad to ne može da objasni. „Mislim da je nekoliko klubova, uključujući i naš, postavilo veoma visoke standarde i da ostali koji žele da budu konkurentni na tržištu moraju da ih se pridržavaju. Zato iz godine u godinu imamo sve bolje takmičare i sve jača državna takmičenja. Primera radi, devojčice koje su prošle godine na našem takmičenju zauzele prvo i drugo mesto, na evropskom su osvojile zlato i srebro. Dakle, potpuno isti plasman, što je za neverovati za ovako malu zemlju u kojoj se još uvek ne zna toliko o savremenom plesu”.

Dobar glas od roditelja do roditelja

Plesni klub „Studio Five“ iz Novog Sada, osnovalo je pet žena, čiji broj je i kumovao njegovom nazivu. Sve one su devedesetih trenirale u „Rebisu“, prvom novosadskom klubu za moderni balet, da bi 2006. godine odlučile da otvore svoj studio, kaže za B&F Jasna Đuričković, jedna od vlasnica ovog kluba. U tome su imale podršku poznanika koji su želeli da uključe svoju decu u ovaj sport. Oni su im pomogli da nađu salu koju u početku nisu plaćale, i da oforme prve grupe. Klub se vremenom pročuo, prijavljivalo se sve više polaznika, što je zahtevalo i prelazak u veći prostor.

Đuričković ističe da su sve to postigle bez plaćenih reklama, jer su glas o njihovom radu širili zadovoljni roditelji. Prema njenim rečima, treneri u ovom klubu su od početka do danas izuzetno posvećeni polaznicima i trude se da oni dostignu svoj maksimum. Iz tog razloga, ali i kako bi se deci podiglo samopouzdanje, za takmičenje može da se sprema ko god želi. Naravno, na međunarodna takmičenja idu najbolji. „Izabrani takmičari moraju da budu u dobroj formi, da imaju odličnu koreografiju koju prate odgovarajuća muzika i kostimi“, navodi sagovornica B&F-a.

Da bi kandidate pripremili za kvalitetan nastup, treneri ovog kluba redovno idu na edukacije. Od kada primenjuju takvu praksu, „Studio Five“ postiže sve bolje rezultate na takmičenjima, jer treneri od stranih predavača saznaju šta su najnoviji trendovi u savremenom plesu u tehnikama, muzici, nastupima…

Plesači sami oformili reprezentaciju

Način na koji su ovi klubovi stigli do uspeha, primenjen je i u formiranju nacionalne reprezentacije u savremenom plesu. Prema rečima Jasne Đuričković do nedavno je svaki klub išao pojedinačno na takmičenja, „a onda smo jednog dana mi i vlasnice klubova ‘Dance Factory’ i ‘RIS’ sele i dogovorile se da oformimo reprezentaciju, da deca putuju zajedno na takmičenja, da nose istu opremu, da budu smeštena u istim hotelima. Svaki klub je nastavio da nastupa sa sopstvenim koreografijama i da osvaja svoje medalje, ali onda kada smo se našli na istom mestu i sabrali sva odličja koja smo osvojili, shvatili smo koliko smo zapravo dobri”.

Njene reči potvrđuje i skoro 30 medalja koje su naši plesači osvojili prošle godine na međunarodnim takmičenjima, posle brojnih teškoća sa kojima su se suočavali tokom pandemije. Tokom karantina, treninzi su se održavali preko internet platformi, što se negativno odrazilo na formu takmičara, kažu naše sagovornice. Dodaju da nijedan sportista ne može da napravi veliku vremensku pauzu u treniranju i da se odmah posle toga vrati u svetski vrh, što se potvrdilo i kod savremenog plesa. Zato su po povratku u sale morale da ulože veliku energiju da nadomeste ono što je u vremenu “onlajn treniranja” izgubljeno. „Internet nam je omogućio da očuvamo timski duh, ali ipak nema ničega boljeg od zajedničkog treniranja u plesnoj sali”, zaključuje Jasna Đuričković.

Marija Dukić

Biznis & finansije 206, februar 2023.

