Zemlje Azije i Pacifika mogle bi da izgube više od 3,0 posto bruto domaćeg proizvoda (BDP) ako trgovina bude prekinuta u sektorima pogođenim nedavnim sankcijama SAD prema Kini na korišćenje čipova proizvedenih bilo gde u svetu pomoću američkih alata i ako se necarinske barijere u drugim oblastima podignu na „nivo iz doba hladnog rata“, navodi se u istraživanju MMF-a objavljenom danas.

To je dvostruko više od projektovanih iznosa globalnih godišnjih gubitaka.

Sektori u azijskim zemljama bi zbog smanjene trgovine mogli da pretrpe u proseku gubitke zaposlenosti od čak 7,0 posto, dodao je Fond.

– Kada je reč o daljem povećanju trgovinskih neizvesnosti i restriktivnih mera, to će na kraju eskalirati u fragmentaciju tržišta i podelu sveta – rekao je Krišna Srinivasan, direktor Odeljenja MMF za Aziju i Pacifik na današnjoj konferenciji za novinare u Singapur, prenosi CNBC.

Azija rizikuje da izgubi mnogo

On je naveo da „Azija rizikuje da izgubi mnogo jer je ključni igrač u globalnim lancima snabdevanja, i u fragmentiranom svetu rizikuje da izgubi više od bilo koga drugog“.

Znaci globalne fragmentacije pojavili su se tokom trgovinskog rata između SAD i Kine 2018. Međutim, još veću zabrinutost izazivaju novi signali fragmentacije, poput rata Rusije i Ukrajine. Sankcije Rusiji dodatno su podigle neizvesnosti vezane za trgovinske tokove, saopštio je MMF.

Neizvesnost u pogledu trgovinske politike, ne samo restriktivne mere sama po sebi, mogla bi da sputa ekonomsku aktivnost jer kompanije pauziraju zapošljavanje i ulaganja, a nove firme odlažu ulazak na tržišta, navodi se u izveštaju.

Primera radi, MMF je utvrdio da su trgovinske tenzije između SAD i Kine 2018. uticale nakon dve godine na pad investicija za oko 3,5 posto.

MMF napominje da se njegovo istraživanje fokusiralo na uticaj fragmentacije na trgovinu, ali da bi taj proces mogao da ima i druge dublje posledice, kao što je „raspad finansijskih veza“.

– Finansijska fragmentacija može dovesti do kratkoročnih troškova od brzog obezvređivanja finansijskih pozicija i dugoročnih troškova od smanjene diversifikacije i sporijeg rasta produktivnosti usled pada direktnih stranih investicija – objašnjava MMF.

Ova međunarodna finansijska organizacija poziva zemlje da povuku štetna trgovinska ograničenja i smanje neizvesnosti otklanjanjem barijera u njihovim politikama.
– Veći naglasak može biti stavljen na digitalizaciju, ulaganja u obrazovanje… i što je najvažnije, na međunarodnu saradnju, jer želimo da izbegnemo rizik od fragmentacije… važno je da svi delujemo sada, da delujemo zajedno – rekao je Srinivasan.

Prisutna je i zabrinutost u pogledu odliva kapitala iz Azije jer kamatne stope u ovom regionu zaostaju za onima u Sjedinjenim Državama. Ipak, za sada je taj problem i dalje „upravljiv“, dodao je Srinivasan, napominjći da je situacija s tokovima kapitala u Aziji mešovita.

Izvor:Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак Ako se globalna ekonomija podeli ko bi najviše izgubio се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Posledica blokovskog razbijanja sveta je da ćemo svi biti siromašniji – i u siromašnim i u bogatim zemljama”, rekla je Georgijeva, prenosi Tanjug.

Ona je dodela da će ta podela rezultirati gubitkom „velike ekonomske efikasnosti koja nam je pomogla da budemo bogatiji”.

„Ako idemo do tačke da odsečemo jedne delove sveta od drugih, bilo bi mnogo siromašnih u bogatim zemljama, dok bi siromašne zemlje podnele najveći deo tereta”, zaključila je izvršna direktorka MMF-a.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак Globalna ekonomija pati zbog podele u svetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Razlog za to je bila namera Ankare da počne da buši naftu na delu mora koji Grčka smatra svojim. U obrazloženju turske vlade se navodi da je ta zona tursko područje, u skladu sa sporazumom sa libijskom vladom u Tripolisu. I Grčka i Turska su tamo poslale svoje vojne brodove. Smirivanju situacije doprinelo je posredovanje nemačke kancelarke Angele Merkel.

