„Pri donošenju ovakve odluke Izvršni odbor je procenio da je još uvek potrebno nastaviti sa umerenim zaoštravanjem monetarnih uslova kako ne bi došlo do rasta inflacionih očekivanja i kako bi se osiguralo da se inflacija nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja u horizontu projekcije“, navodi se u saopštenju NBS u kome je glavna vest povećanje kamata.

Naredna sednica Izvršnog odbor NBS na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 13. jula 2023. godine.

Kako se navodi, inflatorni pritisci na globalnom nivou i dalje izazivaju zabrinutost iako su svetske cene energenata, pre svega električne energije i gasa, ali i drugih primarnih proizvoda smanjene, a pokazatelji koji ukazuju na zastoje u globalnim lancima snabdevanja i kontejnerske transportne troškove gotovo u potpunosti vraćeni na nivoe pre pandemije.

Inflacija „gura“ kamate

Izvršni odbor je naveo da se inflacija postepeno smanjuje u velikom broju zemalja, ali da su nivoi na kojima se nalazi i dalje relativno visoki.

Pritom, bazna inflacija sporije opada od ukupne u mnogim zemljama, čemu doprinose povišena inflaciona očekivanja i faktori s tržišta rada, a pre svega dalji rast zarada, što ukazuje na to da borba centralnih banaka sa inflacijom još uvek nije završena.

O tome govori i činjenica da su vodeće centralne banke, Evropska centralna banka i Sistem federalnih rezervi, ponovo u maju povećale svoje referentne kamatne stope.

To bi trebalo da doprinese očekivanom daljem slabljenju globalnih inflatornih pritisaka.

Izvršni odbor ističe neophodnost vođenja oprezne monetarne politike, pre svega zbog neizvesnosti u pogledu dužine trajanja sukoba u Ukrajini i raspoloživosti i cena energenata u narednom periodu.

Takođe, neizvesnost je i dalje prisutna u pogledu daljeg kretanja bazne inflacije u mnogim zemljama, a važan faktor biće i buduće odluke monetarnih politika vodećih centralnih banaka imajući u vidu njihov uticaj na uslove na međunarodnom finansijskom tržištu i na tokove kapitala prema zemljama u usponu.

U skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora, inflacija je dostigla vrhunac u martu i usporila u aprilu na 15,1 odsto međugodišnje, najviše pod uticajem usporavanja rasta cena hrane, koje su u prethodnom periodu i najviše doprinosile inflaciji.

Slično je i u slučaju bazne inflacije (merene promenom indeksa potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), koja je u aprilu usporila na 11,1 odsto.

Prema aktuelnoj projekciji, Izvršni odbor očekuje da će međugodišnja inflacija nastaviti da se kreće opadajućom putanjom, uz znatniji pad u drugoj polovini ove godine.

Ulazak inflacije u granice cilja 31,5 odsto očekuje se polovinom naredne godine.

Takvom kretanju inflacije, prema oceni Izvršnog odbora, doprineće pre svega efekti prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova, slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, dolazak nove poljoprivredne sezone, kao i stabilizacija i očekivani pad inflacionih očekivanja.

Industrija raste

Vođena rastom sektora energetike i rudarstva, industrijska proizvodnja je u periodu januarapril 2023. godine ostvarila međugodišnji rast od 1,9 odsto.

Spoljnotrgovinska razmena nastavila je da beleži povoljna kretanja i u aprilu robni izvoz izražen u evrima u aprilu porastao za 5,6 odsto međugodišnje, dok je robni uvoz izražen u evrima smanjen za 14,8 odsto međugodišnje.

U okviru robnog izvoza, beleži se dalji rast izvoza prerađivačke industrije i električne energije, dok je, s druge strane, smanjenje robnog uvoza rezultat pre svega nižeg uvoza energenata i intermedijarnih proizvoda.

U nastavku godine, Narodna banka Srbije očekuje ubrzanje ekonomske aktivnosti, čemu treba da doprinese i oporavak eksterne tražnje iz zone evra.