Чланак Džez balet i savremena igra u Srbiji: David među Golijatima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

8. SVIJET POD ORUŽJEM: Kad generale uhvati potrošačka groznica
Poljska će potrošiti više od 10 milijardi dolara na kupovinu južnokorejskog oružja, od tenkova, haubica, VBRova pa do borbenih aviona. Poljaci nemaju vremena čekati na isporuku američkog oružja koje su već naručili, a Korejci su i jeftiniji. Japan je najavio da će zajedno sa Velikom Britanijom i Italijom raditi na razvoju novog borbenog aviona, Amerikanci rade na razvoju vlastitog aviona, kao i Francuska, Njemačka i Španija. Čiji će avion na kraju biti bolji ne zna se, ali se zna da će svi oni kupovati američki.

12. PROTERIVANJE STRANACA SA DOMAĆIH OGNJIŠTA: Dalje nećeš moći!
Nakon Novog Zelanda, Balija i Tajlanda, i Kanada je od prošlog meseca počela da primenjuje zakon kojim se zabranjuje stranim državljanima da kupuju stanove u ovoj zemlji, sa obrazloženjem da su oni glavni uzrok divljanja cena i sve izraženije stambene krize. Iako trenutno više od 40% država u svetu delimično ili potpuno ograničava ulazak strancima na tržište nekretnina, mnogi ekonomski analitičari tvrde da su ovakve mere politički populizam, te da je za „cunami beskućništva“ najodgovornija loša stambena politika. To potvrđuju i iskustva zemalja koje su pre Kanade uvele ovakvu zabranu, a gde cene nekretnina i dalje nekontrolisano rastu.

14. PRIZEMLJENJE VERTIKALNE POLJOPRIVREDE ZBOG ENERGETSKE KRIZE: Trampa „zelene“ revolucije za naftu
Neke stvari se bolje vide u tami. To je slučaj i sa vertikalnim farmama, na kojima se uzgajaju usevi u zatvorenom prostoru sa strogo kontrolisanim klimatskim uslovima. Investitori koji su proteklih godina uložili milijarde dolara u ovu industriju sada se masovno povlače, jer je u energetskoj krizi izbilo na videlo da takav način proizvodnje troši ogromnu količinu struje i emituje više ugljen dioksida nego njive na otvorenom. Zato osnivači vertikalnih farmi i dojučerašnji borci za zeleniju budućnost sele poslovanje sa zapadnih tržišta u zalivske zemlje, koje imaju malo sopstvene hrane a mnogo nafte i gasa.

Biznis

16. KAKO POSLUJU BENZINSKE PUMPE DOK SU CENE GORIVA OGRANIČENE: Što više kupaca, to veći minus
Na potrese koji su pogodili globalno tržište nafte i derivata, Srbija je reagovala kao većina zemalja, ograničavanjem cena, ali samo za dve vrste i u prodaji na malo. Benzinske stanice nekoliko velikih domaćih i stranih lanaca to je samo donekle pogodilo, jer većina ima i veleprodaju u kojoj ograničenja cene nema. Ali, mali distributeri goriva našli su se u makazama, jer troškove poslovanja ne pokriva razlika između nabavne cene u skladištima i rafineriji i prodajne koju je država limitirala.

18. „RESOR“, NAJVEĆE PREDUZEĆE U GADŽINOM HANU: Jedna firma, polovina radnika Zaplanja
Gadžin Han broji jedva šest hiljada stanovnika, od kojih samo 200 radi u privredi, a više od polovine zapošljava preduzeće za proizvodnju komunalne opreme „Resor“. I pored toga, ovaj izvoznik iz male opštine počeo je da „uvozi“ radnike. „Mladi ljudi ovde neće da žive iz mnogo razloga“, kaže direktor preduzeća Branislav Mihajlović i ističe da ako zaista postoji dobra volja da se zaustavi iseljavanje sa juga Srbije, onda mora više da se podrži domaća proizvodnja.