Doduše, samo na kratko. Prošle sedmice Grčka i Egipat su potpisali sporazum, kojim su utvrdlili svoje ekonomske zone u istočnom delu Sredozemnog mora. S obzorom da se taj sporazum kosi sa ekonomskom zonom na koju Turska polaže pravo, Ankara preti vojnom akcijom.

„Sporazum koji je sada potpisan u direktnoj je vezi sa sporazumom o Ekskluzivnoj ekonomskoj zoni (EEZ) koji su Turska i Libija potpisale u novembru 2019. godine. Grčka i Egipat su u tome videli veliku povredu svojih interesa. Ja ne znam u kojoj meri je sporazum između Atine i Kaira savršeno ispregovaran. Ali na kraju krajeva cilj je bio da se Turskoj postave granice”, rekao je za DW stručnjak za Bliski istok Štefan Rol iz berlinske Fondacije nauka i politika.

Napetosti ima, ne samo između Grčke i Turske, već i između Egipta i Turske.

„Sigurno je da se pre svega radi o nalazištima nafte. Za Egipat je veoma važno da dođe do njih. Energetska strategija Egipta ima za cilj veliki izvoz nafte. Međutim, spor sa Turskom je mnogo, mnogo dublji. On potiče još od vojnog puča 2013. godine u Egiptu, koji je bio usmeren protiv tada vladajućeg Muslimanskog bratstva. Kairo zamera Turskoj da podržava

Muslimansko bratstvo, što je delimično tačno. Mnogi kadrovi Muslimanskog bratstva su u egzilu u Turskoj. Egipatsko vođstvo se u velikoj meri oseća ugroženo od strane Turske i optužuju je da planira kontra-puč. Postojeći spor dobio je novu dinamiku nakon potpisivanja tursko-libijskog sporazuma o Ekskluzivnoj ekonomskoj zoni (EEZ) i angažmana Turske u Libiji. Za Kairo je to jedna potpuno nova situacija, da je Turska toliko aktivna u Libiji i da je čak i plaćenike dovela u zemlju, koji se bore na strani vlade u Tripoliju, a protiv generala Haftara, kojeg podržava Egipat. Za Kairo je to velika pretnja što se Ankara odjednom umešala u dešavanja u neposrednom susedstvu“, kaže Rol.

Ekskluzivna ekonomska zona (EEZ) oko koje su dogovor postigli Egipat i Grčka, delimično se preklapa sa ekonomskim zonama na koje turska i libijska vlada polažu pravo. Da li to neminovno vodi ka oružanom sukobu?

„Ne mogu da zamislim da će zbog toga doći do oružanog aukoba. Ni Turska, ni Grčka, a naročito Egipat, nisu za direktnu konfrontaciju, jer bi ishod tog sukoba bio neizvestan. Ni Evropska unija, ni NATO nisu uopšte zainteresovani za to da između Grčke i Turske dođe do sukoba. I ranije je uvek bilo trenutaka eskalacije, ali su oni uvek stavljeni pod kontrolu.

Trenutno je reč samo o pretnjama. Ali u tom regionu se nikad ne zna. To može da se desi iz puke slučajnosti. Na nekom mestu se zapuca i onda takav jedan incident dobije zamah. Međutim, niko ozbiljno nije zainteresovan za tako nešto”, objašnjava Rol.

Prema njegovim rečima, kada je reč o sukobima u istočnom delu Sredozemnog mora, SAD još uvek nisu odlučile na koju stranu bi trebalo da stanu: u ratu u Libiji na stranu Turske i protiv Egipta i Rusije ili obrnuto? A sad ima i novih momenata. Odnos SAD prema Egiptu više nije toliko neopterećen kao što je nekad bio. U međuvremenu ima problema. U mnogo čemu Egipat se ponaša slično kao Turska. Poput Ankare, i Kairo je protiv volje SAD kupio ruske sisteme naoružanja. Svako igra svoju igru i ne poštuje tradicionalne savezničke strukture, tvrdi Rol.

Izvor: B92

Чланак Svako igra svoju igru i ne poštuje tradicionalne savezničke strukture се појављује прво на Biznis i Finansije.