Oporavak svetske ekonomije od druge polovine ove godine, kao i planirana realizacija investicionih projekata, pre svega u oblasti putne, železničke, energetske i komunalne infrastrukture, trebalo bi da vodi ubrzanju rasta bruto domaćeg proizvoda sa raspona 2,03,0 odsto u ovoj godini na raspon 3,04,0 odsto od 2024. godine, a zatim i povratku na pretpandemijsku putanju rasta od oko 4 odsto godišnje.

Narodna banka Srbije će nastaviti da prati i analizira trendove na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu i da odluke o budućoj monetarnoj politici donosi u zavisnosti od podataka koji budu pristizali, uzimajući pri tome u obzir i očekivane efekte prethodnog zaoštravanja monetarne politike na inflaciju u narednom periodu.

Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem rastu i razvoju privrede, kao i daljem rastu zaposlenosti i očuvanju povoljnog investicionog ambijenta, navedeno je u saopštenju.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji ponovo povećana referentna kamatna stopa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Federalne rezerve nastavljaju da se bore sa inflacijom instrumentima monetarne politike, prenose finansijski portali u svetu.

Kamatna stopa je sada između 4,25 i 4,50 procenata, saopštio je FED nakon sastanka.

To je najviši nivo od 2007. godine i banka sada predviđa, kako prenose mediji, usporenje inflacije na 3,1 odsto tek u 2023. godini.

Чланак Američka centralna banka podigla referentnu kamatnu stopu za pola procentnog poen се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Nastavljeni troškovni pritisci i rast inflacije, pre svega usled rasta uvoznih cena, uticali su na odluku Izvršnog odbora Narodne banke Srbije da dalje poveća referentnu kamatnu stopu i time pooštri domaće monetarne uslove. Donošenjem ovakve odluke, Narodna banka Srbije utiče na ograničavanje sekundarnih efekata rasta cena putem inflacionih očekivanja i time doprinosi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja do kraja perioda projekcije“, navodi se u saopštenju NBS.

Ovo povećanje referentne kamatne stope predstavlja njeno osmo uzastopno povećanje, zaključno s kojim je od aprila ove godine povećana za ukupno 350 baznih poena.

„Prenošenje efekata zaoštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma putem kanala kamatne stope. Istovremeno, Narodna banka Srbije ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti, u znatnoj meri doprinosi i održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru“, poručuju.

Globalni inflatorni pritisci jači

Prilikom donošenja odluke o povećanju referentne kamatne stope, Izvršni odbor je, kažu, istakao da su globalni inflatorni pritisci jači i postojaniji od prethodno očekivanih.

„Inflacija se u zoni evra, našem najvažnijem trgovinskom partneru, nalazi na najvišem nivou od njenog osnivanja i njen povratak u granice cilja ne očekuje se pre kraja 2024. godine. Visoka inflacija je u velikoj meri posledica znatno viših cena energenata i hrane, ali u pojedinim zemljama inflatorno deluju i domaća tražnja i faktori s tržišta rada. U takvim uslovima, mnoge centralne banke su proteklih meseci zaoštravale svoje monetarne politike dinamičnije nego što se prethodno očekivalo, korigujući pritom naviše svoje projekcije inflacije, kao i očekivanja koji je najviši nivo inflacije i kada će on biti dostignut“, saopštava NBS.

Evropska centralna banka je i u oktobru odlučila da znatno poveća svoju osnovnu kamatnu stopu (za 75 baznih poena, na 2,00 odsto), a u istoj meri je reagovao i Sistem federalnih rezervi početkom novembra s povećanjem svojih osnovnih stopa na raspon 3,75-4,00 odsto.