20. KAKVA BI BILA PERSPEKTIVA REGIONALNOG AVIOPREVOZNIKA ZA JEFTINE LETOVE: Kratka i bolna
Najveći niskotarifni avioprevoznici (LCC) sve više otkazuju svoje linije u ovom regionu. Zato se ponovo aktuelizivalo pitanje o mogućnostima da se pokrene regionalni LCC koji bi ujedinio vazdušni prostor nekadašnje SFRJ i obezbedio jeftine letove ka ostalim evropskim aerodromima. Do sada su propala četiri takva pokušaja, a ne bi bolje prošli ni budući, smatraju upućeni. U situaciji kada najmoćniji LCC doslovno proždiru slabije protivnike i u najbogatijim zemljama, igrač iz siromašnog i politički posvađanog regiona već u startu nema nikakve šanse.

22. PREDUZEĆA I TRŽIŠNE PROGNOZE: Zaigrajte forsajt-igru!
Želite da prognozirate buduće događaje na vašem tržištu? To je nemoguće. Međutim, postoji nešto mnogo bolje.

Finansije

24. ZORAN BLAGOJEVIĆ, PREDSEDNIK IZVRŠNOG ODBORA WIENER STÄDTISCHE OSIGURANJA: Klijenti cene transparentnost
„Ukazujemo klijentima na okolnosti i pokušavamo zajedno da eliminišemo dejstvo inflacije. To svakako podrazumeva i veće izdvajanje za premiju osiguranja, ali ujedno obezbeđuje veću i kvalitetniju isplatu štete. Klijentima uvek treba predočiti sve prednosti i nedostatke, biti transparentan i to će klijenti znati da cene“, kaže Zoran Blagojević, predsednik IO Wiener Städtische osiguranja koje ovog februara slavi 20 godina poslovanja u Srbiji.

26. PREDUZEĆA O PRIMENI ELEKTRONSKOG FAKTURISANJA: Olakšanje ne teče baš tako lako
Obaveza slanja, primanja i čuvanja elektronskih faktura za firme u privatnom sektoru koje su obveznici PDV stupila je na snagu 1. januara i kao što su mnogi očekivali, čitajući odredbe Zakona o elektronskom fakturisanju, zadala je puno glavobolja privrednicima, a posebno knjigovođama u Srbiji. Njihova jedinstvena ocena je da su elektronske fakture dobra ideja, ali da postoje manjkavosti u odredbama Zakona, što je u praksi nametnulo dodatne obaveze privredi. Posebna priča, prema rečima privrednika, su problemi sa portalom u koji se unose fakture, čime se blokira poslovanje.

28. HOĆE LI KONVERZIJA PRAVA KORIŠĆENJA ZEMLJIŠTA POSTATI BESPLATNA: Zarobljeni hektari
Više u senci dnevnih događaja, ali pod budnim okom poslovne zajednice, već neko vreme „lome se koplja“ oko toga treba li izmenama zakona omogućiti kompanijama da svoje pravo korišćenja državnog građevinskog zemljišta, stečenog kupovinom firmi iz privatizacije, stečaja ili kroz izvršni postupak, konvertuju u svojinu bez naknade koja je po sadašnjim propisima obavezna. Pri tom, nema zvaničnih podataka o veličini tih parcela, firmama koje ih poseduju, načinu na koji su ih stekle, niti analize šta bi se dobilo ukoliko se zakon izmeni.

30. UTICAJ INFLACIJE NA PREDUZEĆE: Gde se krije opasnost od bankrota?
Najveći problem kod inflacije koji gura privredu u krizu i deo preduzeća u gubitke je u tome što se pojedine cene, plate i kamate ne prilagođavaju istovremeno inflaciji, navodi ekonomista Suad Bećirović.

Temat – Jaka alkoholna pića

35. GLOBALNA PROIZVODNJA ŽESTOKIH PIĆA: Svet u flaši
Nove generacije mladih širom sveta toliko ignorišu alkohol da to isušuje budžete, pa ja poreska uprava u Japanu raspisala konkurs za popularizaciju alkoholnih pića. Situacija na globalnom tržištu pokazuje i da sankcije koje je Zapad uveo Rusiji nimalo ne štete tamošnjim proizvođačima žestokih pića, jer što se u ovoj zemlji proizvede, to se i popije. Kinezi su najzaslužniji za podatak da je po tržišnoj vrednosti rakija odmah iza viskija, dok Poljaci dominiraju u Evropskoj uniji sa proizvodnjom votke. U Poljskoj su, pak, najpopularniji „unučići“, koje dnevno kupuje oko tri miliona ljudi, od fizičkih radnika i šetača pasa, do dobro plaćenih stručnjaka.

38. DOMAĆE TRŽIŠTE RAKIJE: Srpski doručak
Procenjuje se da ukupna proizvodnja rakije u Srbiji, za tržište i za sopstvene potrebe, iznosi do 55 miliona litara godišnje. Od toga je oko 40 miliona litara šljivovice, koju američki novinari predstavljaju i kao „tradicionalni srpski doručak“. Godišnje izvezemo rakije za 10,7 miliona evra, ali zato uvezemo viskija za 8,8 miliona evra.

40. ZNAČAJ UPISIVANJA ŠLJIVOVICE NA UNESKOVU LISTU NEMATERIJALNE BAŠTINE: Dobar glas o dobroj kapljici
Srbija se s razlogom nalazi među prvih pet proizvođača šljiva u svetu, budući da ovdašnja klima i sorte šljive koje se u njoj gaje daju proizvod izvrsnog kvaliteta i arome. Pravilnom preradom takvih šljiva dobija se rakija koja može da parira najpoznatijim jakim alkoholnim pićima na svetu, ali da bi se to desilo potrebno je uvesti red u njenu proizvodnju i bolje je brendirati, kažu stručnjaci. Jedan korak u tom smeru je već načinjen upisivanjem na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.

42. PROIZVOĐAČI I IZVOZNICI RAKIJE O SITUACIJI NA TRŽIŠTU: U Srbiji svi peku rakiju, tek po neko se registruje
Epidemija korona virusa, a potom kriza koju je izazvao rat u Ukrajini, privremeno su zaustavile rast proizvodnje u srpskim destilerijama. Proizvođači rakije, najpoznatijeg srpskog pića, nadaju se dobroj godini, ali i konačnom uvođenju reda na domaćem tržištu. Prema rečima vlasnika destilerija, u Srbiji svi peku rakiju, a broj onih koji je nelegalno prodaju neuporedivo je veći od broja onih koji državi plaćaju porez i akcizu.

44. PROIZVOĐAČI RAZLIČITIH ALKOHOLNIH PIĆA NA TRŽIŠTU RAKIJE: Ponešto za svačiji ukus
Osim statističkih podataka, potvrdu da rakija doživljava renesansu na tržištu predstavlja i rast broja proizvođača ostalih alkoholnih pića, kao što su vino i pivo, koji ulaze u proizvodnju rakije. Za razliku od preduzetnika koji tek započinju proizvodnju alkoholnih pića, oni već imaju deo opreme, pa su im početni troškovi manji. Olakšavajuća okolnost za njih je i činjenica da mogu da koriste iste kanale za distribuciju kao i za svoje druge proizvode, a često i već izgrađeno ime na tržištu.

46. ŠTA SE OD ŽESTOKIH PIĆA NAJVIŠE PRODAJE U SRBIJI: Šljivovica i dunjevača u ofanzivi
Kada je Srbiju obišla vest da je Unesko nedavno uvrstio šljivovicu na listu kulturne nematerijalne baštine, vrlo brzo se pojavila šala da sada kad se neko napije od „šljive“ zapravo nije pijanac, nego je pod zaštitom Uneska. Da se „nematerijalna baština“ rado konzumira u Srbiji pokazuju iskustva ugostitelja koji kažu da su rakije od šljive i dunje među najtraženijim pićima, dok podaci o maloprodaji pokazuju da je rakija, po prodatim količinama, na drugom mestu. Beograd prednjači sa kvalitetom ponude, ali se širom Srbije još uvek poslužuje „brlja“, tvrde poznavaoci.