„Nastavak pooštravanja monetarne politike vodećih centralnih banaka očekuje se i u narednom periodu, što bi uz nepovoljnije izglede globalnog privrednog rasta, moglo uticati na rast volatilnosti na međunarodnom finansijskom tržištu i nastavak već prisutnog usmeravanja globalnih tokova kapitala od zemalja u razvoju ka razvijenijim ekonomijama. Ipak, preovlađuju očekivanja da će se postepeno smanjivati globalni inflatorni pritisci čemu bi, pored efekata zaoštravanja monetarnih politika centralnih banaka, trebalo da doprinesu dalje smanjenje svetskih cena primarnih proizvoda i energenata, pre svega nafte, kao i već prisutno popuštanje zastoja u globalnim lancima snabdevanja“, nadaju se u NBS.

Rast cena energenata i hrane

Odlučujući da postepeno i odmereno pooštrava monetarne uslove na domaćem tržištu, Izvršni odbor je, navode, imao u vidu da kretanje inflacije u Srbiji i dalje u najvećoj meri određuju globalni troškovni pritisci, dok je bazna inflacija (8,6 procenata međugodišnje u septembru), koja je takođe rasla prethodnih meseci pod uticajem više uvozne inflacije, i dalje na znatno nižem nivou od ukupne inflacije (14 procenata međugodišnje u septembru).

„Tome doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa i u ovim izuzetno neizvesnim međunarodnim okolnostima. Prema novembarskoj srednjoročnoj projekciji, ukupna inflacija ostaće povišena do kraja ove i početkom naredne godine, ali će se nakon toga naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini 2023. i povratak u granice cilja do kraja perioda projekcije. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta“, kažu iz NBS.

I dodaju: nakon relativno visokog rasta u prvoj polovini godine od oko 4,1 odsto međugodišnje, privredna aktivnost je usporila u trećem tromesečju – prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda Srbije iznosio je 1,1 procenat.

Usporavanje privredne aktivnosti bilo je veće od očekivanog

„Usporavanje privredne aktivnosti bilo je veće od očekivanog, na šta su se pre svega odrazili ovogodišnja suša i znatno lošija poljoprivredna sezona od pretpostavljene, smanjenje eksterne tražnje, kao i nastavljen rast troškova u proizvodnji, koji se pre svega odražava na nižu proizvodnju u građevinarstvu i prerađivačkoj industriji. Takođe, zbog niskog vodostaja reka nastavljen je i pad aktivnosti u sektoru energetike. Izvršni odbor očekuje da će domaća privredna aktivnost biti usporena i u ostatku ove i početkom naredne godine, a da će nakon toga ubrzati, kako budu slabili efekti faktora koji su uticali na nižu eksternu tražnju, kao i usled planirane realizacije investicionih projekata, pre svega u infrastrukturu“, zaključuje se u saopštenju.

Izvor: Kamatica.com

Foto: Pixabay

Чланак Narodne banke Srbije povećala referentnu kamatnu stopu, skuplji krediti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako je u junu ECB najavila podizanje stopa za 0,25 odsto, pre nekoliko dana spekulisalo se da će taj iznos ipak biti veći, kao što se i ispostavilo. U saopštenju ECB, koje je objavljeno juče tačno u 14.15 časova, navodi se da je Savet guvernera ECB „preduzeo dalje ključne korake kako bi osigurao da se inflacija vrati na cilj od dva odsto u srednjem roku“.

– Savet guvernera je odlučio da podigne tri ključne kamatne stope ECB za 50 baznih poena. Savet je ocenio da je primereno preduzeti veći prvi korak na putu normalizacije referentne kamatne stope u odnosu na ono što je nagovešteno na prethodnom sastanku – ističe se u saopštenju ECB.

Ova odluka je, kako se dodaje, zasnovana na ažuriranoj proceni inflacionih rizika od strane Saveta guvernera, kao i pojačanoj podršci koju pruža program, koji je takođe danas usvojen (TPI), s ciljem efikasne primene monetarne politike
– On će podržati povratak inflacije na srednjoročni cilj ECB jačanjem ukorenjenosti inflatornih očekivanja i obezbeđivanjem da se uslovi tražnje prilagode kako bi se postigao cilj inflacije u srednjem roku – obrazlaže ECB.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Posle 11 godina ECB podigla referentnu kamatnu stopu za 0,5 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.