48. OPREMA ZA PROIZVODNJU RAKIJE: Malo ruke, malo roboti
Proizvođači opreme za pečenje rakije kažu da inflacija nije zaobišla ni ovu delatnost, pa su cene porasle najmanje za 30 odsto, a za neke proizvode i više, poput kazana koji je u prethodne dve godine poskupeo za oko 50 odsto. Sastav opreme zavisi od toga da li se rakija pravi iz zadovoljstva ili za tržište, te da li je reč o manjim destilerijama ili velikim proizvođačima. Kada je reč o profesionalcima, nabavka opreme sada podrazumeva i računarske programe za rad najmodernijih kazana.

Intervju

50. BORIS VUKIĆ, REGIONALNI DIREKTOR CENTRA ZA RAZVOJ PORODIČNIH KOMPANIJA: Deca ne treba da budu taoci naših snova, već da stvaraju svoje
„Veliki broj roditelja insistira da deca naslede njihovo preduzeće, čak i kada ona to ne žele ili nemaju kapacitet za to, što je ogromna greška. Pre svega zato što deca ne treba da budu taoci naših snova, već da stvaraju svoje“, kaže Boris Vukić, pionir u radu sa porodičnim kompanijama u našem regionu. Jedan od najvećih problema porodičnih firmi ovde je kako da osnivač uspešno prenese vlasništvo na naslednika. Prema Vukićevim rečima, „idealna tranzicija omogućava kompaniji da raste i da se razvija, a njenim vlasnicima da se na porodičnim ručkovima ne svađaju oko posla, nego kao i svi ostali u ovoj zemlji – oko politike“.

Skener

54. SUDBINA DOTRAJALIH VETROELEKTRANA: Pogrebnici za vetrenjače
Preduzeća u EU prodaju polovne vetroelektrane siromašnijim zemljama, u nastojanju da se oslobode postrojenja kojima ističe rok trajanja, a za koja se sada pokazuje da ne mogu lako da se recikliraju. Srbija je, zbog zaostatka u razvoju savremenih vetrenjača, još daleko od pitanja šta će da radi sa ovakvim otpadom, ali to što ga niko ne postavlja u javnosti ne znači da će se ono rešiti samo od sebe.

56. KAKO RADE PRAVI SALAŠI: Zašto vredi ići težim putem
Sve je veći broj ugostiteljskih objekata koji se nazivaju salašima, ali se svode na restorane. Potpuno drugačiji koncept imaju porodični salaši sa višedecenijskom istorijom, čije poslovanje se zasniva na domaćoj proizvodnji i gostoprimstvu. Njihovi vlasnici tvrde da je upravo gostoprimstvo usluga koja nema cenu.

60. KO JE NAJBOGATIJI SPORTISTA NA SVETU: Čovek koji se takmičio pre dva milenijuma
Uprkos basnoslovnim zaradama sadašnjih i doskorašnjih sportista, najbogatiji sportista svih vremena izgleda je živeo pre skoro dve hiljade godina. Takmičio se u trci dvokolicama, antičkoj verziji Formule 1, i nakon skoro četvrt veka sportske karijere povukao se sa zaradom koja bi u današnjem novcu iznosila oko 13 milijardi dolara!

Nove tehnologije

62. BORBA ZA VLASNIŠTVO NAD MAŠINAMA: Da li su naši uređaji zaista naši?
Sve veći broj pametnih stvari, od mobilnih telefona, preko automobila, do poljoprivrednih mašina, kada se pokvare mogu da se poprave isključivo kod proizvođača, jer oni jedini imaju pristup softveru bez čijeg „otključavanja“ ništa ne može da se uradi. Na ovaj način se stvara veštački monopol, koji toliko poskupljuje popravke da je neretko isplativije kupiti nov uređaj. Zato su potrošači počeli da se udružuju kako bi se izborili – ma koliko to zvučalo paradoksalno – da im se vrati vlasništvo nad njihovim sopstvenim stvarima.

Nauka

66. FARMA INOVA: Iz laboratorije u preduzetništvo
„Farma Inova“ je startap koji je osnovala jedna naša naučnica, kako bi na tržištu zaživeli njeni pronalasci namenjeni unapređenju poljoprivredne proizvodnje. Ogledi na poljoprivrednim imanjima u Srbiji i inostranstvu su pokazali da su ovi proizvodi, poput Stabilizatora silaže koji ubrzava konzervaciju hrane za životinje i apsorbera vlage iz sena sačinjenog isključivo od organskih sastojaka, vrlo korisni u praksi. Oni poljoprivrednicima omogućavaju veću zaradu i da sačuvaju zdravlje svojih grla.

Koktel

68. DŽEZ BALET I SAVREMENA IGRA U SRBIJI: David među Golijatima
Tri kluba iz Srbije koji se takmiče u džez baletu i savremenoj igri, „Studio plesa RIS“, „Dance Factory“ i „Plesni klub Five“, osvojili su prošle godine na evropskom i svetskom prvenstvu 12 zlatnih, 10 srebrnih i sedam bronzanih medalja. Ovi klubovi su postigli veliki uspeh ne samo zbog broja osvojenih medalja, već i zbog toga što svojim kvalitetom uspevaju da pariraju reprezentacijama iz daleko bogatijih zemlja, koje rade u mnogo boljim materijalnim uslovima.

71. NAJSTARIJE NASELJENO MESTO U ITALIJI: Grad u kome se živi naopako
Turisti koji posete Materu, moraće da se naviknu na naopak način života, jer u ovom najstarijem gradu u Italiji i jednom od najstarijih u svetu, kuće, hoteli i firme su smešteni u pećinama, a ulice i groblja na krovovima. Istorija tog područja sa oko 150.000 pećina „stanova“ i više od 150 crkava, kripti i svetilišta uklesanih u stene je mnogo zanimljivija od svih filmova koji su tamo snimljeni.

74. SEOSKI NADRIARHEOLOZI: Sumnjivo lice bez poternice
Stanovnici sela u Braničevskom okrugu koji već decenijama ilegalno iskopavaju i na crno prodaju vredne arheološke predmete, uvereni su da time nikome ne nanose štetu i da zato neće krivično odgovarati. Neki ističu kako su zavoleli istoriju svoga kraja još u školi, nazivaju profesionalne arheologe kolegama i imaju sopstvene teorije o prošlosti ovog područja. Ali svi argumenti kojima pravdaju svoje postupke, padaju u vodu kada govore o ilegalnim kopačima koji dolaze sa strane, optužujući ih za pljačku tuđeg nasleđa.

Komunikacije

76. INSTITUCIJE KAO UZROK KRŠENJA PRIVATNOSTI U MEDIJIMA: Curenje informacija
Čak i ukoliko nadležni državni organi objave podatke koji spadaju u domen privatnosti počinioca ili žrtve neke tragedije, mediji tu informaciju ne smeju da prenose. Greška državnih organa ne podrazumeva „dozvolu“ za kršenje etičkih principa profesije. Tako kaže Kodeks novinara Srbije, ali praksa medija je često suprotna. Zbog čega je tako?

Reprint

78.SUPROTNI PUTEVI IZBEGLICA IZ UKRAJINE: Ko želi, a ko ne želi da se vrati?
Mladi bez porodice, kao i imućniji i bolje obrazovani migranti većinom ne žele da se vrate u Ukrajinu kada se rat završi. Ostali to priželjkuju, ali ne znaju čemu će se vratiti. Šta god želeli, istraživanja pokazuju da je većina ukrajinskih izbeglica u teškom položaju, jer početna velikodušna podrška zemalja EU postaje sve oskudnija i njome se sada „filtriraju“ poželjni i nepoželjni.

Vremeplov

80. SNALAŽENJE ZA HRANU U OKUPIRANOM BEOGRADU: Veštačke grbe i lažni trudnički stomaci
Tokom nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu, osnovni način preživljavanja je postalo crno tržište. Mnogi stanovnici Beograda su pokušavali sami da prošvercuju namirnice iz sela, pakujući ih u lažne trudničke stomake ili veštačke grbe. Beogradske bašte su, umesto na zumbule, počele da mirišu na beli luk i drugo povrće, a dvorišta na kokoške, koze i svinje. Uprkos bedi, Beograđani su još prilježnije obeležavali porodične slave – iz inata.

Чланак B&F 206: Jaka alkoholna pića – Ako boli glava, vraćam pare! се појављује прво на Biznis i Finansije.